ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (други део)

Поштен у посао улаже целог себе,
а непоштени се уграђује.

Пребачена је дневна норма.
Данас је отпуштено више радника него јуче.

На послу хватају кривине
они који су до њега дошли пречицом.

Бирократе зевају на послу.
Услуге им плаћамо колико зину.

Трговци рекламирају робу.
Исту робу рекламирају и купци.

Слупали су буџетске паре.
Нас ће ударити по новчанику.

Ново радно време нам је од звезда до звезда.
И тако - цео месец.

Транзиција је била успешна.
Све што је било наше, постало је туђе.

Домаће сировине одлучиле су
да готове производе увозе из иностранства.

Чим су стале линије за производњу
пали смо испод црте сиромаштва.

Предао бих се послу,
али не могу да освојим поверење
ниједног послодавца. 

Све нам се скупило.
Не можемо да саставимо крај с крајем.

Радницима гори под ногама.
Предузећа се гасе.

Налазимо се на странпутици.
Дужни смо на све стране.

Жртве транзиције
висе на контејнерима.

Неки производи су отишли десет посто.
Грађани неће стићи да их купе.

Кад видимо цену на производу
схватимо да је производ на цени.

Стање сиромашних добија на тежини,
али празни џепови не могу да претегну.

Прича је бајата.
Највише свежег новца имају тазе тајкуни.

Тешко се дише.
Недостаје нам свежег новца.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (први део)

Картонска насеља се не граде на дивље.
Све је покривено папирима.

У транзицији смо сви нешто добили.
Највише је оних којима је припала мука.

Песимизам има покриће.
Ставили смо под хипотеку сву имовину.

Они који нас воде,
дошли су до богатства.
И ни макац даље!

Грађани су носиоци власти.
Носе политичаре на грбачи.

Власт је златна кока.
Поданици су ћурке и гуске.

Закон је ступио на снагу
али га нећемо примењивати на силу.

У канцеларији за брзе одговоре
ставили су ме на листу чекања.

Власт је сервис грађана.
Увек је спремна да нас окрпи,
испегла и завије у црно.

Друштво нам је болесно.
Криминалце може да ухвати само грип.

Подигли смо правосуђе на највиши ниво.
Оптужене казна може стићи само са неба.

Остали смо без последњег динара.
Неко је са њим стекао први милион.

Иако смо кост и кожа
добродошли смо као топовско месо.

Важно је да нам деца имају перспективу.
Она ће у перспективи одавде отићи.

Срби воле што је откривена Америка.
Од тада, све продају за шаку долара.

Хајде да седнемо и видимо
зашто нас ништа не покреће.

Да нам је ова памет била
нестали бисмо пре хиљаду година.

Погодиле су нас незапамћене поплаве.
Такве су биле и оне пре две године.

Влада је урадила све.
Испод тога се не може.

Где се политичари појаве
успеси изостану.
 

БРАНИСЛАВ ЂОКИЋ   (1947)
(ЈАГОДИНА)

Афористичар је копљаник
на турниру духа.

И за бесмртнике
имамо гробаре.

И мравојед у свом животу
ни мрава није згазио.

Још у провали облака
није учествовао.

Лажемо сами себе
и то је истина. 

Образовање није више само потреба,
већ и велика нужда.

Они што доносе мере,
или закину или преврше меру.

Село нам је
уништио град.

Слабост нам је
да показујемо силу.

Шта нам вреди углед
кад немамо изгледа.

ДРАГОСЛАВ ЈОЦИЋ   (19??)
( - БОР)

Број истина о једном догађају једнак је,
најмање, броју посматрача.

Кад власт продаје маглу.
народ не види даље од носа.

Кад је народ небески,
није чудо што не види
шта му се на земљи збива.

Кад у кући сви паметују,
будућност јој је развалина.

Лако је договорити се са људима,
али их је тешко наћи.

Не рушите профитере нове,
овој држави они су основе.

Не чекај правду
на тргу силника.

Обећања осушила све,
само је народ остао зелен.

Поштење ретко заузме престо.
На крају софре њему је место.

Прошлост будале не плаши.
 

ТАЊА ПРОКОПЉЕВИЋ   (1971)
(ЗЕМУН - )

Бежи колико те
ум носи.

Злато обично воле
они који нису златни.

Зло не мисли онај
ко је промислио.

Какав вам је председник
таква вам је памет.

Клупко среће је
у клановској заједници.

Немам оружја,
али имам памет.

Не сањај превише,
можда се пробудиш.

Плашим се онога
што знам.

Ружно друштво
рађа лепе афоризме.

Твоја воља зависи
од твог вољеног. 

АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ   (1990)
(ВЛАСОТИНЦЕ)

Ако штуцнете - неко вас спомиње.
Ако вам штуцне мајка - некоме сте се замерили.

Био сам јој први пик на драфту,
а сада ме држи на клупи.
Изгледа да га неко други боље закуцава.

Да и комшији крава буде жива и здрава.
Само ако је нетолерантан на лактозу
и алергичан на говеђе месо.

Да нам није продавница половне робе,
сиротиња би живела као у рају.
Уместо одеће носила би
лишће преко полних органа.

Друштво за заштиту животиња се бори
против компанија које праве лептир машне.

Историја се понавља.
Ако не научите бар за двојку.

Ко тебе каменом,
ти њему мајку назови камењарком.

Некада су људи дизали руке у ваздух
пред онима који их пљачкају.
Сада им аплаудирају.

Све је више телевизија, а све мање сајџија.
Активно радимо на губљењу времена.

Хтели смо голубове мира,
а добили смо ове који серу
и прелећу из странке у странку.



 

ЗОРАН СПАСОЈЕВИЋ   (1949 - 2025)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Данас сам у кафићу видео човека
који не гледа у мобилни телефон.
Брате, има нас разних.

И фашизам је
европска вредност.

Када Американци говоре о злочину и геноциду,
вероватно мисле на Индијанце, Вијетнамце, Ирачане...

Ко о чему, курва о поштењу 
а Запад о демократији.

Мечке су заштићене.
Увесељавање народа спало је на политичаре.

Некада су робовима гледали у зубе и мишиће
а данас у здравствене картоне.

Неко краде шахте и бронзане бисте хероја
а неко фабрике и имања.
Ко шта стигне, то дигне.

Председник свакодневно говори
како Србија нема непријатеља.
Окупатори Србије се не рачунају?

Све је баш онако
како не треба да буде.

Уопште нема потребе да се нервирате.
Нормално је да је све ненормално.

НЕНАД НИКОЛИЋ   (1976)
(БЕОГРАД - )

Данас ме ухватила потрошачка грозница.
Купио сам хлеб и млеко.

Ко ради у влади,
не боји се глади!

Народ увек изгуби на изборима.
Надгласа самог себе.

Не можемо више да мењамо власт.
Ако народ није задовољан,
Америка и Европа јесу. 

Не можемо да се пожалимо
на мањак демократије.
Могао би неко да нас чује.

Појео сам кору хлеба да заварам глад.
Али глад није глупа!

Политика је курва
зато што су се сви бацили на њу.

Правимо модерну војску
по прописаном НАТО стандарду.
Мали и безопасну.

Стање у земљи је стабилно.
Једино нема од чега да се живи.

Требало је вратити расположење народу.
Зато смо изабрали кловнове.

РАЈКО ТЕОВАНОВИЋ   (1955)
(ШАБАЦ - )

Ако и легнемо на руду,
остаћемо волови до краја живота.

Данас ђаволу не треба ваша душа,
довољан је ваш глас.

Жене су наше највеће благо,
не рачунајући сељаке којима је то стока.

И кад смо у центру збивања,
држимо се по страни.

Кад год јој је досадно,
историја се поиграла са нама.

Ми наш отпад рециклирамо
и опет враћамо у политику!

Мушкарци имају потребу за разним играма.
Женама су и мушкарци довољни.

Он је врло крупна зверка.
Зато смо сви у кавезу.

Прошли смо сито и решето.
Зато смо овако мали.

У школи живота
наше место је у ћошку. 

ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ   (1954)
(РУМА)

Бити неутралан
значи на време изабрати страну.

Добро увек на крају победи.
Било би много боље да победи на почетку.

Људска трагедија је у томе
што немају иста права сви људи, 
него сва права имају увек исти људи.

Не могу да јуришам,
али могу да вичем: ура! 

Ниски ударци
увек високо котирају.

Ништа тако човека не подмлађује,
као сећање на старе грехе.

Обећање не кошта ништа
а може и на више рата.

Политичари се деле у две групе.
Једни нас лажу, да би нас привукли,
други нас привлаче, да би нас лагали.

Снимили су ми главу на скенеру.
Срећом нису нашли ништа.

Трговци се деле на поштене и непоштене.
Поштени ће вас преварити,
или у цени, или у роби,
а непоштени и у цени и у роби.

БОРАН ПОПОВИЋ   (1967)
(ЦЕРОВАЦ код ШАПЦА)

Гладни све више играју шах.
Рачунају да би се нешто могло појести. 

Дајте нам бар мало попуста.
Србија је ваша стара муштерија.

За посао некада су нам требала добра леђа.
Данас добра залеђина.

Моји родитељи не желе да чују шта причам.
Зашто ме онда прислушкују?

Наша полиција ради по
принципу спортског риболова.
Ухвати и пусти.

Не брините за оне који су залутали у политику.
Наћи ћете их у сатири.

Пристајем бити магарац,
под условом да ме вежу за државне јасле.

Узалуд су нам проходни сви путни правци
кад не можемо доћи себи.

Успео сам да заварам жену и полицију.
Једино не успевам глад.

Што нас више чешљају,
код нас све чупавије.

ДУШКО РАНЂИЋ   (1963)
(ЛАЗАРЕВАЦ - )

Ако окрећеш нови лист,
важно је на којој си страни!

Ако останете кратких рукава,
може свашта да вам се пришије!

Боље да ти мало треба,
него да много тражиш...

Жена гледа да мушкарцу привуче пажње,
а мушкарац да жену привуче пажњом!

За добра дела не мораш бити плаћен,
а за недела ћеш сигурно платити!

Исти нам је почетак и крај,
али нам се средине разликују!

Ко живи на црту,
краћа му је линија живота...

Ко не зна колико може,
сазнаће кад не буде могао.

Окривљени се брани ћутањем,
јер - не жели да одговара!

Теже је сам са собом,
него сам против свих!
 

МАРКО М. ЋУРЧИЋ   (1989)
(ЧАЧАК)

Ванинституционална борба је једина институција
у овој земљи која ради.

Власт у овој земљи је као породица.
Породицу не можеш да бираш.

Говоре нам да се чују бубњеви тријумфа,
а у ствари слушамо како држава иде на добош.

Државно улагање у цркву је дугорочна инвестиција
сада кад једино Бог може да нам помогне.

Кривце за трагедију су тражили свуда
осим у огледалу.

Људи у животу пролазе само кроз две фазе:
у првој се труде да буду старији него што јесу,
а у другој млађи него што јесу.

Намазана власт их је оптужила
за обојену револуцију.

Некада је убијала прејака реч,
данас нас убија недостатак прејаке речи.

Од свих институција
имам поверење једино у кафану.

У лажи су кратке ноге
и дуг мандат.

