СТЕФАН СТОШИЋ   (2003)
(ВРАЊЕ - )

Баба ми је рекла да ћу, уколико се испишем
са факултета бити неписмен и необразован.
Не зна баба да су ми и професори такви.

Возачи аутобуса су прави шармери -
све путнике обарају с ногу.

Не памтим веће беспарице и немаштине,
као ни пуније кафиће и кафане.

Пензионери штеде своје тело
у градском превозу
да би боље скакали по митинзима. 

Политици није место у школама -
партијском запошљавању јесте.

Поред војске и полиције,
користољубиви насилници су постали
трећи стуб државне безбедности.

Против својих неистомишљеника немам ништа -
држави сам предао оружје.

Сви ми кажу да ће нам бити боље
када ми постанемо бољи,
схватио сам да је то еуфемизам за "никад".

Уста су им пуна бизниса,
а једино чиме се баве је
млаћење празне сламе.

Факултетском дипломом можеш обрисати
сопствену задњицу или
се можеш увући у туђу.

РАДМИЛА В. СТОЈАНОВИЋ   (19??)
(САНСКИ МОСТ - ЗРЕЊАНИН)

Афоризми су смислена перспектива
апсурдних појава.

Дала му је још једну шансу
и он ју је искористио.

За идеале гину будале.
Нисмо ни ми гори од њих.

Земаљско је за богате царство,
а небеско сиротињи оста.

Купљени су живи доказ
да свако има своју цену.

Мислим, дакле ћутим.

Ником није лепше нег' је нам,
примети робовласник.

Нуклеарни отпад су нам
поверили на чување,
а и политички је овде. 

Све је труло, све се распада,
срећом диктатура је још увек чврста.

Устајте овде.

БРАНКО О. ТОМИЋ   (1953)
(ДОКМИР код УБА - ЖЕЛЕЗНИК)

Било би нам га жао,
али није умро.

Дуг према отаџбини за многе
је одложено плаћање.

Између рупа
разлика је у калибру.

Кад их ухватимо - 
везаћемо их у замку!

Кад прођу избори
кајемо се до следећих.

Ко се склања с пута -
пропушта дочек.

Минут ћутања...
више није заслужио.

О себи добро мислим.
О другима боље размишљам.

После битке
историја узима податке.

Свака реч о њима је за осуду,
али није за писање. 

УРОШ БАНОВИЋ   (1939)
(МРАМОРАК код КОВИНА - КЛАДОВО)

Боље је ћуран на подварку
него на положају!

Велики родољуби граде
велике привредне објекте,
а мали санирају њихове губитке.

Како је код нас све по кључу,
време је да ставимо - катанац!

Не тражим лепшу,
дајте ми било какву будућност.

Није свака капа
задовољна својом главом.

Понављање је мајка -
мандата!

Правим радницима једино
жуљеви иду наруку!

Рачунао је на прсте -
подигнутих руку.

Сит сам боље будућности,
а боље садашњости сам гладан.

Цркву смо одвојили од државе
да и мали богови дођу до изражаја.