ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Листове наше горе
шаљемо преко гране.

Нису могли овде да покрену посао,
па су се одавде покренули.

Повећавањем прага толеранције,
смањујемо кућу.

Људска врста је као леја лука.
Држимо главе забодене у земљу.

Кад се избори распишу,
политичари се распричају.

Причају нам приче
главни јунаци афоризама.

Донели смо закон.
Изузеци потврђују да га примењују.

Фотељаши столују.

Шорке су у ћорсокацима.

Дању се смењују сунце и облак,
а ноћу месец дежура.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Признаће нам границе,
кад признамо део наше територије.

Неко кида, а неко не може
да састави крај са крајем.

Овације, за ове?
Нисам луд!

Ко је испекао занат
код нас је у запећку.

Саобраћај је у КОЛАпсу.

Са једном црвеном у продавници
можемо само да поцрвенимо.

Сигуран сам да не могу купити,
оно што је осигурано зујалицом.

Паре трошимо нетранспарентно.
Нико да истакне транспарент против тога.

Припремили су нам пакет мера.
Шта ће нам ускратити?

Држава нема ниједног сеизмолога.
Нико се због тога не потреса.