СТЕВАН НАУМОВИЋ   (1936)
( - БЕОГРАД)

Домановић је давно описао вођу,
али ми нисмо умели да читамо.

Живот је посао високог ризика.
Само живи умиру.

Знамо ми шта нам је чинити.
Али већи нам је изазов
да чинимо оно што не знамо.

И коров је некоме
породично стабло.

Метеоролози најављују лепо време.
Политичари још нису достигли тај ниво.

Народу који трпи све
не може се ништа.

Не можемо да бирамо најбоље.
Најбољи се не баве политиком.

Покварена роба се баца.
Покварен човек се продаје.

Споменик који смо подигли
срушио нас је.

Тешкоће су биле пролазне.
Више нису. 

АЛЕКСА ЗАРЕВ   (1963)
( - БЕОГРАД)

Већина политичара потичу
од једног оца - Властољуба.

Високи идеали
су ниско пали.

Власт поштено ради,
али су резултати криминални.

Земља се ипак окреће,
а и ми се вртимо у круг.

Како се калио челик,
најбоље рђа може да исприча.

Коме су џепови празни,
кофер је пун.

Конституисана је влада.
Ко-је-шта. 

Некада су мајмуни
ишли без горила.

Пре избора: Не дај Боже!
После избора: Сачувај Боже!

Убица није мутав.
Брани се ћутањем.

СРЂАН ЈОВАНОВИЋ   (1954)
(КРУШЕВАЦ - ВЛАДИЧИН ХАН)

Главом се не може
постићи аутогол.

Дупле дневнице
онима што ћуте у скупштини.

Заметнуо им је траг.
Ушао је у библиотеку.

За разлику од жаба и птица,
ми немамо перспективу.

Лако је Тесли било да пронађе струју.
Што није измислио и како да је плаћамо.

Мужеви највише воле
да спавају са својим женама.

Нама је увек други крив.
Шта је са првим?

Нашем народу је лакше да уђе у легенду,
него у продавницу.

Невоља српског народа је
у томе што му је на челу,
уместо прста, увек био вођа.

Од свих укућана,
једино ми ради телевизор!

 

ПЕРИЦА ПЕШИЋ   (1950)
(МИРОШЕВАЦ код ЛЕСКОВЦА - ЛЕСКОВАЦ)

Афоризам који капне на мозак,
не може да се избрише.

Већина људи је у паклу.
Неки су у казану, неки у ложишту,
само су ложачи изван.

Домовина нам даје толико,
да јој ништа не можемо вратити. 

И мали прате моду.
Опет су под новом чизмом.

Кад се сва средства исцрпе,
глава је последње платежно средство.

Како да не буду корумпирани,
жива пара - сама долази.

Не судите олако о демократији.
Прво, питајте да ли је има.

Разоружати народ,
значи - решити се сатиричара.

Сваки политичар је тежак онолико
колико зноја пореских обвезника
исцеди на његов банковни рачун.

Свеједно за коју партијску боју ћете гласати.
Све су то боје истог спектра.

ДУШАН ЂУРИШИЋ   (1932 - 2022)
(ГРАДИЊЕ код ДИМИТРОВГРАДА - )

Глуп је,
али није луд да то призна.

И диктатор слуша народ -
кад му кличе.

Имамо слободу да бирамо
шта они хоће.

Лако ми је за њега.
Има све што му фали.

Мало нас је,
али за неслогу доста.

Медвједи су заштићени законом.
А ко закон штити од медвједа?

Миран митинг је кад се заставе вијоре,
а мотке мирују.

Митинг је успио:
сви су одржали говоре.

Морам пјевати и ако ми се не пјева:
диригент има палицу.

Тек кад је постао провидан
откривено је ко је све стајао иза њега. 

БИОГРАФИЈА:
Жељко Марковић је рођен 1961. године у месту Мазоче код Фоче у Босни и Херцеговини. По образовању је дипломирани економиста. Пише од 2004. године. Пише афоризме, епиграме, кратке приче и хаику. Објавио је три књиге афоризама: "Истина о нама" (2011), "Народе, извини!" (2016) и "Живот на овим просторима" (2021). Заступљен је у више антологија, зборника, лексикона и алманаха афоризама: "Дах духа" Вељко Рајковић, "Слано и љуто" Александар Чотрић, "Бисери балканског афоризма 1-3" Васил Толевски, "Ко је ко у афоризму" Јасмина Буква, "Дриблинг духа" Александар Чотрић, више зборника "Афоризми и афористичари" Ђорђе Оташевић, "Књига мојих пријатеља 1 и 2" Милан Пантић, "Извајане мисли 4" Славомир Васић и Иван Матејевић, "Афотека 1 и 2" групе приређивача, више зборника Креативне радионице "Балкан" из Београда, више зборника "Банатског пера" из Житишта, више зборника "Вршачког пера" из Вршца, више зборника Груја Лера из Бијељине... Превођен је на македонски, бугарски, мађарски, руски, турски, енглески и словачки. Афоризме су му објављивали часописи: "Српска вила" Бијељина, "Књижевне новине" Београд, "Нова стварност" Бања Лука, "Наш траг" Велика Плана, "Жеравице" Власеница, "Свитак" Пожега, "Суштина поетике" Глушци, "Књижевни преглед" Београд, "Афоризам" Београд и "Књижевне вертикале" Београд, затим "Радио Београд", листови: "Јеж" Београд, "Остен" Скопље, "Жуч" Подгорица, "Губер" Београд, "Вечерње новости" Београд, "Политика" Београд, "Чачанске новине" Чачак, "Нова" Београд, "Ибарске новости" Краљево, "НИН" Београд, "Илустрована политика" Београд, "Крагујевачке" Крагујевац, "Енигматика" Београд, "Разбибрига" Београд... електронски медији: "Носорог" Бања Лука", "Жикишон" Параћин, "Сатирарт" Параћин, "МахМинус" Сарајево, "Шипак" Београд, "Етна" Београд, "Лига духовитих" Београд, "Авлија" Рожаје, "Еспона" Беране, "Сатиргора" Пљевља, "Све по списку" Приједор, "Балканиум" С. Македонија, "Фена мизах" Турска... Добио је награде за афоризме: Сребрна диплома у Раковици, "Сатирично перо" у Бијељини, "Живојин Павловић Жикишон" у Параћину (друго место), Међународни фестивал у Струмици (треће место), награде библиотека у Новом Саду и Баточини (у конкуренцији су биле и приче и песме), "Душан Војиновић" у Банатском Сокоцу, "Бело перо" у Житишту, "Драган Жигић" у Београду, "Мајсторско перо" у Вршцу, "Владан Максић" у Горњем Милановцу, Фестивал лепе речи у Тителу... За краку причу освојио је прво место на Светосавском конкурсу у Књажевцу. Учествовао је на Јежевдану, Сатирикону и Сатира фесту у Београду и на Данима Вука Безаревића у Пљевљима. Афоризми су му три пута проглашени афоризмом године ("Лига духовитих", "Шипак", "Вечерње новости"). Није добијао режимске награде. Није члан књижевних клубова, ни удружења књижевника. Заступљен је у Лексикону српских енигмата (2007). Живи у Чачку.
 

МИЛАН ШАРАЦ   (19??)
(ЦИВЉАН код КНИНА - БЕОГРАД)

Велика је ствар стићи на време,
а понекад је још већа побећи пре времена.

Вештина је изгубити изборе,
а остати на власти.

Једна усијана глава
може да охлади милионе.

Једни живе од десет прстију,
други од милиона руку.

На младима свет остаје.
Ако стари оставе ишта за собом.

Нема тог цеха којег држава направи,
а да га народ не плати.

Потребни су млади стручњаци
са дугогодишњим радним искуством.

Рат је разбојништво
у коме победници постају хероји.

У животу се многе ствари понове.
Живот никада.

Човек се понекад и без мамца упеца,
риба никада. 

ЈАСМИНА ЦЕКИЋ   (1967 - 2017)
(НИШ - )

За изградњу своје личности
немам грађевинску дозволу. 
Зато сам дивља.

Ја рачунам на људе,
они на интерес!

Многи рачунају на дигитрон.
Ја на част и поштење!

Мој човек и ја смо
пронашли заједнички језик
још при првом састанку!

Не бринем због тога што волим да једем.
И круг је линија, зар не?!

Неки људи нису већини по мери!
Наравно, висока мода није за свакога!

Поверење је као маслачак.
Зато пажљиво са њим.

Понекад ћутим.
Не дозвољавам будали у себи
да ме обрука!

Све је на продају.
Образ иде гратис!

У животној једначини
смрт је једина позната!

МИЛАН ЋИРОВИЋ   (19??)
(???)

Где ти жено идеш свако вече?
Рогови ми израстоше чекајући те?!

-Драги, зар нећемо да користимо кондом?
-Драга, до плате ћемо морати мало да се вадимо!

Мој ауто је био добар.
Онда га је искварила улица.

На путевима ништа ново.
Све иде по старом.

Проходао јесам,
али никада на ноге нисам стао!

Седе ми лепо стоје!

Србија је као парна локомотива.
Сви нас ложе да идемо напред.

Ти си атеиста?
Па, где ће ти душа!

У граду све апотека до апотеке.
Е, то ти се зове здрава конкуренција.

Хвала банци што ми је одобрила кредит.
Задужила ме за цео живот.

БОРИСАВ ТРАЈКОВИЋ   (1938)
(БУВАЦ код ЛЕБАНА - СОМБОР)

Ако узмемо судбину у своје руке,
нећемо моћи да аплаудирамо вођи.

Власт је могла да нас извуче из кризе.
Али јарам није био на њиховом врату.

Доскочили смо ситним џепарошима.
Носимо празне новчанике.

И запослени и незапослени
немају од чега да живе.

Министри су често кршили закон
да би сваком обезбедили по парче.

Невидљивим авионима су нам донели
невидљиву демократију. 
Само су последице видљиве.

Некада је сваки дворац имао дворску будалу.
Сада свака будала има дворац.

Некада се слобода плаћала главама.
Сада главе служе само за ситна поткусуривања.

Резултате рада владе нисмо видели,
али смо последице осетили.

У Србији неће више бити подела.
Лопови и криминалци су поделили
све што је вредело.

ВЛАДИМИР ОБРОВСКИ   (19??)
(???)

Годинама не идем на море.
Учим децу да пливају на сувом!

Да ми није жене и мајке не бих ни знао
како се игра између две ватре!

Купио је заблуду на одложено.
Платиће кад отвори очи!

Љубав даје крила,
а спонзори перје.

Њено изричито не,
је попустило пред материјалним доказом!

Одговорност више не станује овде.
Затражила је политички азил!

Педигре више не вреди,
јер џукеле коло воде!

Прљав веш је у моди.
Наше ТВ куће га простиру
на свим каналима!

Узео је за кућног љубимца камелеона,
да му се слаже уз карактер!

У новој години пазите на линију.
Стари проблеми знају да добију на тежини. 

НЕНАД МИТИЋ   (1961)
(ЛЕСКОВАЦ)

Доста је било по бабу и стричевима.
Кад ће доћи ред на мог ујака?

Ко каже да нам лоше иде.
Нама ништа добро није остало.

Кренули смо са мртве тачке.
Сад се башкаримо у живом блату.

Њихова реч је добила на тежини.
Опет им неће бити лако да је одрже.

Попримили смо све особине потрошачког друштва.
Сад нам само паре фале.

