Prelaze preko ljudi.
Uspostavljaju mostove prijateljstva.

Zamorčići su na ceni.
Eksperimentiše se na živim ljudima.

Sa nama brišu patos.
Vođa nam je krpa.

Uznemiravajući sadržaj imaju reči
koje vođa izgovara svakog dana.

Nekad je na "ovim prostorima" bila država
koja je imala svoje ime.

Zaposlio sam se.
Platu trošim na pelene
koje koristim na radnom mestu.

Masovne grobnice su
kolektivni smeštaji na onom svetu.

Ipsilon generaciji
ostavljamo iks problema.

Često dolazi do porodičnih drama.
Ne znaju se uloge očeva, majki i dece.

Stara je on kuka.
Često zna da se otkači.

Tesno sarađuju.
Interesi im se dodiruju.

Mnogo je zaimao.
Državu je zadužio.

Ovde je sve otišlo u Honduras.
A mi ćemo mili moji, kud koji.

U životu nisu ništa uradili.
Žive od rada.

Teče im mandat,
a oni u kriminalnim vodama.

Smrt ne bira.
Mrtvi glasaju.

Potegao je pa umro.
Nije više mogao da gura.

Kriza se mnogo oseća.
Miriše na još.

Poklanja se velika pažnja.
Kako čoveku uzeti sve.

Napunio je pet banki.
A u vlasništvu ima šest.

Vlast nije servis građana.
Servilno se ponaša.

Bio je na liniji.
To je najvažnija crtica iz njegovog života.

Srbija je mala bara puna krokodila.
Iz koje oni ispumpavaju novac.

Kriminalci nose fantomke.
Vlast ih pokriva velom ćutanja.

Iznose prljav veš.
Na nas gaće istresaju.

Primili smo se na kapitalizam.
Na primanja smo zaboravili.

Provlačimo se kroz iglene uši.
Nismo uboli pravi potez.

Gde se političari nacrtaju,
nastane karikatura od države.

Ko se ovde oseća kao da je pao s kruške,
pokupi se i ode.

Organizujemo Noć muzeja.
Naš glavni muzej godinama je u mraku.