ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу афоризама) (четрдесет први део)
Нису залутали у свет мита и корупције.
Нашли су се на пола!
Полицајци и криминалци тесно сарађују.
Зато се комотно понашају.
У датој ситуацији се гледа,
ко ће више да узме.
Где је марица?
Марнули су паре!
Стање је весело.
Сваки дан нас неко ојади.
Купљена диплома је потврда,
да њен власник нема
ни знање ни васпитање.
Ко пуни буџет,
буџетлијама даје мито.
Криминалац је потпетио,
ако остави траг.
Неке ствари су стекле ноге.
А неки људи су стекли те ствари.
Умешни мешетаре!
Отворили су четворе очи,
не би ли се окористили.
Правимо договор.
Ако додамо провизију,
биће нешто од тога.
Немају осећај за меру.
Узимају бруто за нето!
Марке добијају коверте.
Финансијски су добри,
а лоши у сваком другом погледу.
Наше друштво је подељено,
а његово богатство разграбљено.
Узимају шњур.
Изувају нас из ципела.
Мафијо, живимо криминално!
Написаћу отворено писмо,
где се без коверте не може.
Обрћу паре.
Колутамо очима.
19. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четрдесети део)
Не улазимо сви у политику.
Није нам нужда.
За све су постојали чувари.
И све је покрадено!
У ланцу криминала
закон је карика која недостаје.
Тајкуни не плаћају веће порезе,
већ узимају више из буџета.
Дужници се пеку као на ражњу.
Хоће ли им извршитељи за кило меса,
заклати вола?
Неко одлепи за крађом,
а неко прионе на њу.
Све је почишћено.
Ни прашина се није дигла.
Злочин!
На лицу места нико нема образа.
Нема зараде ни од корова,
већ само од криминала.
Некима капље.
Бунаре по нашим џеповима.
Кукурикнуо је.
Кокнули су га!
Где је неред?
Где је ред политике,
ред криминала.
Није нам се дало.
Кажу они што не отимају.
Шта је мито?
Кад дате паре коме треба!
Једни другима набацују посао,
да заврше неку комбинацију у животу.
На конкурсу сам имао најбоље референце,
али најслабије финансије.
Трпају се тамо
где могу напунити џепове.
Изложени оркестрираним нападима,
пазе да их неко не истамбура!
По закону великих бројева
милионери не подлежу закону.
Брзо живимо.
Граби ко шта стигне!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет девети део)
Мртви нису превртљиви.
Гласањем за власт, урнишу живе.
Кад се избори распишу,
политичари се распричају.
Ако нам ове године поједу скакавци,
јешћемо њих!
Политичари су задужили државу,
а интелектуалци су јој остали дужни.
Ко је на изборима језичак на ваги,
може да се облизује.
Пукли су на изборима.
Други су пуцали од радости.
Прелетачи добијају џакове пара.
Али, треба одвадити мало!
Тупе ли, тупе,
а отупела јавност не реагује.
Високу политику води
дубока држава.
Велике лажи политичара
аналитичари мељу,
да их сви можемо прогутати.
Где су трули богаташи,
распада се све што није њихово.
Кажу да су јефтини политички поени.
Поента је у томе,
да од њих нема ништа скупље.
Циљ је изборити се,
да се на изборима,
могу најбољи изабрати.
Бескичмењацима је родило.
Одговара им окоштали систем.
Оно што су зацртали,
на нама је да прецртамо.
Кад гледам преносе из Скупштине,
афоризме пишем као реплике.
Текућа политика је
све наше изворе прихода продала.
Отишли су на неко боље место.
Гласањем поправљају наш положај.
Да не улазимо у ситна цревца,
политичари су тамо.
Не живи се сто година.
Толико се проведе на бирачком списку.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет осми део)
Слажу нас док трепнемо,
а ми не скидамо очи са екрана.
Смисле неку ујдурму
и назову је реформа.
Одлепимо кад схватимо,
да од приче на коју смо се лепили,
нема ништа.
Једном ногом је у гробу
и није могао да иде на гласање.
Кад буде са обе,
редовно ће гласати.
Политичари не окрећу нови лист.
Они промене стран(к)у.
Болесно је све
што је под партијском контролом.
Свако свога коња хвали.
Ето, на пример, аналитичари!
Сем онога што је добро,
све друго је у политици.
Аналитичари су трчи-лаже,
са телевизије на телевизију.
Политичарима толеришемо испаде.
Испаде да су они безгрешни.
Комплетни идиоти
комплетирају своје (не)дело.
Немамо заокружен став.
Заокружујемо на своју руку.
Сендвич са подригушом,
а говор нафилован лажима.
Политичари се заклињу у право.
Право да вам кажем,
од тога нема ништа.
Цена јефтиних политичких поена
је незамисливо велика.
Немају ни трунке одговорности.
Имају ли мрве савести?
Кад прогутамо обећање,
попијемо разочарање.
Угођај је комплетан!
Нека подручја су погођена невременом.
Наше је погођено политиком.
Ко се на изборима служи прљавим стварима,
почисти противнике.
Зашто тапкамо у месту?
Нуде нам уходане одговоре.
14. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет седми део)
Млате празну сламу.
А шта раде испод жита,
ником ни речи.
Круг власти.
Друштво глупих као точак.
Никад не лаже.
Само кад се обраћа.
Знамо те ликове.
Само да им остану позадине у фотељама.
Огрејаће и нас сунце.
Вођа је на заласку каријере.
Не радимо на себи.
Градимо култ вође.
Они на линији,
гласају за све тачке.
Од нашег суда о режиму,
зависи да ли ће нам судови
бити пуни или празни.
Позиција, опозиција и невладин сектор -
три у један. Смути и проспи!
Померају границе!
Чувају стечене позиције.
Изабрали смо их за један мандат,
а они дошли да остаримо заједно.
-Докле?
-На власти довека!
Памет им не смета.
Других препрека у каријери немају.
Разне глупости слушамо сваки дан,
изјавио је политичар,
на редовној конференцији за штампу.
Политичари са интегритеттом,
држава са суверенитетом.
Зло није дошло само.
Постојала је политичка воља за то.
Добио сам упаљач и хемијску.
Кога год заокружим - попишићу!
Ако аплаудирате,
возе вас аутобусом.
Ако нешто кажете,
долазе по вас.
Бирачи су рекли своје.
Сада је на потезу страни фактор.
Храну у скупштински ресторан
треба допремати из народне кухиње,
све док буде постојала.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет шести део)
Држе све конце у својим рукама.
Пришивају коме шта хоће.
Ако сте део власти,
припада вам све.
Не може нам бити добро.
Најгори нам то не могу приуштити.
Они овде уносе немир.
Ако не буде њих,
ко ће одавде износити паре.
Да не кваримо.
Има ко је за то плаћен.
Шетње су подсећања
некима да оду.
Ако те не занима
шта први другима раде,
ти си следећи!
Њихов положај,
бубрега у лоју,
штите сви органи.
Не може да краде како ко стигне.
Већ онај што је стигао на врх.
Имамо режим.
Нама треба систем.
Непочинства су оно
што су починили.
Што је у обраћањима више лажи,
она су све чешћа.
Деле мрвице.
Не завређују ни трунку пажње.
Докле сеже власт,
последице су далекосежне.
Јаја погађају оне,
којима треба рећи: Иш!
Господар не може да спава.
Мало је поданика избројао на митингу.
Мртви бирају оне,
који урнишу живе.
Ко је био на линији,
види се кад подвуче црту.
Не живимо као у ТВ дневнику.
Због оних што не силазе са екрана.
Били су власт.
Постали су власници.
13. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет пети део)
Проблеми су различити.
Решење је исто за све - па шта!?
Затрпани смо оптимизмом.
Колико лажу!
Могу ме разапети!
Не верујем малим боговима.
Ћути, може бити горе!
Они горе о томе размишљају.
Партиципирају у власти.
Паразитирају!
Недостаје нам ведрине.
Код нас лоши ведре и облаче.
Избацила их је поплава.
Они имају уплив на наше судбине.
Пали смо на ниске гране.
Нисмо се неких отресли.
Дуго тече одлив мозгова.
Заслужни за то стоје одливени.
Не могу вући потезе.
За њима се вуку репови.
Не можемо да избегнемо најгоре.
Избегавамо најбоље.
Вртимо се у круг.
Заокружујемо најгоре.
Дошло је до најгорег.
Он одлучује.
Кад се заводи диктатура,
евидентира се сваки човек који је против.
Дуг је зао друг,
осим оном ко нас задужује.
Боље врабац у руци,
него голуб на грани.
Голуб не сме ни да гукне
против власти.
Подгревају приче да скрену пажњу
са горућих проблема.
Будала за двојицу.
Наше најбоље кадровско решење.
То су проверени кадрови:
нису школовани, нису радили, нису овце чували...
Шака људи одлучује.
Шамара!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет четврти део)
Миљеници власти
су миљама удаљени од закона.
Њихови џепови и наш пад
немају дно.
Послали су снажну поруку.
Хоће да победе на мишиће.
Покисла му фаца.
Неће га више држати изнад воде.
Круг власти не види како народ
окреће у круг: пасуљ, кромпир и купус.
Власт не улаже у њижевност.
Осим прича!
Неко влада информацијама,
а неко неинформисаним народом.
Ко је пред камерама?
Камарила!
Показују три прста.
Задужиће нас до трећег колена.
Обећавали су брда и долине,
само да први прођу кроз циљну равнину.
Истресају се на нама.
Отресимо се њих!
Да је власти битан суд народа,
не би народ био на казану.
Други одлучују о нашој судбини.
Први су им то омогућили.
Подилазе маси.
Подастиру јој обећања.
Задовољство је стајати на црти,
а корист бити на линији.
Неписмени оду по партијску књижицу.
Могу да дођу на било које место.
Полажу заклетву.
Лажу да ће поштовати Устав и законе.
Дрма им се столица.
Поданицима се пољуљало поверење.
Смењују се сунце и облаци.
Они се договарају без проблема.
Седе у свечаној ложи.
Присутне ложе да добро раде.
12. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет трећи део)
Извршена је негативна селекција кадрова.
Изабрани ваљају глупости за медаљу.
Не истиче вођа белу заставу,
већ испуњава туђе захтеве као бела лала.
Власти је најбитније
да народу скрене пажњу са битног.
Влада је уигран тим.
Министри завршавају своје комбинације.
Важно је очувати власт.
Држава буде и прође.
Не знају колико је доста,
а поданицима деле на кашичицу.
Скандирамо извиканим величинама.
Лажов над лажовима.