Продали смо домовину.
Биће пара да купимо оно
што је на њој родило.

Разоткрили бисмо ми њих.
Да нас они не покривају.

Срби се деле само уздуж.
Попреко се гледају.

У борби за опште
најважније је лично добро. 

Узели смо судбину у своје руке.
Чекамо даље инструкције.

БРАНКА МИЛИЋЕВИЋ   (19??)
( - КРАГУЈЕВАЦ)

Жена није играчка
али воли и предигру и игру.

Жена спава
када мушкарац не може.

Жене воле мушкарце и новац,
и радо их троше.

И најбоље обучена жена,
најлепша је кад се свуче.

Када се окуси добар живот,
апетит расте.

Лаж нема образ
да јој истина лупи шамар.

Не питајте колико кошта живот.
Смрт не прима мито.

Причајте истину не кошта вас ништа,
држава плаћа стан и храну.

Прочитао ме као књигу
па заменио.

Тешко је одбити доброг мајстора
који је вешт са алатом. 

МИЛОРАД МАРЈАНОВИЋ   (1939)
(ДОБРОСЕЛИЦА код ЧАЈЕТИНЕ)

Да нам ради неко други
ово што ради влада,
био би оптужен за геноцид.

Иако смо се определили за републику,
они живе као краљеви.

Лакше је ујединити празне стомаке
него празне главе.

Најбоље су прошли они
који су му били верни,
најгоре они који су му веровали. 

Није требало смањивати владу.
Сад један министар опслужује два тајкуна.

Обећали су нам бољи живот.
Само нису рекли да ли ће то бити
кад дођу на власт или кад оду.

Председник повремено сиђе у народ.
Да види колико нас још има.

Раније је крао ко шта стигне.
Сад је то регулисано законом.

Срби су тврдоглав народ.
Никако да нас власт убеди
да нам је добро!

Срећа наша да Турци нису имали телевизију. 
Још би владали на овим просторима.

КАРЧИ КАРЛО ВЕРЕБ   (1945 - 2017)
(ЗРЕЊАНИН - СМЕДЕРЕВО)

Без мотике нема хлеба,
али има фотеља.

Дрво се на дрво наслања,
а држава на пореског обвезника.

Имамо много нових закона.
Зато нам и недостаје више законитости.

Неки цепају заставу: тако почиње.
Неки цепају државу: тако се завршава.

Не трчите за политичарима.
Могу вас одвести у "зону сумрака."

Одело не чини увек човека.
Али, фотеља и те како.

Осумњичени се брани ћутањем.
Недела му све говоре.

Постао је врстан менаџер.
Затворио је три фабрике.

У љубави сви су мушкарци
рукометаши.

Човек је наше највеће благо,
али само ако плаћа порез.
 

ЗОРИЦА ЗОРИЋ   (19??)
(???)

Изван себе сам.
Брзо се враћам.

Како то мислиш ниси у депресији? 
Сад ћу ја да те убацим преко везе.

На граници сам лудила.
Јављам се чим пређем царину.

Нисам глува!
Чујем да ми прећуткујеш истину.

Облачи се према времену
а свлачи према љубави.

Од одговорности се најбрже побегне
у службеном аутомобилу.

Пре него што кажем две-три,
да кажем још коју.

Прескачем лоше дане,
добри су ми залет.

Пријатељи забадају ножеве,
остали само носеве...

Хоћеш да ти дођем ту
или да ти пређем у навику одавде?

ЈОВАН ЗАФИРОВИЋ   (1997)
(ДОЊИ КОРМИЊАНИ код ГЊИЛАНА)

Бисере политичара слушамо,
а на њиховим женама их гледамо.

Видео сам човека који у аутобусу чита књигу.
Зато се и вози аутобусом.

Да бисте некажњиво уништавали Србију
није вам потребна дозвола, него функција.

Знам људе који су још увек добри.
Коме требају, може да их искористи.

Кад устану Срби,
одговарају увек.

Код нас се једино у позоришту даје комад,
свуда остало мрвице.

Народ нема пребијене паре.
Код нас их само политичари млате.

Овде поштеним радом
може само утисак да се стекне.

Радници се више не третирају као робови,
већ као потрошни материјал.

Само председник зна ко ће бити мандатар.
Њему су једино рекли страни амбасадори.

 

МИРЈАНА ДИМИТРИЈЕВИЋ   (1992)
(ЋУПРИЈА - НИШ)

Док хрлимо брзим решењима,
проблем тапка у месту.

Због пукотина у систему
све се руши.

Када политичари исплету мрежу,
народ се копрца.

Ко се испрља у политичком блату,
купа се у милионима.

Лојалност се
масно наплаћује.

Намазани се
лако ухлебе.

Пазите се правих уметника!
Због њихових дела кренућете да мислите.

Систем се толико распада
да од правде остају само мрве.

Слепи смо за своје мане,
али за туђе прогледамо.

У пакленом систему
народ кључа. 

СТЕФАН ВУЧЕВСКИ   (1991)
(ВРШАЦ)

Далеко ће се за њега чути.
Доста гласно тапше вођи.

И он би ходао против корупције,
али су му џепови тешки.

Живим у слепој улици,
зато комшије морају све да виде.

Младост је дигла глас,
а полиција хоће да им узме реч.

Народ тражи много,
власт која мање краде.

Од свега што су изградили,
једино се власт није брзо срушила.

Правда није слепа,
него је у држави мрак.

Систем је стабилан
за корупцију.

Успавао је савест,
јер га је гризла.

Чист рачун,
дуго прање.

 

МАРКО ПАЈИЋ   (1990)
(КРАЉЕВО - ВАЉЕВО)

Ако наставимо да загађујемо,
ваздух ћемо моћи само да гледамо.

Да немамо пилеће памћење,
не би нам глава била на пању.

Када су сви на истој таласној дужини
ту таласања нема. 

Капу нам кроје они
због којих нам је глава у торби.

Ко неће нађе разлог,
ко хоће нађе странку.

Не прихватамо све здраво за готово...
али за готовину да.

Нострификација купљених диплома
врши се уз партијску књижицу.

Они који мисле да све знају
никада ништа неће научити.

Попио сам отказ, 
док не нађем други посао
бићу и жедан и гладан.

Светла будућност из садашње перспективе
делује ми као зубато сунце.

ВОИСЛАВ ИЛИЋ   (1990)
(НОВИ САД)

Верност је у очима,
а не у речима.

Дигну људи тако главу
па не виде колико су мали.

Знаш да увек хоћу
кад си ти у питању. 

Исти се 
по погледу познају.

Људи од људи направе камен
па се питају што су хладни.

Породица је све,
а све је ништа без породице.

Пријатељ налази време за тебе,
оно које нема за себе.

Сви су нам пријатељи
док интереси не докажу супротно.

Убедиш ме очима
оно што друге не могу речима.

Чувајте речи за оне особе
које разумеју њихов смисао.

НИКОЛА ТРИФИЋ   (1989)
(ПРИШТИНА - НИШ)

Власт је власт зато што има корисне идиоте.
Опозиција је опозиција
зато што су њени идиоти бескорисни.

Ишли улицом заљубљен човек и слеп човек.
Слеп је боље видео.

Највећи проналазак за човека
је пронаћи свој живот,
а најзначајније учење је
научити да гледаш своја посла. 

Наши дедови сељаци су прешли Албанију.
Ми смо господа, и Албанија и Албанци
ће доћи до нас.

По питању жена понашао се као лоптица за голф.
Ишао је од рупице до рупице.

Слика и прилика данашњег пара:
он јак на речима, она лепа на инстаграму.

Толико смо тупи
да смо се изоштрили у томе.

У комунизму нико није био господин..
У капитализму нико ником није друг.

Чак и кад нађе закрпу,
крпа остаје крпа.

Човек је као купус.
Да би опстао и дуго трајао, 
мора мало да се поквари.

СТЕФАН ПЕТКОВИЋ   (1989)
(ХУМ код НИША - НИШ)

Данас је падао град у мом крају.
Захваљујући дугогодишњем,
добром раду владе,  
није имао чему да нанесе штету.

Дуг је зао друг.
Ми, Срби, увек упаднемо у лоше друштво.

Истина највише боли.
Углавном онога ко је обелодани.

Кад је све добро подмазано
деси се и понеко исклизнуће.

Најчешће одговарају они
који се најмање питају.

Није чудо што нас мешају са Сибиром.
И они и ми живимо у дебелом минусу.

Плаше нас ратом да не бисмо
размишљали о ужасима мира.

Стижу избори.
Још једна прилика да се не промени ништа.

Управа напоље!
Зар није опасно
да такви буду на слободи.

Шупљу главу и ветар носи.
Ка вишим функцијама.

ЖЕЉКО ЖЕЛЕ ЈОВАНОВИЋ   (1989)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Како је растао телевизор,
тако су расле и лажи на њему.

Криминал јесте тежак посао,
али је макар државни.

Љубав је слепа,
зато се и води.

Наши политичари померају границе.
Зато смо све мањи.

Овде нико не диже свој глас.
Ко преживи причаће.

Отворим фрижидер - празан,
отворим новчаник - празан,
отворим новине - празне приче.

Продајем чамац за спасавање.
Продајем га да бих се спасао.

Разлика између "прилећи на посао" и
"прилећи на послу" је
у страначкој припадности.

Редовно истресамо столњак иако нисмо ручали.
Нека комшије помисле да јесмо!

Свака реч му је на месту.
Штета само што то место није затвор.

 

ИГОР ДАМЊАНОВИЋ ДИБ   (1989)
(БЕОГРАД - ДРАЖЕВАЦ код БЕОГРАДА)

Бога не молиш?
Сила си?!

Вођа је с поповима разговарао о Косову.
Мора и то неко да аминује.

За писање сатире мора имати ону ствар.
Мозак!

Једнога дана ћемо увозити памет.
Само нико неће знати како се користи.

Кад волиш,
ништа те не мрзи.

Кад ми је тешко ја запевам.
Да и онима око мене буде тешко.

Написао је роман против власти,
али га није објавио.
Мора још да одлежи.

Овде се зна шта се не сме.
Не сме да се зна!

Од писања тренутно
не може да се живи.
Од писања се живи вечно. 

У њиховој странци има и стручних људи.
Један се јуче попео на бандеру
да окачи плакат.

ВЛАДИМИР ЋАЛИЋ   (1986)
(БЕОГРАД)

Боље да сам дигао руку на себе,
него за њега.

Вођа се разуме и у пољопривреду.
Сеје страх.

Дали су ми хиљаду разлога
да гласам за њих.
Две по петсто.

Докле год нас воде балвани,
одлазиће се преко гране.

Завештао сам органе,
али да бих преживео
продаћу их пре смрти.

И вођа се одлучио за
грађанску непослушност.
Не слуша грађане.

Ја сам подељена личност.
Хтео бих да живим поштено,
а хтео бих и да живим.

Кад се афористичар игра речима,
игра се главом.

Никада не пијем док возим.
Може да се проспе.

Сви политичари су дошли из народа,
али ретко ко сме да се врати.
 

МАРКО МИЉКОВИЋ   (1986)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Битне су квадратура и кубикажа.
Четврти степен се и не мора имати.

Мењају се идеали.
Некад - погинути до последњег,
данас - преживети до првог.

Наш брод тоне и тоне...
И тоне и тоне - шверцује.

Није битан материјални моменат,
него трајна немаштина.

Нико нема демократију
овога типа.

