ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Како гледам на стварност?
Па, не гледам телевизију.

Ако те не занима
шта први другима раде,
ти си следећи!

Кад гледам преносе из Скупштине,
афоризме пишем као реплике.

Гради се због уграђивања.
Због уграђивања изграђено се руши.

Због онога чему су прибегли,
неће побећи од одговорности.

Наше потрошачко друштво се заснива
на систему купљених вредности.

Утроба нам се преврће,
кад нешто не варимо.

Ручали смо.
Дали смо домаћици шлагворт
за колаче.

Ружан је као лопов.
Његову слику држим у остави,
да деца не краду пекмез.

Добар афоризам је уочљив.
Прво буде плагиран, 
а онда награђен.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Шетње су подсећања
некима да оду.

Велики сам купохоличар.
Често улазим у холове тржних центара
да се огрејем.

Не може нам бити добро.
Најгори нам то не могу приуштити.

На живот гледају са лепше стране.
Двоуме се између Златибора и Копаоника.

Го к'о прст.
Слуша оне, што говоре у рукавицама.

Гракни гавране!
Подсети нас на аналитичаре.

Бацамо капу увис!
Шешир нас храни.

Нема зграда без арматуре,
ни афоризама без структуре.

Они овде уносе немир.
Ако не буде њих,
ко ће одавде износити паре.

Да не кваримо.
Има ко је за то плаћен.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Радимо као црви.
Родиле су јабуке.

Пређене су црвене линије.
Остају црвени трагови.

Неоптерећенима знањем
надстрешнице падају.

Објекти немају употребну дозволу.
Субјекти су због овог објективно одговорни.

Козје стазе су за
жртвене јарце.

Радници покривају радна места.
Папири њихове послове.

Зна се ко је награђен за афоризме.
Не зна се који су то афоризми.

Афоризми из књиге
не оправдавају награде из биографије.

Станујем на десетом спрату.
Услуга лифтаџије је на висини.

Ушли смо у посао.
Излаз је у раду.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Држе све конце у својим рукама.
Пришивају коме шта хоће.

Кад га зарадимо са десет прстију,
новац само промени руке.

Испао је човек.
Он је прва лига!

Претресали су актуелну тему.
Дигла се велика прашина.

Највише су из куће понели
они што су најмање имали.

Ако сте део власти
припада вам све.

Немају шта да траже у Србији.
Добијају све на тацни!

Судиће им време.
Неће им дати за право.

Кријемо порекло новца,
а дичимо се пореклом кућних љубимаца.

Последњи динар
трошим пре првог.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ 

То су проверени кадрови:
нису школовани, нису радили,
нису овце чували...

Гори им под ногама.
Млакоње ништа не предузимају.

Будала за двојицу.
Наше најбоље кадровско решење.

Шака људи одлучује.
Шамара!

Борба против криминала је на речима.
Криминал је на делу.

Убеђени смо да телевизија
не утиче на наша убеђења.

Има причу.
Има и своју тачку.

Филмове гледамо уз грицкалице.
Глумци их не снимају за кикирики.

Ко је ове године делио награде,
догодине ће бити награђен.

Наградиће најбоље афоризме,
ако жири буде знао
шта је афоризам.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Мозгови су им да се смрзнеш!
Интелигенција им не досеже
до собне температуре.

Губљењем атрибута државности,
добија се придев избеглица.

Пуштени смо низ воду.
Само су врбе жалосне.

Подгревају приче да скрену пажњу
са горућих проблема.

Не скидају се са екрана.
То што причају је гола лаж.

Превели су нас жедне преко воде.
Казну за то нису попили.

Голи и боси решење виде
у актима грађанске непослушности.

На истој су таласној дужини.
Једни блеје са екрана,
а други испред телевизора.

Вагањем речи настаје афоризам
жељеног тона.

Приче подгревају,
а афоризме стављају под лед.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Ако нам узму меру,
отићи ћемо у другу димензију.

Где треба правити канализацију,
тамо се ништа не копа.

Дуг је зао друг,
осим оном ко нас задужује.

