МОМЧИЛО КОПРИВИЦА   (1960)
(ГРАДИНА код ГАЦКА - БИЈЕЉИНА)

Ако сте увијек у праву,
значи да сте на власти.

Демократија је да свако може рећи
оно што предсједник мисли.

Добро је кад имаш доста,
боље ако имаш више,
најбоље ако те не ухвате.

Закорачили смо у демократију
гдје нам се губи сваки траг.

Заљубио сам се на први поглед,
можда и не бих да сам дуже гледао.

Имам само два проблема:
шта сад и шта послије.

Једино што дијелимо
је њено мишљење.

Кад је густо
људи се прориједе.

Наш пораз сачињен је
од свих наших побједа.

Не могу да имам жену и швалерку,
кажу да сам у сукобу интереса.

 

МИЛАДИН БЕРИЋ   (1962)
(БАЊА ЛУКА)

Демократија је уступак овцама
да саме изаберу ко ће их шишати.

Када деда сакрије паре у кући,
једино он од укућана не зна гдје су!

Када нула постане број један,
онда то није математички
већ друштвени проблем!

Кад вам дођу на ноге,
обично дође нешто и на руке.

Наш предсједник је посјетио америчког.
Да види куда идемо!

Онај за кога сам гласао
је заиста мој представник.
Иде за мене на љетовање,
на зимовање, на крстарење...

Онолико црногорско јунаштво
није се могло описати са тридесет слова.

Прије избора си један глас,
а послије избора једно грло.

Све смо приватизовали.
Само је циркус остао државни!

Чувајмо слике с изборних плаката,
требаће нам једном за потјернице.
 

СТАНИСЛАВ ТОМИЋ   (1986)
(ТУЗЛА - ЗВОРНИК)

Донесите поново кровни закон.
Овај прокишњава.

За овакво стање нема изговора.
Ни екавског ни ијекавског.

За то је требала доза храбрости.
Да није дозе, не би било ни храбрости.

Играли су као сат.
Ми смо навијали.

Између мене и газде влада солидарност.
Кад он мене није пријавио,
нећу ни ја њега.

Како је било на весељу?
Нисам позван да о томе говорим.

Кафа без шећера.
То је она кафа коју пијем без тебе...

Немам времена да читам књиге.
Не могу да стигнем на сто страна.

Они стичу богатство,
а ми утисак да то није поштено.

Отац је глава породице,
а мајка не зна гдје јој је глава. 

МИЛАН КУРИЏА   (1959)
(ДРВАР - ПРИЈЕДОР)

Велика је ствар дочекати прву пензију.
А онда још већа,
са првом пензијом дочекати другу.

Власт је сиротињска мајка.
Да није власти не би ни сиротиње било.

Власт оптужује опозицију
да има прљаве намере. 
Жели доћи на власт.

Експерт је онај човек
који на кратко и јасно питање
има дуг и нејасан одговор.

Кад пријатељ и ја одемо у риболов
ми са уловљеним рибама
проведемо целу ноћ.

Криминал блиједи када расте.
Што већи, то се слабије види.

Култура је оно стање
кад идеш у библиотеку,
а не мораш.

Наш највећи ратни циљ
је да дођемо до мира.

Срби су много страдали у сукобима.
Једни због граница, други због међа.

Стручни чланак о нашем привредном препороду
није прихваћен у економском часопису,
али је награђен као хумореска.

ДРАГАНА ПАШИЋ   (1979)
(БАЊА ЛУКА)

Да би некоме држао пажњу
не требају ти мишићи.

Жалосно је кад човјек
мора да напусти своју земљу
да би стао на своје ноге.

Живимо у таквом благостању
да од толиког добра нисмо ни примијетили
да смо у нестајању.

И кад идемо у корак с временом,
пролазност нас сустиже.

Једина додирна тачка између мене
и неких људи је тачка растојања.

Кад разбијемо предрасуде,
ствари постају кристално јасне.

Кад сабирам утиске о људима
који све раде из рачунице,
скратим поступак
и помножим их са нулом.

Крали су ми срце више пута
али их никад нисам пријавила за крађу.
Нисам имала срца.

Не вриједи са неким јести врећу соли,
ако недостаје зрно разума.

Неписано је правило
да у очима све пише.

 

БОРИСЛАВ МИТРОВИЋ   (1949 - 2019)
(РОГОЉИ код ГРАДИШКЕ - НОВА ТОПОЛА)

Ако је данас горе него јуче,
значи да власт нешто ради. 

Изградња аутопута касни
јер многи хоће да се уграде.

Купио сам радно мјесто,
а изгледа да ћу себи
морати уплаћивати и плату.

Најближе нам је оно
што је далеко од памети.

На оптуженичкој клупи
има мјеста за све чланове владе.
Била би то историјска сједница!

Напредне идеје у рукама полиције
су доказни материјал.

Народно вјеровање:
ако падне киша или власт,
биће то родна година!

Подвијен реп
је најчвршћи ослонац!

Покојнику свака част.
На сахрани нико није остао гладан.

Политичари се пљују преко медија
који могу најдаље да добаце.

ЈОВО НИКОЛИЋ   (1958)
(ТУТЊЕВАЦ код УГЉЕВИКА - УГЉЕВИК)

Ако држава не може платити судије
да раде поштено,
има ко може.

Вођа је ушао у сваку нашу кућу.
И изнио што се могло изнијети.

Овдје могу да те убију без икаквог повода.
Постоји хиљаду разлога за то.

Они који грабе ка врху,
још више ће грабити
кад прођу кроз циљ.

Па шта ако си свакој жени други.
Ниси ни први ни последњи.

Помози Боже, ако те има!
Ако те нема, реци,
да се не надамо!