Ниче зграда.
Залива се у катастру.

Пашенози су женског рода,
а јетрве мушког.

Прешли смо преко свега.
Није остао ни камен на камену.

Сир купљен на пијаци
увек је за длаку бољи 
од оног у продавници.

У развијеним земљама живи се опуштено,
а у неразвијеним на мишиће.

МИЛОШ РИСТИЋ   (1984)
(КРУШЕВАЦ)

Варење нам је нешто слабије
али преживљавање - без премца.

Морам се стално мењати
да бих остао исти.

Напољу је олуја, а ми...
ми прелазимо на ведрије теме.

Не верујете да постоје вампири?!
Погледајте само у изборне плакате.

Неандерталци нису изумрли.
Бакћем се с њима сваки дан.

Одбио сам осредњег пријатеља
због изванредне књиге.

Они који вас избегавају - 
чине вам огромну услугу.

Очекују да ја пређем преко ствари.
Јер су они прешли преко мене.

Прво учиш, да би добио диплому.
После се нервираш, да би добио чир.

То што нема пара и није тако страшно.
Страшно је што нема људи.

 

НАТАЛИЈА ПЕТКОВИЋ   (1984)
(ЛОЗНИЦА)

И даље су на цени способности.
Највише способност подношења и преживљавања.

И у послу се може брзо напредовати -
до статуса дежурног кривца.

Лако падамо на новинске патке.
Зато и ходамо као гуске у магли.

Много смо се запетљали,
а немамо петљу да пресечемо.

Пословна клима нам је веома повољна.
Најбоље успевају стресови и конфликти.

Свакодневно нас тренирају,
а све смо слабији на живцима.

Све ће то народ позлатити.
Али ће политичари однети полуге.

Сви за једног,
а нико за све.

Сви смо ми ковачи сопствене среће.
Само некад не знамо где ударамо.

У култури спуштања
уметност је издићи се ћутањем.
 

СРЂАН ДИНЧИЋ   (1984)
(КАРЛОВАЦ - СРЕМСКА МИТРОВИЦА - БЕОГРАД)

Бог све види!
Зато је поп купио џип са затамњеним стаклима.

Гласачка кутија је магична.
Убациш листић и испаднеш будала.

Када сам добио плату,
схватио сам шта значи
примити шалу на свој рачун.

Обећали су да неће бити празних новчаника.
И они су своје испунили.

Председник каже да се само ослонимо на њега.
И на коњу смо.

Таман кад је деда открио Фејсбук,
Свети Петар га је додао за пријатеља!

Уведите ме у читанке тек после смрти.
Жив се у школу не враћам!

У кревету сам испао глуп као точак.
Пукла ми гума.

Џаба баби наочаре
кад не види где их је оставила.

Школа је као телевизија.
Дневник је пун лоших вести. 

АЛЕКСАНДРА ФИЛИПОВИЋ   (1983)
(СУРДУЛИЦА - ПАНЧЕВО)

Да смо ракета,
светлела би нам лампица за самоуништење.

Звезда падалица је
наша звезда водиља.

Камен спотицања је
наш камен темељац.

Мрак настаје
када затворимо очи.

Ниједна несрећа не долази сама.
Често јој претходе слободни избори.

Опасно је кад владар сиђе с ума
пре него што сиђе с трона.

Подобни писци ћуте,
а неподобни трпе.

Провалија је
наш маневарски простор.

Стежу нам узде.
Укроћен народ лакше се јаше.

Уколико је на путу једноумље,
иза угле је безумље. 

МАРИЈА РАНЂЕЛОВИЋ   (1983)
(ЧИТЛУК код СОКОБАЊЕ - БЕОГРАД)

Где се власт угради,
ту све пуца.

Гладни нису проблем,
проблем су незасити.

Дошли смо до дна.
Врх нас је погурао.

Живот је у транзицији.
Пролази поред нас.

Кад дође време за полагање рачуна,
камату ће поново платити народ.

Кажу да неке биљке треба
избацити из куће јер доносе несрећу. 
Ја сам избацила мужа.

Лојални мрсе.

Не могу ја да чекам да време покаже,
мени се жури.

Прави лек да заборавиш једног мушкарца
је да се заборавиш са другим мушкарцем.

Реч је слободна,
а слобода је данас само реч.

АЛЕКСАНДАР АНТИЋ   (1983)
(НИШ)

Ако је јачи пол толико добар,
зашто тражи бољу половину?

Гласачи су као ускршња јаја.
Прво их фарбаш, онда их туцаш.

Куповна моћ
и моћ навике су у конфликту.

Људска анатомија је прекомпликована.
Шта ће вам образ ако имате леђа.

Они траже зајам,
а он пет пара не даје.

Опседнута си губитком тежине,
а питаш се колико ти је момак тежак?

Робови граде пирамиде.
А господари пирамидалне шеме.

Свашта му се ставља на терет,
а он човек не зна колико је тежак.

Хтео је да ишчачка неке информације,
па је добио по носу.

Чим су видели да нисам премазан,
покушали су да ме фарбају. 

МИОДРАГ СТОШИЋ   (1982)
(ВЛАДИЧИН ХАН - БЕОГРАД)

Боље живимо. Више зарађујемо.
Слободније дишемо. Све нам се чини!

Данас сви хоће да постану познати.
Осим непознатих починилаца.

Закон каже да криминалци морају да одговарају!
И заиста, они овом народу сасвим одговарају.

Између нас и вође постоји космичка повезаност.
Он глуми звезду, а ми падамо.

Имаш високо образовање?
Е, ти ћеш на скелу!

Ја да узмем мито?
Ма дај.

Нас у политику није довео новац него идеја!
А та идеја је да се обогатимо.

Платили су они за своја недела.
Зато више и нису у затвору.

Сви кредити наших банака су готовински.
Који год да узмеш готов си.

Цене су пристојне.
Не скидају се.

 

ЈЕЛЕНА ПАВКОВИЋ   (1982)
(СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - СИСАК)

Да ли си на врху или дну,
ствар је личне перспективе.

Ко каже да живот нема смисла?
Има смисао за хумор.

Ко пости,
не мрси конце.

Метеоролози најављују кишу.
Скокнућу преко баре.

Од свих саобраћајних знакова,
жене највише примећују знак пажње.

Пензионери воле крем друштво.
Друже се само са докторима.

Потенцијалним жирантима
никад се не јављам на телефон.
Знају да немам кредита.

Предизборна ћутња, једино време
кад политичари говоре истину.

Узети жени реч из уста
је дело равно чуду.

У политици није толико важно
да ли играш у нападу или у одбрани.
Већ да ли си вољан променити дрес.
 

ВЛАДИМИР ДРАМИЋАНИН   (1982)
(БЕОГРАД)

Ако се не учланиш у нашу странку,
видећеш свога бога.
Ако се учланиш, онда ћеш га упознати!

Живим од социјалне помоћи.
Примам плату.

Изглед уме да превари.
Ми смо на пример, луђи него што изгледамо.

Колумбо би данас лако пронашао Америку.
Има је на свим континентима.

Косово ће остати наше.
Како год да се узме.

На изборима увек победи неки болесник.
Нема здраве конкуренције.

Након сваке реченице,
премијер је правио драмску паузу.
Да народ стигне да се прекрсти.

Није нам лоше колико мислимо.
Колико мислимо - нама је добро.

Синоћ сам у кревету жену подсетио на неке ствари.
Нисмо платили струју, воду, телефон... 

Човек је победио природу.
И то на њеном терену.

ВЛАДИМИР СТЕФАНОВИЋ   (1981)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Ако је тачно да рад ослобађа
нама се смеши доживотно ропство.

Богат отац купи ауто богатом сину.
А онда он купи пешаке по улицама.

Волим своју земљу.
Али нећу још дуго.

Изашао је народу на нос.
Зато га и зову слина.

Кад год помислимо да машта има границе,
иступи жута штампа и потпуно нас демантује.

Одвојио сам новац да платим ђубре.
Морам да га подмитим.

Остајемо на својим огњиштима,
зато нам и гори под ногама.

Праг је био моја новогодишња дестинација.
Кућни праг.

Прасе може да се гоји и уочи Божића.
Ако га спремате за Ускрс.

Свако ко данас држи до себе
има досије у полицији. 

НЕНАД ВУЧЕТИЋ   (1981)
(КРУШЕВАЦ - БЕОГРАД)

Вест деценије: Ситуација је стабилна,
више се ни колевке не љуљају!

Док смо премотали филм
негативци су већ побегли!

Камасутра је у младости приручник,
а у старости подсетник.

Код нас нема нетолерантних.
Побили смо их!

Контролишем ситуацију.
Држим се за сламку!

Пошто су затворски капацитети испуњени,
окривљени ће бити размештени
по другим државним институцијама.

Србија умире!
Песимисти чекају опело,
оптимисти васкрснуће!

Стуб срама је
наша морална вертикала.

Уместо да нас мало боље чека сутра,
нас мало сутра чека боље!

У току изборног медијског рата
предизборна ћутња је глас разума. 

ИВАН АРАНЂЕЛОВИЋ   (1981)
(БЕОГРАД)

Будућност модне индустрије лежи
у едукацији животиња да завештају крзно.

Духовна рокада је кад неко ко је глуп као топ,
живи као краљ.

Имам разумевања за лапсусе посланика.
Дешава се то и паметним људима.

Љубавница ми је оздравила.
Сада ће моја жена имати здраву конкуренцију.

На девичанска острва најбоље је
отићи са неком искусном.

Незадовољни откупном ценом
произвођачи лешника поручили Влади:
Нисмо ми веверице.

Не знају да укључе ни машину,
а опраше толики новац.

Уверавају нас да је у Србији све под контролом,
али не желе да открију чијом.

У геодетском заводу нема слободних девојака.
Све су укњижене.

Уместо да извозимо стоку и сировине
ми за њих гласамо.

 

ПРЕДРАГ ЂАКОНОВИЋ ЂАКОН  (1980)
(ПАНЧЕВО) 

Да га ауто није покупио,
не би стигао на гробље.

Дела која остављају без речи
највише говоре.

Заволећеш трећу смену,
али не може то преко ноћи.

На имовинској расправи
свако је рекао оно што има.

Најтраженији су радници
каквих нигде нема.

Онај ко се прода
више ништа не вреди.

Престани да лупаш
и моја врата ће ти увек бити отворена.

Рачунајте на људе
које на прсте можете да пребројите.

Теорије нису практичне.

Човек постане песимиста
кад се најмање нада.

НАТАША ДИМИТРИЈЕВИЋ   (1979)
(ЛЕСКОВАЦ)

Док год себе уздижемо на рачун других,
немамо баш чиме да се поносимо.

Крила вам ломе
они што их немају.

Најчешће се страда
од горих од себе.

Нека нам суде само они
који су морално бољи од нас.
Уколико таквих има.

Не називајте успешним оне
који су уз власт.

Не познају ни себе
а тврде да познају вас.

Поштовање према другоме показујете
тако што нећете баш превише
причати о себи.

Речи вреде онолико,
колико вреди човек који их изговара.

Слушајте како говоре о другима.
Те су речи упућене и вама.

То чега се плашиш,
то те је већ ујело. 

ЗОРАН АНТОНИЈЕВИЋ   (1979)
(СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - МЛАДЕНОВАЦ)

Аброноше имају висок степен друштвене одговорности.
Од свих живота најмање их занима лични.

Васпитање се стиче у кући.
Остала места су ван домашаја прута.