Иза свакога нешто остане.
Власт оставља последице.

Кад се заводи диктатура,
евидентира се сваки човек
који је против.

Највећи је проблем
преко кога се ћутке прелази.

Ништа немамо.
Живимо где је све политика.

Саградили бисмо кућетину,
да није наших међусобица.

Ситуација је тешка.
Нема више места вагању.

Школа је важна,
чим лажу да је имају.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (седми део)

Видели смо како се живи у кући Великог Брата.
Како се живи у његовој држави, 
то ћемо тек видети.

За актерима дрп система
чезну прдекане.

Звезде су украс неба,
где има много мрака.

Играле се делије насред земље Србије,
а онда се лопта откотрљала низ Копаоник.

Истине ради,
на Балкану после толико жртава,
жртвована је и истина.

Кад се у главама Црногораца
родило независно Косово,
на Ловћену је умрло чојство и јунаштво.

Косово нам је у срцу, али нам срце,
због Косова није на месту.

На Косову су трговци људским органима
постали органи власти.

Нисмо се приволели ниједном царству.
Хоћемо ми у Европску унију.

Очекивали смо улазак у комунизам.
Данас се комунизам зове ЕУ.

Са уласком у круг дванаест звездица,
за нас неће наступити звездани тренуци.

Сва средства су у игри.
Паре нам највише леже.

Симбол Европске уније је дванаест звездица.
Србија им дође као тринаесто прасе.

Срби су под своју контролу
ставили само рађање деце.

Србија и Турска не могу да уђу у ЕУ.
Оне ће обновити Отоманско царство.

Србима опада наталитет.
Такве мајка више не рађа.

Трла баба лан
и причала о Европској унији.

Турци су нас набијали на колац.
Европљани кажу да смо накриво насађени.

Ухваћен је на делу.
Присвајао је од државе један део.

Хоћемо у Европску унију.
Нећемо далеко.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (шести део)

Богатство стечено преко ноћи
залаже се да мрак вечно траје.

Буџет не може никако да се напуни.
Џепови имају предност.

Више не служимо војску.
Постали смо армија која служи тајкунима.

Испливао је шљам на површину
и почео да навраћа воду на своју воденицу.

Кумулирање функција корисно је за
акумулирање капитала.

Можда је разграната мрежа корупције и мита
утицала да заћути наша интелектуална елита.

Наручују се убиства као порције ћевапа.
Треба то сварити.

Не зна се ко зида, а ко малтер меша.
Али се зна ко се уграђује.

Пали смо на ниске гране,
кад су појединци разгранали посао.

Пали смо на ниске гране.
Нисмо успели неке људе да спустимо на земљу.

Поражене су широке народне масе.
Победили су уски лични интереси.

Постао сам члан партије.
За мене више не постоји ниједан члан закона.

Рупе у законима биле су легло криминала.
Кад је криминал ојачао, законом је легализован.

Све је транспарентно.
Само се важне ствари
одвијају далеко од очију јавности.

Све радимо за проценат.
У кризи смо сто посто.

Стигао сам први на циљ.
Имао сам пријатеља на правом месту.

Сутра почињем да крадем.
Што више украдем, лакше ћу откупити слободу.

Успешно је обављена правна операција.
Привреда је замрла, а тајкуни су оживели.

Често смо ратовали,
али земљу нисмо никад опустошили
као за време транзиције.

Што ми имамо криминалце,
па то је чудо божје.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (пети део)

Велике идеје служе
да се завара мали човек.

Вера у бољу будућност
у прошлости је доносила зло.

Више није битно да ли смо у затвору.
Важно је да се робија.

Данашњи људи од имена и презимена
имају само надимке.

Демократија је довољно пустила корене
да подземље ужива.

Живот тече даље,
док човек може да плива.

Изградња капитализма добро напредује.
За почетак је створена сиротиња.

Како изгледа демократија данас?
Погледајте глобалну диктатуру.

Можете штрајковати колико год хоћете.
Добро је то за развој демократије.

Налазимо се на дну дна
и хвалимо се - врх брате!