Постигнуто је јединство мисли и акције.
Нити шта мислимо, нити шта радимо.

Резултати борбе су очигледни.
Гдје год погледаш, потребна је обнова.

Све је отишло у материну.
Ето, гдје нам је очевина.

Све су то голи лопови.
Зато не можемо да их скинемо. 

МИЛАН БУТРИЋ   (1964)
(СМЕДЕРЕВО)

Бринем о свом народу.
Морам и ја од нечега да живим.

Држава брине о својим грађанима.
Постали смо социјални случајеви.

Имамо слободу говора.
Псујемо ког стигнемо.

Када дођу на власт немају ништа.
Када одлазе са власти однесу све.

Не скривајте своје грешке.
Нека се деца уче.

Они нису вредни пажње.
Зато им се толико и дивимо.

Очекујемо велике промене у држави.
Стално гледамо временску прогнозу.

Попис је завршен.
Постали смо статистичка грешка.

Српски парламент је позориште.
У нашој кући.

Толико су ми се огадили.
Једва чекам да повучем воду.
 

ЗОРАН ПЛАВШИЋ   (1972)
(НОВИ ГРАД)

Влада задаје коначни ударац криминалу.
Лежећи полицајци су на улици.

Власт је пустила коријење.
Као и сваки коров.

Власт се престројила.
Пета колона сврстала се у прве редове.

Власт чини све на хигијени друштва.
Узели су нам црно испод нокта.

Вођа одбија храну.
Пије нам крв на сламку.

Заузели смо став,
а у случају најгорега
заузећемо још који.

Изборне листе нису нам
оставиле много простора.
Иза сваког имена је много квадрата.

Кад су нас превеслали
власт је обећала нове мостове.

На изборном тијелу
изредала се и власт и опозиција.
Сви су добили шансу.

Политика је курва.
Политичари су њени синови.
 

ТОМИСЛАВ МАРКОВИЋ   (1976)
(БЕЛОСАВЦИ код МЛАДЕНОВЦА - БЕОГРАД)

Благостање се шири
средствима информисања.

Графити су афоризми
препуштени улици.

Извори информисања су непоуздани,
па морамо да измишљамо.

Изгубили смо медијски рат
јер у њему нисмо учествовали.

Имамо два ока у глави.
Што би могло да доведе до нових подела.

Код нас је лако препознати успешног човека.
Носи главу на раменима.

Нама је морал на првом месту.
На другом је проституција.

Неочешљане мисли
настају у вуненим временима.

Не треба бежати од проблема.
Довољно је забити главу у песак.

Само у читуљи
нема сумњивих лица. 

ГИНА МИЋИЋ БУКВИЋ   (1912 - 2009)
(ГОДОВИК код ПОЖЕГЕ - )

Више би се допао
да ниси настојао да се допаднеш.

Док се мудар супроставља лудом ветру,
дотле луд успешно једри на њему.

Истеривање правде
доводи до неправде.

Кад се кеса испразни
тешко је штедети.

Ко хоће да помогне нађе могућност,
а ко неће нађе оправдање.

На свом животном путу
једнако живот уздижу правда и неправда,
рат и мир, живот и смрт.

Постоје истине које треба рећи
и оне које треба прећутати.

Сав се посвети слабостима,
да би био јак.

Све крајности држи
у свом средишту.

Стрпљивост је
највећа људска врлина. 

ЂОРЂЕ ЛАТИНОВИЋ   (1961)
(БОСАНСКА КРУПА - ГРАДИШКА)

Атомска бомба се прави
од обогаћеног уранијума,
а социјална бомба од осиромашеног народа.

Већина народа живи поштено.
Остали се сналазе.

Ја сам у сукобу интереса:
Хтио бих, а не могу!

Ко није с нама,
доћи ћемо по њега!

Лако је дати живот за идеју.
Дајте ми неку идеју за живот!

Луде срећа прати,
а паметне државна безбједност.

Народ трпи до одређене границе.
Послије иде у иностранство.

Смак свијета је
одјавна шпица историје.

У том грмаљу
лежи зец!

Циљ је тамо
гдје су средства. 

ЗОРАН СИМИЋ   (1959)
(ФОЧА)

Гледам да што мање видим.

Довикивањем се нећемо
дозвати памети.

Е, кад би се банке угледале на цркву,
да опросте дужницима својим.

Моја комшиница је жива ватра.
Цијели комшилук се пали на њу.

Мужеве који пију да све забораве -
код куће чекају жене које све памте.

Не узимам ја вас, госпођице,
за зло - него за жену.

Он је човјек од повјерења.
Све државне функције је
повјерио ужој родбини.

Политика је рај за политичаре,
а пакао за народ.

Породичног доктора ми бирамо.
Болест долази сама.

Поштене жене долазе кући на вријеме.
Остале не носе сат. 

МОМИР ВАСИЋ   (1958)
(ТУЗЛА - ЗВОРНИК)

Бескичмењаци су
надживјели и диносаурусе.

Да бисте дошли до подземља,
морате дотаћи дно.

Док сам чекао својих пет минута,
прегази ме вријеме.

Дошло нам је до грла,
али до мозга никако.

Запамтите добро,
заборав лијечи све.

Једине сигурне смјене
су мјесечеве мијене.

Јуче смо чекали боље сјутра,
а данас већ жалимо за оним од јуче.

Кад ти мисли одлутају,
битно је да имају гдје да се врате.

Мисао главу чува,
незнање је квари.

Право гласа је неотуђиво, 
не губи се ни после смрти. 

ДУШАН БОДРОЖИЋ   (1947 - 2016)
(ВРЛИКА код СПЛИТА - )

Афоризми су као телеграми.
Брзо путују, али се нерадо примају. 

Гдје су кривци?
Иза микрофона.