Патрон и аналитичари.
Стао је на своје ноге,
ко се одупро.
Заврнули су народ,
а народ одврне тон да их слуша.
Један човек је главни за све.
У свим областима је стање за јединицу.
Узели су колач власти.
Имамо шлагворт за критику.
Држе се моралних начела.
На челу се не могу наћи.
Листом смо за власт.
Зелено размишљамо.
Влада је поделила плате.
Два пута веће!
Немамо прилику са њима да се рукујемо.
Они рукују са нама.
Размишљамо о промени средине,
а не помишљамо да мењамо врх.
Повезани су са криминалом, аферама, дрогом...
Не да њих вођа, па шта!
Једном човеку се не може
гарантовати безбедност,
ако није загарантована свима.
Да је ово златно доба
реч би му се позлатила.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет други део)
Пред странцима подвију реп,
а нама причају ловачке приче.
Постоји једна адреса за све.
На њој је погрешан човек.
Из пирамиде власти
на све гледају кроз призму
својих интереса.
Дрмају,
ништа њих не потреса.
Не треба бити много паметан
већ део власти.
Напунили смо резервоаре до чепа.
Рекао нам је онај што не зачепља.
Са највишег места
најмање добијамо.
Ударају на сва звона,
а у ствари лупетају.
Постоје саветници за све
јер постављени не знају ништа.
Одакле министрима богатство?
Ћуте као стрине
или се позивају на тетке.
Црква је одвојена од државе,
док председник не почне
да попује патријарху.
Ко је по укусу власти,
задовољио је све апетите.
Наслађују се подгузне муве.
Слушају газду како лапрда.
Имамо вишестраначки систем.
У њему једну партију,
а у њој једног човека.
Ко не може да састави месец,
не кује власт у звезде.
Све гране власти део су
породичног стабла једне фамилије.
Наше је право да знамо све.
Власт нас држи у незнању.
Он издаје,
нико не објављује.
Лоша власт и лоша опозиција.
У политици два минуса нису плус.
Куповина из фотеље.
Позовете и купите звање
које ће вас задржати у њој.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет први део)
Слагао је, није трепнуо.
Па, ви видите!
Боље да рачунамо једни на друге,
него да се обрачунавамо.
Етаблиране величине
нису за таблоидне формате.
Потрошачка култура
не даје за културу ни 1%.
Колико се плашимо промаје,
луфтирају нам собе на психијатрији.
За проблем број један
конкурише хиљаду ствари.
Кад повучемо паралелу,
линија нам није добра.
Држимо шешир у руци.
Власт плаћамо пуном капом.
Врте исту причу
а они се ротирају.
Текућа власт,
смути па проспи.
Он је битан(га).
Влади помињемо семе и племе.
Она води бригу о наталитету.
Он се за све пита,
али нико не може питање да му постави.
Врхушка љушка.
Од потеза власти
читави потези земље пропадају.
Акт издаје је
због голе власти.
Вођу прате пуни аутобуси.
Несрећа нигде не иде сама.
Данас се обраћа јавности.
Није могао јуче,
гостовао је на телевизији.
Какав смо шодер изабрали
ни камен на камену неће остати.
Нормално је променити власт,
а не државу у којој живимо.
11. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесети део)
Обућари немају много пара,
али увек нешто капље.
Највише кад је кишовито време.
То кошта!
Не зна се ко шта ради.
Има паре.
Пара му надалеко нема.
Добра музичка подлога
слушаоце доводи до патоса.
Седи дрво на дрво,
не оста нам камен на камену.
Испливали су на површину.
Даве све око себе.
Проницљиви се укорењују.
Очи су нам као филџани.
Чекамо да попијемо кафу.
Скочили смо сами себи у уста.
О томе упадљиво ћутимо.
Не бирају речи.
Бирају увреде.
Зауздајмо разуларене!
Понашамо се као бегови.
Све нам паше.
Данас се понашају као стрине,
а сутра ће као тетке.
Превоз нам је Бла-бла кар.
Прича нам је бла, бла, трућ.
Чине непочинства.
Стругнуће!
Огребали су се.
Свако улетање у маказе,
нама је исечак из живота.
Нису имали ветар у леђа.
Радили су како им је дунуло.
Радимо на махове,
кад ручно косимо траву.
Јутро је паметније од вечери.
Ствари се мењају преко ноћи.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет девети део)
Кад градимо пут,
његова цена скочи неколико пута.
Направио је ршум!
Песма је тако добра.
Прошао је као нико његов.
Није имао никог свог.
Лопта је округла
у свим сферама живота.
Акције сузбијања комараца
треба проширити на све крвопије.
Поштени постоје у траговима.
Стопа није велика.
Упућени су једни на друге
и до сукоба је морало доћи.
Подастрти су докази,
ко нас гази.
Изнели су своје виђење.
Верују им слепи код очију.
Одселили смо се.
Села су празна.
Ни говора!
Обраћања не треба слушати.
Спустили су нам док трепнеш.
Ни обрву нису подигли.
Муштерија је увек у праву.
Закинута је на мери.
Окомили су се на нас.
Они оком, ми скоком.
Прво опањкавају,
онда вас изувају из ципела.
Његова реч не пије воду.
Његовим именом испирамо уста.
Стигао је хладни фронт.
Морамо се борити против зиме.
Покупе нам све.
Покупе се и оду.
Пилећи мозак
не може ништа да прокљуви.
Топло, вруће, пржи...
Сунце има лепезу за све нас.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет осми део)
Сви гледамо из свог угла,
а иза ћошка нас чека исти непријатељ.
Тачна вага
измереном резултату даје тежину.
Проблеме гурају под тепих.
Подастрли смо доказе.
Генерације старије од ватре
грејале су се поред огњишта.
Обрушава се на њуде.
Одрон од човека!
Правимо се да не видимо,
шта се све добија на лепе очи.
Пљувачина!
Оговарање на сва уста.
Изнео је своје виђење.
Види се да је оно друкчије.
Не користим телефон.
Позван сам да кажем нешто о томе.
Искуство нам говори,
али то наша деца неће да чују.
Стекли смо искуство.
Много пута смо искусили.
Ствари гурамо под тепих.
Кључ нам је испод отирача.
Ако возач прекорачи брзину,
пешак неће прекорачити улицу.
Идемо из крајности у крајност.
Проблемима не стајемо у крај.
Није то суво сено кошено.
Новац се граби шаком и капом.
Кад мајстору пут види ноге,
он наплаћује руке.
Пристојне своте
узимају они који такви нису.
Налазимо се између чекића и наковња.
Кујемо планове да се извучемо.
Тешко се отети утиску.
Урезује се у мозак.
Млатимо празну сламу.
Боље да смо ударили по чварцима.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет седми део)
На истој су таласној дужини.
Једни блеје са екрана,
а други испред телевизора.
Причају на сва уста.
Нама треба дијалог.
Не скидају се са екрана.
То што причају је гола лаж.
Непрекидно причају на телевизији
да сакрију оно што раде.
Превели су нас жедне преко воде.
Казну за то нису попили.
Има причу.
Има и своју тачку.
Филмове гледамо уз грицкалице.
Глумци их не снимају за кикирики.
Гори им под ногама.
Млакоње ништа не предузимају.
Испао је човек.
Он је прва лига.
Кријемо порекло новца,
а дичимо се пореклом кућних љубимаца.
Козје стазе су
за жртвене јарце.
Родиле су јабуке.
Радимо као црви.
На живот гледају са лепше стране.
Двоуме се између Златибора и Копаоника.
Го к'о прст.
Слуша оне, што говоре у рукавицама.
Бацамо капу увис!
Шешир нас храни.
Ружан је као лопов.
Његову слику држим у остави,
да деца не краду пекмез.
Доме, слатки доме!
У теби су деца увек крала пекмез.
Ручали смо.
Дали смо домаћици
шлагворт за колаче.
Како гледам на стварност?
Па, не гледам телевизију.
Срећа њихова!
добро су потковани.
10. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет шести део)
Телевизија је избацила
образовање и културу из програма.
Избацио сам телевизор из куће.
Изашли су са саопштењем.
Прочитали су га испред зграде.
Мрак се хвата.
Неухватљиви су спонзори мрака.
Нема посла без процената,
ни забаве без промила.
Раде по опробаном рецепту.
Лажу на исти начин.
Дају знаке да нису овце.
Буне се на сва звона.
Вртели смо главом,
да то није истина.
Завртело нам се у глави,
кад смо сазнали да јесте.
Не миришемо њушкала.
Возимо држећи своју десну страну,
док пред нас не изађе
неко лево сметало.
Напрасно се поправило расположење.
Стигао је овал прасетине!
Коцка је бачена.
идем на море у пику сезоне.
Да смо бескичмењаци,
наш живот би имао неки други облик.
Окупљамо се на улицама,
да видимо где су нам институције система.
Пољопривредници на наоблачење
гледају са ведрије стране.
Ситуација је тешка.
Нема више места вагању.
Избацили су га из такта
после дисонантних тонова.
Највећи је проблем
преко кога се ћутке прелази.
На рубу смо пропасти.
Ситуација је на ивици инцидента.
Иза свакога нешто остане.
Власт оставља последице.
Мозгови су им да се смрзнеш!
Интелигенција им не досеже
до собне температуре.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет пети део)
Није нам до песме,
због теме епских размера.
Теорија завере је практична ствар.
Некоме доноси корист.
За њих је то вау,
а за нас уа!
Стално је пред камерама.
Мене неће видети пред телевизором.
Има танке живце,
ко се провлачи кроз иглене уши.
Тешко ћемо се опаметити,
ако се не описменимо.
Болесни дају знаке живота
да лекари учине нешто.
Мајсторе враћају на фабричка подешавања,
док машине не достигну радну температуру.
Воде се као нестали.
Гађани су навођеним ракетама.
Одрећемо се преко новина,
оних са насловних страна.
Човек са истанчаним нервом
има разумевање за људе са танким живцима.
Лаж јача своје позиције.
Постала је брутална.
Као да смо пали са Марса.
За нас је само Меркур ретроградан.
Лоши бацају прашину у очи,
а добри праше.
Постао је певач број један.
Његове нумере су слушане.
Моралну вертикалу смо претворили
у моралну хоризонталу
и по њој газимо.
Дођемо на овај свет,
живимо у онлајн свету
и одемо на онај свет.
Проговорило је оружје.
Противник је одговорио.
Газим седму деценију.
Више она мене,
него ја њу.
Са комшијом нисам у претераној љубави.
Претерао је неколико пута.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет четврти део)
Подршка се даје,
а претња упућује.