 

ДИМИТРИЈЕ ПАНФИЛОВ   (1945)
(ЖУПАЊА - СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ)

Бити фотогеничан само значи - 
на слици испасти мање ружан него у природи.

Вилин коњиц живи само један дан,
али он цео свој живот лети.

Живот је као дрога,
што више живиш, више ти се живи.

За разлику од главе,
стомак јавља кад је празан.

Једино жена може од врапца у руци
да направи голуба.

Кад си сам,
пази да не будеш у рђавом друштву.

Кројачи имају само једну врсту непријатеља:
нудисте.

Много причаш.
Ћути мало, да те боље разумем.

Срећа је само за срећне; 
дај срећу баксузу - одмах је поквари.

Шутња је злато за онога
који нема шта да каже.




 

БОГДАН ТОДОРОВ   (1946 - 2021)
(СОМБОР)

Жена и ја смо се одлично слагали.
Сада она само слаже на мене.

За разлику од пријатеља,
непријатељи су ми стварно поуздане особе.
У њима се никада нисам преварио.

И нови председник ће добити
нови афоризам - ако га заслужи!

И тако, мало помало,
кварност постаде стварност.

Нисам шкрт сатиричар.
И новом председнику даћу по заслузи.

Од обећања да ћемо сви имати супе, соса и меса,
за сад су нас усосили, запржили нам чорбу
и добро нам је засолили.

Препорука да бивши министар
остане у садашњој влади: 
све зна, а ништа не уме.

Умирање од глади и није тако лоше
кад се човек навикне.

У мојој породици ја имам увек последњу реч:
"Да, драга".

Шверц је доказ да се овде
има шта и купити и продати.

ФЛОРИН ЦАРАН   (1950)
(УЗДИН код КОВАЧИЦЕ)

Бирамо речи љубави.
Речи мржње долазе саме од себе.

Ко верује својим очима,
чини у животу и друге грешке.

Наш језик је мали,
али дугачак. 

Нема више политичких вицева.
Све је истина.

Не може свако да уђе у афоризам.
Мора прво да се докаже у политици.

Није лоше што смо сањали демократију.
Лоше је што се не будимо.

Пазите куда корачате.
Људи су на земљи.

Победа је сигурна.
Само да избегнемо битку.

Тек на ивици провалије приметио сам
да имам некога за леђима.

Толико смо сиромашни 
да се овде краде и будућност.

ПРЕДРАГ БЛАЖИЋ   (1944)
(КРАЉЕВО)

И мале будале могу да направе
велике глупости.

Јадранско море је преса
за цеђење кеса.

Код нас је права демократија.
Викнеш: Живео председник!
И нико ти ништа не може.

Леви бек, леви халф, лева полутка, лево крило...
Камо среће да су то једини леваци
у нашем фудбалу.

Некада су дизали са два прста.
Сада оберучке!

Није му било тешко да одваја од уста,
јер нису била његова. 

Прихватамо их оберучке -
за гушу!

Увек смо тврдили да нам је крив неко други.
Није тачно! Крив нам је први.

У полицији је све више лопова.
А неки су и ухапшени.

Хеј, ти горе, сиђи мало доле,
па да видиш колико те воле, воле!

РАДОМИР Д. БЛАЖИЋ   (19??)
( - КРАЉЕВО)

Ако новац квари људе,
половина Срба је - препоштена!

Док се паметни раздружују од сиромаштва,
сиромашни се растају од памети!

И наши политичари би били поштени налазачи,
али велика лова је у питању!

Ја имам домовину, само је не видим добро.
Домовина има мене, само ме не види довољно!

На репу смо догађаја.
Можемо само да терамо - муве!

Наше људе не треба подсећати да штеде струју,
они су начисто - уфитиљили!

Сити смо глади!

Суштинску аутономију
нема ни држава Србија!

У оваквим временима говорити истину
није забрањено,
али није ни препоручљиво!

Хвалили смо се да смо обећана земља!
Сада су дошли они којима је обећана!
 

МАРИЈА ГОЈКОВ   (1966)
(ЗЕМУН - БЕОГРАД)

За све проблеме крив је ретроградни народ
у коњукцији са идиотом.

Зна ли неко доброг механичара?
Отпао нам точак историје.

Има тако неких људи,
којима ништа не полази за руком,
срећом - ту је политика.

Кад ставиш стручњака на поводац,
добијеш џукелу.

Капиталисти свих земаља су се ујединили.
Пролетери су остали у чуду.

Код прања пара,
најбоље је користити популистички омекшивач.

Кроје нам живот
тупим наказама.

Највећи друштвени апсурд је
идеолошки опредељен роб.

Политичари су добровољни даваоци
туђег рада.

Роба са наше тезге: 
полован народ и првокласни лопови. 

ВОЈИСЛАВ БРНОВИЋ   (1934)
(БОБИЈА код ЦЕТИЊА - БЕОГРАД)

Кажу да постоји и загробни живот.
Ја једино знам за голи живот.

Како смо посијали, тако ћемо и жњети.
Не дај Боже да се нешто роди!

Ко изгуби памет,
стално нешто тражи.

Љуљала му се фотеља.
Нашли су му бољу.

Нећу више да ћутим,
хоћу да кажем да се и ја слажем.

Пали смо на ниске гране.
Ако, пад ће бити безболнији.

Постоје мајчини и курвини синови.
Не може све једна мајка да роди.

Разговарали су иза затворених врата.
Нијесу их пуштили унутра.

Сила бога не моли -
а ми се молимо сили.

Срби више нијесу небески народ -
све више су упућени на подземље.

 

ДРАГИША ЕРАКОВИЋ   (1951)
(НИШ)

Више памти телефон
него глава.

Гласачка кутија је
бунар жеља.

Закувало се.
Биће папазјанија.

И глупости су
нечији ресурси.

На крају увек
изаберемо своје огледало.

Нема зелених грана
на трулом дрвету.

Политичари виде народ
као плодну земљу.

Послушници су увек
на површини.

Ратује се за демократију
да би један владао.

Само нас незадовољство
повезује. 

МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ   (1953 - 2021)
( ГОРЊЕ СВАРЧЕ код БЛАЦА  - БЕОГРАД)

Ајме њима - отвара се аутопут за аутопутем
а пута нема!

Афоризам не држе место и краткоћа.
Држи га проверљивост и љути очевид.

Ветар је као језик:
може све да дохвати.

Жена је стојеручица.

Имамо крваво богату историју.

Ко сме да каже
да је сеоба Срба завршена...

Не чуди ми што сам стално
у друштву слепих и глувих.
Просто ми дође да напустим Скупштину.

Од марихуане до барутане
и назад!

Оно што се каже на почетку,
заборави се на крају.

Реци ти мени, синак,
која је разлика између заједнице и зајебнице.

МИЛАН ВЛАЈКОВИЋ   (1949)
(ПОЈАТЕ код ЋИЋЕВЦА - ПАРАЋИН)

Држава је апарат који се квари одозго,
а поправља одоздо.

Имамо идеју,
али не знамо шта ћемо са њом.

Нека Србијом влада бољи.
А зашто се онда кандидујеш?

Не слажу се сви са нама. Ништа ново.
Не слажемо се ни ми са собом, па шта?

Не узбуђујте се за изборе.
Како год да гласате
увек ћете гласати против себе.

Нисам слушао вођин програм.
Довољно је било да сам му видео чланове.

Одустао би он од политике.
Али, не да жена...

Они су за задрживи развој.
Да остану ту где су.

После избора неки рекоше: "Оштећени смо!"
Нису морали да кажу - види се.

У предизборној кампањи причају
као да нису били овде
док су били на власти.
 

ФИЛИП МЛАДЕНОВИЋ   (1956)
(БЕОГРАД)

Власт се не осваја преко ноћи.
За то је потребан дужи мрачни период.

Демократија је овде широк појам.
Зато га кордони полиције 
своде на одговарајућу меру.

Зашто демократија овде не може
да пусти корене?
Зато што се залива крвљу, а не водом!

Зашто је режим опљачкао народ до голе коже?
Да би могао да га обуче у униформе!

Звезда на челу, крст око врата, језик за зубима...
Овај народ баш уме да се удеси!

Како је букнуо рат?
Тако што су се упалили телевизори!

Као грађани живимо од данас до сутра,
а као народ од данас до јуче!

Ко је, заправо, сатиричар?
Уметник који више нема живаца
да губи живце.

Овде се власт не мења без крви.
То нам је у крви.

Рат је наставак ТВ програма,
само другачијим средствима.

 

ЗДРАВКО ГОЈКОВИЋ   (1930 - 2015)
(ОСЈЕЧАНИ код ДОБОЈА - БЕОГРАД)

Вук радо смаже јагње,
али да га дере, набија на колац,
пече и сече - толика звер није!

Ивер је тежи од кладе.

Кога сте питали
кад дајете одговоре?

Не знам од чега бисмо живели
да нисмо пропали.

Ништа не може ћутањем
да се прећути.

После толико преломних година
осећамо се као у гипсу.

Тајне јавно компромитују.

Тек кад се приче остваре,
видимо колико смо лагали.

Темељ друштва
је кров над главом.

Ћутање треба пажљиво слушати.




 

ГОРАН ДРАГИШИЋ   (19??)
(???)

Бескичмењаци се
сагињати неће.

Бог је створио човјека,
а онда му је овај узвратио истом мјером.

И затвор је за људе,
а камоли отаџбина.

Ко с ђаволом тикве сади
добије и подстицаје.

Лако је странцима,
они нас не разумију.

Ми смо мост међу народима
и многи су нас прешли!

Народ је крив
што га не воде прави.

Славна историја нас је научила
да се положај држи по сваку цијену.

Толико смо ниско пали
да више не можемо да нам крене низбрдо.

Чим је искочио из просјека
упао је у проблеме. 

ЈЕЛЕНА ВУКЕЛИЋ   (1983)
(СОМБОР)

-Где ћемо живети после венчања?
-Какве везе има, ионако нам после неће бити до живота...

Жали се један политичар: 
због политике сам запоставио школу...
Побогу, па што основну?

Ја имам своје не!
Незапослена, неудата, неситуирана...

Језик за зубима или глава на раменима.
Ко то каже да немамо избора?

Каква корист од наших свршених студената
електротехнике, политичких наука, медицине?
Можда ми не знамо, али можемо питати Американце.

Политичари су доказали да је реинкарнација могућа.
Умреш у једној а васкрснеш у другој странци.

Потрошачи имају тако много куповних права,
а тако мало платних могућности.

Стигла мајка са пијаце.
Донела само утиске!

То што су господа политичари,
не мора да значи да лажу.
Не мора, али значи...

Шта један професор филозофије ради у Србији?
Па не ради...

БРАНКО Н. РАКОЧЕВИЋ   (1929)
(ПАВИНО ПОЉЕ код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Ко ли нам га тако тесно скроји нано,
нану ли му његову.

Мутно за нама, мутно пред нама,
душу дало за ловце у мутном.

Најопаснија је нага жена.
До зуба је наоружана.

Наша будућност су наша деца,
а њихова наши дугови...

Ништа није тако безгранично,
као што је људска ограниченост...

Онај што ћути,
опире се свему.