На питомој српској земљи
буја дивљи капитализам.

Ово није тренутак истине.
За то је потребна историјска дистанца.

Пристали смо на капитализам.
Од пристојног живота нема ништа.

Пролетери су били другови,
а губитници транзиције су господа.

Са демократијом нисмо ништа добили.
Постала је алиби за све.

Сви уносни послови
у себи крију сумњиве радње.

Свуда шкрипи,
али нема одјека.

Стигао је нови поредак.
У држави није ништа у реду.

Тиранија лажи
је демократска тековина.

Цвет нашег друштва
је друштванце трулих богаташа.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (четврти део)

Ако је човек на линији,
подобан је да се свуда петља.

Влада се може рушити само изнутра.
Споља је подупиру.

Власт је успешна,
али нема намеру да се око тога
убеђује са сиротињом.

Гласачи бирају, 
а изабрани новац сабирају.

Демократија се запатила.
Народ зато ужива.

Док је политика на сваком кораку,
поштење нећемо срести.

За политичаре нису важни принципи. 
Њих, у принципу, интересују
само цифре са што више нула.

Ко није у страначком јату
одмах му поткрешу крила.

Много је скупова на политичкој сцени,
али сви су празни.

На политичком тржишту подижу се цене,
али народу увек спусте.

Народ који нема шта да једе,
мора узети политику на зуб.

Народу је потребна нова шарена лажа.
Стара је избледела.

Наши политичари су прихватили тезу
да су Срби криви за све.
Неки уметници су се прихватили посла
да то овековече у својим делима.

Пошто је све продала
влада хоће да нас купи својом причом.

Предлоге који нам наносе озбиљне последице,
прихватамо као од шале.

Резултати владе су очигледни.
Види се сиротиња,
тамо где је никад није било.

Свака влада има поданике.
Њима брише патос.

Све професије могу да нађу
посао у иностранству.
Једино политичари раде у земљи
по налозима из иностранства.

Слушали смо приче о шареним врапцима.
Као награду добили смо празну државну касу.

У Србији се не граде путеви
од једног места до другог,
већ од избора до избора.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (трећи део)

Влада успешно решава све проблеме.
Од малог проблема направи велики,
па онај мали сви забораве.

Власт мора да вуче потезе,
али не мора да завлачи народ.

Власт увек рачуна на народ,
а народ од тог рачуна нема ништа.

Власт шири оптимизам.
Постала је уско грло.

Држе све конце под својим рукама,
а нису ништа довели под конац.

Историјска дистанца је потребно време
да се забораве злочини људи са власти.

Кад би људи владали собом,
друга им власт не би требала.

Кад је вођа потрчко,
народ тапка у месту.

Кад су Срби у питању,
матица је постала трут.

Камен мудрости није уграђен
у нашу пирамиду власти.

Недодирљиви људи
тичу се свих нас.

Нема га у држави.
То је наш вођа.

Нису изашли испод шињела.
Они стоје под кишобраном.

Пао нам је стандард.
Власт је ту да нам подиже расположење.

Повлаче се на власти
док не извуку корист.

Превели су нас жедне преко воде,
а ми ћутимо као заливени.

Све смо дали бившој браћи.
Узели су нам то за грех.

Сервирани су нама,
да њима буду сервилни.

Слободно критикујте политичке победнике
и више нећете бити слободни.

Ту негде, око полуга власти,
налазе се и златне полуге.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама"   (2011)   (други део)

Баш смо срећан народ.
Прво смо извукли живу главу,
а потом и дебљи крај.

Вунена времена и зима око срца
иду руку под руку.

За државу треба радити
да бисмо је имали.

Збир наших личних интереса
не чини државу.

Збир појединачних интереса
и ето заједничке штете.

Ивер не пада далеко од кладе.
Али су листови наше горе
расути по целом свету.

Истина о нама је неистина.

Јефтино смо се продали.
Скупо ће нас то коштати.

Народ је препуштен сам себи.
Држави само плаћа порез.

Нема им граница.
Срби су им комшије.

