ЖЕЉКО МАРКОВИЋ

Показују три прста.
Задужиће нас до трећег колена.

Обећавали су брда и долине,
само да први прођу кроз циљну равнину.

На све смо пристали.
Пристаје ли то нама?

Стигли су до првог милиона.
Први су се отели контроли.

Чиновници немају обавезу да раде.
Њихово је да гласају и иду на митинге.

Истичу своју стваралачку димензију.
Ништа не раде без уграђивања.

Састављати крај са крајем
или бити у ланцу криминала
су опције које нам се нуде.

Земља нам се дели на прву и другу,
а њом влада нека трећа.

Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.

Прозоре ломе
убачени елементи.