Укинули смо стид.
Срамота!
Налазимо се на дну дна.
Ред је да сведемо рачуне.
Ноторним лажовима
нотари не оверавају статус.
О неким стварима
беспредметно је говорити.
Нисмо упућени.
Циљ медија није да покрену јавност.
Купујем књиге на метар,
тамо где их продају на килограм.
Нисмо упућени.
Где ће нас то одвести?
Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.
Прозоре ломе убачени елементи.
Они на екрану
кваре слику о нама.
Телевизију гледам без тона,
да не бих остао без живаца.
Пролазни смо,
без обзира које оцене
добијамо у животу.
Мења се пулс човека.
Није исто кад је у плусу
и кад је у минусу.
Живот нема репризу.
Тај филм нећемо гледати више пута.
Смањујем тон на телевизору.
Неке ствари вриште!
Медији са националном покривеношћу
главне ствари гурају под тепих.
Неотесани дрве до даске.
Поцепали су папир.
На њему је писало кога ће разбуцати.
Живи се не чујемо,
кад узмемо телефон у руке.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет трећи део)
Кад крену псовке,
лако дође до туче.
Немамо хлеба да једемо.
Ствари пролазе испод жита.
Ко живи између четири зида,
нема ко врата да му отвори.
Како живот таљига,
знају подјармљени.
Ако поређамо чињенице,
видимо шта није у реду.
Сужавају се границе слободе
док човек не постане сужањ.
Требало му је сат и јаче.
Завршио је то на мишиће.
Неке ствари су отишле предалеко.
Видимо их свуда око нас.
Питање тренутка тражи одговор
за сва времена.
Нацифрамо се.
Онда изађемо са бројевима,
колико је то коштало.
Дошло је златно доба.
Није нам испунило ниједну жељу.
Људи са истанчаним осећањима
лако пукну.
Ко се узда у туђу памет,
сам себе зауздава.
Ко има свој угао гледања,
пошаљу га у ћошак.
На лицу места
отворите четворе очи.
Дању се смењују сунце и облак,
а ноћу месец дежура.
Шорке су у ћорсокацима.
Адресе (по)стоје
да се до нас дође.
Објаснили су ми корак по корак,
како функционише систем кап по кап.
Последице су тешке.
Упозорења нису имала тежину.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет други део)
Телевизија је покривала догађај.
Истину о њему није открила.
Нисмо способни да извлачимо закључке,
већ балване!
Пунимо батерије,
да постанемо генератор успеха.
Какав је сплет околности,
знаћемо ако се клупко одмота.
Који је он краљ?
Све би нас бацио лавовима!
Сваки мрак на крају буде
под рефлекторима.
Без увијања
треба обавити ствар.
Нешто се крупно иза брда ваља.
То је још један камен о нашем врату.
На ватру нас ложе.
Зебемо због тога.
Мало ли је?
Постали смо једно велико ништа!
Човек се затвори у свој свет,
кад хоће да пронађе унутрашњи мир.
Учимо од малих ногу.
Треба направити прве кораке.
Био је кратак,
све док није употребио дуге прсте.
Кад не миришемо неке ствари,
осећа се то у ваздуху.
Није све тако црно.
На негативне ствари гледамо позитивно.
Бомбардују нас вестима.
Новинари знају шта нас погађа.
Кубуримо са новцем.
Због њега пуцамо.
Живот у мраку
своди се на бројање дана.
Како се да видети,
на телевизији се истина не да видети.
Неки догађаји су добро медијски покривени.
О њима нико не извештава.
9. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет први део)
Поделили су мегдан,
да виде коме припада више.
Прешао је праг толеранције.
Показана су му врата.
Где је мрак као тесто,
нема ту хлеба.
Видимо шта се ради.
На телевизији се ништа не приказује.
Истина је негде између.
Крије се да сачува живу главу.
Сипао је увреде.
Кап жучи је прелила чашу.
Сви носимо свој крст.
Неко постане и икона свога времена.
Да се знање показује на телевизији,
не би имао ко да гостује.
Јутро није паметније од вечери,
ако гледате јутарњи програм.
Шта смо дочекали?
У свакој институцији
дочекују нас неписмени!
Снага улази на уста,
а претње силом излазе из њих.
Поред гомиле проблема
сложили смо изразе лица.
Друштвено је прихватљиво
оно што је неприхватљиво.
Друштво свима пружа једнаке шансе.
Негативна селекција нам то ускраћује.
Породица је основна ћелија друштва.
Улажемо последње атоме снаге да је уништимо.
Лажну слику о животу
истина разбије као беба звечку.
Кад се искључе камере
престаје благостање,
а почиње преживљавање.
Не може да спава,
ко не може да се покрије.
Пецарош не може бити
мушичав човек.
Оно што се најављује на сва звона,
намењено је овцама.
8. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесети део)
Рекламирају се.
Смислили су неку превару.
Нису подметнули леђа.
Они су се прислонили.
Неки воле да се експонирају.
Показују да су глупи на квадрат.
Бела куга је
геноцид у миру!
Зашто тапкамо у месту?
Отишли смо корак даље
да нађемо оправдање.
Ако је ствар престижа,
људи за њом трче.
Од динара праве два.
Немају времена да држе банку.
Оде, све певајући.
Има тезгу на вашару.
Лепота се погледом мери.
Ако је катастрофа у најави,
шта се може очекивати у завршници?
Свирао је чело,
док му га нису просвирали!
Неко спава поред отвореног прозора,
а неко под ведрим небом.
Сваки дан мењају перје.
То су они што гракћу у јавности.
Са мртве тачке полазе живи.
Брзо живимо.
Ретко се ко креће.
Хајка на људе се не води у вукојебинама,
већ у престоници.
Преврћемо очима.
Све раде наопако.
Каква је садашњост,
о томе нам ништа не презентују.
Не може стећи име,
ко нема своје ја.
Мачка замаче иза угла.
Тражи храну за мачиће.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (деветнаести део)
Одлука има тежину
кад се три пута измери.
Претерала дара меру.
Услуга је папрено наплаћена.
Секу нам струју.
Накачили се на нас.
Гледају као телад у шарена врата.
Такви су декор.
Другови, постали смо раја!
Подрепаши се хвале репутацијом!
Имају резултате.
Купили су све што им треба.
Самица није дно дна.
Имате слободу да гледате у плафон.
Ретки метали злата вреде.
Дочекали су нас на нож.
Хоће да нас поједу.
Све остаје на речима.
Њих ветар најлакше носи.
Хватање кривина одмара вијуге.
Не користе они рекет,
објашњавају спин мајстори.
На дневном реду је једна тачка.
Шта је она богу згрешила?
Вода зна да баци кључ.
За њу су сва врата отворена.
Муњевита каријера одјекне
као гром из ведра неба.
Аутобус је на време дошао.
Путници су били у трансу.
Ако не певате у полицији,
казна је крајњи инструмент.
После крађе дао се у бег.
Ако успе биће паша.
Ако постанемо бројеви,
бићемо нуле!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (осамнаести део)
Купио сам телевизор.
На њему су саопштили да све друго имам.
Ретки густирају.
Оно што не капирам,
копирам, па поново читам.
Не дише нам за вратом,
ко не тражи ништа заузврат.
Стављамо примедбе,
а они гомилају проблеме.
Униформисано мишљење.
Оружје седме силе.
Ивер не пада далеко од кладе.
Зато га волимо до даске.
Нисам пророк,
али видим шта црквени оци аминују.
Ово је фаза
кад су нуле главне.
Жртве се идентификују,
а починиоци не!
Програм садржи пласирање производа.
Пласирање лажи се подразумева.
Упаљен је метео аларм.
Угасиће га најављене падавине.
Севале су песнице.
Некоме је пао мрак на очи пре,
а некоме после туче.
Музички програм је богат,
кад имамо паре да платимо певаче.
Једу као мећава.
Све су сјужили.
Где су ђаконије,
ручак је боговски.
Због меса су откинули
на свадбарски купус.
Комшија је покисао.
Пала киша по мојим усевима.
Прича му не држи воду.
Истекла му документа.
Ако заузмемо став,
друге препреке ће пасти.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (седамнаести део)
Реакције су подељене.
Зависи колико је ко добио пара.
Све тече по плану.
А шта је планирано
временом ће испливати.
Тестамент је тест за наследнике.
Хоће ли се посвађати или не.
Истина је испала из игре,
због лажи која је добро пласирана.
Неке људе не можемо поштедети.
Потрошили су наше поверење.
Кад се печете на тихој ватри,
пишете о ономе што вас тишти.
За плакање је судбина
која нам се смеши.
Приватна имовина је неотуђива,
док неко не баци око на њу.
Ухватила нас празнична атмосфера.
Трошимо паре невиђеном брзином.
Шта може да се осећа на дну дна,
осим дубоког незадовољства.
Кретање у служби,
показује ко гања каријеру.
Лицемерје нема меру.
Живе на Дедињу.
Следи им бежанија.
Анемија исцрпљује
до задње капи крви.
Човек, мек као душа,
живи од корице хлеба.
Сви на своје задатке.
Не слаже нам се математика.
Док ми укачимо неке ствари,
бољитак можемо окачити мачку о реп.
Спустили су тензије.
Дуго су се надгорњавали.
Слови да је од речи.
Држим до себе.
То је оно што ме штити.
27. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (шеснаести део)
Није давао знаке живота.
Њему су били најпотребнији.
Гледамо се попреко,
а преко нам је потребан мир.
Дошло је његових пет минута.
Снашао се за секунд.
Стало нам је.
Кренуће, ако је тако.
Патимо, не па(м)тимо.
Ко на брду ак' имало стоји,
види да је све отишло у першун.
Од најавне до одјавне шпице
поједемо све семенке.
Дубока држава!
Завлачи нам руке до дна џепова.
Некад: Олајавали су на све стране.
Данас: Држе конференције за новинаре.
Родила их мајка,
па послала у пекару да једу.
Млате празну сламу.
Што не ударе на кукољ у житу?
Шта је старије кокошка или јаје?
Устао сам пре првих петлова, да размислим.
-ХохШТАПлер?
-ВуциБАТИНА!
Имам леп поглед са прозора.
Гледам комшију како пола сата
тражи паркинг испред зграде.
Огромни су трошкови репрезентације.
Никога то не једе.
Како полагати поверење у некога,
ко није положио ниједан испит?
Грамзиви
присвајају на тоне.
Будући читалац данашњих новина,
неће сазнати каква је прошлост била.
Тешко се миримо са годинама.
Ратовали бисмо за још једну младост.