Иза мале истине
обавезан је већи оквир лажи.

Између сна и стварности
обично лежи будилник.

Истина и лаж,
вјечни тандем снова.

Истина је у средини,
између два чувара.

Ми клицали,
они стицали!

Негативци су успели.
Сви смо догурали до нуле.

Неким истинама
сваки дан је годишњица смрти.

Шутња је злато,
измерите ми онда једно кило.
Злата!

ДРАГОСЛАВ МИШИЋ   (1948)
(КУРЈАЧЕ код ПОЖАРЕВЦА - )

Да не би била мртво слово на папиру,
истина је цензурисана.

И највеће слободе говора
почеле су са зуцкањем.

Истина ће победити,
али то није разлог да дотле не лажемо.

Ја сам и на делу доказао
да сам за промене - рече камелеон.

Моћник није ни помислио,
а полтрон већ дели његово мишљење.

Није ефикасно жмурити
пред чињеницама које се чују.

Нису скренули с пута
Скренули су пут.

Силазак у народ је превентивна мера
да се народ не попне горе.

Симптоматично је да последња рупа
на свирали даје тон.

Што се пише крвљу,
поправља се мастилом. 

РАДОЈЕ НИКОЛИЋ   (1963)
(ВРШАЦ)

Ако те жртвују, онда си пион.
Ако се жртвујеш, онда си коњ.

Бетонски тротоари се свуда
замењују бехатонским.
Лакше се уграђују. 

Жене су као со.
Без њих је бљутаво,
али дижу притисак.

Ко краде, иде у затвор.
Осим ако украдено не подели с ким треба.

Купујмо домаће.
Наши људи су јефтинији.

Народни посланици имају посланички имунитет.
Скупштина је њихова сигурна кућа.

Не замерите Кинезима због дужничког ропства.
Нису они наши једини повериоци.

Не можемо да продамо веру за вечеру.
Већ смо је продали за ручак.

Прихватилишта за псе су потребнија
него прихватилишта за људе.
Бескућници, за сада, не уједају.

Селектор је смењен
јер није био тимски играч.
Хтео је сам да саставља тим.

СЛАВИЦА РИСТАНОВИЋ   (19??)
(???)

Влада ради плански:
прво нас одмери,
па нам уведе нове мере.

Док некима гураш прст у око
да те виде,
они који те виде не желе да те чују.

Истребили смо вашке,
али нас гњиде поједоше!

На вратима Раја пише:
Попуњено!

Нема човека без мане.
Мани ме се!

Не ћутим што немам шта да кажем,
већ што немам коме.

Певам за све паре.
Плачем за девизе!

После прве грешке све је сумњиво,
после друге све је узалуд!

Постоје две врсте жена:
оне од који не можеш побећи
и оне од којих не можеш отићи.

Развод је када испечеш
оно што си сам замесио.

 

ЈОВАН ВЕЉИН МОКРИНСКИ   (1955)
(МОКРИН - )

Да није деце,
ко би пристао да буде наша будућност?! 

Докле ћемо увозити пшеницу?
Па док будемо млатили празну сламу!

Испирање мозгова је било бања,
али је тек телевизија
омогућила кућно лечење.

Јавност је сасвим упозната,
али добро обавештени кругови нису у току.

Кад брига власти за народ пређе све границе,
помоћ стиже из целог света!

Кад се народ и власт разиђу,
милиција и народ се зближе!

Кад су људи свиње,
клање је неизбежно!

Лако је народу да има миран сан
кад га телевизија свако вече
успављује причама за децу!

Не брини, народе!
Све ће то телевизија позлатити!

Пропаганда вам је одлична!
Просто да не верујеш!

СТЕВАН Р. СТЕВИЋ   (1957 - 2026)
(ТРЊАЦИ код БРЧКОГ - НОВИ САД)

Док нису биле равноправне,
жене су држале само варјачу.
Сад држе и шрафцигер.

Здрава храна је нарочито добра
ако се послужује одмах након главног јела.

И једни и други имају све:
Једни све више, други све мање.

Кадија те тужи, кадија ти суди...
Ако, само нека правда побиједи!

Кад им ништа не полази за руком,
мушкарци засучу рукаве,
а жене скрате сукњу! 

Лијепо је кад људи мисле да сте паметни.
Проблем је ако то морате и доказивати!

Не гасите ватру на огњишту!
Биће вам хладно око срца.

Ни у коњским тркама
награде не добијају коњи,
већ они који их јашу!

Они који су гинули за отаџбину,
нису ни слутили да ће се
у њој умирати од глади...

У савременом браку,
муж и жена живе заједно,
а уживају одвојено.

БРАНИСЛАВ РИБАР   (1952)
(БРЕЗА код САРАЈЕВА - БРЧКО)

Био сам одан члан.
Све сам их одао.

Да ми је макар да будем
посљедњи међу једнакима. 

Диплому није добио на лијепе очи.
Жртвовао је јагње.

Док смо били земља сељака,
знали смо ком опанци ком обојци.

Имамо незасите политичаре.
А глад не зна за стид.

Многи краду,
јер их је срамота да просе.

Не говорите о свом поштењу
у присуству живих свједока.

Немам порока.
Не пијем, не пушим,
а и године чине своје.

Не мислите често својом главом!
Прећи ће вам у навику.

Пао је с коња на магарца.
Није страшно. Важно је да јаше.

ЉУБИША ТОДОРОВИЋ   (19??)
( - БОР)

Водим уредан живот.
Увек запишем кад ручамо.

Да нам је Шекспира
наша трагедија била би комплетна!

Имамо независно судство.
Сваки судија је прича за себе!

Испуњавам све услове конкурса
и не дам ни пару више!

Кад год се нађем у друштву мајмуна,
ангажујем гориле!