Пред најездом знаних,
незнаним јунацима прети заборав...

Све док паметнији попуштају глупима,
шансе су им никакве...

Срби никад нису мрзели друге народе,
они се радије међусобно мрзе.

Човека лакше и брже нагриза изобиље,
но немаштина...

 

ДРАГАН М. ЖИВАЉЕВИЋ   (1957)
(???)

Ако ваше памети не буде после вас,
брзо ће вас заборавити.

Ако твој вапај еха нема,
ти ниси у природној средини.

Ако те пријатељи напуштају,
значи да су остали без пријатељства.

Богатство је имати себе, здравље, живот, 
породицу, посао и још неке, пратеће ситнице. 

Знате ли некога ко зна да заћути на време?
Ако знате, научите нешто од њега.

Када осетите да ваш живот, мимо ваше воље,
одлази у завист, пропаст...
Одлазите, не увлачите у невољу оне које волите.

Не иди преко мере, ако је имаш.
Ако немаш, набави је.

Не иди у заборав,
тамо не познајеш никога и немаш пријатеља.

Почни нови живот
ако ниси задовољан са старим.

Смисао будућности нам је јача
од осећања прошлости.

МИЛАН ШИНДИЋ   (1949)
(???)

Динар је скроз пао.
Не диже му се због евра.

За наш скок
се тражи мотка више!

Избушена је наша зора.
Кроз њу се лепо види мрак.

Мењам право гласа
за право спаса!

Наша правда је опет на суду.
Седи тамо и чека да је неко примети.

Наш курс је добар.
Тако мисле курсисти.

Сви нам нуде наду.
А ми бисмо и нешто за јело.

Уверени смо да ће бити боље.
Боље да нисмо.

Хвала ти што си
написао мој афоризам.

Чујем да ће правда да победи!
Одох по упут за ушног лекара.

 

ЈОВАН СЛИЈЕПЧЕВИЋ   (1978)
(КРАЉЕВО)

Ископали су ратне секире.
Да их наоштре.

Људи се деле на разне начине,
а множе само на један.

Нама нико није раван -
рекоше политичари који обећавају
брда и долине.

Народ без јаја је - раја.

Овације су поздрав
од оваца!

Политичар је душа од човека.
Само што је продана.

Прво су их завукли у моје џепове,
а онда су дигли руке од мене.

Сви су људи исти.
Нико ником не верује.

Српска тробојка: црвени владају,
плави критикују, а бела куга хара.

Сумњив је то часовник.
Откуцава.

 

ВЕЛИБОР МАРЈАНОВИЋ   (1965)
(КНИН - ВАЉЕВО)

Боранијо, опасуљи се!

Да нам је историја била учитељица живота,
и са географијом би много боље стајали.

Демократија код нас има дугу традицију.
За њу су животе дали сви моји преци.

Дуго сам мислио да живим лоше.
Срећом, статистика је показала да нисам у праву.

И ми смо људи од крви и меса.
Мада преовлађује кост и кожа.

Нама су отворена сва врата.
Терају нас напоље.

Није тачно да живимо пасјим животом.
Не воде нас на изложбе.

Обогатили смо сточни фонд.
Погледајте државне јасле.

Руку на срце има и Срба који лепо живе.
Ко је нама крив што нисмо емигрирали?

Смејемо се ретко.
Густо је.

 

СРЂАН СИМЕУНОВИЋ   (1966)
(БЕОГРАД)

Био је частан политичар и вредан човек.
Сада је само политичар.

Завири му у душу
и појешће те мрак.

Када сам почео да говорим истину,  убрзо,
више никог није било да је слуша.

Небеса су наш други дом.
Већ одавно смо као мртви...

Ово је земља поштених људи
и оних који је воде.

Постадосмо феномен.
Зато нас и држе под стакленим звоном.

Правда је само једна,
од случаја до случаја и човека до човека.

Продата је душа...
и купљен положај.

Продао је душу ђаволу
и купио карту за рај.

Радовао сам се туђим успесима
као што су се и други радовали мојим.
Нимало...
 

ЖИВАН ЖИКИЋ   (1939)
(ФАКОВИЋИ код БРАТУНЦА - КИКИНДА)

Ако култура не зна за границе,
имамо ми полицију!

Ако наставимо стопама својих предака,
стићи ћемо их.

Коме медији,
томе и мед.

Некад је био јагње,
сад је одрастао.

Неко је пустио буву -
да смо вашке.

Неписменост је
срамота писмених!

Од мноштва људи у мени,
многи су ушли силом.

Отаџбину носим у срцу.
Све друго стало је у кесу!

Читам само жуту штампу.
Оно што мишеви нису још појели.

У еволуцији човека
лактови су одиграли значајну улогу.
  

МОМЧИЛО ДРАГИЋЕВИЋ   (1939 - 2024)
(ТРЕБИЊЕ - САРАЈЕВО)

Имамо двије могућности:
да изгубимо памет због овакве државе,
или да изгубимо државу због овакве памети.

Лако је направити дијете,
тешко човјека...

Наша дјеца су осуђена на поштење: 
док одрасту,
све ће бити опљачкано и покрадено.

Некад нисам имао длаке на језику,
па сад немам ни на глави.

Не мораш бити јаје
да би био мућак.

Они који сједе,
гледају с висине оне који стоје.

Пасји живот
за нас је мачји кашаљ.

Са политичарима сам на неријешено.
Нити ја њима вјерујем,
нити они мене читају.

Толико вјера,
а нико никоме не вјерује.

У недостатку јаких аргумената
одлучују јаки гласови. 

ДРАГАН ГЊАТОВИЋ   (1958)
(СТАНИШИЋ код СОМБОРА - )

Засјаће и нама сунце.
Озонски омотач је уништен.

Многи величају вођу.
Није им довољно што је бесмртан!

На први поглед у земљи је хаос.
А често су први утисци и најповољнији!

Наставници више не туку ђаке,
јер су ђаци боље наоружани. 

Одбранили смо свој углед.
Пристали смо на све.

Опоравићемо нашу привреду.
Нећемо јој дати ништа да ради!

Отказаће се и избори,
само да би се стање у земљи
нормализовало!

Побећи ћу из земље
јер мој патриотизам нема граница.

Свет је подељен на оне који могу све да узму
и на оне који немају шта да изгубе.

Чим збаци окове
народ ће добити и на тежини.

ЖИВАН ГЛИШОВИЋ   (1971)
(УЖИЦЕ - ЧАЧАК)

Време лети.
Живот у Србији је један пилот-програм.

Демонстранти су наше највеће богатство.
Свако им је камење - драго камење.

Донете су мере за побољшање стандарда,
а било је и других непогода.

Ђаво је дошао по своје...
Од њега смо узели кредите.

Жено, дај ми даљински и позови децу.
Приказаће се ручак,
а после ћемо гледати море.

Криминалци збијају редове.
Биће још странака.

Нама су кола кренула низбрдо
чим су волови легли на руду.

Не знају о чему причају,
а опет нам све лепо објасне.

Отето-проклето добар посао.

Рекли су ми на шалтеру
да морам поново да се фотографишем.
Наравно, јер кад сам стао у ред -
био сам обријан и млађи.

 

ДРАГАН БУНОВИЋ   (1945)
(РУМА - НОВИ САД)

Власт нам је све ближа.
Ускоро ћемо се изљубити за растанак.

Власт нас лудилом лечи
од болесне стварности.

Демократија је владавина народа -
ако га има.

Зашто толико нишаните -
кад пуцате у празно.

Кад је неко дуго на челу државе,
лако се попне народу на главу.

Министар полиције је велики верник -
за њега је батина из раја изашла.

Молим Бога да ми узме душу,
то јест, да ме учлани у неку странку.

Није нам угрожена слобода кретања -
сви идемо у суноврат.

Потрошили су патриотизам,
али им је остала готовина.

У ишчекивању лепше будућности
стигли су и кордони полиције -
да нам покажу правац. 

НЕНАД ПАНТИЋ   (19??)
(БОР)

Дарвине, погрешио си.
Од ових мајмуна никад неће постати људи.

Да сам толерантна особа,
доказ је то што и Вас сматрам човеком. 

Жене су као лична карта.
Треба их мењати сваких пет година.

Због идиота живот нам је злочин и казна.
Ето какви смо ми јадници!

Због рецесије сам у депресији.
Да ли да се обратим
економисти или психијатру?

Имамо одговорне политичаре.
Сви треба да одговарају.

Ја курва?!
Свршила сам с вама!

Председник има нечег божанског у себи.
Стално показује да није човек.

Свих триста динара сам потрошио на пијаци.
Постајем ли купохоличар?

То шта сте Ви лопов и хуља, 
не значи да не треба
да будемо у коалицији.

ГОРАН МИШКОВИЋ   (1972)
(ТЕМИШВАР)

Бог је на нашој страни,
али ми смо на супротној.

Видео сам колико нас цене
тек кад су нас продали.

Ја сам за једнопартијски систем.
Да се не краде на све стране.

Ја сам за легализацију проституције.
Нека порез плаћају и политичари.

Језик нам је исти...
а и пљувачка.

Наш парламент је као зоолошки врт.
На све стране ретке зверке.

Не могавши да види оволико безакоња,
правосуђе је затворило очи.

Нећу ја никад издати Србију.
Постоје за то плаћени људи.

Сиромаштво је узело маха.
Све друго су узели политичари.

Требало је да нам изваде очи
да бисмо прогледали. 

МИРКО ПАЛФИ   (1972)
(СОМБОР - ТОРОНТО)

Криза је тако дрмала
да су многи и зубе погубили. 

Мајко, Србијо,
маћеха туђина према мени фина.

Не окрећи се, сине.
Идемо даље... далеко одавде.

Опасан си, пријатељу,
превише си поштен!

Помислих, Боже правде!
А у Србији, ни Бога ни правде!

Само ме немојте хвалити.
Хвала вам!

Све имају, све су купили.
Али, још увек нешто фали.
Никако да пронађу место
где се купује срећа.

Србијо мати,
имаш ли ми шта боље дати!?

Срце је откуцало своје...
А сат је и даље куцао.

Ћути и трпи.
Видиш да већина ћути и трпи.

МИЛАН ИЛИЋ   (1950)
(ПРИШТИНА - ШИЛОВО код ГЊИЛАНА)

Бескућници сањају
кућни притвор.

Да ли је испирање мозга 
еколошка категорија?

Добро осмишљена лаж је опасна:
није истина,
али неодољиво подсећа на њу.

И будале су се опаметиле.
Сада се и они праве луди.

Истина се не може клонирати.
Чим се појаве две, једна је лаж!

Нема неупотребљивих.
Једне употребљавају,
друге злоупотребљавају.

Овце су нам на броју.
За људима више нико не трага!

Споменик није у природној величини.
Нико није смео да му узме меру!

Тек у етнички чистим срединама
осећа се сопствени смрад.

У дилеми сам: да ли ме то памет вара
или... жена? 

ДРАГАН РАДЕНОВИЋ   (1953)
(БЕОГРАД - )

За убијање времена
сваки алиби је добар.

Искључити мозак.
То је стварно врхунац штедљивости!

Код нас се праве ограде
да би се прескакале.