Да ствар буде гора,
многи о томе брину.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (петнаести део)
Имају лепљиве прсте.
Има их охо-хо!
Знате ви њега.
Кад се укључе камере,
на дупе би проговорио.
Шта смо добили?
На демократију смо много дали.
Где за дочек?
Одлучићу минут до дванаест.
Презентовано је прошлост.
Просуо се на сред улице.
Прибрао се и отишао.
Камарила је гомила
проблема(тичних).
Мостови спајају људе.
Другачије не би дошло до сукоба.
Исписници се истовремено
уписују у школу.
Игре се играју око новца.
Ко га има коло води.
Колико је та појава ружна.
Само о себи мисле лепо.
Немамо успеха ни на једном пољу.
Свако вуче на своју страну.
Када ће гледаоци снимити,
шта им се на телевизији приказује?
Мајстори не могу да обаве посао без алата,
а наплаћују руке.
Наша тачка разилажења
је аеродром у Сурчину.
Ничија није горела до зоре.
Добила је власника.
Дебели људи су добричине.
У томе је њихова ширина.
Ко се коме усрао у живот,
преноси жута штампа.
Постоји решење,
ко види проблем.
Боримо се за реч.
Ко преживи причаће.
23. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четрнаести део)
Продужио сам пасош.
Идем на далеки пут.
Понео је награду,
а слабашно му је дело.
На радију је ишла лагана музика.
Заваљен у фотељу далеко сам стигао.
Отац ми је преписао имовину.
То је био лек за моју душу.
Не идем у банку.
Штедим на сваком кораку.
Мој материјални моменат.
Плату потрошим за трен.
Скочио је на полицу.
Сада ће као пацов да грицка.
Скривамо поглед.
Немамо ништа друго.
Возови нам пролазе
без кашњења.
Потегао сам везу.
Из истог места вучемо корене.
Осветлили смо проблем.
Све камере су упрте у њега.
У мом фаху
не примају се коверте.
Чекамо на царини.
Стрпљење нам је на граници.
Ноге нам се смрзну,
кад се температура спусти.
Узимамо наменске кредите.
Они ће нас осиромашити.
Има грдну лову.
Читав живот зарађивао је лепе паре.
Свуда гурају прсте.
Прво су се они увукли.
Писац мора читаоца нечим да купи,
ако хоће књигу да прода.
Пољуљани смо,
ако нас дрма трема.
Ко порасте у нечијим очима,
он је велики човек.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тринаести део)
Лаже како зине.
Слушаоци зину као он лаже.
Договор је пао.
Изнети аргументи стоје.
Регрутују се нови писци.
Они сањају о армији читалаца.
Десио нам се пех.
Нисмо више хепи.
У биртији је
сваки дан бир фест.
Умишљене величине су одраз памети
која им недостаје.
За оне у књижевним водама
важан је извор инспирације.
Шта да заложи?
Кипи му сало!
Говоре из стомака.
Ушли су у жучну расправу.
Ухватиле га бубуице.
Мисли да га неко прислушкује.
Не иде писање,
док не дође инспирација.
Постоји богатство писане речи
и сиромаштво њених аутора.
Оркестар изводи музику
и слушаоце из такта.
Живимо у своја четири зида.
Чекамо да падне плафон.
Није у свађи са модним трендовима.
Одевни предмети му се слажу.
Пружио ми је руку сарадње.
Упознао сам га у прсте.
Брате слатки,
поштеди ме горког искуства!
Живимо у свету авиона и камиона.
Најбоље је онима који се шлепају.
Брзо се споречкамо.
Прање пара
вреди сувог злата.
22. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (дванаести део)
Наше је право да знамо све,
али нема ко да нас информише.
Новински папир трпи све
и гледаоци телевизије.
Радио Милева нема своју фреквенцију,
али оно што саопшти сви чују.
Некад се браћа сретну на брвну.
Види се да ивери
не падају далеко од кладе.
Ако имате душу,
наше вам ништа не треба.
Човек је роба посебне врсте.
Ако је кваран лакше се прода.
Можемо продати све органе,
али нећемо живети као бубрези у лоју.
Ствари су једноставне.
Људи су ту да закомпликују.
Слови за човека
који се не мења ни за јоту.
Стиже нам смрт.
Ми мртви задовољни.
Иду у ситна цревца.
Имају стомак за то.
Потегао је па умро.
Није више могао да гура.
Човек узме па умре.
Ништа не однесе на онај свет.
Ипсилон генерацији
остављамо икс проблема.
Старе куке
знају да се откаче.
Постао је величина.
Имао је меру.
Што смо ближи,
лакше се дохватимо за гуше.
Препредени се никад
не претргну.
Човек је роба
која иде.
Неотесан човек своје грубости
показује до даске.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (једанаести део)
Мрак!
Нико није утамничен,
осим народа.
Плачи вољена земљо!
Грађани гутају сузавац.
Развијамо заставе.
Земљу нисмо у могућности.
Не седимо ми на четири столице,
већ идемо из крила једног
у крило другог господара.
Страховито грешимо,
прихватајући туђа охрабрења.
Не дајемо ни пет пара,
што нам узимају милијарде.
На послу можете спавати,
ако вас колеге покривају.
Лепи, млади и паметни
су наши извозни производи.
Зарадио сам казну.
Ето, где сам потрошио зараду.
Прогресивни део човечанства
једнак је статистичкој грешци.
Пакао је,
па као наша стварност!
Нуле од људи
на рачуну имају плус,
а у друштву минус.
Стање је критично.
Критика није пожељна.
Колико нам је друштво болесно?
Лекари му нису потребни!
Радимо по туђем укусу.
Оно што треба посолити,
то пошећеримо.
Го се не скида.
Води рачуна о јавном моралу.
Све може да се купи.
То је суштина потрошачког друштва.
Иконе капитализма су богови.
Пузајућа диктатура је
демократија за бескичмењаке.
Народ има очи,
али нема увид у било шта.
21. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (десети део)
Саградили бисмо кућетину,
да није наших међусобица.
Губљењем атрибута државности,
добија се придев избеглица.
Пуштени смо низ воду.
Само су врбе жалосне.
Да имамо очи,
кренуле би нам сузе!
Догорело нам је до ноката.
Штите нас само чувари ватре.
Другима шетамо ципеле.
Они нам узимају шњур.
Другима шетају опанке.
Свој народ опањкавају.
Хоће у топ да нас ставе.
Нећемо да будемо топовско месо.
Јављају какво ће време бити,
а ћуте у каквом времену живимо.
Држава се неће извући,
док се из ње извлачи профит.
Повећањем прага толеранције
смањујемо кућу.
Нижемо победу за победом.
Ускоро овде неће бити увета да лажи слуша.
Служе странцима као отирач,
а код нас шетају црвеним тепихом.
Правимо се да нисмо одавде.
Сутра ћемо одавде морати отићи.
Ако нам узму меру,
отићи ћемо у другу димензију.
Пређене су црвене линије.
Остају црвени трагови.
Пристојан свет не пристаје на све,
већ има свој став.
Уродиће плодом
кад се договоримо на врх њиве.
Копка нас,
шта раде са земљом.
Причају да кидамо!
Најслабија смо карика.
20. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (девети део)
Не видимо црвене линије
од белих застава.
Док говоре о црвеним линијама,
провлачи се издаја као црвена нит.
Издаја је постала
највећи чин патриотизма.
Ко ће да нам рађа децу?
Продали смо и рођену мајку!
Хрпа крпа -
сваки дан нам нешто пришива!
Ко гради државу
постаје њена институција.
Треба предузети мере.
Крчме све редом.
Разваљујемо државу.
Конструктивно прихватамо стране захтеве.
Нисмо своји на своме.
Немамо подлогу за то.
Изабрали смо страну.
Окренули смо се против себе.
Имамо неки град у адреси.
Државе нема на овим просторима.
Колонизовани смо.
Кола су се на нама сломила.
Мрака никад доста.
Сваког дана додају се нове нијансе.
Отворили смо границе.
Од тада живимо као у затвору.
Примамо све здраво за готово.
Готово ништа и немамо!
Имуни смо на све.
Од тога болујемо.
Док смо рогови у врећи,
бићемо врећа за ударање.
Репу ће неко ишчупати,
а нас неће нико.
Не одвајамо жито од кукоља.
Статирамо у кукурузу.
Окупација и оскудација
су сестре близнакиње.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (осми део)
Не постоји плафон нашег страдања,
ни дно нашег пропадања.
У Европи се зна ред - шведски сто.
У Србији иде све редно
Ко може нама да ускочи у помоћ?
Сами себи скачемо у стомак!
Не преувеличавамо ствари.
Имамо једно велико ништа.
Спремају нам ултиматум.
Довољно је да промене датум на ономе
што су послали нашим дедовима.
Надилазимо себе, подастирући се.
У чему је наша победа?
Испунили смо све што је противник тражио.
Треба нам будилник,
ето, колико је сати.
Дижући два прста против три прста,
постали су пета колона.
Где се показују три прста,
за сатиричаре има посла у три смене.
Ћутимо,
бићемо саучесници ако нисмо актери.
Обећавају нам успон,
ако изаберемо страну.
Са пшеницом и кукурузом немамо проблема.
Кукољ је међу нама.
До нас је.
Не држимо до себе.
Наложили су нам шта да радимо.
На тихој ватри се печемо.
Носимо јарам.
Ми не вучемо потезе.
Избегли су масовне гробнице.
Смештени су у колективне центре.
Нашли смо се на дну дна.
Падали смо на погрешне ствари.
Пали смо са коња на магарца.
Постали смо шака зоби.
Постали смо шака зоби.
Све смо продали за шаку долара.
18. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (седми део)
Где нема српског становишта,
нема ни српског становништва.
Црно нам се пише.
Шарнули смо погрешан папир.
Наша деца су украс света.
Окомили смо се на све
што је нормално.
Јака ствар.
Сви нам показују мишиће.
Како су се обогатили најбогатији Срби?
Тако што су створили најсиромашнију државу!
За нас су државне границе
периферна ствар.
Ставља главу у торбу,
ко нема намеру да пакује кофере.
Одакле водимо порекло?
Одакле се иде трбухом за крухом.
Постали смо огледно добро
где расте незадовољство.
Кад су трошкови репрезентације у питању,
многи бране боје наше земље.
Ништа нећемо стећи,
док не стекнемо слободу.
Вода је изворно наша,
али је странци нама продају.
Друге би нам птице певале,
да не идемо као гуске кроз маглу.
Општа капитулација је наш компромис
који је раван победи.
Србија је кључна држава у региону.