Код нас је крађа на кило
превршила сваку меру!

Немамо снаге за преокрет.
Нико дупе не помера!

Овде нема демократије,
али кога нема без њега се може!

Победили бисмо сами себе
да поражени није најавио жалбу!

То што се народ једе изнутра
неко финансира споља! 

ДРАГАН МИТИЋ   (1956)
(НИШ -)

Афоризми су свици
у тамној шуми званичних вести.

Време брзо иде!
То може бити добро,
само ако сте га чврсто оседлали.

Добар афоризам је
велика књига у неколико речи.

И мрак да поједе
све што нам је влада дала -
остао би гладан.

И нешто чисто логично у рукама политичара
постане и прљаво и погрешно.

Јесте тешко то разумети,
али ако ниси спреман да се
некада вратиш на почетак,
нећеш стићи до краја.

Кад политичару владање уђе у крв,
следећи мандат неће пустити без крви.

Не дели људе на добре и лоше,
али пази с ким одлазиш у рат.

Стварно смо различити:
он тражи такву која није имала никог пре њега,
а она жели таквог
који неће имати ниједну после ње.

Чојство кажеш...
а немаш ништа друго
што има бољу прођу?
 

НЕДЕЉКО БЛАЖИЋ   (1963)
(БУКОВИЦА код ЈАЈЦА - БРЧКО)

Главу горе.
Само нам Бог може помоћи.

Да нисмо сисали весла,
не би нам све лађе потонуле.

Код нас људи све од себе дају
једино онда кад другоме јаму копају.

Код толиких органа
запослени су им само унутрашњи -
полиција и желудац.

Наивни падају на леђа,
а мудри на кољена.

Од једног језика смо направили три.
Сасвим довољно да се не разумијемо.

Оштар језик је мач
са двије оштрице.

Пацови су спашени.
Експерименти се врше над Србима.

Послије сваког петка долази боље сутра.
Не иде се у школу.

Све је у нашим рукама.
У њиховим смо само ми.
 

ВОЈИН ТРИВУНОВИЋ   (1956)
(РУДИЋИ код ГЛАМОЧА - БАЊА ЛУКА)

Да су видјели даље од носа,
не би очи вадили за сваку ситницу.

Нама су обећали рај.
Повјеровасмо им јер,
они већ живе боговски.

Не могу толико навући коњи тегљачи
колико парадни коњи могу потрошити.

Опет ће нас преварити
иако смо већ прекувани.

Почела је да пише афоризме
само због тога што јој је
мој био смијешан!

Све раде у име народа,
а народ не зна како се зове.

Траже да им дамо још мало времена.
Да и њега убију.

У БиХ нису равноправна ни та три слова.
Средње је мало.

Чим је одвезао језик,
свезали су му руке.

Човјек пукне,
а да није испалио ни метка. 

МИОДРАГ ТОМИЋ   (1945)
(СТУБЛИНЕ код ОБРЕНОВЦА - ОБРЕНОВАЦ)

Грађани не брините.
Влада ће вам обезвредити -
миран и спокојан живот.

Ево како изгледа наша слика,
ни мање државе ни више издајника.

Народ свако јутро устаје,
али се не буди годинама.

Нема мере -
колико су тешки.

Немамо ми више деце за рат.
А немамо их ни да пођу у први разред.

Он нема истомишљенике.
Његове глупости су незамисливе.

Платићемо добро
да нас неко купи.

Све тече и све се мења -
сем корумпиране власти
и наивног јавног мњења.

Уздај се у се
и у своје полтронске склоности.

Циљ оправдава - приступница. 

ЂОКИЦА МИЉКОВИЋ   (1948)
(НОВО СЕЛО код ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ)

Живот је посветио идеји.
Идеја га је коштала живота.

Кад политичар говори,
не треба га гледати у нос.
Он расте само Пинокију.

Лако је критиковати власт.
Буди ти, бато мој, мајстор па је похвали.

Неко се позива на поштење,
а неко на посланички имунитет.

Редослед упирања у човека:
поглед, прст, цев!

Срећа наша што је рупа на дну брода.
Да је на палуби - видела би се.

У политичкој кухињи запржили су ми чорбу.
Кусам је у народној.

У политици су правила игре најједноставнија.
Све је дозвољено.

Фатаморгана може бити
природни и политички феномен.
Овај други траје много дуже. 

Чим се гради, неко се угради.
Нико не зна о коме се ради.

ПРЕДРАГ Н. РАШУЛА   (1965)
(САНСКИ МОСТ - БРЧКО)

Брак је заједница истомишљеника,
гдје обоје мисле да су могли боље проћи.

Велики људи
су настали од малих.

Знак да сте ушли у године:
кад вам је битније какав је доктор,
а не сестра.

Израз "стао на луди камен"
јесте замјена теза.
Камен је био нормалан. 

Младост-лудост.
А онда младост прође.

Немам ништа.
И све сам то стекао поштеним радом.

Опљачкана банка!
Додуше, прва је почела.

Прошао сам одлично на полиграфу.
Све сам знао.

Тесла се није женио.
Он је био геније.

Хтео сам да смршам,
али сам се удебљао.
Добро, важно је учествовати.

ПЕТАР МИЛАТОВИЋ   (1949 - 2025)
(ВЕЛЕТА код ДАНИЛОВГРАДА)

Ако хоћеш да злоупотријебиш
моју пружену руку,
савићу је у лакту!

Бићеш највећи несрећник
ако твоја срећа зависи од другога!

Ми смо миротворци,
кад вас потаманимо!

Не требају им никакве маске.
Најсавршеније су оне
са којима су рођени! 

Њихов највећи успех је
да не успеју други!

Самосталан, независан човек је само онај
који зависи од сопствене памети!