Не улажите више у пропаст!
Довољне су нам камате!

Ова власт нам је показала,
колико је претходна власт
имала лошу опозицију.

Србија није никад
рађала овако лоше.

Стид смо протерали.
Што да нам буде непријатно!?

Толико смо напредовали,
да више немамо куд.

У Србији једино не може
да победи паметна опција.
Све друге су демократске.

Учесници смо велике преваре.
Иначе смо поштени.
 

МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ   (1928 - 2002)
( - ПАДИНСКА СКЕЛА код БЕОГРАДА)

Ако вам крене све наопако,
промените положај.

Грешке су вам непоновљиве,
а дела невиђена.

Злочин је савршен
када је и жртва задовољна.

Истерали су правду.
Ко ће се уселити?

Каква је то слобода кад човек не може
ни из сопствене коже да изађе?

Комунисти су узимали према потребама.
Камо среће да су били тако скромни!

Лани ако си човек!

Лани ако смеш!

Пошто се народ пре химне подигао на ноге,
мораће још да стоји.

Ћутање је златно
политичко гласило. 

ДАНИЈЕЛ МАТИЋ   (1982)
(ЈАГОДИНА)

Дати све од себе - толико се често чује,
колико и ретко виђа.

Једино страни плаћеници могу да купе
искључиво органско, здраво и домаће.

Колико је дотична власт потребна народу,
толико та власт и вреди.

Ко хоће капитализам
нека сам купи.

Надоградио сам афоризам -
преполових га.

Непогоде знају
да стварно погоде.

Остајемо без ичега
и то нам је све.

Ретко ко мисли својом главом,
а ко то уме, једино то и треба да ради.

Све је данас на продају,
само рачун сви избегавају.

Свима долази гола истина
и обуку је како им треба. 

НЕГОВАН МАРКОВИЋ   (1971)
( - КРАГУЈЕВАЦ)

Вођа се још једном показао као миротворац.
Помирио нас је са судбином.

Доћи ћемо и до благостања.
Ако преживимо мир и просперитет.

Екстрапрофитери су у
потпуној медијској блокади. 
Нико им више ни имена не помиње.

Лажу да је министар пао са Марса.
Он само тако изгледа!

Моле се гладни, голи и боси
да демонстрације буду тихе.
Премијер спава!

Наша потрошачка корпа је растегљив појам.
Обухвата чак и намирнице из контејнера.

Олизао сам тањир у народној кухињи.
Понела ме атмосфера.

Прво сам ја претукао комшију,
а онда је он мени затровао бунар.
Тако су почеле игре без граница!

Српско достојанство је тако велико
да диктатор може небројено пута
да га згази.

У вођу смо се заљубили на први поглед.
И од тада не отварамо очи.

ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ   (1957 - 2020)
(ПОЖЕГА)

Ако падну они одозго,
плашим се да ће нас заболети доле.

Лежим у болници.
Имао сам проблема са
унутрашњим органима! 

Мислимо исто.
Зато се и плашим.

Молим напредне да се окрену назад
и сагледају последице свог напредовања.

Није чудо што имамо оволико инвалида
кад је било толико преломних тренутака.

Од свих пуцњева најдаље се чује
кад пукне брука.

Поднео сам пријаву за развод брака -
како ће то моја жена поднети?

Сат откуцава време,
а они мене на време.

Узеше ме под своје.
Сад ме нико неће.

У раду има толико неправилности
да је за неке боље да не раде.

ПАВЛЕ ЦВЕТКОВИЋ   (1951)
(ЗАЈЕЧАР - НЕГОТИН)

Главу горе - небо је чисто!

Кад је у питању пијачни барометар,
време нам је углавном облачно!

Кад тиква пукне
неко се мора жртвовати...

Молим да своју улогу
одиграте без шаптача?!

Не треба се секирати
због најновијег поскупљења струје,
јер ако ћемо поштено,
мрак је остао по старом!

Није наш народ сиромашан,
кад има тако скуп лебац...

Похвално је то што је по
канцеларијама све више цвећа,
али забрињава чињеница да је
све више и флаша за заливање.

Срећа никад не иде сама,
нарочито кад добитник слави?!

Човека могу само пријатељи да забораве.
Непријатеља, памћење служи...

Шут не може са рогатим,
али може са његовом женом! 

ДРАГАН ЖИВАДИНОВИЋ   (19??)
( - ЈАГОДИНА)

Жене око врата 
су највећа бижутерија.

Играј главом.
Мисли на ноге.

Иде на зачељу.
Облачи се по последњој моди.

Ко те лебом храни,
тај не зна за правопис.

Не трепћи.
Покварићеш љубав на први поглед.

Освајам те натенане -
пуж швалер.

Попустио је у школи,
јер паметнији увек попушта.

Пре него што пљунеш,
провери ниво културе у резервоару. 

Сви што су отишли,
били су некада добродошли.

Смрзавате се.
Живите без покрића.

МЛАЂАН ЖИВКОВИЋ   (19??)
(???)

Боље да им скинем капу
него да ми скину главу.

Због доласка новог стратешког партнера,
сва документација је изгорела од среће.

Не болујем од депресије.
Болујем од стварности.

Правда јесте спора. 
Али је зато недостижна.

Први хватају маглу
они који су је продавали.

Пре избора овце су за бројање.
После избора за шишање.

Пуни себе
празне се на другима.

Сећам се давних климатских промена.
Пролеће, лето, јесен и зима.

Тамо где живот виси о концу
и власт се концима покреће.

Функција је као народна песма.
С колена на колено. 

МИРОСЛАВ ЗДЈЕЛАР   (1948)
(ТУЗЛА - НОВИ САД) 

Више права
не значи и више слободе.

Једино се у правосуђу користе лекови
који делују постхумно.

Онај који суди мора у сваком погледу бити
моралнији од онога коме суди.

Пирова победа и часни пораз
полажу право на исти догађај.

Понекад је боље зажмурити на глупост,
него се суочити са реакцијом на њу.

Речи су невине
у односу на оно шта је прећутано.

Свака нова власт прокламује
независно и непристрасно правосуђе.
Уместо да га остави на миру.

Страх вас напушта
тек кад вам је свеједно.

Страх има повлашћен положај у судници.
Седи на више столица.

Убијање истине
има за циљ човека.

ДЕЈАН АНДРЕЈИЋ   (1974)
(КРУШЕВАЦ - )

Борили смо се за социјалну једнакост.
Сад сви немамо.

Жене су са Венере.
Мушкарци изгубљени у свемиру.

Издао сам књигу.
Цео дан сам буљио у телевизор.

Кад дођем кући,
жена одмах зна где јој је место. 
Попне ми се на врх главе.

Љубав не зна за границе.
Тако многи заврше у комшијском дворишту.

Полицајци су увек на вези са шефовима.
Станице или подземља, свеједно.

Свака жена је човек
од много речи.

Спин доктори -
естетски хирурзи наше стварности.

Србија у нокауту
народ у конопцима.

У кревету сам права зверка.
Могу да спавам ко медвед.

МИЛУТИН АЛЕМПИЈЕВИИЋ   (1927 - 2010)
(ДРАЧА код КРАГУЈЕВЦА - СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА)

Биће боље
чим научимо да гладујемо.

Власт ће морати да ислеђује раднике:
од чега ти људи живе?!

Дошао политичар.
Тражите преводиоца!

Имамо источну идеологију, западне цене
и јужноамеричку инфлацију.

Лакше је променити народ
него погрешну политику.

Ми смо богата земља.
Дугови су нам огромни.

Плачи вољена земљо
хлеб је све тањи.

После боја - 
копљем у мемоаре.

Разлика између коња и радника је очита.
Коњ има само једног јахача.

Узмите радницима фабрике!
дајте им хлеб!
 

МИЛАН ПОП-НОВАКОВ   (1951 - 2016)
(БЕОГРАД)

Ако желимо добру рекламу,
морамо се прво прописно обрукати.

Ако је приватна својина светиња
онда су милијардери свеци!?

Ево доказа да смо демократско друштво.
Свако свашта прича и нико ништа не ради.

За све су криви други.
Оне прве не смемо ни да поменемо.

Кад од нечега направиш нешто то се зове успех.
А када од нечега направиш ништа
онда је то континуитет у раду.

Ко ради зарадиће,
ко не ради добиће.

Ми смо са малим задовољни.
Зато нам мало и дају.

Онај ко се коцка са нашим угледом
увек добија - у кешу!

Толико су нам неопходни
да не приметимо кад их нема!

Тренутно је наша најжешћа активност...
пасивност. 

ОЛИВЕР ЈАНКОВИЋ   (1957)
(БЕОГРАД)

Ако на дну чаше лежи истина,
на дну бурета чучи геније.

За време предизборне кампање
руже цветају и где нису засађене.

Кад је била млада,
истина се бавила стриптизом.
Из тог времена потиче фраза - гола истина.

Кад келнеру пружим новчаник,
нешто пара ми и остане;
кад га пружим жени, не остане ништа.

Ко тебе каменом,
ти њега афоризмом.

Некад су писци поткупљивали критичаре,
сад морају и читаоце.

Нисмо ми глуп народ,
али медији су учинили своје.

Падобранци имају падобран,
непливачи појас за спасавање,
а политичари - имунитет.

Пишем, пишеш, пише.
Не читамо, не читате, не читају.

Реч по реч афоризам,
афоризам по афоризам -
завера против државе. 

БЛАГА ЈАНКОВИЋ   (19??)
( - БЕОГРАД)

Где човек може да нађе мир и љубав?
Ако их нема у себи, нигде!

За неке људе тек кад умру од инфаркта 
сазнамо да су имали срце.

Записала сам утисак о њему.
Сад преостаје да га откуцам.

Мој муж је скроман.
Не тражи ни златну ни сребрну рибицу.

Најтраженији аперитив у рату
је Молотовљев коктел.

Одлучили смо да водимо љубав, а не рат.
Сад ратујемо с децом.

Разводим се од мужа
јер нисам нашла човека у њему.

Разлика између живота и филма
је што живот нема репризу.

Само на пијаци
цена добре везе није тајна.

Судбина је више наклоњена мушкарцима
јер је женског рода.

ДРАГИША ПАВЛОВИЋ   (1935)
(ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА код КРУШЕВЦА - )

Данас се у конкуренцији јаја
најбоље котирају мућкови. 

Из моје животне биографије:
Некада сам бојевао на Девичанским острвима,
а сад дремам на Бабином куку.

Лакше је истерати сто редова у књизи,
него један у њиви.

Ма какве озонске рупе.
Мене више брину рупе
на мојим панталонама.

Прешао сам на брзу храну.
Час поједем оно
што за пензију могу да купим.

Радим и играм лото.
Па шта пре упали, плата или премија.

Семе је скупо,
а будале ничу и где их не сејемо.

Социјално стање нам је по Хемингвеју -
имати и немати.

Црква и политичари
не престају са обећањима.
Једни нам нуде рај на небу,
а други рај на земљи.

Џабе се хватам за сламку.
Мотка би дала боље резултате.

НИКОЛА РАЦКОВИЋ   (1935 - 2015)
(БЕРИ код ПОДГОРИЦЕ - БЕОГРАД)

Ако је наше само оно што знамо -
сваки је човјек сиромах.