Можете је сву распарчати
и нећете отићи иза браве.
Немамо ништа од тога,
што смо пристали на све.
Где се пружа Србија,
узима се и капом и шаком.
Пузимо, јер памтимо краће
од кишне глисте.
Победници са Кајмакчалана
нису скидали кајмак.
17. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (шести део)
Нисмо ударили главом у зид.
Све је то била само фасада.
На све пристајемо.
Од пристојног живота нема ништа.
Плашимо се успеха.
Многи су због њега кажњени.
Време нас је самлело.
Вода више не тече на нашу воденицу.
Непријатељи свих боја
заједно су убојити.
Више бисмо имали
да смо задржали своје мишљење.
Не смемо ни да писнемо.
Ставили су шапу на нашу земљу.
Добили смо ропство.
Слободарство нам је узето као грех.
Кад се све сабере и одузме
Срби су производ вишеструког дељења.
Србија је мала бара пуна крокодила.
Из које они испумпавају новац.
Све је отишло у Хондурас.
И ми ћемо мили моји, куд који.
Некада је на овим просторима била држава
која је имала своје име.
Моје село је лепше од Париза.
О њему сам говорио у Француској 7.
Не сметају нам ружне ствари.
Нисмо неговали лепу традицију.
Одлука је у најбољем интересу Србије.
Питање је само колику ћемо штету имати.
У пиратским издањима пише
како је наш брод потонуо.
Пусти Србин!
Дозволио је да му власт опустоши државу.
По курсу који смо заузели,
види се колико вредимо.
Браниоци наших боја
почивају у плавој гробници.
Српски корпус је разбијена војска.
15. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (пети део)
Кад га зарадимо са десет прстију,
новац само промени руке.
Крпимо и трпимо!
Е, дроњава срећо наша!
Имају пара као блата.
Уграђивали су танак асфалт.
У трговинским ланцима
рачун се брзо накарика.
Ера милијардера
је време пролетера.
Пропадамо радећи.
Кад заврше градњу,
неће постојати камен на камену.
Једва састављамо крај с крајем.
Не знамо шта је по среди.
Раде како им се навије.
Нико их није пришрафио.
Како тече посао?
Проливамо зној.
Радници су туђа срећа.
Никад себе неће извући.
Изгубила се средња класа.
Није знала да се снађе.
Од нас и посао бежи.
Иде за већим профитом.
Посао не може да чека.
Чека се профит.
Ради, робе!
Кад живиш у колонији.
Радимо преко воље.
Плаћени смо испод жеље.
Где би нам био крај,
да најбоље нисмо скрајнули?
Тврд вам стојим,
ово је мека окупација.
Преци су нам донели незаборавне победе.
Ми смо их предали забораву.
Заокупљају нам пажњу споредним стварима.
Окупацију да не видимо.
12. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четврти део)
Раде за двојицу.
Има их десет у канцеларији.
Обећано на сва уста,
до свих уста не стиже.
Зашто те једемо са седам кора?
'Лебе мекани!
Плате се нису подигле.
Чекају раднике.
Слупају милионе
да направе неки крш.
Ако нас песма не одржи,
неће плата.
Без ванредних прихода
не може се редовно ићи у продавницу.
Богатство иде до неслућених размера,
а сиромаштво до првог контејнера.
Дотрајали робови су бацани у море.
Данас такви раде недељом.
Живимо од данас до сутра.
Очекујемо богатство преко ноћи.
Копали смо и рукама и ногама
да продамо руднике пара.
Сада копамо у рудницима!
Коме је кренуло,
не мора одавде ићи.
Дозвољавамо себи луксуз.
Плаћамо га својим сиромаштвом.
Гриземо усне.
Немамо шта да одвојимо од уста.
Немају ништа.
Имају поштовање у очима других.
Достигли смо једнакост у сиромаштву.
Радимо џаб џабе.
Постајемо раја.
У рају је онај ко нам прави пакао.
Сити смо свега,
што је донела глад за профитом.
Сиротињско друштво: Пера, Мика, Жика...
читава република!
Задњи динар трошимо пре првог.
11. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (трећи део)
Посао неће побећи.
Зарада зна да изостане.
Докле ће бити све овако скупо?
До наредног поскупљења.
Тешко је наћи доброг радника.
Никад није на радном месту.
Ко даје себе целог,
ради за двојицу.
Посао добро тече.
Робу смо утопили.
Неко долази до посла преко кревета,
а неко преко газдине жене.
Шта им је у опису посла,
неки радници не знају да прочитају.
Кад све ставимо на папир,
нама не остаје ништа.
Посао нотара је песма.
Упола мање паковање
наплаћују упола више.
Они што хране Србију,
хлеба се нису најели.
Радимо са стране.
На свим пољима мале су плате.
Нема ко да ради.
Нема ко радника да плати!
Празилук је укорењен у друштву
које се одрекло свог села.
Радимо за мале паре.
Мале су шансе да оне буду веће.
Водимо се као запослени.
Идемо кући без плате.
Рачуни имају особину
да се нагомилавају.
Приуштимо себи нову одећу
кад уштинемо од уста.
Послодавац одлепи за радником,
који прионе на посао.
Не знамо за радно време.
Не знамо ни за плату!
9. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (други део)
Како неки живе, бог те мазо!
А ми јели намазане коре хлеба.
Сервира нам се да ћемо живети боље.
То је рецепт за заваравање гладних.
Одлазе нам радници.
Од рада им не остаје ништа.
Одмичу радови,
кажу они што воде послове.
Радимо превише,
за исувише мале плате.
Посвећени смо послу.
Даће Бог, да добијемо плату.
Газде богате,
радници багатела.
Голи и боси
су скинути са буџета.
Пуњење потрошачке корпе
је задовољство које се плаћа.
Две ствари које истовремено радимо:
Продајемо имовину и узимамо кредите!?
Држимо шешир у руци.
Све што имамо је капарисано.
Код нас постоји један мали проблем.
Како деци купити хлеба?!
Ступила је у радни однос.
Обећала је да неће ступити у брак.
Србија храни пола Европе.
Толики профит из ње износе
страни инвеститори.
Ко дође да експлоатише
наша природна богатства,
бесплатно добија нашу радну снагу.
Странцима поклањамо руднике.
Ми вадимо руду из носа!
Наша економска логика:
Странцима смо утрапили руднике злата!?
Треба скрпити паре.
Разрезан нам је порез.
Сваки десети грађанин
може да наручи десет у пола са луком.
Незапослени би да раде.
А запосленима се то не исплати.
8. 9. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (први део)
Афоризми имају цену
коју плаћа аутор.
Афоризам је топ.
Гађа у срце ствари.
Неко се пронађе у афоризму као писац,
а неко као главни јунак.
Афоризам је литерарно ткање,
које зна да оплете по својим јунацима.
У суштини свега је обрт.
Неко окреће милионе,
а неко пише афоризме.
Афоризам је вансеријски,
ако је у њему обрт ван памети.
Афоризми дају печат једном времену.
Могу да потпишем.
Афоризам је у правом смислу
његових речи.
Афоризми из књиге
не оправдавају награде из биографије.
Добар афоризам је уочљив.
Прво буде плагиран,
а онда награђен.
Нема зграда без арматуре,
ни афоризама без структуре.
Све се може оставити за сутра.
Афоризам се мора одмах записати.
Снашли су се у животу,
а у афоризмима се проналазе.
Афористичар остане без речи
и напише афоризам.
Читалац прочита афоризам
и остане без речи.
Шала је пола истине,
а афоризам је истина и по.
Речи дају чврстину афоризму.
Њихова слова су карактери.
Сатира нам отвара очи,
а кријемо је од очију јавности.
Пољски афоризми имају коперникански обрт,
а српски теслијански осветљавају ствари.
У вођином говору,
писац је препознао речи за афоризам.
У написаном афоризму, препознао се вођа.
Вагањем речи
настаје афоризам жељеног тона.
Ко је ове године делио награде,
догодине ће бити награђен.
Кад афоризам личи на себе,
у њему се други препознају.
Нестају књижаре!
Кладим се, да знате зашто.
Рецензије су места
за суперлативе.
Јунаци афоризама боре се
против њихових аутора.
Пољуљају ме афоризми,
који ме не продрмају.
Афоризам је то.
О њему се прича.
Афоризам није удворичка књижевност,
али су неки направили велики корак
у том правцу.
Лакше је писати сатиру,
него живети у складу
са оним што пишете.
27. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (седамнаести део)
Радујемо се кад одемо тамо,
где смо први пут заплакали.
Оно што је добро испало,
не треба бацати.
Дошло потрошачко друштво.
Троше наш новац.
Довољно је да зажмуре
и њима свануло.
Људима великог формата
билборди нису потребни.
Жена није објекат,
већ субјекат на коме стоји кућа.
Обећали су боље сутра,
а троше као да сутра не постоји.
Не скидају се са телевизије.
Будни сањају репризу мандата.
Није довољно да променимо канал,
већ систем.
Старији су од закона.
Не морају да га поштују.
Дође ми да вриснем.
Не можемо да артикулишемо захтеве.
Сахранили су нас.
Они су нас и укопали.
У ком правцу ће ићи разговор?
Зависи на коју сте ногу устали.
Разишли смо се у мишљењима.
Дијалог је завршен.
Отворили су четворе очи.
Гледају свој интерес.
Оркестрирано нас нападају.
Не играмо како свирају.
Живе боговски.
Пало им с неба.
Обогатили су се радом.
Радили су против закона.
Брзо живимо.
Успешан је онај кога не ухвате.
Сила су они који законе мењају.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (шеснаести део)
Папир трпи све,
а човек слободу на папиру.
Дошло је његових пет минута.
Снашао се за секунду.
Покупио се и отишао.
Био је прибран.
Добили су награде.
Нису ни поцрвенели пред бољима од себе.
Проблеме решавамо у ходу,
а укрштене речи кад седимо.
Уводе нове мере.
Краћи смо за нека права.
Златно доба.
Нигде жуте банке.
Мени су у опису посла
газдина наређења.
Кажу, окренуће нови лист.
Преврнуо сам очима.
Устали су против нас.
Стојећи им аплаудирамо.
Јунаштво је бранити државу
од непријатеља,
а чојство од самог себе.
Дошао је на готово.
Помогао му је кеш.
Притисла беспарица.
Оптерећује нас оно што немамо.
Партија на власти
има председника на телевизији.
Демонстрације су разговор
са диктатором.
Политичар кад се скући,
пређе из куће у вилу.
Страначке просторије су у стаклу.
Ту се окупља највећи крш.
