ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"Истина о нама" (2011)  (први део)

Да ли нам је мозак у глави довољно велики,
када нам је приход по глави становника
толико мали?!

До сада је за тајкуне радило време,
а од сада ће губитници транзиције.

Дошло је потрошачко друштво.
ми смо све продали.

За монополисте нема кризе.
Монопол над кризом имају сиромашни.

Зову се послодавци,
а раднике остављају без посла.

Инфлација ће нас пратити,
док од готовине будемо правили вересију.

Колико се у Србији асфалтира,
не може никако прашина да се слегне.

На послу гриземо,
а код куће немамо шта да једемо.

Носимо главу у торби,
да бисмо напунили потрошачку корпу.

Постигнут је социјални мир.
Сиротиња трпи и ћути,
а тајкуни ћуте и уживају.

Радници су све препустили случају,
а случај је хтео да остану без посла.

Радници су технолошки вишак у предузећима,
а пензионери у држави.

Све смо продали.
За те паре слободу не можемо купити.

Сви смо у игри,
да останемо без хлеба.

Спас је у одрживом развоју,
док ми незадрживо пропадамо.

Србија је неразвијена држава.
У њој појединци развијају посао.

Стисли смо зубе.
Одвајамо од уста.

Трошкови живота су велики,
па нам за живот остаје мало.

У време транзиције дошле су рђе
и сместиле индустрију у старо гвожђе.

Храна је скупа.
Мора бити да је то нечије масло.