Нисмо ми робови.
Тек кад продамо земљу
стећи ћемо тај статус.

Одакле вучемо корене,
ми смо једва извукли живу главу.

Постали смо монета за поткусуривање.
Тако ћемо докусурити државност.

Срби верују у теорију завере,
а у питању је намера.

Србија је кључни играч на Балкану,
за постизање аутоголова.

Срби су добри као хлеб.
Комшије зато траже хлеба преко погаче.

Срби су криви као народ,
зато што су преживели геноцид.

Ударајући темеље капитализма,
ударили смо у темеље државе.

У Србији је најтеже онима
којима је Србија на срцу.

У шуми властитих интереса,
национални интерес нам дође као коров.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама" (2011)  (први део)

Да ли нам је мозак у глави довољно велики,
када нам је приход по глави становника
толико мали?!

До сада је за тајкуне радило време,
а од сада ће губитници транзиције.

Дошло је потрошачко друштво.
ми смо све продали.

За монополисте нема кризе.
Монопол над кризом имају сиромашни.

Зову се послодавци,
а раднике остављају без посла.

Инфлација ће нас пратити,
док од готовине будемо правили вересију.

Колико се у Србији асфалтира,
не може никако прашина да се слегне.

На послу гриземо,
а код куће немамо шта да једемо.

Носимо главу у торби,
да бисмо напунили потрошачку корпу.

Постигнут је социјални мир.
Сиротиња трпи и ћути,
а тајкуни ћуте и уживају.

Радници су све препустили случају,
а случај је хтео да остану без посла.

Радници су технолошки вишак у предузећима,
а пензионери у држави.

Све смо продали.
За те паре слободу не можемо купити.

Сви смо у игри,
да останемо без хлеба.

Спас је у одрживом развоју,
док ми незадрживо пропадамо.

Србија је неразвијена држава.
У њој појединци развијају посао.

Стисли смо зубе.
Одвајамо од уста.

Трошкови живота су велики,
па нам за живот остаје мало.

У време транзиције дошле су рђе
и сместиле индустрију у старо гвожђе.

Храна је скупа.
Мора бити да је то нечије масло.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Возимо, држећи своју десну страну,
док пред нас не изађе неко лево сметало.

Да смо бескичмењаци,
наш живот би имао неки други облик.

Дозвољавамо себи луксуз.
Плаћамо га својим сиромаштвом!

Дошло је до најгорег.
Он одлучује.

Јеси ли за копање литијума?
Не, ја сам писмен човек.

Још нисмо подигли оптужнице.
Почећемо од првог.

Награђени афоризам је пример,
како се не пишу афоризми.

Нама су обећавали брда и долине.
Себе су збринули и сад им је све равно.

Нећете копати!
Можете копати и рукама и ногама.

Финансијски су добри,
а лоши у сваком другом погледу.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Мањи смо од маковог зрна.
Нисмо дорасли историјском тренутку.

Вртимо се у круг.
Заокружујемо најгоре.

Пада се на малим стварима.
Овдашњи лопови су безбедни.

Купили су државу.
У којој су стицали противправну корист.

Наручено је убиство.
Конкурс за плаћеног убицу је завршен.

Будала за двојицу
представља све нас.

Пријатељи су нам они
које нам намећу непријатељи.

Добили су спор
зато што су одуговлачили.

Гледамо на телевизији,
ваде очи једни другима.

Покрио сам се по глави,
нису ми афоризми објављени у новинама.
Оне ће завршити у молерским капама.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Склоните се, да не гледате,
шта је закон дозволио деци!

Дају знаке да нису овце.
Буне се на сва звона.

Вртели смо главом, да то није истина.
Завртело нам се у глави,
кад смо сазнали да јесте.

Неки ће гласати за власт.
До наредних избора, у државном предузећу,
ништа не морају да раде.

Они што су испливали,
муљали су пре и после тога.

За уграђивање се
монтирају судски процеси.

Постали смо бројеви.
Саберимо се!

Ко ради на себи,
направи каријеру.

Не миришемо њушкала.