После буђења следи умивање,
а неки иду у јутарњи програм
да перу руке.
Ништа од меда и млека.
Треба нам шећер и вода!
Ко даје себе целог,
ради за двојицу.
26. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (петнаести део)
Враћамо се природи
увек кад требамо да бацимо смеће.
Како ће нам доћи боља будућност?
Не рађамо децу да је дочекају!
Родило је белој куги.
О њој водимо јалове дискусије.
За ДНК-а анализу узима се пљувачка.
А може се и голим оком видети
кад је дете пљунути отац.
Док су нас роде слушале,
деца су нам била једно другом до ува.
Прети нам неписменост.
Али наћи ће се неко да нам испише дипломе.
Пали су на испиту.
Само себе оцењују позитивно.
Залићемо диплому.
Просипали смо воду док је ишао на испите.
Ђаци одговарају као из пушке
или преписују са пушкица.
На испитима имамо трему.
Кад паднемо, разбијемо трему.
Неко је лош као блато.
А некога би правили од блата
колико је добар.
Поклања се велика пажња.
Како човеку све узети.
Бескичмењак је профил човека
на кога се не можете ослонити.
Били су добри као лебац.
Отишли су трбухом за крухом.
Гледишта не могу да нам се приближе.
Налазимо се на супротним странама стадиона.
Наградили смо најбољег бициклисту.
Добио је педалу!
Противник нас није прочитао.
Извели смо акцију из уџбеника.
Не треба све играче трпати у исти кош.
Неки постижу тројке, а неки не.
Тренер седи на врућој столици,
а резервни играчи греју клупу.
Судија је играчу показао пут у свлачионицу.
Каква љубазност!
25. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (четрнаести део)
Прве јутарње вести.
Отворим прозор и слушам
о чему врапци цвркућу.
Купио сам перонску карту.
Сам себи не могу да објасним
шта сам платио.
Сто динара горе-доле.
Али ја то немам ни у џепу од сакоа,
ни у џепу од панталона.
Кад ми плата легне,
могу лежерно да проведем тај дан.
Покрићу минус.
То су речи без покрића.
Провукао сам се кроз иглене уши.
Убо сам тачан одговор.
Да ја држим кључеве,
показао бих им врата.
Зима ми је око срца.
Велика је омраза међу нама.
Измакла ми је тезга.
Вагам где сам погрешио.
Скресаћу им све у брк.
Рекох себи у браду.
У новчанику имам само звечећу монету.
То је аларм за узбуну.
Пропустио сам емисију о кувању.
Ишао сам у народну кухињу на ручак.
Частио сам шефа прасећим печењем.
Да лакше свари моје свињарије.
Опаучио сам га.
Он ће мени мреже да плете!
Пљунуо сам у шаке.
Жуљеве да подмажем.
Направио сам кућу на четири воде,
а била је добра локација за базен.
Никоме ништа нисам остао дужан.
Осим новца!
Када рачунам на прсте
решење је у мојим рукама.
Пола ме нема.
Дао сам све од себе.
Воће и поврће је здраво
ако се не отрујемо кад га поједемо.
24. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (тринаести део)
Воде их на стрељање.
Неће да их погубе.
Сваки дан ме шеф риба.
А стручан је само да риба купус!
Била ми је глава на пању.
Џелату је било слађе печење са пања.
Наоружао сам се до зуба.
Чувам да ми маца не поједе језик.
Скинуо сам камен с врата.
Ставио сам купус у кацу.
Моја генерација из шездесет и неке...
Срам је било!
Не силази ми с ума
како не можемо у памет да се узмемо!
Волим да читам,
а уживам кад останем без текста.
Мени је непријатно.
Све је више особа због којих се стидим.
Моја животна жеља је да се суочим
са прогресивним делом човечанства.
Идем на посао,
а тамо мени иду на живце.
Молим горњи наслов,
да ме не остави без текста.
Треба познавати себе
да би се негде пронашао.
На мом конту
у континуитету нема ништа.
Вратио сам се из мрвих.
Прославићу то одласком у живот.
Дођем ти.
Нисам дошао до пара.
Нека се шеф носи у три лепе.
Ја носим посао кући.
Бркате бабе и жабе.
Кажем вам то у брк!
Замало се нисам у шећер претворио.
Комшија ме сложио као обланду!
Развезао ми се језик.
Немам петљу да проговорим.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (дванаести део)
Извадио се.
Испао је човек.
Не могу два добра заједно.
Нису довољна!
Истина стоји,
чињенице су необориве.
Постоји море информација
зашто нам је брод потонуо.
Мотор је постигао радну температуру.
Сада може ладно да ради.
Љуте нас чиновници
који о послу немају благе везе.
Пао је у нашим очима.
Омакла му се једна реч.
Нисмо премостили проблеме.
Прешли су преко наших речи.
У Качареву има меса као дрва,
а сви цепају сланину!
Закопитила се изрека
да потковица доноси срећу.
Јорган је реч
која зими има покриће.
Правимо кривине.
А онда се иза углова кријемо.
Благо је цара Радована.
Због њега је окилавио.
Они су изнели теорију.
А у пракси ми ћемо леђа потурати.
Младима срећу доноси потковица,
а старима коњска маст.
Искористио је песничку жицу
да стиховима опише кавез у коме живимо.
Где ватра не пуцкета
људи цвокоћу.
Избацила их поплава.
То су кадрови испод нивоа.
На ратној смо нози.
Другу нам замењује протеза.
Дебеле књиге читамо на прескок.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (једанаести део)
У нас упиру прстом.
Траже ослонац за своје лажи.
Нажуљи нас зрно песка,
а ми направили пустињу!
Како је све провидно.
Циљ им је да буду виђени.
Исписници се исте године
уписују у књигу рођених.
Актери највећих пошасти
добили су почасти!
Упознао сам све куваре у граду.
Трудим се да ми исхрана не буде једнолична.
Постоји лепеза решења.
А ми машемо само својим предлозима.
Перу се умивеним изјавама.
Лако је пауцима да плету мрежу.
Они имају жицу за тај посао.
На изложби слика
ствара се слика о аутору.
Жаба има перспективу.
Где год скочи.
Фиксни телефони су нас спајали
кад смо били удаљени,
а мобилни нас удаљавају
кад смо заједно.
Зима је прошла глатко.
Све време је била поледица.
Није се лако обући.
Одевни предмети треба да се слажу.
Кад ствари добију ноге,
не може их нико стићи.
Дошли су на готово.
Имали су кеш!
Сукоб није замрзнут.
Користи се хладно оружје.
Изгрдили су га на пасја кола -
зашто псује као кочијаш!
Расположење нам је на нули.
Хладно су нас дочекали.
Остало му од оца.
Враћа дугове!
23. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (десети део)
Авиони су прошли у бришућем лету.
Почистили су непријатеља.
Прешао је на дијету.
Сада мора да трчи.
Киша је прешла у снег
кад се попела на планину.
Засула нас је киша метака.
А ми смо били суви као барут.
Заштићени су као бели медведи.
Заштитник им је црн као гавран.
Шљаштеће боје припадају
модном тренду шљ категорије.
Направили су добру атмосферу.
Дишу пуним плућима.
Све нам се скупило.
Имамо гомилу проблема.
Брзи су као стреле.
Беже нам два копља.
Деци не треба вечерња гимнастика.
Они иду трком на спавање.
Постоји жеђ за истином.
Лаж не пије воду.
Лаж је ушла у службену употребу.
Некима је то посао.
Очима не можемо да се видимо.
Имамо препреке у глави.
Познајемо се из виђења.
Сретали су нам се погледи.
Скресао нам је све у лице.
Крчи себи пут.
Пустите браду.
Обријте се!
Јесмо ли здрави?
Зашто масирамо једни друге?
Примакао се крај.
Погрешили смо на старту.
У реци људи
нађе се и суви професионалац.
Спремни су на жртву.
Да скоче!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (девети део)
Видели смо се на кафи.
Сасули смо једни другима сви у лице.
Глупа ситуација
тражи паметне потезе.
Никако да утувимо у главу
да се узмемо у памет.
Што нам није на памети
то нам је на врх језика.
Не делимо мишљење,
већ оно нас.
Администрација је спора.
Седи по читав дан.
Атмосфера је позитивна.
Осећа се то у ваздуху.
Не иде све глатко.
Саопштио је храпави глас.
Воде се као нестали у рату.
Нису успели на време да се изгубе.
Није све тако црно.
Већ је црно да црње не може бити.
Док чекамо бољу будућност,
обузео нас је страх од сутрашњице.
Подрепне муве
поносе се својом репутацијом.
Бежи ми са очију!
Не могу да те видим!
Наоружани су до зуба.
Отимају из уста.
Пустили су стомак
да им поквари линију.
Изнети аргументи стоје.
Договор ће да падне.
Извлачимо сламку да видимо
кога ће она извући.
Налаз кардиолога:
Чука туче!
Био је на висини задатка.
Узимамо га за пример.
До папира долазимо пешке.
Шетају нас.
22. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (осми део)
Нисмо искамчили паре.
Били су срца каменога.
Расписан је конкурс.
Посао зове.
Марко је удаљен са посла,
Јанка су најурили,
а мене су шутнули!
Крајем месеца бројимо ситно до плате.
Ситно бројимо и кад плату примимо.
Никако да уђемо у срж проблема.
Увукао нам се страх у кости.
Причају неслане шале.
Со посипају на ране.
Истину на сунце!
Зашто нема светле будућности?
Деру нам кожу.
Не одступају ни за длаку.
Руке су вредне.
Оне све стичу са десет прстију.
Обећања су на дугом штапу.
Моткама се може скратити чекање.
Укивају га у злато.
Увек је у свом елементу.
Како преноси Радио-Милева
ни Ајнштајн није био оно што се прича.
Не миришемо се.
Отимају нам испред носа.
Нестало је струје.
Пала бандера и покидала нам живце.
Нервно је лабилан.
Трепере му живци.
Дижу тензију.
Пењу нам се на нерве.
Масовна гробница је колективни смештај
на оном свету.
Ни лук јели, ни лук мирисали.
Ко још верује празилуковићима?
Стално се дрвимо.
Уместо да смо пресекли као на пању.
Кују планове
како наковањ да покваре.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (седми део)
Сиротиња стење.
Окаменила се!
Плате нам одлазе на иће и пиће.
Нас неће да поведу.
Код нас је плодно тло.
Странци долазе да оплоде капитал.
Радимо као коњи.
Испустили смо дизгине из руку.
Утеривачи дугова плене појавом.
Хлеб купујемо на кришке.
Две кришке су довољне
за празан сендвич.