Круг је доказ да и оно што је криво
може бити савршено.

Међусобно се разликујемо по томе
како се односимо према разликама.

Много је оних којима не смета
то што другима сметају.

Не могу вам рећи како ствари стоје
из моје перспективе. 
Перспективу не видим.

Онај свијет постоји
само на овом свијету.

Површност има
дубоке коријене.

Последњи тренутак,
а вријеме бесконачно!

Праве невоље настају онда
када је човјек самом себи проблем.

Треба дати све од себе!
Да смрти што мање остане.

РАКО НИКЧЕВИЋ   (1938 - 2013)
(СТУБИЦА код НИКШИЋА - БАР)

Два се бију,
остали их наоружавају.

До слободе вођени,
у слободи Вођини.

Једни живе од рада свога,
други од укупнога!

Напредује се технички,
вјерски и звјерски!

Не да прича
да напишем пјесму!

Нека гомилају
кад смо гомила!

Овако блиски,
бићемо све даљи.

Пролетери свих земаља,
не ваља!

Револуција тече
док револуционари не стекну.

Траже да вјерујеш
а раде да не вјерујеш. 

ВЛАЈКО ЋУЛАФИЋ   (1957 - 2016)
(ГОРЊЕ ЛУГЕ код АНДРИЈЕВИЦЕ - БЕРАНЕ)

Болест је била безазлена,
али је лијек био смртоносан.

Да бисте с неким били у коалицији
морате са собом бити у колизији.

Жито је одвојено од кукоља
и бачено у жрвањ.

За вас нема лијека.
Живјећете веома дуго.

Кад проради помпа демагогије
истина доживљава судбину Помпеје.

Ко не може да побиједи себе
нека нам се обрати за савјет.

Не плашите се,
слободно говорите истину.
Више нико никоме не вјерује.

Открили су му споменик.
Остало су прикрили.

Сумњиво лице познатије као народни посланик
уз помоћ мистер долара
режирало је нашу ожалошћену породицу.

Толико смо напредовали
да даље немамо куд.



 

ИЛИЈА ЛАКУШИЋ   (1947 - 2024)
(ЛИЈЕВА РИЈЕКА код ПОДГОРИЦЕ - ПОДГОРИЦА)

Вријеме ће рећи своје
али га нико неће чути.

Док је био на њој
она није имала ништа на себи.

Живјела радничка класа
на челу са знојем!

Има све књиге о етици.
Украо их је из библиотеке.

И пас лаје на моју ријеч,
знајући да ми је она кост у грлу.

Неко је глуп, па ваља балване,
неко је балван, па ваља глупости.

Не смијем се губити.
Да ме не пронађу.

Побиједили смо
али је резултат неповољан.

Радницима су
дигли плате.

Човјек је друштвено биће
и не може бити свој. 

ДОБРАШИН ЈЕЛИЋ   (1946 - 2021)
(СЛАТИНА код АНДРИЈЕВИЦЕ - БЕОГРАД)

Владање собом је облик психологије,
а владање другима облик патологије.

Вођа је познат органима гоњења.
Зато не расписују потјерницу за њим.

Добар сам с њим.
Могу свашта да му кажем.

Званични извјештаји показују
право стање ствари.
Све остало су верзије.

Највише је читуља
кад умру најгори.

Не треба се подсмевати лупању.
Треба ценити искреност.

Није све пропало.
Још много тога чека.

Претходну владу срушили смо
због тешкоћа у друштву.
Сад имамо владу која чини све
да с тешкоћама живимо нормално.

Сваки сан може да постане стварност -
ако је ружан.

Цивилизацијско достигнуће:
насилно успостављање мира.




 

КОСТА КРУШИЋ   (1919 - 2007)
(ПРИГРАДИНА код НИКШИЋА - ПОДГОРИЦА)

Брав нема став.

Глас разума често заглуши
урлик сујете.

Диктатор све држи у својим рукама.
Зато му нијесу чисте.

Најјаче одјекне
пад звучног имена.

Не био те бијен
и не послуживао лијен.

О мртвима само добро,
ако су за собом оставили неко добро.

Правда највише касни
тамо гдје диктатор рани.

Човјека понекад мучи и туђи зуб.
Поготово ако га уједе пас.

Шала је мелем за рану
коју ствара оштар језик.

Шалу на туђ рачун називамо духовитошћу
а на свој безобразлуком. 

МИРОСЛАВ ЧОПА   (1955)
(ЋУПРИЈА - ПАРАЋИН)

Док једни сањају о радном месту
други спавају на њему.

Државу је најлакше погодити
промашеним инвестицијама.

Имам идеју како да живим.
Само ми недостају паре да идеју оживим.

Када се за сатиричарем диже прашина,
значи да је на добром путу.

Најтежи удеси догодили су се
на путу за боље сутра.

Неки инспектори су као биљке.
Ако се не залију често брзо увену.

Стезање каиша је стигло до последње рупе -
метар са два.

Тешко је на голој кожи
раднику прикачити орден.

Увек је у првим редовима.
Аплауз му је јак.

Узевши у целини,
ствари стоје врло половично. 

МОМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ   (1959)
(ПАРАЋИН)

Гвоздена рука диктатора
неће да зарђа од суза народа.

Злочин се никада није исплатио -
у динарима.

Ипак нисмо презадужени
јер наше могућности су неограничене.

Једино што могу да вам признам
то је да сам бољи од вас.

Ми против њих немамо никаквих шанси.
Мораћемо поново да их победимо.

Наручили сте убиство -
а шта бисте за десерт? 

Некада смо хранили голубове по парковима.
Сада је дошло време да нам узврате.

Нема безизлазне ситуације -
ту је џелат да вам скрати муке.

Толико смо постали повезани
да смо се упетљали.

Шта вреди што су нам проблеми текући,
када се стално таложе.

РАША ОБРАДОВИЋ   (1958)
(???)

Богомдани не знају
шта су то порођајне муке.

Вођа је слушајући клицање народа,
пречуо глас разума.

Мито и корупција су осетно смањени,
могу да стану у коверат.

Налогодавац не оставља писане трагове
јер убица слепо извршава наређења.

Наше друштво је енигма за археологе.
Средњи слој не постоји.

Није постојао списак за ликвидацију.
Владала је тотална анархија.

Никада није лупио песницом о сто.
Било је довољно да мрдне малим прстом.

Раднички длан се разликује од профитерског.
Нема линију живота.

Џелат дели судбину жртве.
Спава као заклан.

Џелат је узео слободан дан.
Коље свињу. 

ДРАГОМИР ЂУРЂЕВИЋ   (1953)
(МЕТЛИЋ код ШАПЦА - ШАБАЦ)

Вођа ништа не жели да чује.
Он слуша само послушнике.

Док једни чувају земљу од криминалаца,
други чувају криминалце.

Ја сам син ове земље.
Пресело ми је мајчино млеко.

Кад видим како је у Небеској Србији,
дође ми да у земљу пропаднем.

Слобода говора
део је наметнутог мишљења.

Српски наталитет:
има да нас нема!

Тајкун је купио предузеће.
Политичаре је само поткупио.

То је била мртва трка.
Стигли смо до гробља.

Узрок вешања није испитан.
Тај случај још виси у ваздуху.

Штрајкач глађу ослобођен је кривице:
ни лук јео, ни лук мирисао! 

САША МИЛОВАНОВИЋ   (1976)
(СМЕДЕРЕВО - БЕОГРАД)

Ако слога кућу гради,
није ни чудо што остасмо код темеља.

Децу више не плаше Бабарогом.
Данас им причају о будућности.

Живот постаје монотон.
Нема више у шта човек да се разочара!

Земља нам је у изградњи.
Управо се довршава једна оаза.

Међусобно смо се поубијали
и тако осујетили подле намере непријатеља!

Наш народ нема смисла за духовно.
Само мисли на храну!

Обећали би они и више,
али им је сиромашан речник.

Свет нас третира као дивљаке,
а ми уопште не једемо месо.

У Србији има и поштених грађана,
али то је њихов проблем.

Целу плату дајем на храну.
Једном се живи!

ИГОР ПАВЛОВИЋ   (2000)
(ШАБАЦ)

Имали смо шансу да пропаднемо
и без проблема смо је искористили.

Код нас је нула
мерна јединица за вредност.

Кренули смо са дна
и потонули.

На нашој политичкој сцени нема проблема.
Кумови се по правилу воле и поштују.

Ни сенка није моја
већ оног изнад мене.

Пратимо европске земље у стопу.
Зато смо изгубили сопствене трагове.

Све нам иде као ладна вода.
За топлу ипак немамо пара.

Укључили смо се у хуманитарну акцију.
Тражили смо помоћ.

Ухватили смо лопове на делу.
Сада идемо да платимо казну.

Што више спуштамо завесу,
провиднији смо!

 

ТОМИСЛАВ ДРВАР   (1951)
(СОМБОР)

Влади дају сто дана,
народу четрдесет.

Имамо ретко паметну власт,
још ређе поштену.

Један пендрек је купио диплому
и постао диригентска палица.

Мудрост народа величају они 
који живе од његове глупости.

Неки предлажу да Србија постане монархија. 
Мало је то монархија
за оволико дворских будала.

Нико не може бити ослобођен
док се у судском поступку
не докаже да је крив.

Овде влада демократија,
народ је последњи међу једнакима.

Од нове власти смо очекивали
мање него од претходне.
Да мање лаже и краде.

Судски вештак ме је прогласио мртвим
али имам право жалбе.

Учили смо се на туђим грешкама,
зато су наше много квалитетније и веће.

ЈАДРАН КЛАНИЦА   (1972)
(ТЕМИШВАР)

Враг није однео само шалу,
него и шаљивџију.

Гласајте за нас
и живећемо добро.

Да имамо крила,
бојали бисмо се праћке.

Да мене неко нешто пита,
остао би без одговора.

Док сам ја веровао у братство-јединство,
Шиптари су веровали у мој идиотизам.

Много је жеља,
а мало је златних рибица.

Некада су барабе биле у моди,
а сада су на власти.

Политички гледано -
народ није битан.

Социјализам је идеалан на папиру,
а демократија само у сновима.

Теоретски имамо шансе,
а практично немамо теорије. 

ИГОР КРИШАН   (1982)
(КИКИНДА - ЗРЕЊАНИН)

Живот у Србији је све безбеднији.
Све је више сигурних кућа.

Минирају нас на сваком кораку.
Прећи ћемо ми и преко тога.

Не терајте ме да вам откријем
колико сам новца украо.
Задржаћу то за себе.

Обећавају нам светло на крају тунела.
Бежали су они и раније из затвора.

Постали смо робови навика.
Навикли смо да не једемо сваки дан.

Празан ми је стомак,
па све теже гутам оно што ми сервирате.

Сели смо да ручамо.
Надамо се да ће овај догађај
постати традиционалан.

Спасио је предузеће од гашења.
Рекао је ватрогасцима погрешну адресу.

Странка ми је пронашла посао.
Као поштеном налазачу,
од сваке плате јој дајем
њених десет посто.

Тесан пораз највише жуља. 