Да га у детињству нису пустили са ланца
не би завршио иза решетака.

Данас је мом граду рођендан.
Од срца му желим да што пре одем из њега.

Забележен је економски раст.
Од како су на власти
министри су удвостручили своју имовину.

Ко ми чини зло,
добро му вратим.

Немам ништа против поскупљења горива.
Навикао сам да ме возе.

Нисмо се бунили кад смо сазнали
да годинама пијемо неисправну воду.
Отров је деловао.

Нису нам послали ракете против града.
Испалили су нас.

Умро је управник пијаце.
Нашли су га тамо где је волео да ради.
Испод тезге. 

ИГОР ЧОБАНОВИЋ   (1978)
(СРЕМСКА МИТРОВИЦА)

Ако сте дошли на Фејсбук
да бисте се свидели свима,
посаветујте се са психологом или психијатром.

Атеистима је најтеже.
Ја могу продати веру за вечеру,
а шта ће они?

Када држава рачуна на народ,
она га прво подели,
па му онда све одузме.

Наше дно
има и подрум.

Неки људи су толико сиромашни
да немају чак ни своје мишљење.

Немам длаку на језику,
па немам потребу да фризирам речи.

Нервира ме један Милош.
Хитно потребна два лоша!

Није проблем што сит гладном не верује.
Проблем је што гладан ситом верује
и гласа за њега.

Овај народ је запао у толику апатију
да више не излази ни у град,
а камоли на изборе.

Све моје грешке су се удале
и сада их други исправљају.
 

ДЕЈАН СПАСОЈЕВИЋ   (1978)
(ЛОЗНИЦА - ЗВОРНИК)

Зашто се фазе преговора зову "рунде",
кад све предајемо без борбе?

Једино су код нас сировине
финални производ.

Кад неразумни узму власт,
лудило је норма.

Ко разумије, патиће!

Људи се често сусрећу,
али ријетко излазе једни другима у сусрет.

Надај се, генерацијо!

Незгодно је кад се у невољи једних
види воља других људи.

Пустио бих мозак на пашу,
кад бих знао да ће ми све овце бити на броју.

Сви текући проблеми
су горући.

Слушаш ли ти жену?
Слушам, шта ћу?!
Нема ми друге!
 

БРАЦА МЕМИШЕВИЋ   (1978)
(НИШ)

Врлина је знати како се треба опходити
и према сопственим и према туђим манама.

Е, па нема и добар и паметан
и леп и млад и немачки папири.

Ко се бави изношењем туђег прљавог веша,
тај никад не стигне да опере свој.

Људима смета кад не живите
онако како њима одговара.

Мислио сам да су ми неки људи пријатељи.
Све док ми није попустила машта.

Мој пас живи као човек.
Једва се сналази за оброке.

На пијаци живота
заобиђите боранију.

Од свих породичних наслеђа,
најжалосније је кад неко наследи глупост.

Поједини смрде на своја недела.
Зато их баш и не миришем.

Проблем у данашњим везама је научне природе.
Превише је математике, а премало хемије. 

ПАВИЦА ВЕЉОВИЋ   (1978)
(НОВИ САД - СУРЧИН)

Влада је формирана.
Личности у њој нису.

Вођа је слеп.
Али ми то не видимо.

Глава која се истиче
најближа је пању.

Демократија је једнака према свима.
Разлика је само у дужини ланца.

Ђаво нити оре, нити копа.
Руководи државом.

Заслепљени собом
не виде где греше.

Кад би се милиони дигли,
нуле би пале!

Мртви су повлашћена категорија гласача.
Након гласања почивају у миру.

Народу који статира
свака власт режира живот!

Режимске медије не треба гасити.
Нека горе! 

МАЈА ЂУКАНОВИЋ ОСМАНЧЕВИЋ (1977)
(ЧАЧАК - БАЊА ЛУКА)

За гашење пожара
некада је најважнија хладна глава.

За мужа знам да је сто посто чист
кад дође кући а не истушира се.

За разлику од човека књига ти остаје пријатељ
и кад је прочиташ.

Интелектуалци своје стечено знање
складиште у глави,
а сељак у амбару. 

Неки људи кад те сретну,
сете се да те не познају.

Одували су ме са радног места.
Нисам хтео да са њима дувам у исту тикву.

Плата ми месецима касни,
а јутрос ми се и љубавница пожалила
да и њој касни.

Пријавио сам се на биро рада.
Биро, не биро, посла свеједно нема.

Чим се манеш ћоравог посла,
прогледаш.

Чим су докази угледали светло дана,
појео их је мрак.

ДЕЈАН ДИМИТРИЈЕВИЋ   (1977)
(БЕОГРАД)

Један исти човек отпушта и запошљава раднике.
Да ли је у сукобу интереса?

Кад му умре полтрон,
директор спусти гаће на пола задњице.

Кад год Американци хоће да засаде дрво мира,
ископају ратну секиру.

Кад год збијемо редове,
они нам смање државу.

Каријера способног полтрона
иде улазном путањом.

Код нас је глад толико распрострањена
да и мрак често поједе некога.

Мото политичара: Бити кадар стећи па утећи
и у влади вазда постојати.

Не можемо служити истог господара,
рече полтрон полтрону.
Није хигијенски.

Победили су на изборима,
непажњом грађана.

Србији није потребна европска
него хранитељска породица. 

ОГЊЕН ШЕСТИЋ   (1976)
(БЕОГРАД)

Ако имате некога
ко од вас не тражи ништа
и то је нешто.

Волим музичке инструменте,
јер ме остављају без текста.

Време ради
за произвођаче сатова.

Једино знање које код нас сигурно вреди
је кад знате човека.

Кад дуго трпите
свака је нужда велика.

Математичари своју децу уче
да се не плаше непознатих.

Нашим фудбалерима је
цео терен казнени простор.
Играју као по казни.

Неки људи сањају да пропадају.
Ми тај сан живимо.

Проблем катастрофалног градског превоза
решавамо у ходу.

Сан сваког бескућника је
да обавља кућне послове.

 

ТАМАРА ЛУЈАК   (1976)
(БЕОГРАД)

Више волим да будем лепа успомена,
него ружна стварност.

Да бисте били нечији,
морате да будете своји.

Дајем колико могу,
а свако узима колико му треба.

Жена се не пита.
Она се узима.

Жуди за стварима које се не виде:
добрим мужем, топлим домом и мирним животом.

Нисам ја толико тврдоглава
колико сте ви упорни.

Од малих ствари се почиње,
са још мањим се завршава.

Правилно интонирана пауза
најважнији је део разговора.

Све што имам јесте име
да иза њега стојим.

Што се у више поља разумете,
то вам је животни простор скученији. 

ЈОВАН БАЈЦ   (1976)
(АРАНЂЕЛОВАЦ)

Ако желиш да си пун као брод,
мораш да отпловиш одавде.

Ако кажем у ком грму лежи зец -
заклаће ме вуци!

Гола истина је ситуација кад
ухватиш на делу жену и њеног љубавника.

Да нисмо толико гладни,
никад не бисмо прогутали све њихове лажи.

Затроваше нас политиком.
Баш зато и одумиремо.

Народе, питаш се зашто си гладан?
Е, зини да ти кажем!

Не може сељак да се носи са њима.
Увек га изују из опанака.

Нисмо лепо одмерили једно друго.
Ја имам примедбе на њену ширину,
а она на моју дужину.

Објективна истина није толико веродостојна
као субјективна лаж.

Чим сам видео куварицу,
знао сам да ће то бити добар залогај.

 

НЕНАД ЋОРИЛИЋ   (1975 - 2022)
(ЛОЗНИЦА)

А кад смо кренули у пропаст,
добро нам је кренуло.

Дајте му да буде доживотни председник.
Умро би од среће.

Зашто политичар лаже?
То је једини начин да
испуни очекивање грађана. 

И кожу бисмо дали на тендер,
али нико неће да буде у нашој кожи.

Немојте се дружити са лошим људима.
Дајте им шансу да се поправе!

Политичари на свој рачун примају плату,
а на туђ рачун живе.

Политичари су као балони.
Док не пукну, не спуштају се на земљу.

Убица је платио за своја недела.
Сада је на слободи.

Успевам да платом покријем све кућне трошкове.
Али, чим пређем праг, немам ни динара.

Чим сам ушао у политику, покајао сам се.
Требало је да уђем много раније.

АЛЕКСАНДАР НОВАКОВИЋ   (1975)
(БЕОГРАД)

Добар вођа оставља споменик,
а лош - споменике.

Добар сам у кревету.
Не хрчем.

Ја сам једини.
Ту сам да попуним број.

Ја сам месождер.
По сећању.

Ко прима испод жита,
не остаје без хлеба.

Мој смех је чист к'о суза. 

Нема лажи, нема преваре.
Па где је ту политика?

Пацов за кормилом
последњи напушта брод.

Полиција пази
да нас не бије малер.

Прешао сам цензус.
Сад ћу и ја моћи да цензуришем.

ДРАГАН МИЉКОВИЋ   (1975)
(СУРДУЛИЦА)

Ако им дозволите да вас сломе,
свима ће рећи да сте пукли.

Ако ћемо поштено,
закони нам неће требати!

Вама је полиција за петама,
а ви од мене тражите савет?
Идите бестрага!

Ко год мисли,
тај се пита.

Људи се држе за реч -
да не би духовно и морално пали.

Не питајте одакле нам оволико рупа у закону?
Пара врти где бургија неће.

Праве величине
нису по мери система.

Рачунајте на оне
који могу да се саберу.

Све пролази,
само праве вредности не могу проћи.

Човек се највише нервира
кад остане без живаца.

 

МАРИНА АРИСТО МАРКОВИЋ  (1975)
(НИШ) 

Да нису изнад закона,
били би под истрагом.

Куд који мили моји.
Е, дотле смо стигли.

Много је празних глава.
Зато и има места паници.

Нама су поштени на првом месту.
Прво њих гледамо да се решимо.

Народ на изборима својом вољом
бира невољу.

Не бојим се ја тишине.
Мене ћутање плаши.

Њихова стручност није под знаком питања,
него упозорења.

Откад сам на функцији
стално сам у плусу.

Откуцао би он све,
кад би истину ико смео да штампа.

Сви говоре да је време за мир,
али још није тренутак.

БРАТИСЛАВ КОСТАДИНОВ   (1975)
(КРУШЕВАЦ)

Ако немате макар мрвицу власти,
нећете се леба најести.

Бивши комунисти су нас разочарали,
и као људи и као капиталисти.

Власт је однарођена,
а народ је развлашћен.

Вођина реч је закон.
То говори о безакоњу.

Док је народ слеп,
власт је пуна као око.

Као на покретној траци.
Ето како се радници отпуштају.

Кључ успеха је
да будете привезак свакој власти.

Наћи паре за културу,
е то је права уметност!

Стално смо на ивици ножа.
То је оно што нас коље.

Чим лаж престане да делује,
истина почне да боли. 

ДАЛИБОР ДРЕКИЋ   (1975)
(ВИРОВИТИЦА - БОРЧА)

Ако ти звони у глави,
речи сам бацио у празно.

Већи део живота верујем у чуда,
а у остатку се чудим својој вери.

Да ли треба одобрити еутаназију?
Убијте ме, ако знам!

Истина заиста ослобађа.
Увек ме ослободи слушалаца.

