БОЈАНА НИКОЛЕТИЋ   (1956)
(БЕОГРАД)

Ако нисте лепи, можете да се сликате.
Ако сте лепи, треба да се помирите с тим
да није све у лепоти.

Ако по неком питању
није довољно бити неутралан, 
ја сам против. 

Бити јефтин
значи имати цену.

И странци кажу:
купуј домаће!

Када су у питању нијансе, треба се плашити
оних што су на нивоу разликовања светло-тамно.
Ти често имају и овлашћења.

Па, углавном је ведро,
а како је нама осталима није ни важно!

Поштовање грађанских права је као прање руку -
не знате од које вас заразе штити.

Прво хоће да се увере,
а онда неће да верују!

Рад производи смисао
тамо где га нема.

Свету се не може угодити.
Баш штета.

РАЈКО МИЦИН   (1956)
(РАДИША ДРАГИЋЕВИЋ)
(МИНИЋЕВО код КЊАЖЕВЦА - ЗАЈЕЧАР)

Важно је ко држи небо,
а не ко ведри и облачи.

Властодршци међусобно знају
ко је колико украо,
али то задржавају за себе. 

Извео сам је на вечеру.
Она је гледала у јеловник,
а ја ценовник.

Између богатих и сиромаха
и нема неке битније разлике,
сем у начину како носе шешир.

Јутрос сам обукао најлепше одело и ставио кравату.
Морао сам да одрадим један прљав посао!

Кад видимо какав је, и чујемо шта прича -
крстимо се.
Зато он и мисли да је Бог!

Кад год одем у цркву -
покајем се!

На крају победио је разум.
А могао је и на почетку.

Полицајка је према преступнику
увек толерантнија од полицајца
јер зна како је тешко сачувати невиност.

У мојој кући се зна за ред, 
чак и кад сам ја на службеном путу!

МИЛЕНА ЈОЈИЋ   (1956)
(ПИЛИЦА код БАЈИНЕ БАШТЕ)

Власт је добра.
Не жали се на народ.

Гласа се један дан.
Плаћа се цео живот.

Жена је због једне рупе курва...
Да их има сто, била би закон.

Изабран је за доживотног председника.
Јадник, шта ће после?

Изашли су са дна каце
и гурнули нас у чабар.

Извезли смо главе.
Остале су нам - главоње!

Наука би да одложи смрт...
Ми - живот.

Одјекује аплауз.
Опет неко жестоко лаже.

Сиромашни су гладни у стомак,
а богати у очи.

Стомак ће бити пун
кад променимо главу.