ВУКОМАН БОШКОВИЋ   (1947)
(ПОТРК код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Давно смо изгубили компас.
Сада се оријентишемо према гробљу.

Демократија цвета,
а народ вене.

Народе, сабери се!
Нема више шта да ти се одузме.

Овај степен слободе дозвољава нам
да радимо илегално.

Политика их је променила.
Ни рођена мајка не може их препознати.

Правда је на нашој страни,
али су делиоци на супротној.

Сатиричаре је тешко прочитати.
Они пишу између редова.

Слушајте глас народа.
Он цвили.

Тужно је живети
у смешној држави.

У медијском мраку
истина је невидљива.

 

УРОШ З. КОВАЧЕВИЋ   (1975)
(???)

Истина боли.
Зато нас кљукају лажима.

Мајстори смо да два плуса
претворимо у минус.

Најскупље је истраживачко новинарство.
Исплате те оловом.

Независни новинар
зависи само од газде.

Новинари се деле на подобне,
продане и покојне.

Телевизија је 
најјачи халуциноген.

То је новинар ветеран
Имао је среће!

Цензура ће нестати
чим нестане медија.

Читајте између ровова.

Човек је савршена грешка природе.
Ту исправке више нема. 

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ   (19??)
(???)

Војну неутралност
први су прогласили дезертери.

Демократија је
кад смо ми на власти.

Испунили смо толике услове,
а на све смо пристали безусловно.

Могу да дижу цене колико хоће,
наша статистика их неће никада признати.

Најновија потрошачка корпа у Србији
садржи маст и леба са мало алеве паприке.

Народ је масовно гласао да се
појединци и даље богате.

Наша влада је доследна.
Ништа од предизборних обећања
није испунила!

Приликом отпуштања с посла
уместо отпремнине, 
добио сам академско звање - технолошки вишак.

Сањао сам ружан сан.
Када сам се пробудио, то је било то.

Судећи по изборним резултатима, 
народ није прешао цензус.
 

ЉУБИША МИЛИЋ   (19??)
(???)

Докле год политичари дају све од себе,
народу ништа не остаје.

Народ је природни власник
Танталових мука!

Они који су се вратили изворима
данас су богати.
Продају чисту воду!

Отменост је последњи слој позлате
који отпада после банкрота!

Па шта ако вам неко лупа на врата?!
Имате ваљда свој прозор у свет!

Роботи су по природи
аполитични!

Слободан народ
стално сања тиранина!

Срце говори текст
који је мозак цензурисао!

Страх од величине је
неизлечива болест малог човека!

У сиромашним земљама
планирање сиромаштва је
најуспешнија грана економске политике.


 

ЉИЉАНА САПУНЏИЋ   (19??)
(???)

Ајнштајнова релативност
има седам милијарди варијанти!

Диоген је имао већи видик у бурету
него већина под капом небеском.

Добро се мери
величином обузданог зла.

Зашто је толико мало врлина у свету?
Зато што се не могу ни продати ни купити.

Зашто љигавци жуде за чврстом руком?
Брже клизе.

Кафка нас је узалуд опоменуо.
Процесима никад краја.

Коме сметају други,
и себи је сувишан.

Ко увек држи исти корак,
никада неће окусити сласт искорака.

Сизиф је добро прошао!
Могао је да добије задатак
да гура увис људску памет.

У мутној води само муљ
се пење и шепури. 

МИЛОШ ПАПИЋ   (19??)
(???)

Били љубитељи научне фантастике или не,
без ње нећемо изаћи из кризе!

Власт се бави социјалним питањима.
Још само да се позабави одговорима на њих.

Време лечи све,
тек те на крају убије.

Кажу: ситнице чине живот.
Мој живот чини ситнина.

Не живи се од свирања,
већ од дириговања.

Отворио сам јој душу,
а она мени врата.

Победници пишу историју,
а поражени се надају бољој будућности.

Са прошлошћу сам раскрстио,
а за данашњицу се крстим.

Сваки човек има своју цену
у - продавницама.

У пливању постижемо све боље резултате,
а у тоњењу обарамо све рекорде. 

ИЛИЈА ВАСИЋ   (1952)
(ЛОЗНИЦА)

Годинама шишају народ као овце.
Дође време да од истих осете - вуну.

Крађа неће проћи.
Задржаће је.

Немамо овде више шта да тражимо.
Ово је терен где смо све изгубили.

Ништа није постигао обијајући прагове.
Зато је прешао на врата.

Поредећи земље у свету примећујем
да Србије нигде нема.

Прекипело је.
Лонац на шпорету је празан.

Простор смо где је мрак уочљив
по дану а не по ноћи.

Само се коренитим поступком
можемо ишчупати од подземља.

Слепо му верују.
И не виде куд их води.

Слобода информисања је таква
да штампа о власти пише шта она хоће.

 

ВОЈКАН РИСТИЋ   (1966)
(ВРАЊЕ)

Буђење народа
је био велики сан!

Водићемо дијалог
до истребљења.

Демантовали су истину.
Неистина их не погађа.

Док је крупне рибе,
нема ловостаја.

Кад новинар уђе у политику,
постане кувар.

Мајмуни чувају гориле!?

Онима који лају не треба фреквенција.
Ту су доушници.

Оштром језику
прво избију зубе.

Рђу најчешће
мораш да подмажеш.

У празној глави
лако је посејати мржњу. 

АНАСТАС НАСТЕВСКИ   (1948)
(ОХРИД - ПАВЛИШ код ВРШЦА)

Да не би штрчали у маси,
политичари су се попели на народ.

Док једни краду, други узимају.
Немају времена да краду.

Имамо све потребне планове
да одржимо стабилност сиромаштва.

Народ се сналази у изобиљу
оскудације морала.

Наше скакање у амбис
није храброст већ инат.

Осим саосећања политичари
ништа више не дугују народу.

Патриотизам је кад себи омогућиш
да другима буде боље.

Политичари нису поштени,
али све одраде поштено.

У борби за опстанак
засметали смо сами себи.

Шанса народа да изађе из кризе
је смак света. 

СТЕФАН СТОШИЋ   (2003)
(ВРАЊЕ - )

Баба ми је рекла да ћу, уколико се испишем
са факултета бити неписмен и необразован.
Не зна баба да су ми и професори такви.

Возачи аутобуса су прави шармери -
све путнике обарају с ногу.

Не памтим веће беспарице и немаштине,
као ни пуније кафиће и кафане.

Пензионери штеде своје тело
у градском превозу
да би боље скакали по митинзима. 

Политици није место у школама -
партијском запошљавању јесте.

Поред војске и полиције,
користољубиви насилници су постали
трећи стуб државне безбедности.

Против својих неистомишљеника немам ништа -
држави сам предао оружје.

Сви ми кажу да ће нам бити боље
када ми постанемо бољи,
схватио сам да је то еуфемизам за "никад".

Уста су им пуна бизниса,
а једино чиме се баве је
млаћење празне сламе.

Факултетском дипломом можеш обрисати
сопствену задњицу или
се можеш увући у туђу.

РАДМИЛА В. СТОЈАНОВИЋ   (19??)
(САНСКИ МОСТ - ЗРЕЊАНИН)

Афоризми су смислена перспектива
апсурдних појава.

Дала му је још једну шансу
и он ју је искористио.

За идеале гину будале.
Нисмо ни ми гори од њих.

Земаљско је за богате царство,
а небеско сиротињи оста.

Купљени су живи доказ
да свако има своју цену.

Мислим, дакле ћутим.

Ником није лепше нег' је нам,
примети робовласник.

Нуклеарни отпад су нам
поверили на чување,
а и политички је овде. 

Све је труло, све се распада,
срећом диктатура је још увек чврста.

Устајте овде.

БРАНКО О. ТОМИЋ   (1953)
(ДОКМИР код УБА - ЖЕЛЕЗНИК)

Било би нам га жао,
али није умро.

Дуг према отаџбини за многе
је одложено плаћање.

Између рупа
разлика је у калибру.

Кад их ухватимо - 
везаћемо их у замку!

Кад прођу избори
кајемо се до следећих.

Ко се склања с пута -
пропушта дочек.

Минут ћутања...
више није заслужио.

О себи добро мислим.
О другима боље размишљам.

После битке
историја узима податке.

Свака реч о њима је за осуду,
али није за писање. 

УРОШ БАНОВИЋ   (1939)
(МРАМОРАК код КОВИНА - КЛАДОВО)

Боље је ћуран на подварку
него на положају!

Велики родољуби граде
велике привредне објекте,
а мали санирају њихове губитке.

Како је код нас све по кључу,
време је да ставимо - катанац!

Не тражим лепшу,
дајте ми било какву будућност.

Није свака капа
задовољна својом главом.

Понављање је мајка -
мандата!

Правим радницима једино
жуљеви иду наруку!

Рачунао је на прсте -
подигнутих руку.

Сит сам боље будућности,
а боље садашњости сам гладан.

Цркву смо одвојили од државе
да и мали богови дођу до изражаја.

 

ДАНИЦА ГАВРИЋ   (1943)
(ГРАДИНА код КОРЕНИЦЕ - ЗВОРНИК)

Био рат или мир,
народу увијек нешто недостаје. 

Брак је лутрија,
скоро увијек изгубиш.

Дједовину давно прокоцкао,
а очевину ставио под хипотеку.

Избори су завршени,
а неки још бирају по контејнерима.

Избори су шанса
да нам буде боље - мало сутра.

Кад је жена схватила да је мужу слуга,
потражила је бољег газду.

Народу причају бајке,
а народ би хљеба.

Појавили се вјесници прољећа.
Студенти изашли на улице.

Политичарима су
дошли до грла - стомаци.

Увијек нешто по глави становника,
па нека се не чуде што смо ударени.

АЛЕКСАНДАР ЏИМИ РАНКОВИЋ (1970)
(ЉУБОВИЈА - БЕОГРАД)

Говор одаје глупост
која се крије иза функције.

Енглези су измислили сендвич
да Срби у аутобусима
не би јели пилиће.

Зашто сви подржавају нашег вођу?
Радују се што није њихов.

Избори су прилика да неке нове људе
обогатите у рекордном року.

Када се ми будемо променили
промениће се и власт.

Ко хоће да верује
нека не размишља.

Политичари се свакодневно
заклињу у народ,
у мајку никада.

Само најглупља објашњења
наилазе на масовну подршку.

Својим телима бране фотеље,
територију би бранили туђом децом.

Толико много обећавају да скоро ништа
не стигну да испуне.
 

ЗОРАН С. СТАНОЈЕВИЋ   (1970)
(СКОБАЉ код СМЕДЕРЕВА - )

Власти држе телевизију и полицију.
Они могу и милом и силом.

Збогом оружје.
Уби ме прејака реч.

Истина је гола и ми пред тим
нећемо затварати очи.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.
У томе је квака.

Остајте овде!
Мада тренутно не могу да вам наведем
ниједан добар разлог за то.

Полиција употребљава водене топове,
да се демонстрације не би распламсале.

Сада знам ко лаже.
Телевизија ми је отворила очи.

Све је толико занимљиво
да је и то постало монотоно.

Сви текстови у којима се
председник велича
сами по себи су сатира.