Ја сам своје рекао.
Ако имате шта да додате,
рачун је отворен за прилоге,
а не за предлоге.

Када су у питању цесте и путеви -
нема нам равних.

Најтежи тренуци увек доносе
избор између две могућности:
или ћеш да се сабереш,
или ћеш да се одузмеш.

Одело не чини човека.
Чине га двоје без одела.

Пошто није хтео да ми прогледа кроз прсте,
приморао сам га да зажмури на једно око!

Сатира је између редова.
Нема је кад је све у реду.

 

ДАЛИБОРКА ШИШМАНОВИЋ КЕПЧИЈА (1974)
(БЕОГРАД - ЦИРИХ)

Богатство се не држи у новчанику,
него у наручју.

Лако је волети отаџбину.
Тешко је живети у њој.

Лакше је заменити радника него машину.
Машина мора да се плати.

Љубав је чудна биљка.
У исти мах двоје баци у кревет.

Мужа нигде не пуштам самог.
Бојим се да се не би добро провео. 

Не лежи проблем у компјутеру,
него седи испред њега.

Ништа није ружичасто.
Зар не видиш то, црни народе?!

Поштење је со живота
онима који немају ни за хлеб.

Права жена зна
које је мужево омиљено јело,
као и ресторан где га најбоље спремају.

Све тежи напред,
само напредак заостаје.

ДАРКО МИХАЈЛОВИЋ   (1974)
(КРУШЕВАЦ)

Где се мозак не цени,
свима се обије о главу.

Е, лако је њима,
а што им није лако, пребаце на нас. 

Знали смо историју,
а онда су нам јачи објаснили.

Кад дно досегне плафон,
народу је преко главе.

Ко нема став,
он има.

Не омаловажавајте људе
скромних интелектуалних капацитета,
могли би доћи на власт.

Партијским кључем
струка је закључана.

Рекао бих вам истину,
али то није политички коректно.

Ситуација је озбиљна,
само је начин њеног решавања смешан.

У свету је пуно наших
успешних и учених људи.
То су они који нису успели код нас.

АЛЕКСАНДАР СТОЈАДИНОВИЋ  (1973)
(КАВАДАРЦИ - БЕОГРАД)

Ако престолонаследник постане краљ,
биће то круна његове каријере!

Док анђели спавају,
мојој жени ђаволи не дају мира.

Дрога је појефтинила,
па ђацима остане неки динар и за ужину.

Европа нам је суђена,
али ми смо јачи од судбине!

Ивер не пада
далеко од кладионице.

Младима су потонуле све лађе,
па висе по сплавовима.

Модернизација наше железнице
напредује пуном паром!?

Наши министри су се вратили са одмора
видно осунчани. 
Све црњи од црњег!

Проблем насиља најбоље се решава едукацијом.
Силеџије треба научити памети.

Укинули бисмо бирократију,
али је процедура сложена.

ВЛАДИЦА МИЛЕНКОВИЋ   (1973)
(ПАРАЋИН)

Да на телевизији нема емисија о кувању,
народу би и очи остале гладне.

Дилеме више нема.
Умрла је са последњом надом.

Замислите да смо нормална држава.
И останите тако замишљени.

За отаџбину срце бије изнутра,
а полиција споља.

И ћутање ће бити записано.

Једном се живи!
У Србији и не би ваљало више.

Код нас је важно којешта,
а не ко је шта.

Од данашњег човека се очекивало више.
Барем да сачува главу на раменима.

Пали смо на ниске гране.
Време је да се спустимо на земљу.

Празне главе су најбоља амбалажа
за чување глупости.

ДРАГАН БУНАРЏИЋ   (1973)
(КРАЉЕВО)

Данас би свака бараба хтела да смени
оне битанге са власти!

Деца су наше највеће богатство.
Одлично се котирају на иностраном тржишту!

Једино што нас спаја -
јесу поделе!

Криминал се не исплати.
Ако не радите на велико!

Нико нам ништа не може
осим ми сами себи!

Све смо изгубили.
Више се у овим околностима
није могло постићи!

Телевизија је огледало наше стварности.
Даје изврнуту слику!

У име једнакости,
птицама су ампутирана крила. 
Тако су гмизавци досегли неслућене висине!

Усијана глава!
Мисли да је сунце.

Честити новинари
права су срамота за своју професију!

ИВАН БУЗУРОВИЋ   (1973)
(ЧАЧАК - БОСТОН)

Код нас се једино крши право
на пристојан живот.

Нема везе које си струке.
Увек те можемо поставити за менаџера.

Не пристају на уцену.
Осим кад они то раде.

Није се покајао.
Узео је колико је могао да понесе.

Нису се изборили са неспособношћу.
Нису могли против себе.

Нису устали против неправде,
да им не би измакли столицу. 

Одлучио је да се издигне изнад ситуације.
Сео је у авион и отишао.

Ослонили су се на сопствени квалитет.
То им је дошло главе.

Председник се побринуо да сви мисле
да се он брине о нама.

Проблеми нам вире иза сваког ћошка.
Није ми јасно, па гурали смо их под тепих.

ЖЕЉКА БАШАНОВИЋ МАРКОВИЋ (1973)
(БЕОГРАД)

Аутомобил је као мушкарац,
док не легнеш под њега
не знаш шта му фали.

Жена се заљубљује у саму чињеницу
да је неко воли.

Живимо у правној држави.
Свако право има своју цену.

Има жена код којих ако не уђеш у срце
нећеш ни у један други орган.

Коме живот забибери,
њему сузе посоле.

Љубав се ажурира пажњом.

Најважнији орган је нос.
Ако не гураш нос у туђе ствари,
спасени су сви остали органи.

Стрпљење је диплома живота.

Трач настаје укрштањем
доконог мозга и поганог језика. 

Чучне проблем
па се одмах не види.

ДРАГАН ОГЊАНОВИЋ   (1972)
(ПРОКУПЉЕ)

Да би резултати политичара били видљиви,
треба узети отиске.

Док смо спавали
украли су нам сан.

Доста више са потрошачком корпом!
Хоћу бре, прасе!

Кад цео народ напада власт,
то значи да нешто са народом није у реду.

Наша отаџбина је као мајка.
Тек кад изађеш из ње, родиш се.

Недостатак проданих душа
успешно се надокнађује уцењивањем.

Почела је реконструкција владе,
а за коју годину ће и реконструкција злочина.

Све ће доћи на своје.
Сваког чека његова парцела.

Тешко је бити поштен.
Нарочито ако си на власти.

У сваком браку има љубави.
Мада често то зову швалерација! 

БОЈАН ЉУБЕНОВИЋ   (1972)
(БЕОГРАД)

Без богатих појединаца
нема сиромашне Србије!

Зашто увек гласам за власт?
Не знам, нисам паметан.

Идете код лекара празних руку.
јесте ли ви болесни?!

Министар тврди да све појефтињује,
а народ да све поскупљује.
Ала лаже народ!

Морао сам да пристанем.
Не, пристао си да мораш.

Однео сам ципеле код обућара.
Да им врати километражу.

Платио сам лоповима да ми врате аутомобил,
јер се у Србији добро добрим враћа!

Срушише нам тендер.
А, таман смо га наместили.

Телевизију не гледам,
али претплату редовно плаћам.
Од два зла изабрао сам мање.

У таблоидима нема читуља.
Они своје читаоце живе сахрањују.

 

ГОЈКО БОЖОВИЋ   (1972)
(БОБОВО код ПЉЕВАЉА - БЕОГРАД)

Актуелна дезинформација:
Добар дан!?

Бесмртни су
наша смртна болест.

Власт им је у рукама,
а ми у - шаци.

Државни континуитет:
свака генерација прави државу.

За потребе нових бајки
себи су подигли дворце.

Искривио се.
Није савијао кичму.

Када се добро организују,
избори су сувишни.

Од ових на челу,
мозак пуца!

Победници бришу историју!

Резултат је познат,
утакмица може да почне! 

ДЕЈАН ТОФЧЕВИЋ   (1971)
(УЖИЦЕ - ПОДГОРИЦА)

Влада је обуставила рад
и резултати нису изостали.

Градимо друштво богатих,
Тако да овде сиротиња нема чему да се нада.

Данас није лако живети од пензије
јер је била јуче.

Док сам био млађи, гутао сам књиге.
Сада немам шта да једем.

Жена која не крије године
има шта да покаже.

Крвна слика је такође портрет,
али изнутра.

На истој смо таласној дужини.
Ометамо једни друге.

Отоманска империја, Аустро-Угарска царевина,
Немачка, НАТО!
У нашој групи нема слабих противника.

Судија је престао да дели правду.
Сада је наплаћује.

У јавној управи не раде партијски кадрови.
Они су само тамо запослени. 

ИВАНА СРЕЋКОВИЋ   (1971)
(БЕОГРАД)

Ако је живот бајка,
зашто нисмо сви у истој причи?

Деца се боје мрака,
а родитељи сваког сутрашњег дана.

Из музеја је украдено ремек дело.
Нестала је слика бољег сутра!

Када се у глави прелије чаша,
из ока крену капи.

Код нас нема златне средине.
Све је то бижутерија.

Мито, то је оно што половина грађана нема,
а треба да да.

Наша нада је отишла на медени месец.
Удала се за боље сутра.

Његова жена хрче, мој муж такође.
Комшија и ја ноћима не спавамо.

Ропство ставља ланце на руке,
а диктатура на закон.

Славине су заврнуте,
а живот тече ли, тече. 

ДЕАНА САИЛОВИЋ   (1971)
(САРАЈЕВО - СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ)

Блејање у плафон је постала привилегија.
За то треба имати кров над главом.

Законодавство нам је
криминално организовано.

Мој хоризонт се протеже
до супротног пола.

Неке животиње су заштићене законом.
Неке имунитетом.

О томе како капитал улази на велика врата
вођа лупа к'о отворен прозор. 

Послодавац забрањује откривање висине плате.
Као да та беда може да купи моје ћутање.

Прежвакали су све теме.
Сад народ има шта да прежива!

Прилика чини лопова,
а мандат политичара.

Пуштени с ланца
санкционишу се наногицом.

Рачунам на прсте.
А, богами, и на ноге!

СЕНКА РАКОЧЕВИЋ ЂЕКИЋ  (1971)
(ВУКОВАР - ВЕТЕРНИК код НОВОГ САДА) 

Ако су на врху
не би требало да раде
ништа с брда с дола.

Афористичари ма колико било чупаво,
морају да прочешљају.

Власт би се најрадије одрекла народа,
али чобани увек иду уз овце.

Да смо имали добре кочијаше -
не би се на народу кола сломила!

Кад год се казаљке поклопе ја помислим
да ме се оних пет минута сетило.

Народ прави кардиналне грешке.
Дозвољава да му се попује.

Народу је све пошло низбрдо.
Коче га политичари.

Не сервирајте ми празна обећања.
Памћење ме одлично служи.

Новинари стално бацају жишку.
Чланци су им за потпаљивање ватре.

Стојимо у месту,
јер свако своју политику води.

САНДРА ПЕТКОВИЋ   (1971)
( - ШАБАЦ) 

Била је риба к'о авион.
А он нити пецарош, нити пилот.

Дошао је до положаја копајући рукама и ногама.
Има хлеба и без мотике.

Имала бих и ја слом живаца,
али сам их све изгубила.

На туђе привилегије увек показујемо прстом.
Посебно када су нам због њих руке везане.

Ово је земља мојих снова.
Будна бих побегла главом без обзира.