У центру пажње су жене
којима је Бог дао и левом и десном.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Бескичмењацима је родило.
Одговара им овај окоштали систем.

Мрак се хвата.
Неухватљиви су спонзори мрака.

Не могу вући потезе.
За њима се вуку репови.

Копали смо и рукама и ногама
да продамо руднике пара.
Сада копамо у рудницима!

Дуго тече одлив мозгова.
Заслужни за то стоје одливени.

Не можемо да избегнемо најгоре.
Избегавамо најбоље.

Изашли су са саопштењем.
Читају га испред зграде.

Отишли су на чашицу разговора,
да мисли преточе у речи.

Телевизија је избацила образовање и културу из програма.
Избацио сам телевизор из куће!

Нема посла без процената,
ни забаве без промила.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Зашто те једемо са седам кора?
'Лебе мекани!

Сити смо свега
што је донела глад за профитом.

Ишли су са митинга на митинг.
Упознали су градове где ће ићи на гласање.

Избацила их је поплава.
Они имају уплив на наше судбине.

Кад се политички круг пресече
линијом на којој се налази,
добије се празан скуп.

Шта нам доносе страни инвеститори?
Профит одлази тамо одакле су они дошли!

Од страних инвеститора добијамо милијарде.
У виду загађених честица!

Славимо слободне дане.
Ми то годинама нисмо.

Дотрајале робове су бацали у море.
Данас такве бацају недељом да раде!

Извео сам децу на пут.
Нисам их водио до аеродрома.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Правимо се да нисмо одавде.
Сутра ћемо, због тога,
морати одавде отићи.

Све смо просули,
а имали смо победу у џепу.

Партиципирају у власти.
Паразитирају!

Мења се режим саобраћаја.
Режим остаје исти.

Кад се странка подели на неколико крила,
она више не лети високо.

Ћути, може бити горе!
Они горе о томе размишљају.

Држе све под контролом,
они што су се отели контроли.

Све послове су завршили.
Нико од њих није завршио у затвору.

Не можемо да дођемо себи.
Пребивалишта су нам на броју нула.

Убили смо се учећи,
да не добијемо батине због лоших оцена.

 МИЛАН ПАНТИЋ

"Ма шта рече"   (2024)

Покварила ми се веш-машина,
поправио је мајстор за шишање.

Од укућана сам добио списак за продавницу,
платиће ми кад се вратим кући.

У нашој кући се зна шта је чије,
моје је све то да купим.

Најбитније је да ме не продају
они који ме цијене.

Тамо гдје је слаб домаћин,
гости су дошли да остану.

Мора да побиједи разум,
али чији?!

Ако не сијете своју њиву,
бићете дужни само држави за порез.

Кад ћемо стићи до циља, 
зависи од оних који постављају препреке.

Ко воли демократију,
дабогда је имао у својој кући!

Вођа је омогућио лијеп живот мањини
и заслужио да мањина гласа за њега.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Потрошачко смо друштво.
Трошимо време гледајући излоге.

Проблем су закони
и они који их усвајају.

Циљ је изборити се, да се на изборима,
могу најбољи изабрати.

Високу политику води дубока држава.

Дубока држава је рупа без дна.

Кажу да су јефтини политички поени.
Поента је у томе да од њих нема ништа скупље.

Приме плату и иду на опоравак.
Ја од своје не могу да се опоравим.

Лоши бацају прашину у очи,
а добри праше.

Деца нас временом откаче.
Зову нас кад им нешто запне.

Кратак афоризам оставља простор
за различита тумачења.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Уста су за патриотизам,
а џепови за паре.

Имају двотрећинску већину.
Националне интересе продају за готовину.

Одрећемо се преко новина,
оних са насловних страна.

Мајсторе враћамо на фабричка подешавања,
док машине не достигну радну температуру.

Место је упражњено.
На њему се не могу напунити џепови.

Даровити дају друштву више
него оно њима.

Воде се као нестали.
Гађани су навођеним ракетама.

Кад се стави тачка на брак
тек тада почиње прича.

Афористичар, који није на другој страни,
нема шта да тражи на том пољу.