Сиромашни пук
чини армију гладних.
Волим свој посао.
Радим за газду по читав дан.
У нама чучи сиромаштво.
То се види кад се испружимо.
Радимо десет послова -
да купимо три оброка.
Мој отац био је везан за посао,
а ја за машину.
Идемо стрмоглаво.
Дугови нам расту вртоглаво.
Купујемо меснате паприке.
Месо нам је папрено скупо.
Плаћамо страним инвеститорима
да експлоатишу нашу радну снагу.
Радим за двојицу.
Запослен сам у фирми "Јовановић и син".
Радимо на више колосека.
Хватамо воз за бољу будућност.
Није тренд бити сиромашан.
То је код нас стандард.
То је посао од милион долара.
И радници ће добити неку цркавицу.
Шта је социјална бомба?
Народ го као пиштољ!
Ћутимо као заливени,
а пресушило је на свим пољима.
20. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (шести део)
Мртви ће поново гласати.
Живи били, па видели.
Седница има радни део.
И време кад посланици спавају.
Закон јачег све друге
ставио је ван снаге.
Закон улице на сваком ћошку
другачије се тумачи.
Тајкун је много новца опрао.
Судија је пола бацио у воду.
Усвоје закон.
Онда са њим раде шта хоће.
Све је приватизовано.
Свака рупа у закону има свог власника.
У лажи су кратке ноге,
али су закони у њеним рукама.
Није тешко окретати милионе.
То су округле суме новца.
Код нас радници не добијају ни динара.
Раде за свој грош.
Немамо жуте банке,
јер су нам банке зеленашке.
Измишљају се радна места
за оне који не мисле главом.
Градимо улице, па разваљујемо.
Захвални смо банкама.
Враћамо им стоструко!
Брање малина довели смо до савршенства.
Град то обави за пола сата!
Шта је статистичка грешка?
Податак да економски напредујемо.
Одећу купујемо на кило.
Кад не можемо месо.
Падамо од рада.
И све смо ниже на друштвеној лествици.
Све смо продали
и ушли у дужничко ропство.
Шта би било да смо нешто куповали?!
У посао улажемо јефтину радну снагу.
Да не излажемо странце трошковима!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (пети део)
Зна се ко коси, а ко воду носи.
Зна се и ко граби,
али се о таквима не прича.
Оверен је у главу.
Здравствену књижицу више
неће морати да оверава.
Код нас су фантомке
под државном капом.
Невиђена пљачка
има несагледиве последице.
Будите сигурни сто одсто.
Тражиће вам проценат!
Због прања новца
нико није био на рибању.
Може им бити.
Узимају колико им треба.
Посао је уигран.
Набацују један другом.
Сви имају тарифу.
Такав је систем.
Лопови су повезани као црева.
За њих је прдекана.
Узели су учешће у преговорима.
Узеће и дневнице и путне трошкове.
Нама је за преговарачким столом речено
да не можемо седети на две столице.
Неки извршитељи су наследили професију.
Чукундеде су им били хајдуци.
Можете мислити.
Овде се то не плаћа.
Некад се могло спавати на клупи у парку.
Може и данас, после посете извршитеља.
Ништа нам не пада с неба.
Само наређења долазе одозго.
Породицу треба заштита.
Фамилија је уништава.
Седимо на иглама.
То је наша преговарачка позиција.
Ко то тамо пева?
Даље неће моћи!
Узоран грађанин редовно надрља.
19. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (четврти део)
Ко се у политику удене
у све може да се угради.
Пронашао је детелину са четири листа.
Добио је мандат од четири године.
Од политике су направили пијацу.
Заслужили су гађање јајима и парадајзом.
Не објављује се цена
јефтиних политичких поена,
јер су папрено скупи.
Остаћемо без посла
ако нешто кажемо против
постојећег начина запошљавања.
Корупција је у моди.
Постала је стил живота.
Немају благе везе о послу.
Везу су имали кад су се запошљавали.
Знамо чије је ово масло.
Оних који скидају кајмак.
Запошљавање родбине.
То код нас нико не може да истера.
Посао је одличан
ако ћу ја у њему бити добар.
Површно раде.
Скидају кајмак.
Случај је добио на тежини.
Постао је афера.
Колика је то афера!
А већ сутра појавиће се нека већа.
Радили су испод жита.
А побегли кроз кукурузе.
Успех је бити жив
где закони представљају мртво слово.
Плене се велике количине дроге.
Својом упорношћу више плене дилери
него полицајци.
Неки афоризми имају адресанте -
који коверте примају.
Док узимају мито,
неће корупцију узимати за зло.
Лопови су ружни,
јер сви главу окрећу од њих.
Ко мува?
Подрепаши!
18. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (трећи део)
Једног дана доћи ће на тапет
и онај чија слика виси на зиду.
Који краљ!
А хоће да буде председник.
Вођа је постао оно што нам треба.
Држава!
Власт се налази у рукама једног човека.
Ни он главом не мисли.
Ма, нека иду у першун!
Нуде нам штап и шаргарепу.
Да су одговарали.
глава би им дошла у питање.
Бацили смо власти рукавицу у лице.
И избоксовали наше захтеве.
Догађаји један другог престижу.
Вођа се јавља са сваког од њих.
Не могу да преболе што нису на функцијама.
Недостаје им имунитет.
-Задовољили су своје болесне потребе.
-Здравља ти?
-Здравља ми!
Да ови оду, а да се они не врате -
можда бисмо и ми напредовали.
Не видимо перспективу.
Власт гледа само своју гузицу.
Власт је танка -
тамо где се није претргла.
Улица пресвучена асфалтом.
То је пут којим се иде на изборе.
Није то комби-странка.
Они иду у сто аутобуса са митинга на митинг.
Прелетач?
Знам те, птицо!
Нуде мед и млеко.
Слатко сам их прецртао.
Лаже чим зине.
А чим зине - телевизија преноси.
Није могуће бити на линији,
а испод црте.
Имају звучне титуле.
Кад се помене њихово име, народ звижди.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (други део)
Са чим ћемо пред Милоша?
Са Карађорђевом шницлом!
Примамо ударце,
али шибамо даље!
Чињенице о ратним страдањима
држимо у бункеру.
Постали смо покусни кунићи.
Прошли смо кроз топлог зеца.
Узели су нам меру
и са нама тргују ђутуре.
Непријатељима тепамо да су нам пријатељи
или ће нас утепати.
Нисмо достојни својих предака.
Остали смо без потомака.
Постоје часни и поштени људи.
Али нема такве власти
која би се на њих ослонила.
Свако вече нас убеђују
да смо тог дана одлично живели.
Један је живот.
У њега је стало неколико доживотних председника.
Из круга власти
иду около и обећавају.
Грађани врше самоубиства,
а у опроштајним писмима
дају подршку владиним реформама.
Носе фантомке.
Вођа их зна као своју кошуљу.
Воли га маса.
Много гњави.
Онај што држи нож и погачу
штрајкује глађу!
Држе власт.
Пуне су им руке.
Полицајци су ударачки
инструменти власти.
Углед је пољуљан
онима који дрмају.
За вођу је посао песма.
Одлуке доноси напамет.
Требају нам глупи за двојицу -
да смањимо апарат власти.
15. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (први део)
Писма нико не шаље,
а коверте све примају.
Сви смо на броју -
јављају испод једне шљиве.
Седе у првом реду.
У првом реду о њима и пишем.
Траже ми клинци новац.
А ја радим за ексере!
Пола посла је купљена диплома.
Друга половина је партијска књижица.
На књижевни конкурс стигло је сто књига.
Жири је прочитао три награђене.
Ударили смо главом у зид.
Баш добро - да видимо
колико су нам ставови чврсти.
У Бриселу су мањи од маковог зрна.
У томе је у Београду њихова величина.
Пссст!
У току је тиха окупација.
Све стручњак до стручњака,
а никако државу да направимо
и децу која ће да живе у њој.
Срби су остављени на цедилу.
Пуштени су низ воду.
Познају се банана-републике.
Велики играчи њима постављају рампе.
Ако ћемо објективно,
политички субјекти раде
против атрибута државе.
Живе у расејању.
Нису могли да пусте корене у својој земљи.
Пуне су државне јасле.
У њима је Алајбегова слама.
Знају Срби да направе паре.
Тамо далеко.
Усуд самопорицања.
Ко нас је клео није дангубио.
Да умиремо од среће,
било би нас највише на свету.
Побили су небески народ.
Кажњени су као да су пуцали у ваздух.
Није нам до песме.
Све што кажемо погрешно се интерпретира.
12. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРАДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (шеснаести део)
Кажу да у рају нема секса.
Онда нема ни раја.
Ложим се на једну жену.
Почео сам да је барим.
Лепота је пролазна.
Зато се окрећем за женама.
Окрећем се за женама.
Супруга се не осврће.
За оне који имају пословну пратњу
не може се рећи
да на послу нису ништа пипнули.
Афоризам се крије
у правом смислу неких речи.
Понавља се стара прича.
У рубрици за сатиру
нема места за афоризме.
Афористичар није научник.
Али, нема афоризма
док не пронађе праву реч.
Вагам сваку реч.
Да афоризам добије на тежини.
Извео сам децу на прави пут.
Мој им је савет да хватају кривине.
Једем јаку храну.
Снага улази на уста.
За доручак сам направио кисело лице.
Нисам имао за јогурт.
Купио сам деци по тепих.
Нека свако решава своје проблеме.
Доста је мрака.
Увек сам био против владајуће струје.
Мисли ми лутају.
У ком правцу да размишљам?
Потегао сам велики пут.
Отуда вучем корене.
Ноге ми се одсекле.
Одрезали су ми казну.
Окреће ми се желудац.
Не могу да сварим
празнину и пустош у себи.
Да куцнем у дрво
нисам скоро срео неотесаног човека.
Годишњи одмор сам провео
код родбине на селу.
Одморио сам се као нико мој!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (петнаести део)
За нас је цензура спас.
Да није ње, катастрофа би била већа.
Жута штампа даје зелено светло
ко ће на јавној сцени
добити црвени картон.
Имате коњске живце.
Ви сте, за данашње услове
добро потковани!
Куцне час кад смрт долази.
Старији кандидати да чују.
Тапкање у месту
појачава осећај пролазности.
Највише нас убија кап.
Таквих је море.
Он мртав хладан
изјавама подгрева атмосферу.
Заговарају набијање на глогов колац.
Глог умирујуће делује на срце.
Комшија ме позвао на прасеће печење.
Није више свиња.
Не можемо да саставимо крај с крајем.
Најбољи су скрајнути.