Увек сам веровао да напредујемо, 
али никад нисам успео да схватим
куда смо ког ђавола кренули.

 

ДРАГАН М. АВРИЋ   (1958)
(ДРЕНОВАЦ код ШАПЦА - БЕОГРАД)

Закажеш састанак па дођеш
Ја дошао па заказао.

Интернет је омогућио да блејање
не остане само привилегија оваца.

И оловци се деси да отупи,
па почне да личи на корисника.

Крупна риба ретко се нађе у гадном сосу,
на време отплива на егзотичне дестинације.

Не сме нико да вара народ.
Зато је ту власт.

Политички ветрови лако одувају
људе без тежине.

Поштење најбрже исцури
кроз рупе у закону.

Тек кад је потегао новчаник,
неке даме су приметиле
колико је леп и згодан.

Уградња је постала обавезна арматура
при изградњи.

Чекам да сви оду
па да и ја дођем себи. 

ЈАСМИНА ВАЛЕНТИЋ   (1966)
(СЛУШНИЦА код СЛУЊА - ИНЂИЈА)

Бојим се да отворим фрижидер!
У њему само маргарин који се у све меша!

И ја се спремам за будућност!
Радићу још више за још мање.

Када не могу да заспе,
да ли политичари броје овце или новце?

Крв није вода.
А ипак нам је пију!

Ми смо наиван народ!
Толико смо наивни да им све верујемо!

Ми смо народ за посматрање!
Посматрамо како живот пролази.

На нашим ораницама
никле су индустријске зоне.
Стока је остала иста.

Проблеми су као незвани гости.
Ови наши баш се задржали.

Толико добро пливају у лажи
да би у истини одмах потонули.

Ускоро ће и свеце да замене политичарима.
Бог је већ замењен! 

БОШКО ГРГИЋ   (1960)
(ЛАКТАШИ - ГРАДИШКА)

Гола истина
узнемирава јавност.

Кад лопов оде у политику
мандат му дође као специјализација.

Климатске промјене су морале доћи.
Превише је продавача магле!

Лако је данас бити неко и нешто.
Тешко је било кад се није смјело красти!?

Наши су се тајкуни школовали на течају,
а обогатили на стечају!

Од тапшања по раменима
прашина се не диже,
већ слијеже.

Одувијек смо браћа.
Показују то међе.

Стопа незадовољства се
не мери по глави становника.
Одавно је преко главе!

Црв сумње је друштвена животиња.
Стално је међу нама!

Што је више богова
већи је пакао. 

МАРИНА ТОТ   (1950)
(РИЈЕКА - ПАНЧЕВО)

Верујте у себе
и други ће поверовати.

Дефинитивно смо
на врху ланца исхране,
једемо сами себе. 

Између слабости и снаге,
варира одлучност.

Имати је постигнуће,
знати је достигнуће,
умети је дар.

Околности могу бити различите,
могућност је само једна.

Растојање од хтети до учинити,
зове се воља.

Слабост често може бити
веома јака.

Ћаскају бивши и будући,
текући раде.

У седишту збивања,
лако је постати мета.

Чувај пријатеље,
непријатељи су и онако,
увек ту.

ВЕРА ПАВИЋ   (1948)
(БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ - ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ)

Боље да те откаче,
него да ти прикаче.

Док није добио коску,
уједао је као кер.

За срећу је потребно мало.
Ћути и трпи.

И поред честих инфлација,
живи се по сваку цену.

Не беже од посла,
само одлутају.

Није чудно кад неко дигне главу,
већ кад дигне нос.

Покварила ми се вага,
немам више шта да мерим.

Све док те други јуре,
увек ћеш бити први.

Све зна, ништа не уме.
Два добра не иду заједно.

Умиру на рате,
а живе од плате. 

ИЛИЈА ВЕСЕЛИНОВ   (1958)
(ОСТРОВО код КОСТОЛЦА - СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА)

Ако смо оваквог изабрали,
какви смо тек ми?

Гласајте за мене,
нећете много погрешити.

Избеглице су напустиле своје куће
а сада се враћају својим огњиштима.

Када вам жена окрене леђа,
да ли вас мрзи или воли?

Лајте док не добијемо изборе,
после ћемо да вас вежемо.

Лакше је променити власт
него оне који служе властима.

Неко се на колегинице ослања
а неко легне.

Онај ко зна одговоре није доступан,
а они који одговоре нуде,
не знају ништа.

Плашим се нове власти
која је обећала већи наталитет.

После избора,
партије више не интересује бирачко тело
него бирачки џеп. 

МИХАИЛО МИЛОШЕВИЋ   (1945)
(МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР код ШАПЦА - ЧАБАР, ХРВАТСКА)

Данас, што више гуташ
то си све мршавији. 

Имамо наше плаво небо, 
лијепо плаво море
и прекрасне плаве коверте.

Капитализам је
социјалистичко уређење богатих.

Људе је тешко задовољити.
Прво траже само посао,
а послије само плаћу.

Неки политичари су бисери.
Било би их згодно бацити пред свиње.

Не могу сви радити као коњи.
Нетко мора бити кочијаш.

Оваква криза а људи воле
бесплатно да памет соле.

Па и сатира је слична ножу,
боље реже кад је оштра,
више боли кад је тупа.

Све су жене сујеверне.
Свака вјерује у своје чари.

Шта ће трутовима обустава рада
кад раде пчеле?

НЕДЕЉКО ТЕРЗИЋ   (1949)
(БОСУТ код СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ - СРЕМСКА МИТРОВИЦА)

Ако му је далеко од очију,
онда не види даље од свог носа.

Бићемо богати оног дана
кад се сви изређамо као министри.

Вама се са нама просладило,
а нама је доста неслане шале.

Држава мора на специјалистички преглед,
неки органи су потпуно стали.

И са малом пензијом је кредитно способан.
Узима храну на рате.

Како нестаје једна нација:
Убише је кредити - поједоше камате.

Нама и кад обећају сушу,
не испуне обећање.

На царини без проблема -
прешли смо границу издржљивости.

Наши су у центру пажње,
а ми на маргини догађаја.

Обећања су највећа
фабрика лажи.

 

МИЛАН ЋОСИЋ   (1953)
(УЖИЦЕ - ВОЛУЈАЦ код УЖИЦА)

Гладни Срби немају шта да једу...
Сити су још гладнији.

Дала би ми она и на кредит,
али нисам могао да га дигнем!

Данас је доста Срба два пута јело.
Сутра ће и трећи пут!

Имамо нетакнуту природу.
Нико да пипне до корова!

Истина је испливала.
Тренутно јој дају вештачко дисање!

Када је домовина престала
да се брани лепотом,
ташта се јавила као добровољац!

Кад пијем не возим.
Само летим.

Лажу кад тврде да пецање одмара.
Сомови ме умарају.

Најздравије смо живели
до седмог разреда основне.
Није било хемије.

Састављене руке значе помирење,
а растављене ноге значе
да је међу њима свршено!

 

ЗОРАН Д. БОГДАНОВИЋ   (19??)
( - УЖИЦЕ)

Голи се не скидају...
Обучени се не дају.

Жене су зло без кога можемо живети.
Све док не пронађемо другу.

Кад би нас пустили да радимо шта хоћемо,
ми бисмо штрајковали!

Најтеже је ослободити се
ослободилаца!

На сахранама сви кукају.
Не знам шта је поповима: стално певају.

Новац квари људе...
Поготово ако га нема!

Пуно су ме пута покрали.
Понекад ми је жао лопова
због лошег плена. 

Свако чекање се исплати.
Поготово ако ти је деда милионер.

Тешко је веровати животу,
јер никада не знамо кад ће нас издати!

Увек бројим овце пред спавање.
Кад сам будан,
никад ми нису све на броју!

МИЛАН ДИМИТРИЈЕВИЋ   (19??)
( - НЕМАЧКА)

Афоризми су запажања
која наводе на закључке.

Афористичар је идеалиста коме је,
на жалост, позната стварност.

Его је притка која спречава
мало дрво да се савија

Емоција је трн у оку
објективности.

Ко другоме јаму копа
покушава да га спусти на свој ниво.

Мир је када се пуца
негде на другом месту.

Највеће признање за афористичара
је цензура.

Неке слике треба
с правом вешати.

Они који верују у људе,
сматрају невиност врлином.

Слобода је ствар менталитета,
а не система.
 

БИЉАНА ДРАГУТИНОВИЋ   (19??)
(УЖИЦЕ - ЦИРИХ)

Волимо да будемо лидери,
па макар трчали у супротном смеру.

Време лечи све.
Ако преживиш листу чекања.

Глувонеми имају тумача знаковног језика.
Осталима вести тумачи председник.

Друштвена атмосфера је толико загађена 
да не знам где да проветрим главу.

Жене које брзо плету су вредне.
Брзоплете су оне које се брзо удају.

Кад на позицију министра посадите фикус,
нормално је да ћути као заливен.

Лако ћемо за загробни живот.
Прво да видимо има ли га после ове власти.

Ми изаберемо власт.
А она се брзо постара
да више немамо никакав избор.

Након прљавог посла
прво се почисте сведоци.

Пред јатима грабљивица
капитулирао је и голуб мира.

МАРИНА АДАМОВИЋ   (1962)
(НИШ)

Живот је кратак,
а мисли бескрајне.

Ко се нађе човеку у невољи није херој,
већ као и он, човек.

Најтеже се стекне,
а најлакше изгуби - поверење.

Не мора ти рећи "добар дан"
онај ко ти га таквим стварно учини.

Не очекуј ништа од живота;
празан је док га не испуниш управо ти.

Основни закон природе је
биће што бити мора.

Правом на грешку,
осваја се истина.

Самим рођењем, осуђен си на смрт.
Да ли то значи да је живот казна?

Уметничко дело постане вредно
ако уметник има душу.

Уметност је култура давања
ради трајања.


 

ВУК ТОДОРОВИЋ   (19??)
(БЕОГРАД - )

Грешком сам за ручак појео сочиво.
Нисам видео.

Док су сељаци причали
колико их газда мизерно плаћа.
Млатили су празну сламу.

Дуговао сам новац једном попу.
Једва ми је отац то опростио.

Зеленаш ми је једном спасио живот.
Од тад сам му вечити дужник.

Нашли су ми песак у бубрегу.
Пао ми је камен са срца.

Не брините за мостове
јесу стари али издржаће они.
Код нас само обећања падају у воду!

Панонско море је преко ноћи нестало.
Као да је пропало у земљу.

Програмер оставио девојку.
Каже да нису кликнули.

Сви се жале на осиромашени уранијум,
а он сиромах не зна шта је лоше учинио
јер и њега је неко испалио...

Шекспире, па што опет трагедија, побогу човече?
Отело се...

 

МОМЧИЛО КОПРИВИЦА   (1960)
(ГРАДИНА код ГАЦКА - БИЈЕЉИНА)

Ако сте увијек у праву,
значи да сте на власти.

Демократија је да свако може рећи
оно што предсједник мисли.

Добро је кад имаш доста,
боље ако имаш више,
најбоље ако те не ухвате.

Закорачили смо у демократију
гдје нам се губи сваки траг.

Заљубио сам се на први поглед,
можда и не бих да сам дуже гледао.