Гледају ме попреко.
У афоризмима се налазе
моји погледи искоса.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Дрма им се столица.
Поданицима се пољуљало поверење.

Пролазимо као боси по трњу.
Нећемо трње да крчимо.

Нетом је ухапшен.
Припадало му је нето,
а он је узимао бруто.

По цену да им крче црева,
немају стомак за политику.

Седе у свечаној ложи.
Присутне ложе да добро раде.

Где су трули богаташи,
распада се све што није њихово.

Болесни дају знаке живота
да лекари учине нешто.

Стигло је пролеће.
Није зависило од човека.

Смењују се сунце и облак.
Они се договарају без проблема.

Сатира нам отвара очи,
а скривамо је од очију јавности.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Нису они залутали у свет мита и корупције.
Нашли смо се на пола!

Власт не бира средства.
Прелетачи могу изабрати:
новац, функције, некретнине...

Прљаво играју,
а зарађено перу!

Афоризмима покривамо криминал
да га боље видимо.

На телевизији бирам садржаје

који не изазивају гађење, повраћање
и пораст крвног притиска.

Ако позиција не среди бирачке спискове,
средиће опозицију!

Неко стоји на црти,
а неко на линији.

Пожари приводе локације намени.
Никога не приводе.

Живи се не чујемо,
кад узмемо телефон у руке.

Кад уђемо у продавницу,
много нас то изађе.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Речи дају чврстину афоризму.
Њихова слова су карактери.

Подилазе маси.
Подастиру јој обећања.

Иду од врата до врата.
Намештају изборе.

Ко купује гласове,
неће их од мене добити на поклон.

Служе странцима као отирач,
а код нас шетају црвеним тепихом.

Други одлучују о нашој судбини.
Први су им то омогућили.

Далеко ћемо стићи.
Иде им добро са нама.

Како се котирамо?
То се мери дубиномером!

Поцепали су папир.
На њему је писало кога ће разбуцати.

Изашли смо на кафу.
Она је моја шоља чаја.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Сносимо последице.
Они горе имају посла преко главе.

Од нечега мора да се живи.
Шта ћемо кад немамо ничега.

Мој град: 
банка, кладионица, банка, кладионица
и центар за социјални рад!

Политика нас не интересује.
Ми смо кандидати за народну кухињу.

Ситуација је весела.
Кад се сви заките,
цене радова скачу.

Пале би сила и неправда,
али су оне оруђе у рукама
колонијалног управника.

Раде за милостињу.
Не, они раде за богате послодавце.

Није се водио новцем.
Други су за њим трчали.

Они на екрану
кваре слику о нама.

Рио Тинто неће да оде.
Он је некоме дошао!

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Тупе ли, тупе,
а отупела јавност не реагује.

Не стоје добро у нашим очима.
Постали су ходајуће афере.

На њима је прекорачена сила.
Нашли су се полицији под ногама.

Све стране су незадовољне.
Широко им поље!

Заокружили смо странку
која је заокружила државност
делу наше територије.

Прелетачи су на прагу златног доба.
Владајућа странка ће им испунити све жеље.

Кажу да прелетачи добијају пуне џакове пара.
Али, треба одвадити мало!

Колико су нас олакшали,
толико им треба ставити на терет.

Цене су отишле у небо.
Паре из хеликоптера их не могу покрити.

Пустили смо мозак на пашу.
Посматрају нас као шаруље!

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Показују три прста.
Задужиће нас до трећег колена.

Обећавали су брда и долине,
само да први прођу кроз циљну равнину.

На све смо пристали.
Пристаје ли то нама?

Стигли су до првог милиона.
Први су се отели контроли.

Чиновници немају обавезу да раде.
Њихово је да гласају и иду на митинге.

Истичу своју стваралачку димензију.
Ништа не раде без уграђивања.

Састављати крај са крајем
или бити у ланцу криминала
су опције које нам се нуде.

Земља нам се дели на прву и другу,
а њом влада нека трећа.

Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.

Прозоре ломе
убачени елементи.