19. 10. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу афоризама) (четрдесет први део)

Нису залутали у свет мита и корупције.
Нашли су се на пола!

Полицајци и криминалци тесно сарађују.
Зато се комотно понашају.

У датој ситуацији се гледа,
ко ће више да узме.

Где је марица?
Марнули су паре!

Стање је весело.
Сваки дан нас неко ојади.

Купљена диплома је потврда,
да њен власник нема
ни знање ни васпитање.

Ко пуни буџет,
буџетлијама даје мито.

Криминалац је потпетио,
ако остави траг.

Неке ствари су стекле ноге.
А неки људи су стекли те ствари.

Умешни мешетаре!

Отворили су четворе очи,
не би ли се окористили.

Правимо договор.
Ако додамо провизију,
биће нешто од тога.

Немају осећај за меру.
Узимају бруто за нето! 

Марке добијају коверте.

Финансијски су добри,
а лоши у сваком другом погледу.

Наше друштво је подељено,
а његово богатство разграбљено.

Узимају шњур.
Изувају нас из ципела.

Мафијо, живимо криминално!

Написаћу отворено писмо,
где се без коверте не може.

Обрћу паре.
Колутамо очима.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четрдесети део)

Не улазимо сви у политику.
Није нам нужда.

За све су постојали чувари.
И све је покрадено!

У ланцу криминала
закон је карика која недостаје.

Тајкуни не плаћају веће порезе,
већ узимају више из буџета.

Дужници се пеку као на ражњу.
Хоће ли им извршитељи за кило меса,
заклати вола?

Неко одлепи за крађом,
а неко прионе на њу.

Све је почишћено.
Ни прашина се није дигла.

Злочин!
На лицу места нико нема образа.

Нема зараде ни од корова,
већ само од криминала.

Некима капље.
Бунаре по нашим џеповима.

Кукурикнуо је.
Кокнули су га!

Где је неред?
Где је ред политике,
ред криминала.

Није нам се дало.
Кажу они што не отимају.

Шта је мито?
Кад дате паре коме треба!

Једни другима набацују посао,
да заврше неку комбинацију у животу.

На конкурсу сам имао најбоље референце,
али најслабије финансије.

Трпају се тамо
где могу напунити џепове.

Изложени оркестрираним нападима,
пазе да их неко не истамбура!

По закону великих бројева
милионери не подлежу закону.

Брзо живимо.
Граби ко шта стигне! 

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет девети део)

Мртви нису превртљиви.
Гласањем за власт, урнишу живе.

Кад се избори распишу,
политичари се распричају.

Ако нам ове године поједу скакавци,
јешћемо њих!

Политичари су задужили државу,
а интелектуалци су јој остали дужни.

Ко је на изборима језичак на ваги,
може да се облизује.

Пукли су на изборима.
Други су пуцали од радости.

Прелетачи добијају џакове пара.
Али, треба одвадити мало!

Тупе ли, тупе,
а отупела јавност не реагује.

Високу политику води
дубока држава.

Велике лажи политичара
аналитичари мељу,
да их сви можемо прогутати.

Где су трули богаташи,
распада се све што није њихово.

Кажу да су јефтини политички поени.
Поента је у томе,
да од њих нема ништа скупље.

Циљ је изборити се,
да се на изборима,
могу најбољи изабрати.

Бескичмењацима је родило.
Одговара им окоштали систем.

Оно што су зацртали,
на нама је да прецртамо.

Кад гледам преносе из Скупштине,
афоризме пишем као реплике.

Текућа политика је
све наше изворе прихода продала.

Отишли су на неко боље место.
Гласањем поправљају наш положај.

Да не улазимо у ситна цревца,
политичари су тамо.

Не живи се сто година.
Толико се проведе на бирачком списку. 

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет осми део)

Слажу нас док трепнемо,
а ми не скидамо очи са екрана.

Смисле неку ујдурму
и назову је реформа.

Одлепимо кад схватимо,
да од приче на коју смо се лепили,
нема ништа.

Једном ногом је у гробу
и није могао да иде на гласање.
Кад буде са обе,
редовно ће гласати.

Политичари не окрећу нови лист.
Они промене стран(к)у.

Болесно је све
што је под партијском контролом.

Свако свога коња хвали.
Ето, на пример, аналитичари!

Сем онога што је добро,
све друго је у политици.

Аналитичари су трчи-лаже,
са телевизије на телевизију.

Политичарима толеришемо испаде.
Испаде да су они безгрешни.

Комплетни идиоти
комплетирају своје (не)дело.

Немамо заокружен став.
Заокружујемо на своју руку.

Сендвич са подригушом,
а говор нафилован лажима.

Политичари се заклињу у право.
Право да вам кажем,
од тога нема ништа.

Цена јефтиних политичких поена
је незамисливо велика.

Немају ни трунке одговорности.
Имају ли мрве савести?

Кад прогутамо обећање,
попијемо разочарање.
Угођај је комплетан!

Нека подручја су погођена невременом.
Наше је погођено политиком.

Ко се на изборима служи прљавим стварима,
почисти противнике.

Зашто тапкамо у месту?
Нуде нам уходане одговоре.