Познајеш добро оног са ким поједеш џак соли.
Зато ти и диже притисак!

Рад одржава човека.
У тој изреци се не помиње плата.

Свеједно је имам ли штикле или не.
Важно је да ми је све равно!

У мору различитих
најпотребнији нам је лични став.

У нацији која одумире било би пристојно
стално држати заставу на пола копља.

ДЕЈАН БОГОЈЕВИЋ   (1971)
(ВАЉЕВО)

Био је поштен.
Није био свестан свог порока.

Више нема идеологије.
Све сами идоли.

Више од игре -
предигра!

Забио је главу у песак.
Права аутоцензура.

Ко није прошетао ту девојку,
не зна како шкрипи пластика.

Није до рукописа.
Поруке нису јасне.

Одавно етно село није ни етно
ни село већ спа. 

Признајем суд
само својих књижевних критичара.

Прочитао сам књигу од корице до корице.
Садржаја није било.

Танге.
Како жуља та реч.

РАДМИЛА СТОЈАДИНОВИЋ   (1970)
(ПОЖАРЕВАЦ)

Жена је најбољи психолог -
мушкарци јој увек све кажу,
чак и кад мисле да ћуте.

Знам шта хоћу,
али не знам како то да кажем мужу.

Када лажемо другима, то се зове политика.
Када лажемо себи, то се зове оптимизам.

Кад превише мислим, кажем себи:
"Престани, ниси плаћена за то."

Кренула сам на пијацу по поврће -
вратила сам се са свежим причама комшиница.

Могла сам бити богата
да ми торбе нису слаба тачка.

Политичар лаже тако лепо да
делује грешно ако му не верујеш.

Свака лоша навика почиње реченицом:
"Само једном ћу."

Сви хоће правду -
само ако им иде у корист.

У огледалу видим краљицу, а он?
Његов проблем.

 

САША МИЛЕТИЋ   (1970)
(КРУШЕВАЦ)

Бескућници имају највеће двориште.

Да се врати Душанов законик,
руку бих дао.

И радницима капље.
Али од зноја се не живи. 

Ко је живот дао за отаџбину,
мртав је за њу.

Најчистији образ има онај
који пљује у дланове.

На питање због чега сам отпуштен,
газда ми је рекао да гледам своја посла.

Правду смо истерали.
Да не смета криминалу.

Смирите се,
почиње игра нерава.

Србија би била земља из снова,
али прво треба да промени јаву.

Тешко је пронаћи срећу.
Данашњи коњи чврсто су потковани.

ГОРАН ДОКНА   (1970 - 2012)
(БЕОГРАД)

Живим у нади.
Другу адресу немам.

Заузимали су се за народ,
док нису заузели први ред.

Имам девет живота,
али то у Србији оде преко ноћи.

Ја сам поштен грађанин Србије.
Реците ми, шта за то могу да купим?

Наполеон је споро напредовао до Москве,
али је у повратку надокнадио време.

Он бесмртан,
а нама вечна слава.

Питате, откуд ми страх од висине?
Погледајте државни врх!

Савршен злочин:
нема трагова, нема сведока, нема правосуђа!

Стопама развоја
губи се сваки траг.

Тражи се лопов!
На неодређено. 

ГОРАН РАДОСАВЉЕВИЋ   (1969)
(БЕОГРАД)

Афоризам је као мини сукња:
ако није довољно кратак,
не држи пажњу публике.

Дотакли смо дно,
јер је врх недодирљив.

Кад немаш времена за себе
оно ради за друге.

Ко каже да ништа немамо?
Имамо разлог да будемо забринути!

Немају меру.
Зато нам је и узимају.

Немаш појма
колико ми је драго што све знаш.

Није мени што смо биљке,
већ што смо пузавице!

Основно правило капитализма:
Ради како ти се каже
и на кажи како те раде!

Померио сам памећу,
а кажу да снага кладе ваља.

Реците ми ко нас овакве састави,
па да се разилазимо.

 

ВЕСНА МИЛОСАВЉЕВИЋ   (1969)
(ПОЖАРЕВАЦ)

Ако се пробудите у туђој кући,
у туђој постељи, покрај туђе жене, 
не очајавајте.
Можда су бар деца ваша.

Да је лисица толико лукава
никад од ње не би бунду направили.

Лепа је као лутка.
Само још да је неко напумпа. 

Манипулатор никад не иде празних туку.
Увек носи прегршт лажних обећања.

Најтеже је наћи истомишљеника
који мисли својом главом.

Сањарима увек други 
певају успаванку.

Сваки политичар воли да понови мандат.
Навика из школских дана.

Уколико се ваш проблем може решити новцем,
онда немате проблем него трошак.

Црна овца је прва
на реду за шишање.

Штедња је приход
од којег састављамо крај с крајем.

СЛАВИЦА ЈОВАНОВИЋ   (1969)
(ШАБАЦ - МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР код ШАПЦА)

Анализа шаховске партије је у ствари
обдукција значајних фигура.

Власт је пустила тако дубоко корење
да су и кости предака
почеле да се преврћу.

Кад год одлучим да променим плочу,
прете ми надгробном.

Кад човек зажмури на оба ока,
све добије на лепе очи.

Код брачног бродолома
прво се разводе свекрве и снаје.

Политика свима намигује,
једино кад лаже ни да трепне.

Пуна су ми уста,
зато их не отварам.

Речи му вреде дукат,
ћутање би вредело брдо злата.

Сви терају воду на вођину воденицу.
У нади да ће поплава да га однесе.

Срце је као сат,
али кад престане да куца
не помаже навијање. 

ЗОРАН М. ЈОВАНОВИЋ   (1969)
(ЛЕСКОВАЦ - КАЦАБАЋ код БОЈНИКА)

Деда већ дуго оре небеске њиве.
Наследници су доле распродали имање.

Живим од свог зноја
и морам да вам признам - капље.

За озбиљне ствари, још увек,
немамо критичну масу. 
Фали нам грам памети.

Наш вођа је рођени вајар.
Он масу обликује речима.

Неки жене освајају новцем а неки лепотом.
Мени су увек падале на памет.

Не пишем о осећањима
али осећам да нам се не пише добро.

Празна глава пуни се кроз уши.
После јој све изађе на нос.

С годинама сам научио да слушам.
А научио сам и да не чујем.

Укључио сам се у борбу за људска права.
Борим се за женску ствар.

У очекивању да нас уведе у мирну луку,
вођа нас је насукао на брдо обећања!

АЛЕКСАНДАР ДОБРОСАВЉЕВИЋ   (1969)
(ЈАГОДИНА)

Води се политика у рукавицама.
Остављање отисака је искључено.

Даље пропадање је заустављено.
Заглавили смо се.

Живи завиде мртвима
зато што рај има бољу пропаганду.

Иследник чини све
да се у осумњиченом нешто преломи.

На информацију о долазећем благостању,
ципела му је зинула од среће.

Направиш од народа стадо
и све крене као по лоју.

Ни срећа нас више не прати.
Успешно смо јој замели траг.

Одвајкада су се код нас
истицали најбољи људи.
Колац ваљда за то и служи? 

Правда је слепа.
Такорећи, тежак инвалид.

То што смо пљували полизаће неко.
Наћи ћемо већ заједнички језик.

ДУШАН ВИДАКОВИЋ   (1969)
(ВАЉЕВО)

Где сатиричари подмећу афоризам,
многи не смеју ни ћутање.

Дижемо прашину.
Али да се дигнемо из прашине -
нема шансе.

Желе све да контролишу.
Како би могли да буду ван контроле.

Једни пишу ослобођење.
Други читају окупација.

Народ је освојио слободу.
А ослободиоци власт.

Нема потребе да се лажемо.
И истина ће нас посвађати.

Неопходно је да се суочимо са истином.
Ми са њиховом, они са нашом.

Овде ђаво радо долази по своје.
Зато што зна да ће добити и наше.

Ћутање је некада било злато.
А данас - посланичка плата.

Ћутимо да нас не би убила прејака реч.
А убиће нас ћутање. 

ДИВНА БИЈЕЛИЋ   (1969)
(ШИБЕНИК - НОВИ САД)

Да слушам шта ми говоре иза,
не бих била испред.

Ери виртуелног царства
потребни су само воајери.

Знала сам да после земље
на ред долази вода. Продато!

Лепа жена је као револуција.
Неки би да је поведу,
али - немају храбрости.

Љубав чини чуда,
мржња - чудовишта!

Некад је било потребно умрети
да би постао легенда,
данас је довољно да преживиш.

Није нужно писати.
Улаз у антологију је најсигурнији
преко странке на власти.

Свет не може да се мења
јер сви мисле да су савршени.

У боље сутра највише верују они
којима је добро и данас.

Што већа истина.
То више глувих! 

МАРИНА РАИЧЕВИЋ   (1968)
(ПИРОТ - БОР)

Баштинимо коров.

Брзом акцијом надлежних органа
све је заташкано на време.

Када се извади корен културе,
добија се кич на квадрат.

Када се умије истина,
добија се чиста лаж.

Небитне информације дају се као анестезија
да би утрнули акутни проблеми.

Они што не знају да израчунају
површину једног квадрата,
обично живе у триста. 

Партију трача
отвара најмања фигура.

Са службеног положаја,
лакше је нанишанити приватне циљеве.

Тапшање по рамену
је аплауз у четири ока.

Ухваћени са рукама у пекмезу,
имају лепљиве прсте.

АЛЕКСАНДАР МИЈАЛКОВИЋ   (1968)
(ПАНЧЕВО - ИНЂИЈА)

Како је у мртвачком сандуку?
Да куцнем у дрво...

Код нас се са колена на колено
најбоље преносило... клечање.

Мораћу да купим једну чарапу.
Нема ми друге.

На изборима се бирају људи.
Не бирају се средства.

Нема губилишта које у неком тренутку историје
не постаје налазиште.

Нисам ја робот.
Само мало одмора ми треба,
тек да напуним батерије.

Све полажемо на културу,
мада је и један венац сасвим довољан.

Скупо продајемо своју кожу.
Имамо монопол на тржишту.

Смањили смо криминал на минималну меру.
На сваки метар квадратни.

Стао сам у ред за хлеб.
Да продужим врсту.

 

НАТАША АНДРИЋ   (1968)
(БЕОГРАД - СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ)

Ако можеш да набројиш пет кретена
у свом ближем окружењу,
ти си шести.

Даћу вам савет,
мени није помогао.

Добра стара времена:
кад су нам узимали само реч из уста!?

Заблуда седи, пијуцка вино и пуцкета прстима.
Није нервозна, зна да стижемо!

Мене кад заболи глава,
ја погледам чега у кући имам највише
па набавим још,
јер од вишка глава не боли! 

На цигарете лепе слике последица пушења.
Још ником није пало на памет да, на пример,
на оружје лепи сличице жртава.

Није ми јасан стицај околности.
Где се стичу, ко их стиче, 
и што и мени не каже?

Рекоше на радију: "Добар дан",
и наставише наредних пола сата
да ми причају зашто није.

Тешко ми је да препознам будалу.
Посебно када ми је огледало замагљено.

У мору небитних речи,
проговориће онај који први заћути.

МИЛАН ЦВЕТКОВИЋ   (1967)
( - БЕОГРАД)

Ако у рају нема места за мене,
то није рај! 

Вођа је наручио портрет.
Одмах се родио велики сликар.

Гледамо се преко нишана.
Тако се најбоље видимо.

