ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (други део)

Поштен у посао улаже целог себе,
а непоштени се уграђује.

Пребачена је дневна норма.
Данас је отпуштено више радника него јуче.

На послу хватају кривине
они који су до њега дошли пречицом.

Бирократе зевају на послу.
Услуге им плаћамо колико зину.

Трговци рекламирају робу.
Исту робу рекламирају и купци.

Слупали су буџетске паре.
Нас ће ударити по новчанику.

Ново радно време нам је од звезда до звезда.
И тако - цео месец.

Транзиција је била успешна.
Све што је било наше, постало је туђе.

Домаће сировине одлучиле су
да готове производе увозе из иностранства.

Чим су стале линије за производњу
пали смо испод црте сиромаштва.

Предао бих се послу,
али не могу да освојим поверење
ниједног послодавца. 

Све нам се скупило.
Не можемо да саставимо крај с крајем.

Радницима гори под ногама.
Предузећа се гасе.

Налазимо се на странпутици.
Дужни смо на све стране.

Жртве транзиције
висе на контејнерима.

Неки производи су отишли десет посто.
Грађани неће стићи да их купе.

Кад видимо цену на производу
схватимо да је производ на цени.

Стање сиромашних добија на тежини,
али празни џепови не могу да претегну.

Прича је бајата.
Највише свежег новца имају тазе тајкуни.

Тешко се дише.
Недостаје нам свежег новца.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (први део)

Картонска насеља се не граде на дивље.
Све је покривено папирима.

У транзицији смо сви нешто добили.
Највише је оних којима је припала мука.

Песимизам има покриће.
Ставили смо под хипотеку сву имовину.

Они који нас воде,
дошли су до богатства.
И ни макац даље!

Грађани су носиоци власти.
Носе политичаре на грбачи.

Власт је златна кока.
Поданици су ћурке и гуске.

Закон је ступио на снагу
али га нећемо примењивати на силу.

У канцеларији за брзе одговоре
ставили су ме на листу чекања.

Власт је сервис грађана.
Увек је спремна да нас окрпи,
испегла и завије у црно.

Друштво нам је болесно.
Криминалце може да ухвати само грип.

Подигли смо правосуђе на највиши ниво.
Оптужене казна може стићи само са неба.

Остали смо без последњег динара.
Неко је са њим стекао први милион.

Иако смо кост и кожа
добродошли смо као топовско месо.

Важно је да нам деца имају перспективу.
Она ће у перспективи одавде отићи.

Срби воле што је откривена Америка.
Од тада, све продају за шаку долара.

Хајде да седнемо и видимо
зашто нас ништа не покреће.

Да нам је ова памет била
нестали бисмо пре хиљаду година.

Погодиле су нас незапамћене поплаве.
Такве су биле и оне пре две године.

Влада је урадила све.
Испод тога се не може.

Где се политичари појаве
успеси изостану.
 

БРАНИСЛАВ ЂОКИЋ   (1947)
(ЈАГОДИНА)

Афористичар је копљаник
на турниру духа.

И за бесмртнике
имамо гробаре.

И мравојед у свом животу
ни мрава није згазио.

Још у провали облака
није учествовао.

Лажемо сами себе
и то је истина. 

Образовање није више само потреба,
већ и велика нужда.

Они што доносе мере,
или закину или преврше меру.

Село нам је
уништио град.

Слабост нам је
да показујемо силу.

Шта нам вреди углед
кад немамо изгледа.

ДРАГОСЛАВ ЈОЦИЋ   (19??)
( - БОР)

Број истина о једном догађају једнак је,
најмање, броју посматрача.

Кад власт продаје маглу.
народ не види даље од носа.

Кад је народ небески,
није чудо што не види
шта му се на земљи збива.

Кад у кући сви паметују,
будућност јој је развалина.

Лако је договорити се са људима,
али их је тешко наћи.

Не рушите профитере нове,
овој држави они су основе.

Не чекај правду
на тргу силника.

Обећања осушила све,
само је народ остао зелен.

Поштење ретко заузме престо.
На крају софре њему је место.

Прошлост будале не плаши.