Свезнајуће незналице не признају аргументе,
али аргументују своје незнање!

Скоро се сви сврсташе у бројне странке,
а у људе ретко ко!

Човек који је срећан кад другога усрећи
већ је купио улазницу за вечност!

Шта ће Србима смак свијета?
Довољни су једни другима!

АЛЕКСАНДАР М. ДЕВЕТАК   (1956)
(ВРБАС - ДАБЛИН)

Више ни помоћу компаса не можемо да
одредимо на којој се страни налазимо.

Да није обарача,
неки ни прстом не би мрднули.

Једни би уздуж, а други попреко,
па нам ништа друго не преостаје
него да се прекрстимо.

Још увек чекамо
да престане чекање.

Кад добијемо ногом у задњицу,
то ће нам зарачунати у надницу.

Ко хоће тај и може.
А, ко може, тај бесплатно неће.

Пао ми је мрак на очи.
Живо ме интересује да ли је то знак
да сам коначно прогледао.

Састали се отпадник народа,
незапослен и нерадник
и направили авангарду.

Свака читуља
један читалац мање.

Чешће окрећите лист,
јер тако нико неће знати
на којој сте страни. 

НЕНАД ЖИВКОВИЋ   (1963 - 2017)
(ВЕЛИКО ГРАДИШТЕ - БЕОГРАД)

Ако ме досад ниси нашла у себи
немој да ме тражиш ни по кафанама!

Зар поред толико лепих лажи
да поверујем у тако ружну истину?

Земља је стварно округла.
Кад год одем од тебе, ја ти се вратим.

Кад би се од глупости живело,
колико би овде било бесмртних.

Моја комшиница је данас цепала дрва.
Хтео сам да јој помогнем,
али ме у томе спречавају конвенције
о равноправности полова.

Не правите будалу од мене.
Толико могу и сам!

Пала цена карактеру.
Ја пожурио док се не распрода,
кад оно - нигде живе душе.

Паметан човек зна када
да се прави блесав.

Сиротиња има увек нешто
да подели са другима.
И богати би делили али немају шта. 

Чак ни неправда
није праведно распоређена.

ГОРАН МРАКИЋ   (1979)
(ВЕЛИКИ СЕМИКЛУШ - ТЕМИШВАР)

Добили смо вишепартијски систем:
више партија, исти систем!

Дражи ми је и даљински
од ближњега свог.

Ко је за, нека подигне руку!
Ко је против, нека подигне обе!

Мој је деда четовао по шумама,
а ја на интернету.

На српском је и добар дан
говор мржње!

Некада сам живео као пас.
Сада је то само лепа успомена.

Од када робујемо?
Од дана ослобођења!

Попустио бих у расправи са вама
али бојим се
да ће ме живци предухитрити.

Уписао сам дете у први разред.
Одељење за непушаче.

Шта нам вреди то
што смо сви једнаки пред законом,
када је овде све ван закона.

 

УРОШ ПАПЕШ   (1989)
(КРАГУЈЕВАЦ - БЕОГРАД)

Воља грађана у потпуности је слободна!
У ваша четири зида
радите и мислите шта хоћете! 

Ја преживљавам из дана у дан.
Од тога ми зависи сутра!

Када све саберемо
бићемо као један!

Мом шефу је лако да се преквалификује.
Нема никакву школу!

На ивици провалије краси нас оптимизам.
Проблеме ћемо решавати у лету!

Отаџбина је дошла да ми попише ствари.
Моја породица већ две генерације
није платила главом!

Преговоре смо обавили баш како ваља,
а требало је да радимо у нашу корист.

Сви мислимо да живимо слободно.
На то се своди наша слобода мишљења!

Слобода мишљења!
Само сам помислио.

У Србији се лако прелази граница.
То је овде линија мањег отпора.

ЗОРАН НИКОЛИЋ МАЛИ   (1957)
(ЂАКУС код ПРОКУПЉА - НИШ)

Жене не знају шта раде -
али знају шта желе.

Жене увек желе да набаце крпице,
мушкарци да их скину.

Из глупости моје деце
видим себе из млађих дана.

Имао је велику ствар -
али не у глави.

Кад нико постане неко,
он мисли да је нешто.

Мало им је што лажу данас -
лажу и за боље сутра.

Плашио се две ствари -
свега и свачега.

Поштен народ:
свако купује своје радно место.

Пуна школа ђака,
нигде професора - штрајкују.

Скретали су нам пажњу:
не видимо себе.

 

ЈЕЛЕНА КАНАЧКИ   (1952)
( - ВРШАЦ)

Главне улице се лако препознају.
Имају највише просјака.

Имају жене, имају љубавнице, имају Србију...
Па ко ће све то толико волети?

Ми смо толико напредни,
да нам се истина мења
свако вече у пола осам.

Мишје рупе тесне су тајкунима.
У полицији су рупе веће.

Не признају ми памет,
а ја ништа друго немам!

Не стајте ми на муку,
само ми је она остала!

Они који имају највише,
куну се у оне који имају најмање.
Која је то љубав?

Откад су упловили у политичке воде,
ветар им је наклоњенији!

Разлика између њих и нас је
што су нам уста гладна,
а њима дупета.

Такмиче се тајкуни, чија је свећа већа!
Џаба, ничија до зоре није горела.

 

МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ   (1952)
(ЛОЗНИЦА - КРЊЕВО код ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ)

Ако због неке жене изгубите памет,
не очајавајте.
Тада сигурно знате да је имате.

Добио сам велико наследство.
Колико ћу да га отплаћујем, не знам. 

Завидим мајмунима.
Једино они живе у нади
да ће једног дана постати људи.

Комшија ми стално говори:
Ниједној жени немој остати дужан.
Послушао сам га.
Почињем од његове.

