Željko Marković - Nastup na Satira festu 2013. godine.

Srbija je poznata po dobrom kajmaku.
Još su poznatiji Srbi koji skidaju kajmak.

Pesimizam ima pokriće.
Stavili smo pod hipoteku svu imovinu.

Fabrike radnicima,
uzete su za vreme tranzicije.

Odlučile su domaće sirovine
da gotove proizvode uvoze iz inostranstva.

Postali smo tehnološki višak.
Nismo se uklapali u tehniku pljačke naših preduzeća.

Suočili smo se sa prošlošću.
Videli smo sve turske serije.

Šta vi imate protiv vlasti?
Ništa efikasno!

Protivnik nas nije pročitao.
Izveli smo akciju iz udžbenika.

Bio je prljav start.
To je čist faul.

Aforizam je mali
pa ga je lako sakriti od očiju javnosti.
 

Tranzicija je bila uspešna.
Sve što je bilo naše postalo je tuđe.

Išli smo u nove radne pobede.
Iz njih smo izašli kao gubitnici tranzicije.

Od onoga što nam se servira
možemo samo gladni da budemo.

Narode, izvini!
Toliko o našoj odgovornosti.

Vlada je učinila sve.
Ispod toga se ne može.

Nije pravo jačeg,
već i novac!

Pao nam je mrak na oči.
Dolazi od zvezda sa estradnog neba.

Kad se redovno pune mreže,
napuni se i stadion.

Fudbalska utakmica traje sat i po,
a pobeđuje tim koji iskoristi svojih pet minuta.

Aforizam se krije
u pravom smislu nekih reči.

Slabo stojimo na tabeli.
Mi smo protivnik koji svima leži.

Arhive se otvaraju tek kad pomru oni
koje je trebalo zatvoriti.

Zakon je stupio na snagu
ali ga nećemo primenjivati na silu.

U tranziciji smo svi nešto dobili.
Najviše je onih kojima je pripala muka.

Znamo čije je ovo maslo.
Onih koji skidaju kajmak.

Ložim se na jednu ženu.
Počeo sam da je barim.

Troškovi života su veliki
pa nam za život ostaje malo.

Oni žare i pale.
Ne pitajte koliko su preduzeća ugasili.

List "Žuč" Danilovgrad, broj 10, 23.11.2013.
Izbor napravio Veljko Rajković, urednik.

 

Čim su stale linije za proizvodnju,
pali smo ispod crte siromaštva.

Naduvana je priča o nama.
Čoveku dođe da pukne.

Ko drži poluge vlasti
ne oseća njihovu težinu.

Politika ima obrt kao aforizam.
Priča se jedno,a radi sasvim nešto drugo.

Izvršili smo korenite promene.
Iskorenili smo sve što je bilo dobro.

Možemo po Ustavu, a možemo i pored.
Važno je da se olakšamo.

Neko je loš kao blato.
A nekoga bi pravili od blata koliko je dobar.

Uhvatio nas strah.
Hoće da nam se uvuče u kosti.

Ja ne mogu da podignem dva prsta, protiv tri prsta.
Oni su deo mene.

Došao je kapitalizam.
Na crtu mu je izašao samo aforizam.

Naša posla,
nigde radnih mesta.

Još nije sve privatizovano.
Rano je za nacionalizaciju.

Predao bih se poslu,
ali ne mogu da osvojim poverenje nijednog  poslodavca.

Poražen je nacionalni korpus.
Državu nema ko da brani.

Došli su na kormilo.
Želja im je da budu puni kao brod.

Gde se političari pojave
uspesi izostanu.

Znamo čije je ovo maslo.
Onih koji skidaju kajmak.

Gradimo društvo u kome ko nema,
neće ni imati.

Stojimo kao ukopani.
A kad nas zakopaju prevrćemo se u grobu.

Zašto ih zovemo psi lutalice,
kad se oni stalno nalaze u centru grada?

Radnicima gori pod nogama.
Preduzeća se gase.

Sa poslednjom decenijom
mi smo zajebali vek.

Otimali su se o vlast.
A kao vlast uzimaju od naroda.

Pošten čovek drži do politike.
Neće sa njom da ima dodirnih tačaka.

Ti meni, ja tebi,
a sve o trošku države.

Više nije bitno da li smo u zatvoru.
Važno je da se robija.

Zakone ne uzimaju ozbiljno.
Krše ih kao od šale.

Oni su nam uzeli meru.
Našim krpama ne vredi prišivati.

Prodajemo pamet kao sirovinu,
a ne kao finalni proizvod.

Neke oskudno obučene osobe
ne skidaju se sa televizije.

Вратили смо се педесет година уназад.
Није нам се допао 21.век.

Идемо корак по корак.
Узимају нам стопу по стопу.

Немају благе везе о послу.
Везу су имали кад су се запошљавали.

Поставили смо границу испод које не идемо.
Налази се према Косову.

Држава је с муком стекла милион незапослених.
С другим милионом ће ићи лакше.

Они који нас воде, дошли су до богатства.
И ни макац даље.

Срби нису остављени на цедилу.
Пуштени су низ воду.

Није тешко окретати милионе.
То су округле суме новца.

Књижевни конкурс "Банатско перо", Житиште, 2013.год.
Избор направио Александар Чотрић, члан жирија.

Празне су потрошачке корпе.
Купцима се све товари на леђа.

Ударили смо главом у зид.
Баш добро, да видимо колико су нам ставови чврсти.

Суштина њиховог програма
је да стално буду на телевизији.

Поштени у посао улаже целог себе,
а непоштени се уграђује.

Постали смо неми сведоци демократије.
Ћутимо и трпимо!

Имате коњске живце.
Ви сте за данашње услове добро потковани.

Облаче се по последњој моди.
Мода је за њих на првом месту.

Окреће ми се желудац.
Не може да свари ту празнину и пустош у себи.

Ђаци пешаци имају најмање времена
да науче пређено градиво.

Кад је мушкарцу стало до жене,
он за њом трчи.

Слабо стојимо на табели.
Ми смо противник који свима лежи.

Иако смо кост и кожа,
добродошли смо као топовско месо.

У конкурсима се тражи знање језика,
а на радном месту да се језик држи за зубима.

Пребачена је дневна норма.
Данас је отпуштено више радника него јуче.

Они жаре и пале.
Не питајте колико су предузећа угасили.

Није тешко окретати милоне.
То су округле суме новца.

Архиве се отварају тек кад помру они
 које је требало затворити.

Закон је ступио на снагу,
али га нећемо примењивати на силу.

У транзицији смо сви нешто добили.
Највише је оних којима је припала мука.

Важно је да нам деца имају перспективу.
А у перспективи она ће одавде отићи.