Данас се прање мозга врши безболно.
Без отварања главе.

За дијалог је потребно двоје.
Онај који говори и онај који слуша.

Не могу мирно да гледам
како нам земља пропада.
Хтео бих да помогнем!

Оптужени још није обешен.
Размишља се о висини казне.

Оптужени ће морати да се брани са слободе,
јер су затвори пуни.

Потписали смо уговор о пријатељству.
Њима се више није могло веровати на реч.

Разумљиво је зашто је убијен с леђа.
Ишао је испред свог времена.

РАНКО ПИВЉАНИН   (1967)
(ПЉЕВЉА - БЕОГРАД)

Вођа је у свима нама.
Зато смо сви ван себе.

Дечко који обећава на најбољем је путу
да постане политичар. 

Залуд прети понор пакла.
Ми стижемо!

Имамо трагичну прошлост
и још трагичнију садашњост.
Срећа наша што немамо будућност!

Кад вођа изгуби главу
више ничија није сигурна.

Коме је власт на дохвату руке,
све остало баца под ноге.

Наше булеварске штампе
стиде се и сокаци.

Нису за све криве авети прошлости.
Заслуге имају и аветиње!

Они би да нас уче памети,
али им глупост боље иде од руке.

Стаћемо мафији на пут!
Само да га асфалтира.

СЛАЂАН МАРТИНОВИЋ   (1967)
(ПОЖАРЕВАЦ)

Договор кућу гради -
мито је легализује!

Ево нових спискова за гласање -
што нас је мање све нас је више!

Изабрали су ме за министра.
Пристао сам. Биће све што хоће...

Извели су пљачку столећа - 
украли су нам век!

Мачка има девет живота
а човек само један - и то пасји!

Од како смо је разводнили -
дискусија тече ли тече...

Сви би на запад.
Само би запад на исток!

У већини наших села
иза живе ограде нема живе душе!

Ујединила се власт и опозиција -
против народа!

У Народној скупштини лети перје.
Черупају се прелетачи.

 

НЕНАД МАКСИМОВИЋ   (1967)
(ГЊИЛАНЕ - ГРОЦКА)

Вођа се понаша
као да је добио решење за стално.

Дан победе над фашизмом.
Па доћи ће једном и тај дан.

Како вођа ради,
заслужио је улицу.

Ко не види даље од носа,
нема проблем с видом, него с мозгом.

Ми смо једини народ
који одваја од уста да би преживео.

Много пазим на храну.
Никад не бих остао гладан.

Некада је амерички сан био да одеш у Америку,
данас да она оде од тебе.

Покварио сам звоно на вратима.
Да и мене неко зове газда.

Поред мене живог,
не треба ми магнет за фрижидер.

Слобода је кад размишљаш својом главом. 
Све остало је други дневник.

СТЕВАН КОЈИЋ   (1967)
(ТЕМЕРИН - )

Благо Црногорцима.
Могу бити Срби кад хоће.

Држава се издаје
без рецепта.

Једино писац воли
кад га сви издају.

Који садизам:
Свако мучи своју муку.

Маните се гвоздене дисциплине.
Боли и гумена.

Некад нам се боље сутра смешило.
Сад умире од смеха.

Од свих бирачких тела,
ценим само женска.

Полиција је видовита.
Све јој се јавља.

У овој држави нико ништа не мисли.
Једино полиција лупа главу за све.

Хапшење је битно изменило његово расположење.
Постао је некако затворенији.

 

МИЛУТИН ЂУРИЧКОВИЋ   (1967)
(ДЕЧАНИ - БЕОГРАД)

Акција је уродила плодом.
Постаћу отац.

Има нешто заједничко што нас веже.
Ланци.

Код нас влада велика празнина:
глава, џеп, стомак...

Нека буде што бити не може!
Плата.

Некад се знало ко пије, а ко плаћа.
Сад се зна само ко гладује.

Неко обожава пољско цвеће.
Ја волим чешко пиво.

Нема више других спорова.
Све иде по кратком поступку.

Није лако бити ћевап.
Набада ко стигне. 

Од свих навика
најгора је власт.

Стомак је наш највећи
унутрашњи непријатељ.

ГОРАН ГАЋЕША   (1967)
(БЕОГРАД)

Власт отима од грађана.
Она се самофинансира.

Добро је што нас напуштају најпаметнији.
То је неколико гладних уста мање.

Много тога имамо,
а за срећу је потребно тако мало!

Можемо лепо да живимо,
али не знамо да ли је то у нашем интересу.

Нећете дуго гладовати!
То још никоме није успело.

Победиће истина!
Има премоћ у ваздуху.

Сви изгинули су сами криви.
Држава их је у рат послала праве и здраве.

Тата и ја се одлично слажемо,
мада волимо исту жену.

У свом стану осећам се као у хотелу.
Живим на бази полупансиона.

Хапсе интелигенцију!
Недостаје им стручан кадар. 

АЛЕКСАНДАР ЧОТРИЋ   (1966)
(ЛОЗНИЦА - ПАНЧЕВО)

Бајке се причају деци да се успавају
и одраслима да се не пробуде.

Биће боље једног дана.
Да буде добро два дана,
то већ није могуће.

Данас сам јео.
То је мој утисак недеље!

Диригент је отишао.
Остала је палица.

Држава није један човек,
али како то објаснити једном човеку?!

Имамо карикатуру од државе
и народ без речи.

Информације су важније од хлеба.
Човек једе три пута дневно,
а информишу га свакога сата.

Кад видим ко брине о држави,
бринем и ја.

Кад други мисли за тебе,
ти мораш да радиш за њега!

Ми смо саградили мост.
То што овде нема реке,
велики је пропуст природе.

 

ДЕЈАН РИСТИЋ   (1966)
(КРУШЕВАЦ)

Бицикл је гарантовано српског порекла.
Сви га јашу.

Гласачка кутија је провидна -
да би трик био уверљивији.

Животни мото сваког детлића је -
"није лоше, да куцнем у дрво."

Избори су ситуација кад гомила неписмених
решава судбину земље - оловком.

Кад истрага тапка у месту -
тачно се зна куда иде.

Ко прати токове новца,
обично зађе у опасне воде.

Најбоља места увек запоседну
они који не купују карте.

Србин није човек који ће
дозволити неком да га гази.
Више воли кад га јашу. 

У државној машини највише се подмазује
део који не ради.

Уметничка слобода зна
да заврши у затвору.

МИЛАН Ј. МИХАЈЛОВИЋ   (1966)
(БИЈЕЉИНА - БЕОГРАД)

Ако је пупак центар организма,
добар стрелац је онај који подбаци.

Имамо слуха за нова светска кретања.
Играмо баш онако како свирају.

Кад једном пређеш цензус,
после прелазиш све редом.

Кад треба да изгубимо простор,
ми не губимо време.

Колико си мали схватиш тек кад се
покажеш у свој својој величини.

Министри глуме лудило.
Тај филм је и највише пара добио из буџета.

Наш народ је храбар.
Воде га у боље сутра, а он ни да јаукне.

Нисмо велики зависници.
Нама је довољан и грам наде.

Политичари су схватили важност тренутка.
Краду док трепнеш.

Снег је показао трагове.
Чим отопли, кренућемо у потеру. 

ЛЕЛА МИЛОСАВЉЕВИЋ   (1966)
(УЖИЦЕ)

Брак је као Снешко Белић,
све се истопи, само шерпа остане.

Била сам и ја добра риба.
Него се тад мање постило.

Звали су ме из кућног савета,
да обележим сандучиће.
Неко им рекао да добро пишем.

Кажу да нам судбина зависи од гласа,
изгледа да немамо слуха.

Код нас се сировине не прерађују,
то нам је готов производ.

Ко другоме јаму копа,
две и по хиљаде дневница.

Моја породица је сачувала наследство
још од прадеде,
сви имамо зелене очи.

Од свих ручних радова
највише волим да оплетем.

Од лопова не може да се живи,
осим ако се удаш за једног.

Подршка је била искрена,
све док су се надали неуспеху. 

ЉИЉАНА БРАЛОВИЋ   (1966)
(ЧАЧАК - ПРАЊАНИ код ГОРЊЕГ МИЛАНОВЦА)

Важно је да је вук заштићен,
нема везе што су овце поклане.

Деца су наше највеће богатство.
Уложили смо их у стране инвестиције.

Дићи ћемо и ми свој глас.
Кукаћемо на сахрани државе.

Највећа способност глупих је
да буду у већини.

Никада ми нећемо стићи у ту Европу!
Ми таман легализујемо пљачку,
они легализују злочине!

Одржали су предизборно обећање
да ће смањити криминал.
Легализовали су крађу.

Слога је мост
преко кога долази слобода.

Срби су небески народ.
Лебде од неухрањености.

Требало је да израсте у човека
али су га хранили политиком
па је израстао у идиота.

У Србији је лакше наћи златну рибицу
него правду. 

НЕВЕН ШИЈАКОВ   (1965)
(САРАЈЕВО - НОВИ САД)

Дошло је до развода брака.
Близина је учинила своје.

Друштвена збивања су за разговор.
У четири ока!

Комшије се жале да правим буку,
а ја кујем планове за нове победе.

Најтеже је трајати.
Мој хонорар не траје ни три дана.

Наше друштво је пуно савесних људи.
Зато је толико сиротиње.

Српски стандард је тежак.
Тешко га је поднети.

Сумња се увукла у наше редове.
Нису довољно збијени.

Тамо где нема људских права,
она нису ни угрожена.

У животу је све могуће.
Због тога многи не постигну ништа.

У земљама у којима се живи од данас до сутра,
планирани су једино државни удари. 

НИНУС НЕСТОРОВИЋ   (1965)
(СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - НОВИ САД)

Више не живим псећим животом.
Подвио сам реп.

Воља народа може да се види само на изборима,
а невоља одмах после њих.

Гласачки листићи се броје ноћу.
Док поштен свет спава.

И душом и телом сте уз вођу?!
А где вам је мозак?

Колико има људи без крова над главом?
Само небо зна!

Ми и од пакла умемо да направимо рај.
Само убацимо телевизор.

Ово је слободна земља.
Јел тако, робе?

Осуђени смо на пропаст.
Извршење пресуде је у току.

Сви Срби данас живе тамо далеко.
Једни далеко од отаџбине, други од стварности.

Читав живот своди се на шест минута.
Твојих пет, и минут ћутања. 

ПАНТЕЛИЈА МИЛОСАВЉЕВИЋ (1965)
( - ДАНСКА)

Болест не бира,
задовољи је свака функција.

Људи могу да погреше,
у политици су непогрешиви.

На конзерви слика рибе,
а испред Скупштине коњи.

Народ је одушевљен Домановићем,
сваки пут изабере његовог вођу.

Некада се народ клањао златном телету,
данас се магарцима посрећило.

Посланици не падају са неба,
улазе у Скупштину са улице.

Постоје псовке за посебне прилике,
не среће се власт свакодневно.

Примењује се лечење гладовањем,
здравље народа је на првом месту.

Ситнице доносе срећу.
Мрве су у рукама народа.

У власти су професионалци,
маглу нико није видео. 

БОБАН МИЛЕТИЋ   (1965)
(ЛЕПЕНА код КЊАЖЕВЦА - КЊАЖЕВАЦ)

Власт се обрачунава са криминалцима -
велике си цифре у игри!

Код нас млади таленти добијају шансу -
да побегну главом без обзира.