Ми сељаци смо небески радници.
Стално гледамо у небо... и чекамо?

Моја жена има два изабрана лекара.
Код једног иде кад је болесна,
а код другог кад јој нешто фали.

Не дозвољавам жени да ми соли памет.
На дијети сам.

Није тачно да народ нема шта да једе.
Једноставно, штрајкује глађу из истог разлога.

Политичка пословица:
Немој све да обећаш данас,
остави мало и за сутра.

Шта вреди што сам купио ново одело
кад жена каже да ми не стоји добро.

ВИТОМИР ЋУРЧИН   (1948)
(ЗРЕЊАНИН)

Бољи живот нам је надохват руку,
али ми их не вадимо из џепова.

Догорело је до ноката,
али нам је срећом вода до грла.

Капитен је имао политичког слуха.
Изабрао је праву страну.

Некад се одлазило трбухом за крухом,
а сада главом без обзира.

Није страшно
што вам је вода дошла до грла,
ако на ивици базена испијате коктеле! 

Паметни нам неповратно одлазе,
али нам зато препаметни остају!

После сваке победе
бацали смо тренера у вис,
све до првог пораза
кад смо га бацили у даљ.

Пројекције су нам суморне,
представе режиране,
а програм већ виђен!

Руски рулет има све више присталица.
Што их је више, све нас је мање.

Средња класа је нестала
јер осредњост није наш циљ!

ГРУЈО ЛЕРО   (1949)
(БАБУНАЦ код ВИСОКОГ - БИЈЕЉИНА)

Да није био добар као хљеб,
не би се нашао у сосу.

Дјед и бака су живи,
али је њихова меморија - in memoriam.

Жена је највећи полиглота.
Једна глава - хиљаду језика.

Женама је њежност -
јача страна.

Жене воле официре,
али на занимање радије иду са војницима.

За афоризам је важан обрт.
И занатство.

За дјевојку која се добро уда,
каже се да је на коњу.

Русе не могу оптужити за прање новца.
Они перу рубље.

Све бих дао за дјевојку,
само да не буде дјевојка за све.

Срце је најбољи човјеков пријатељ.
Само га једном у животу изда. 

БОЈАН РАЈЕВИЋ   (1988)
(ЦЕТИЊЕ)

Замијењена је сијалица на уличној расвјети.
Пројекат је реализован уз помоћ Европске уније.

Здрав човјек има хиљаду жеља,
а болестан само једну:
да побиједи на изборима!

И ми коња за трку имамо.
Тренутно је на водећој позицији.

Каква координација покрета и говора!
Чим зине - слаже!

Ко лаже, тај и краде.
На њега пада цијела организација посла.

Моји афоризми су толико добри
да је свака ријеч сувишна.

Многи политичари имају јахте,
али је доста и грађана који живе на води.

Нема потребе да се бринемо за цијене.
Оне више нису мале!

Оптужени сте да сте давали мито.
Шта имате да понудите у своју одбрану?

У ланцу исхране
народ је карика која недостаје. 

ДРАШКО ВЕСЕЛИНОВИЋ   (1959)
(ЉУБЉАНА)

Ако желиш чисту еколошку средину,
мораш трпети инсекте.

Више си информисан,
више имаш брига.

Дугорочни циљ човека је да уништи себе.
Краткорочни - друге.

Или си успешан у послу,
или си поштен.

Када си високо,
тешко је ићи више,
а када си ниско,
с лакоћом падаш још ниже.

Кад не бих радио то што радим, 
не бих био то што јесам.

Компромис је као воће.
Лако труне.

Разболео сам се на одмору,
раније нисам имао времена.

Сложна браћа су сложна
док се не ожене.

Толико је украо
да је лако постао поштен. 

ВЛАДИСЛАВ ВЛАХОВИЋ   (1963)
(РОВЦА код КОЛАШИНА - ПОДГОРИЦА)

Вјерне жене су оне које мисле
на свога мужа и кад су с другим.

Вјерујем у снове.
Све што сам ружно сањао,
остварило ми се. 

Да бих остварио своје снове
не смијем да заспим.

Кад год радимо против себе
немамо ниједног издајника.

Кад је полиција похапсила криминалце,
више није имала коме предати смјену.

Кад сам кренуо да бјежим,
нијесам ни слутио
да ћу постати вођа пута.

Код нас нема ништа до чуда,
а чудо је да ишта има.

На мала врата су улазили,
на велика - износили.

Откад су обећали боље сјутра,
није нам свитало.

Прави су мађионичари.
Покрали су нас
док смо им аплаудирали.

ДИНКО ОСМАНЧЕВИЋ   (1971)
(БАЊА ЛУКА)

Живот је само она цртица
између два датума на епитафу.

Заклели су се отаџбини,
а народ одвели у материну.

Има ли ишта у нашој земљи,
а да је и даље наше?
Сем дугова, наравно!

Инфлација је кад си пун пара као брод,
а тонеш као Титаник.

Млади су наше златне резерве,
депоновали смо их у иностранство.

Молимо за мир,
писало је на вратима амбуланте,
молимо за здравље, дописао сам.

Пописи су некада служили
да се види колико нас има,
а сада, да се види колико нас нема.

Поштујте своје претке,
мајмуни једни!

Сатиричар је увијек на ивици,
да се нађе у марици.

У невољи се виде пријатељи,
мада се углавном не виде.
 

МИЛАД ОБРЕНОВИЋ   (1954)
(РОГАТИЦА)

Ако нас навуку на танак лед -
мора пући.

Ако си на правом путу
онда ти ни кривине не сметају.

Да више не идемо стопама предака,
видљиво је по дјечијим стопама.

Да се игра Лига гладних,
ми бисмо сваке године
играли лигу шампиона. 