Слабо стојимо на табели.
Ми смо противник који свима лежи.
За кошаркаше тројке су на првом месту.
Све друго су трице!
Противник нам је скројио резултат.
Постигао је гол маказицама.
У конкурсима се тражи знање језика,
а на радном месту да се језик држи за зубима.
Очекујемо да нас огреје сунце
од кадрова који су завршили вечерњу школу.
Нико се није научен родио.
Они са купљеним дипломама
неће такви ни умрети.
Просветни радници штрајкују.
Раде на оловку, а живе на креду.
Ђаци пешаци имају најмање времена
да науче пређено градиво.
Добио је кеца као врата.
Двојка је за њега као кућа.
Кад је мушкарцу стало до жене
он за њом трчи.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (четрнаести део)
Шушка се о неким стварима.
А где има шушке, ту се ћути.
Говорник је узео банку.
Слушамо петпарачке приче.
Почела је прва рунда разговора.
Договор ће да падне.
Каналисао је ток разговора.
Навраћао је воду на своју воденицу.
На дупе би проговорио
само да то буде у ТВ дневнику.
Због загушења у саобраћају
у аутобусу се једва дише.
Носећи свој крст
постао је икона једног времена.
Јавиле су се потешкоће.
Приредили смо им добродошлицу.
Одлучивали су милиметри.
Изигравали су величину.
Потерало нас.
Ни да макнемо!
Тесно сарађују.
Интереси им се додирују.
Облаче се по последњој моди.
Мода је за њих на првом месту.
Ове сезоне вриштеће боје
дају тон на модним пистама.
Данас се поновио.
Обукао је одело од јуче.
Радо идем на журке
али морам бити дотеран.
Последњи модни крик:
манекенке мучи анорексија!
Неке оскудно обучене особе
не скидају се са телевизије.
Процурела је информација.
Званични извори кажу да она не држи воду.
Осванула је вест.
Једна информација изнета је на сунце.
Оно што нам припрема седма сила
гледамо у пола осам.
11. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (тринаести део)
У познатим светским кухињама
не спрема се храна
већ идеје да се завара гладан свет.
Они нас пришрафили,
а ми увртели у главу
да су нам пријатељи.
Ухватио нас страх.
Хоће да нам се увуче у кости.
Жуљеви су наших руку дело!
То не би ни мртав урадио.
Не сме за живу главу.
Ствари су добиле ноге.
Прешле су у туђе руке.
Тапкамо у месту.
Око свих питања се разилазимо.
Роштиљ на жару
једемо са жаром.
Био је на тапету.
Завршио је као комарац.
Испуњени људи
нису пини себе.
Оставио је лични печат.
Потврдио се као човек.
Морал нам је на првом месту.
Њега одмах прескочимо.
Медвеђе услуге су препрека
да се обави лавовски део посла.
Кад дође до поплаве
ниједно оправдање не пије воду.
Темпо живота
даје предност брзој храни.
Светла будућност је
највећа оптичка варка.
Нико не зна шта је био мотив.
На слици је мртва природа.
Испричао је у грубим цртама
како су му променили лични опис.
Козје стазе се
налазе у вукојебини.
Круже приче.
Повели смо се за речима.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (дванаести део)
Пали смо на испиту
за који су наши преци положили животе.
Познају се банана државе.
У њима грађане гули ко стигне.
Направили су посао столећа.
Вратили су нас век уназад.
У ратовима смо добијали битке.
У миру губимо слободе.
Терамо своје.
Прихватамо све што нам други намећу.
Погазили смо образ.
Морала има само у траговима.
Нестаје овај несрећни народ.
А весели Србин ћути.
Код нас постоји дух самопорицања.
Сваког дана га потврђујемо.
Постали смо глинени голубови.
То и врапци знају.
Сви смо нашли свој интерес.
А штета је заједничка.
Слобода се нашла у неугодној позицији.
Изабрали смо ропство.
Не смемо ни да писнемо.
Ставили су шапу на нашу земљу.
Бледо бранимо наше боје.
Европа нема алтернативу.
Она ће нас увек експлоатисати.
Европа није против нас.
Она је увек била за нашу окупацију.
Осуђују трговину људима.
Више им одговара трговање народима.
Они су нам узели меру.
Нашим крпама не вреди пришивати.
Све су нам лепо написали.
Ружно се наслућује између редова.
Наишли су код нас на хладан пријем.
Даће они нама жишку!
Победиле су америчке вредности.
Оне што немају златну подлогу.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (једанаести део)
Држе нас на оку.
Сакупљају изговоре
да нас узму на зуб.
Небески народ је
пилот пројекат на земљи.
Упућени одлазе!
Србија копни
брже од снега на њој.
Заведени смо.
Баш како је протоколом предвиђено.
Живи се не чујемо.
Други нам дају тон.
Увек смо изигравали величину.
За нас је то била ситница.
Укопавамо се у своја дворишта.
Градимо добросуседске односе.
Напад је оркестриран.
Сви трубе против нас.
Све нам узимају за зло.
Хране га у себи.
У другом смо плану.
Први имају план.
Претворили смо све у пепео.
Веће су шансе да васкрснемо.
Боје наше земље бране:
црвене малине, плаве шљиве и белица пшеница.
Нама није потребан смак света.
Имамо свој систем пропадања.
Што ти је наш човек.
Служи сваком странцу!?
Како да сагледамо димензије пораза
када су нам други узели меру.
Гурамо некако.
Нисмо знали да вучемо потезе.
Концентришемо снаге.
Мозак смо пустили на пашу.
Тапкамо у месту.
Тако пролазе поводљиви.
Издаја земље је
тежак свакодневни посао.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (десети део)
Док ми идемо корак по корак
они нам узимају стопу по стопу.
Дневно-политички интереси
нанели су нам вековну штету.
Дужни смо као Грчка
а недужни као Америка.
Раскинули смо са прошлошћу.
Сваки дан о томе гусламо.
Отворили смо границе
да се оградимо од напада са стране.
Лако је било петсто година робовати.
Није то било дужничко ропство.
Док нам они раде о глави
ми се хватамо за гуше.
Тешко је наћи плодно тло
за наше пусте жеље.
Данас је јерес
све што није лични интерес.
Огрејаће и нас сунце.
Чим прође светлосна година.
Здравље народа угрожено је
због велике концентрације политике у крви.
Кад је цео народ паћеник
зна се ко је плаћеник!
Поражен је национални корпус.
Државу нема ко да брани.
Небески народ живи
у сателитској држави.
Има код нас и пристојног света.
Чине га они који не пристају на све.
Ја не могу да подигнем два прста
против три прста.
они су део мене.
Далеко смо догурали.
Сваког дана се повлачимо.
Народ су смрвили
земљу нам комадају.
Настојимо да извучемо највише.
Обично то буде дебљи крај.
Чекамо бољу будућност.
Зар нисмо свесни да смо је продали!?
7. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (девети део)
Градски оци по Србији
имају тату у Београду.
Бити близак власти
значи запослити и даљу родбину.
Српски интереси за српску власт
су шпанска села.
Нису жалили труда.
Жали боже
шта су нам од државе урадили.
Добио је четири године.
Власти!
Не полажу нам рачуне.
Рачунају да су код нас положили.
Шта народ мисли о Влади
она не мисли ни да чује.
Овде иду напред
они због којих назадујемо.
Од народа се тражи да штеди.
Највише - своју власт.
Прва труба даје тон
инструментима власти.
Кад одлучује шака људи
користе се и песнице.
Да једу вођи из руке
има кандидата као салате.
Први мандат, други мандат -
ко се није обогатио, магарац био!
Народ се врти у круг.
Свака пирамида власти
на њега гледа кроз исту призму.
Грешите ако мислите
да је рај на оном свету.
Рај је на туђој грбачи.
Једна је власт, а два су режима исхране.
Већина кука, а мањина крка!
Народ им је последња брига.
Њему су прво обећали.
На власт долази ко има већину.
А са ње одлази ко има све.
Тако је одлучила проста већина.
Даље ће одлучивати простачина!
Интерпретирање закона
зависи од композиције власти.
6. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (осми део)
Цитирам политичаре.
Државу су ставили под наводнике.
Избори се одржавају на свим нивоима.
Учествују и они испод земље.
Овде политичари ваљају бисере.
А наши су бисери расути по целом свету.
Сахрањују нас живе.
Мртви ћемо за њих гласати.
Технологија власти је таква
да у држави ништа не функционише.
О свему распредају.
Не осећају да су изгубили нит.
Временски процес је у току.
Доказује кривицу
демократски изабране власти.
Суштина њиховог програма
је да стално буду на лелевизији.
Народ плива.
Власт је ту да га цеди.
Отимали су се о власт.
А на власти узимају за себе.
Пирамида власти ослања се
на кругове који су јој блиски.
Дошли су на кормило.
Жеља им је да буду пуни као брод.
Народу је бачена коска
да не види срж проблема.
Ко држи полуге власти
не осећа њихову тежину.
Народе, извини!
Толико о нашој одговорности.
Ретки су чланови власти
који поштују чланове закона.
Они жаре и пале.
Не питајте колико су предузећа угасили.
Шта ви имате против власти?
Ништа ефикасно!
Недостаје им уметност владања.
Мало издвајају за културу.
Стоје на челу.
Не размишљају да стану уз народ.
5. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (седми део)
Нашли смо своје место у друштву.
Највише нас има на улици.
Народ је добар као хлеб.
Ни њега не тражи.
Не раде ништа под белим богом.
Има ко за њих црнчи.
Раднице не смеју да рађају децу
док им газде не оплоде капитал.
Губитници транзиције су господа.
Другови су само по сиромаштву.
Друштво се раслојава,
а земља комада.
Завијени смо у црно.
То је дрес код савременог капитализма.
Законе не узимају за озбиљно.
Крше их као од шале.
Драконски су кажњени
што примењују законе.
Одрезали су нам казну.
На хлеб немамо шта да намажемо.
Закони предвиђају,
али њихове прогнозе се не остварују.
Слобода се може купити.
Потражите је тамо где је нема.
Поштен човек држи до политике.
Неће са њом да има додирних тачака.
Политика има обрт као афоризам.
Прича се једно, а ради сасвим друго.
Има политичара који се држе курса.
Осим курса, они друге школе и немају.
Они врше власт,
а нама се чини да вршљају!
У посао је ушао један политичар.
Посао је изашао на неколико милиона.
Читава галерија политичара
у галерију никад није ушла.
Политика је препуна крпа.
Ниједна није магична.
Политичари никад неће
порасти у нашим очима.
Семе им њихово!