ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Уста су за патриотизам,
а џепови за паре.

Имају двотрећинску већину.
Националне интересе продају за готовину.

Одрећемо се преко новина,
оних са насловних страна.

Мајсторе враћамо на фабричка подешавања,
док машине не достигну радну температуру.

Место је упражњено.
На њему се не могу напунити џепови.

Даровити дају друштву више
него оно њима.

Воде се као нестали.
Гађани су навођеним ракетама.

Кад се стави тачка на брак
тек тада почиње прича.

Афористичар, који није на другој страни,
нема шта да тражи на том пољу.

Гледају ме попреко.
У афоризмима се налазе
моји погледи искоса.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Дрма им се столица.
Поданицима се пољуљало поверење.

Пролазимо као боси по трњу.
Нећемо трње да крчимо.

Нетом је ухапшен.
Припадало му је нето,
а он је узимао бруто.

По цену да им крче црева,
немају стомак за политику.

Седе у свечаној ложи.
Присутне ложе да добро раде.

Где су трули богаташи,
распада се све што није њихово.

Болесни дају знаке живота
да лекари учине нешто.

Стигло је пролеће.
Није зависило од човека.

Смењују се сунце и облак.
Они се договарају без проблема.

Сатира нам отвара очи,
а скривамо је од очију јавности.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Нису они залутали у свет мита и корупције.
Нашли смо се на пола!

Власт не бира средства.
Прелетачи могу изабрати:
новац, функције, некретнине...

Прљаво играју,
а зарађено перу!

Афоризмима покривамо криминал
да га боље видимо.

На телевизији бирам садржаје

који не изазивају гађење, повраћање
и пораст крвног притиска.

Ако позиција не среди бирачке спискове,
средиће опозицију!

Неко стоји на црти,
а неко на линији.

Пожари приводе локације намени.
Никога не приводе.

Живи се не чујемо,
кад узмемо телефон у руке.

Кад уђемо у продавницу,
много нас то изађе.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Речи дају чврстину афоризму.
Њихова слова су карактери.

Подилазе маси.
Подастиру јој обећања.

Иду од врата до врата.
Намештају изборе.

Ко купује гласове,
неће их од мене добити на поклон.

Служе странцима као отирач,
а код нас шетају црвеним тепихом.

Други одлучују о нашој судбини.
Први су им то омогућили.

Далеко ћемо стићи.
Иде им добро са нама.

Како се котирамо?
То се мери дубиномером!

Поцепали су папир.
На њему је писало кога ће разбуцати.

Изашли смо на кафу.
Она је моја шоља чаја.