Док смо дизали два прста,
јели смо три пута.
Од како смо почели дизати три прста,
једемо једва једном.

Изгубили смо сваку мјеру.
Зато и јесмо за поткусуривање.

Ко је прикључен на државни апарат,
њему друга инфузија не треба.

Ми имамо толико гладних
да је просто дошло до презасићености.

Ми њих заокружимо,
они нас прекриже.
Човјек само да се крсти.

У Бриселу наши представници
не заузимају став.
Они заузимају позу.

ГОРАН КЉАЈИЋ   (1955)
(ЧАПЉИНА - БАЊА ЛУКА)

Боље да држите ситуацију у руци
него она вас у шаци.

Да је бранио нас како брани себе,
можда би било нешто и од нас и од њега.

Наше законодавство је врло прецизно:
може да буде и овако и онако.

Не можеш свима угодити!
Зато се ограничи на себе!

Пристајањем на правила,
већ сте у партији.

Само ми можемо добити слободу,
а дати државу!

Сви који не могу, тако би радо помогли,
а сви који могу - управо су заузети!

Убијеш једно, па си убица.
Убијеш милионе, и ето историјске личности.

У Босни су избори слободни -
организује их окупатор!

У земљи лажи,
сатира се не тражи.
 

ЖИВКО ВУЈИЋ   (1947)
(ЉУБАТОВЦИ код ЛАКТАША - БАЊА ЛУКА)

Демократија би могла да заживи,
да вођа хоће како неће.

Замислите скупштину лопова.
Да ли треба да је замишљате?

Наши национални циљеви нису уништени.
Не може се уништити оно чега нема.

Нећемо остати непознати.
Наши промашаји су историјски.

Ово данас је све даље
од бољег сутра.

Политички афоризам је као пчела.
Отров је за власт, а мед за народ.

Почео сам освајањем,
а завршио капитулацијом.
Удала се за мене.

Рекао бих ја вођи да кола иду низбрдо.
Али, забрањен је разговор са возачем.

Савремена истина је
као клас пшенице на вјетру. 
Пред јачим се више повија.

Тешко је рећи да власт не ваља,
кад не знамо каква је она која је добра.

МИЛУТИН ПЕЈИЋ   (1947)
(АЛЕКСИЋИ код ЛАКТАША - БАЊА ЛУКА)

Вођа тврди да је стање,
сваког дана, све боље. 
Очито, тако конта,
на основу свог конта.

За промјене није вријеме,
а кад буде - биће касно.

За успјех у политици веома је битно
знати када треба затворити очи,
а када уста.

Кад смо гласали за нашег Вођу
имали смо добре намјере.
Али, нисмо имали памети!

Код нас нема више пете колоне.
Сви из пете, сада су у првој.

Министар културе је у дилеми:
да ли откривати таленте
или покривати идиоте?!

Није једноставно флертовати.
Треба прићи што ближе,
а не отићи предалеко.

Не поштују сви љекари Хипократову заклетву.
Неки да, а неки само кад им се да.

Политика је умијеће да се другом,
уз његову сагласност,
напуни глава и испразне џепови.

Што је жена љепша,
то је мање своја!

РИСТО ВАСИЛЕВСКИ   (1943)
(НАКОЛЕЦ, С. Македонија - СМЕДЕРЕВО)

Врата према истини или неистини,
или према рају или паклу,
свако сам отвара.

Време је неправедно.
За неке има исувише времена.

Да није направљен први корак ка нади,
никада се не би стигло до безнађа.

Ко не зна како је стигао довде,
тешко ће пронаћи пут одавде.

Мудри су они који празнину духа
испуњавају ћутањем.

Најбоље успева оно што - 
само никне!

Неизвесност је сито које просејава
сва очекивања од живота.

Права слика историје биће она
коју прихвати последњи човек.

Све што се стално понавља
личи на живот.

Треба учити од времена.
Не треба се никад понављати. 

СУЗАНА ЈОВАНОВИЋ   (1968)
(ЗАЈЕЧАР -)

Буква служи да се ложи.
Буквалиста такође.

Волим да сам сита.
Али не и свега.

Добро васпитани људи
подносе и оне који то нису.

Живот ће ми променити
једино књига умрлих.

И би жеља. Стварна.
И оста жеља. Пуста.

Наравно да је битно твоје мишљење.
Али не мени.

Начин на који ме бари
идеалан је да прокључам.

Од лажног на себи
имала сам само њега.

Слажу се.
Али само у хороскопу.

Уз јутарњу кафу
потребан је само шећер...
да седи поред мене. 

БОЖИДАР ПЕШЕВ   (1946)
(СКОПЉЕ - БЕОГРАД)

Бизнис је уносна ствар,
нарочито када продајеш сопствени народ.

Били смо на добром путу
док нисмо схватили да пут није завршен.

Било би све како треба
да није наде да ће бити још горе.

Веровао сам у демократију
док на власт нису дошли демократи.

Знао је да ће на крају да победи истина.
Зато је и лагао целог живота.

Избори су на прагу.
Станите на праг да вам га не украду!

Ко ради тај и греши
све док други плаћају.

Председник је толико паметан да
ме је просто срамота да га слушам.

У животу ништа није научио.
То му је помогло у политици.

Узели су ми реч из уста.
Још је једино то остало да узму.

 

НИКОЛА ПЕШИЋ   (1948 - 2019)
(СЕМЧЕ код ГАЏИНОГ ХАНА - НИШ)

Бадава су блокирали пругу,
када су пропустили и последњи воз
да реше проблем!

Био је незаменљив.
Таквих је пуно гробље!

Благо неписменима.
Бадава им диктирају!

Богати се слажу да
и сиротињи припада рај,
али на оном свету!