Имам само два проблема:
шта сад и шта послије.

Једино што дијелимо
је њено мишљење.

Кад је густо
људи се прориједе.

Наш пораз сачињен је
од свих наших побједа.

Не могу да имам жену и швалерку,
кажу да сам у сукобу интереса.

 

МИЛАДИН БЕРИЋ   (1962)
(БАЊА ЛУКА)

Демократија је уступак овцама
да саме изаберу ко ће их шишати.

Када деда сакрије паре у кући,
једино он од укућана не зна гдје су!

Када нула постане број један,
онда то није математички
већ друштвени проблем!

Кад вам дођу на ноге,
обично дође нешто и на руке.

Наш предсједник је посјетио америчког.
Да види куда идемо!

Онај за кога сам гласао
је заиста мој представник.
Иде за мене на љетовање,
на зимовање, на крстарење...

Онолико црногорско јунаштво
није се могло описати са тридесет слова.

Прије избора си један глас,
а послије избора једно грло.

Све смо приватизовали.
Само је циркус остао државни!

Чувајмо слике с изборних плаката,
требаће нам једном за потјернице.
 

СТАНИСЛАВ ТОМИЋ   (1986)
(ТУЗЛА - ЗВОРНИК)

Донесите поново кровни закон.
Овај прокишњава.

За овакво стање нема изговора.
Ни екавског ни ијекавског.

За то је требала доза храбрости.
Да није дозе, не би било ни храбрости.

Играли су као сат.
Ми смо навијали.

Између мене и газде влада солидарност.
Кад он мене није пријавио,
нећу ни ја њега.

Како је било на весељу?
Нисам позван да о томе говорим.

Кафа без шећера.
То је она кафа коју пијем без тебе...

Немам времена да читам књиге.
Не могу да стигнем на сто страна.

Они стичу богатство,
а ми утисак да то није поштено.

Отац је глава породице,
а мајка не зна гдје јој је глава. 

МИЛАН КУРИЏА   (1959)
(ДРВАР - ПРИЈЕДОР)

Велика је ствар дочекати прву пензију.
А онда још већа,
са првом пензијом дочекати другу.

Власт је сиротињска мајка.
Да није власти не би ни сиротиње било.

Власт оптужује опозицију
да има прљаве намере. 
Жели доћи на власт.

Експерт је онај човек
који на кратко и јасно питање
има дуг и нејасан одговор.

Кад пријатељ и ја одемо у риболов
ми са уловљеним рибама
проведемо целу ноћ.

Криминал блиједи када расте.
Што већи, то се слабије види.

Култура је оно стање
кад идеш у библиотеку,
а не мораш.

Наш највећи ратни циљ
је да дођемо до мира.

Срби су много страдали у сукобима.
Једни због граница, други због међа.

Стручни чланак о нашем привредном препороду
није прихваћен у економском часопису,
али је награђен као хумореска.

ДРАГАНА ПАШИЋ   (1979)
(БАЊА ЛУКА)

Да би некоме држао пажњу
не требају ти мишићи.

Жалосно је кад човјек
мора да напусти своју земљу
да би стао на своје ноге.

Живимо у таквом благостању
да од толиког добра нисмо ни примијетили
да смо у нестајању.

И кад идемо у корак с временом,
пролазност нас сустиже.

Једина додирна тачка између мене
и неких људи је тачка растојања.

Кад разбијемо предрасуде,
ствари постају кристално јасне.

Кад сабирам утиске о људима
који све раде из рачунице,
скратим поступак
и помножим их са нулом.

Крали су ми срце више пута
али их никад нисам пријавила за крађу.
Нисам имала срца.

Не вриједи са неким јести врећу соли,
ако недостаје зрно разума.

Неписано је правило
да у очима све пише.

 

БОРИСЛАВ МИТРОВИЋ   (1949 - 2019)
(РОГОЉИ код ГРАДИШКЕ - НОВА ТОПОЛА)

Ако је данас горе него јуче,
значи да власт нешто ради. 

Изградња аутопута касни
јер многи хоће да се уграде.

Купио сам радно мјесто,
а изгледа да ћу себи
морати уплаћивати и плату.

Најближе нам је оно
што је далеко од памети.

На оптуженичкој клупи
има мјеста за све чланове владе.
Била би то историјска сједница!

Напредне идеје у рукама полиције
су доказни материјал.

Народно вјеровање:
ако падне киша или власт,
биће то родна година!

Подвијен реп
је најчвршћи ослонац!

Покојнику свака част.
На сахрани нико није остао гладан.

Политичари се пљују преко медија
који могу најдаље да добаце.

ЈОВО НИКОЛИЋ   (1958)
(ТУТЊЕВАЦ код УГЉЕВИКА - УГЉЕВИК)

Ако држава не може платити судије
да раде поштено,
има ко може.

Вођа је ушао у сваку нашу кућу.
И изнио што се могло изнијети.

Овдје могу да те убију без икаквог повода.
Постоји хиљаду разлога за то.

Они који грабе ка врху,
још више ће грабити
кад прођу кроз циљ.

Па шта ако си свакој жени други.
Ниси ни први ни последњи.

Помози Боже, ако те има!
Ако те нема, реци,
да се не надамо!

Постигнуто је јединство мисли и акције.
Нити шта мислимо, нити шта радимо.

Резултати борбе су очигледни.
Гдје год погледаш, потребна је обнова.

Све је отишло у материну.
Ето, гдје нам је очевина.

Све су то голи лопови.
Зато не можемо да их скинемо. 

МИЛАН БУТРИЋ   (1964)
(СМЕДЕРЕВО)

Бринем о свом народу.
Морам и ја од нечега да живим.

Држава брине о својим грађанима.
Постали смо социјални случајеви.

Имамо слободу говора.
Псујемо ког стигнемо.

Када дођу на власт немају ништа.
Када одлазе са власти однесу све.

Не скривајте своје грешке.
Нека се деца уче.

Они нису вредни пажње.
Зато им се толико и дивимо.

Очекујемо велике промене у држави.
Стално гледамо временску прогнозу.

Попис је завршен.
Постали смо статистичка грешка.

Српски парламент је позориште.
У нашој кући.

Толико су ми се огадили.
Једва чекам да повучем воду.
 

ЗОРАН ПЛАВШИЋ   (1972)
(НОВИ ГРАД)

Влада задаје коначни ударац криминалу.
Лежећи полицајци су на улици.

Власт је пустила коријење.
Као и сваки коров.

Власт се престројила.
Пета колона сврстала се у прве редове.

Власт чини све на хигијени друштва.
Узели су нам црно испод нокта.

Вођа одбија храну.
Пије нам крв на сламку.

Заузели смо став,
а у случају најгорега
заузећемо још који.

Изборне листе нису нам
оставиле много простора.
Иза сваког имена је много квадрата.

Кад су нас превеслали
власт је обећала нове мостове.

На изборном тијелу
изредала се и власт и опозиција.
Сви су добили шансу.

Политика је курва.
Политичари су њени синови.
 

ТОМИСЛАВ МАРКОВИЋ   (1976)
(БЕЛОСАВЦИ код МЛАДЕНОВЦА - БЕОГРАД)

Благостање се шири
средствима информисања.

Графити су афоризми
препуштени улици.

Извори информисања су непоуздани,
па морамо да измишљамо.

Изгубили смо медијски рат
јер у њему нисмо учествовали.

Имамо два ока у глави.
Што би могло да доведе до нових подела.

Код нас је лако препознати успешног човека.
Носи главу на раменима.

Нама је морал на првом месту.
На другом је проституција.

Неочешљане мисли
настају у вуненим временима.

Не треба бежати од проблема.
Довољно је забити главу у песак.

Само у читуљи
нема сумњивих лица. 

ГИНА МИЋИЋ БУКВИЋ   (1912 - 2009)
(ГОДОВИК код ПОЖЕГЕ - )

Више би се допао
да ниси настојао да се допаднеш.

Док се мудар супроставља лудом ветру,
дотле луд успешно једри на њему.

Истеривање правде
доводи до неправде.

Кад се кеса испразни
тешко је штедети.

Ко хоће да помогне нађе могућност,
а ко неће нађе оправдање.

На свом животном путу
једнако живот уздижу правда и неправда,
рат и мир, живот и смрт.

Постоје истине које треба рећи
и оне које треба прећутати.

Сав се посвети слабостима,
да би био јак.

Све крајности држи
у свом средишту.

Стрпљивост је
највећа људска врлина. 

ЂОРЂЕ ЛАТИНОВИЋ   (1961)
(БОСАНСКА КРУПА - ГРАДИШКА)

Атомска бомба се прави
од обогаћеног уранијума,
а социјална бомба од осиромашеног народа.

Већина народа живи поштено.
Остали се сналазе.

Ја сам у сукобу интереса:
Хтио бих, а не могу!

Ко није с нама,
доћи ћемо по њега!

Лако је дати живот за идеју.
Дајте ми неку идеју за живот!

Луде срећа прати,
а паметне државна безбједност.

Народ трпи до одређене границе.
Послије иде у иностранство.

Смак свијета је
одјавна шпица историје.

У том грмаљу
лежи зец!

Циљ је тамо
гдје су средства. 

ЗОРАН СИМИЋ   (1959)
(ФОЧА)

Гледам да што мање видим.

Довикивањем се нећемо
дозвати памети.

Е, кад би се банке угледале на цркву,
да опросте дужницима својим.

Моја комшиница је жива ватра.
Цијели комшилук се пали на њу.

Мужеве који пију да све забораве -
код куће чекају жене које све памте.

Не узимам ја вас, госпођице,
за зло - него за жену.

Он је човјек од повјерења.
Све државне функције је
повјерио ужој родбини.

Политика је рај за политичаре,
а пакао за народ.

Породичног доктора ми бирамо.
Болест долази сама.

Поштене жене долазе кући на вријеме.
Остале не носе сат. 

МОМИР ВАСИЋ   (1958)
(ТУЗЛА - ЗВОРНИК)

Бескичмењаци су
надживјели и диносаурусе.

Да бисте дошли до подземља,
морате дотаћи дно.

Док сам чекао својих пет минута,
прегази ме вријеме.

Дошло нам је до грла,
али до мозга никако.

Запамтите добро,
заборав лијечи све.

Једине сигурне смјене
су мјесечеве мијене.

Јуче смо чекали боље сјутра,
а данас већ жалимо за оним од јуче.

Кад ти мисли одлутају,
битно је да имају гдје да се врате.

Мисао главу чува,
незнање је квари.

Право гласа је неотуђиво, 
не губи се ни после смрти. 

ДУШАН БОДРОЖИЋ   (1947 - 2016)
(ВРЛИКА код СПЛИТА - )

Афоризми су као телеграми.
Брзо путују, али се нерадо примају. 

Гдје су кривци?
Иза микрофона.

Иза мале истине
обавезан је већи оквир лажи.

Између сна и стварности
обично лежи будилник.

Истина и лаж,
вјечни тандем снова.

Истина је у средини,
између два чувара.

Ми клицали,
они стицали!

Негативци су успели.
Сви смо догурали до нуле.

Неким истинама
сваки дан је годишњица смрти.

Шутња је злато,
измерите ми онда једно кило.
Злата!