Ми, бре, какве смо среће
нама се ни бумеранг не би вратио.

На добром смо путу  -
да нестанемо! 

Народ је одувек знао да
препозна политичке шарлатане - 
зна народ за кога да гласа.

Наша криза је пролазна - 
пролази Србијом уздуж и попреко.

Промене не могу да се десе преко ноћи -
али изгледа ни преко дана.

Србија је обећана земља!
Коме?!

Срушићемо власт гандијевским методама -
има да их трпимо док им не досади...

Тешко народу који не зна да мења власт
чак ни по падежи(ма)!

ИВКО МИХАЈЛОВИЋ   (1964)
(БРУС - КРУШЕВАЦ)

Ако продамо шуме, бање и изворе,
овде ће и птице тражити исељење!

Глас јавности
код нас се зове лелек!

Да нам није бруке и срамоте,
не бисмо имали на шта да се ослонимо.

Кад кренем да берем бригу,
мало је један магацин.

Ко прода дедине гусле,
тај никада неће бити прва виолина!

Ми смо певачко друштво.
Све кукавица до кукавице.

Ми смо срећан народ.
Срећа је да уопште постојимо.

Ове године окречићу стан.
И то ми је плафон.

Све се да поправити.
Само су мајстори непоправљиви.

Цела истина о њему?!
Ма тај није читав! 

ДРАГОСЛАВ МИТРОВИЋ   (1964)
(ЗАГУЖАНЕ код ЛЕСКОВЦА - ЦИРИХ)

Ваше ја да за отаџбину дате само главу.
Мишљење слободно задржите за себе.

Зашто Срби немају море?
Зато што се све, чега се дотакну, осуши!

Колико можемо да се мрзимо?! 
Колико волиш!

Ко преживи, причаће.
Како смо ћутали.

Лекар је покојнику
сваку своју услугу дебело наплатио.
Ма олешио га.

На Западу радник ради, па извози,
а ми извозимо радника, па он ради.

Неке ствари немају цену.
А ми смо и њих успели да продамо!

Њему и треба подићи споменик!
Подићи, утоварити, отерати
и истоварити на отпад.

Окупирани смо својим делима.
Дакле, затрпани смо смећем.

Тражимо иглу у пласту сена.
Потребна нам је за компас. 

СТЕВО БЗДИЛИК   (1964)
(ЂАКОВО - ЛОЗНИЦА)

Возач је изгубио контролу над возилом,
а пешак - живот.

Живот је биљка
без гарантног листа.

Испливао бих ја из реке брига,
да ме не чека море проблема.

Најбоље виде
они који гледају кроз прсте.

Најпаметнији су они
који читају између редова.

Не жури ка циљу.
Тамо је крај.

Не треба ми ништа!
Тога највише имам.

Не треба му огледало.
Он себе види у свему.

Они што немају образ, 
имају најбољи - одраз!

Поново правимо исту грашку.
Што је сигурно, сигурно је! 

ЗОРАН ЂУРОВИЋ   (1964 - 2023)
(ВРШАЦ)

Борбена смо нација.
Политичари се боре да остану на власти,
а народ да остане у животу.

Дајте безбожнику власт
и видећете свога Бога!

Данас су социјално угрожене
само две категорије становништва.
Они који не раде и они који раде.

Данашњим криминалцима тешко је ући у траг.
Час су на једној, час на другој телевизији.

Жена, деца и ја обишли смо наше светиње:
шопинг мол, играоницу и кладионицу.

Зашто су се Срби расули по целом свету?
Зато што је у Србији расуло.

Капитализам брише класне разлике између људи.
Сад се сви осећају као робови.

Од поштеног рада
живим криминално.

Стомаци све празнији.
А цеви топова, тенкова... све пуније.

Шљам нема блам. 

ЗОРАН ТУЦАКОВИЋ   (1963)
(КРАЉЕВО)

Влада није много постигла.
То нам улива извесну дозу оптимизма.

Кад кукољ овлада,
њива губи право да се зове житницом!

На оправданост инвестиције
указује издашна провизија.

Нашег лава
једино мајмуни признају за цара!

Полицајац у цивилу
носи пендрек у срцу.

Поплава глупости
на површину избацује - сомове!

Реч по реч,
и делима никад почетка!

Унајмљени магарац тера
ујармљене волове.

Успелом монтажом уклоњени су
сви пропусти у режији избора.

Фабрике лажи
раде за познатог купца. 

ТОМИСЛАВ ТРБОЈЕВИЋ   (1963)
(БЕОГРАД)

Ако је вечера била тајна,
ко је дозволио баби да извезе гоблен?

Живимо уз помоћ штапа и канапа.
Све дужег штапа и све краћег канапа.

Живот у Србији је као афоризам:
кратак али убитачан!

Ко тебе каменом - ти њега хлебом.
Тако смо говорили док је било хлеба...

Нема разлога за бригу:
што нас не ојача - убиће нас!

Нико не може толико дуго владати
колико се ми можемо надати.

Отишао сам у продавницу без новца.
Тако сам добио потрошачку корпу.

Стање у Србији је редовно.
Дакле, ванредно!

Чега се паметан стиди,
од тога се луд обогати!

Што на уму - то на друму.
Отуда толико смећа на улицама. 

ВЛАДАН СОКИЋ   (1963 - 2003)
(УЖИЦЕ)

Диктатор је превише учинио за сатиру,
а премало за сатиричаре.

Дошло је до промена.
Даље није могло.

Живот у Србији: много кошта,
а ништа не вреди.

Као мали плашио сам се мрака.
Сад се плашим још више.

Колико је сатиричар строг судија,
толико је благ егзекутор.

Народ који има овакву власт
заслужује и гору,
само кад би таква постојала.

Пена на устима
дође као шлаг на торту.

Продали смо се за мале паре.
Нама је сваки динар битан.

Свакоме може да се деси да има оваквог вођу.
Али то се још никоме није десило.

Тешко је бити читав у времену
које тражи целог човека.


 

СЛОБОДАН СИМИЋ   (1963)
(УЖИЦЕ - БЕОГРАД)

Боље је бити члан странке
него члан библиотеке.
Што год да узмеш,
не мораш да вратиш.

Где се мишљења преко ноћи мењају,
ту зоре не треба чекати!

Демократију немамо.
Хоћете ли нешто са роштиља?

Ко каже да не знамо да пливамо?!
Буши чамац!

Неке ствари су једноставно неприхватљиве.
То су оне на које смо ми пристали.

Овде је незадовољство 
у сваком погледу.

Пензије и плате ће бити повећане
кад на врби роди грожђе.
Па после бербе.

Питање свих питања је зашто
нико не смије ништа да пита?

Правда је слепа.
Зато судији обавезно понесите 
нешто опипљиво.

Рођен сам у Србији.
Од тога ћу и да умрем.


 

ВОЈА РАДОВАНОВИЋ   (1963)
(БЕОГРАД)

Безготовинско плаћање...
Комшија, упиши ме тамо у свеску...

Да батина има два краја...
видећете на крају...

Да би живео као у бајци...
чак и премијер мора да има...
своју добру вилу...

За жену је битно... да је човек...
а за човека... да је са таквом женом... 

Имамо опозицију...
што је нигде нема...

Коме закон у топузу лежи...
државу му воде буздовани...

Ове године ми је подбацио род.
Не шаљу паре из иностранства.

Све живо је гласало против нас...
али је мртвих било више...

То што грађани на протесте носе јаја...
изгледа да их то највише погађа...

Цар је го, а почео је да користи и голу силу...
То је наше дупло голо.

ГОРЧИЛО ПОТПАРА   (1963)
(ПЉЕВЉА - МАЈДАНПЕК)

Број запослених сишао испод границе,
број незапослених прешао преко границе.

Будале су најстабилније,
нити се могу опаметити,
нити распаметити.

Како слепци гласају на изборима?
Па - исто као и ми...

Код нас је природа за разгледање
а људи за посматрање.

Мајданпек је сиромашан,
јер осим злата нема ништа друго.

Минута траје шездесет секунди,
само ако није жута. 

Није проституција само кад се дижу ноге,
проституција је и кад се дижу руке.

Онај који злоставља женско
није мушко!

Памет је чудо,
брже се уочи њено одсуство
него присуство.

Скупштина је место где многи болесници
стекну имунитет.

МИЛАН ПАНТИЋ   (1963)
(ЛОКАЊ код ЗВОРНИКА - ЗВОРНИК)

Кад говорим, шкодим себи.
Кад ћутим, штетим потомцима.

Кад ћутим,
или разговарам са шефом,
или се свађам са женом.

Колона испред шалтера тражи
да се заведе ред са друге стране.

Најбитније је да ме не продају
они који ме цијене.

Након свађе ћутимо,
а да смо ћутали,
не би се свађали.

Народ жели промјене,
зато посланици мијењају партије.

Не мораш рећи шта си мислио,
па нисмо се посвађали!

Подигла се прашина,
да се сачува радно мјесто чистачици.

Сеоска имања обрађују дједови,
синови не знају међе,
а унуци ни дједове!

Тамо гдје је слаб домаћин,
гости су дошли да остану. 

ДРАГАН МИХАИЛОВИЋ   (1963)
(БЕОГРАД - БЕРН)

Де јуре је све више образованих,
а де факто све више неписмених.

Жене су боље у одржавању оружја -
редовно лакирају нокте!

Забрањено воће
се сервира за две особе!

За добру глуму су боље награђени
они који нису глумци!

Љубав је слепа
а почиње погледом.

Младост ужива у огледалу,
старост у сећању!

Мушкарци су саосећајнији од жена.
Кад њега боли глава, он пати.
Кад њу боли глава, пате обоје.

Најлепше су оне жене
које нису свесне своје лепоте.

Није му дала ни 50
па је добио све што је пожелео!

Пилотима аплаудирамо кад слете.
И политичарима би!



 

ВОЈИСЛАВ ЖАНЕТИЋ   (1963)
(БЕОГРАД)

Блажени су сиромашни новцем,
јер њихово није да га перу.

Иде тужилац улицом
и види нелегалну зграду.
Неколико година касније,
запрепасти се и саблазни. 

Логично је да терористе који то нису
хапси полиција која то није.

Нема смисла да постоје политички затвореници
у једној земљи где не постоји смислена политика.

Ништа јадније
него за освету одабрати просвету.

Нормалан живот моли
да му се овакви не враћамо.

Понекад може да се замисли
како се и сила срами због разлога
и начина њене употребе.

После студената који хоће да уче,
ваљало би организовати и
народ који хоће да слуша.

Слути да ће оптужба за рушење државе
постати једини доказ да постоји држава.

Чини се као да понекад није баш могуће
истовремено водити и рејтинг и државу.

ВЕСНА ДЕНЧИЋ   (1963 - 2020)
(БЕОГРАД)

Вођа је егзалтиран својим успехом.
Успео је да направи и прода сиротињу.

Десет божјих заповести
свели смо на разумну меру.

Децу није лако преварити.
Зато немају право гласа.

Кад је критика на месту,
критичар је само тренутна појава.

Лако је критиковати власт,
тешко је похвалити.

Лако је препознати кад медији лажу.
То раде стално.

Ми смо епски народ.
Страдамо у циклусима.

Не може полиција да хапси угледне грађане
само зато што су криминалци.

Не плашим се да кажем шта мислим.
Плашим се да мислим.

Опустите се.
Не прети нам никаква будућност!