Боље је да о вама ударе на сва звона,
него да ти учине минутом ћутања!

Бубањ среће нема више шта да окреће,
све је отишло на добош!

Влада вуче потезе,
а народ потеже!

И ја сам за промене,
али не почињите од мене!

Постаћу јавна личност.
Мораћу да просим по улицама.

Укрштеница је женског рода,
зато се и решава водоравно
помоћу усправног!
 

ДРАГАН ПАВЛИЧИЋ   (1957)
(ДАНИЛОВГРАД - ПОДГОРИЦА)

Афоризам по глави политичара.
Боли ли боли.

Будућност је почела.
Све смо ближи крају.

Добили су изборе тројкама.
Један је гласао за тројицу!

И мајмуни штрајкују.
Не желе да направе новог човјека.

Истина је као јутро.
Тек кад сване види се!

Код нас не постоји покрет отпора,
већ отпор покретима.

По глави становника,
ми имамо најмање у глави.

Понекад волим да слушам посмртне говоре.
Накратко помислим да смо добар народ.

Пред законом смо сви једнаки.
Пред судијом - како ко!?

Свако је ковач своје среће,
а наковањ туђе. 

ДЕЈАН МИЛИЧИЋ   (1961)
(ПЉЕВЉА)

Вјерујемо у реформе.
Можда нас врате у стара добра времена.

Дјеца нам слабо једу,
па смо се одлучили за треће.

Заварали смо непријатеља.
Од нас - ни трага ни гласа.

Зарадите аплаудирајући!
Поновна тезга за четири године.

Избори су завршени.
Сад народ треба научити памети.

Нека вас не брине сушни период.
После мене - потоп!

Нисам примљен у академију -
бесједа ми је била више преступна
него приступна.

Организујемо сачекуше!
Може на почек.

Потомцима о овоме не смијемо причати.
Пјеваћемо им пјесме јуначке.

Превара је успјела.
Сад је истина.


 

НЕБОЈША П. ИВАШТАНИН   (1946)
(ЈАРУЖАНИ ЛАМИНЦИ код ГРАДИШКЕ - ГРАДИШКА)

Живот је једина битка
коју још нико није преживио.

Идеја није лоша,
под условом да никоме
не падне на памет да је оствари.

Најсветија човјекова обавеза
јесте да буде човјек.

Отворите понекад књигу.
Да мало провјетрите душу.

Помирио сам се са судбином,
али Бог одуговлачи да закаже расправу.

Само борба за власт је беспоштеднија
од борбе за голи живот.

Сваки султан који претендује на Косово,
осуђен је на свог Милоша.

Трагедија је кад сте носили у срцу
оне који вас носе на души.

Човјеку је у браку много лакше
да створи реалну представу о паклу.

Што се нас тиче, нисте мета.
Ви сте - промашај. 

НЕНАД ЈЕФТИЋ   (1957)
(ВИСОКО - КОЗАРСКА ДУБИЦА)

Био је у току збивања.
Потонуо је у стварност.

Вођа убија ријечима -
највише истину.

Добро је да постоји глава, иначе,
гдје би све глупост била расута?!

Јаки смо. 
И дно пробијамо.

Као робови нисмо у ланцима,
већ у дуговима.

Многима слава
нема гдје ударити!

Повампирио се!
Не држи га ни гробно мјесто.

Торба му је празна
иако носи главу у њој!

Човјек умом помјера доста -
жена љепотом све!

Шалим се на рачун владе,
јер је мој блокиран.

МЛАДОМИР КНЕЖЕВИЋ   (1955)
(ЛИПНИЦА код ЧАЧКА - ПОЖЕГА)

Економско урушавање
скраћено се пише ЕУ.

Жена је моја највећа брига,
а комшиница ми дође као разбибрига.

За мајмуне је банана све,
па чак и држава.

Захваљујући глупим људима,
знамо за паметне.

Знам ја нас,
биће како они кажу.

Знам ја нас -
и три столице су нам мало.

Када жене заузму положај 
мушкарци раде.

Ко не користи памет,
исти је као онај што је нема.

На челу се види
да ли је глава празна.

Толико смо их добро слушали
да смо сами себе упропастили.

ЈОВАН РУКАВИНА   (1959)
(ШАБАЦ)

Боранија хоће
за главну трпезу!

За прави моменат
треба доста времена.

Кад Србији буде добро,
биће скоро пропаст света!

Како саставити крај с крајем
је проблем ове средине.

Ко стално мућка,
увек се слади.

На врху пирамиде је круг
који одлучује!

Одмоћићу ти,
да би ти показао да имам моћ!

Одрастао је међу људима.
То га је и опаметило.

Права риба је кост у грлу
већини мушкараца!

У свему можеш да будеш први,
осим ако имаш друго мишљење! 

НЕБОЈША БОРОВИНА   (1955)
(ХАН ПИЈЕСАК - ВЛАСЕНИЦА)

Дали смо им повјерење,
да имају шта прокоцкати.

И скупштински чекић се
понаша као посланик.
Лупа. 

Искусан риболовац ситну рибу пеца,
крупну купује.

Кад лопов постане политичар,
више то не ради волонтерски.

Кад се гладни састану,
сити се испричају.

Није лако бити на власти.
Видите које су муке док се сиђе.

Политичари мењају дресове,
а народ игра го.

Посветили смо пуну пажњу криминалу.
Зато и функционише тако добро.

Пријети нам нестанак,
једино смо ту на добром путу.

Сиротиња је стрпљива.
Њено вријеме тек долази.

ЖИВКО ЂУЗА   (1953)
(ПОДРАШНИЦА код МРКОЊИЋ ГРАДА)

Актери смо великих догађаја.
На нама су се кола сломила.

Говорећи нису ништа рекли,
али су послали јасну поруку.

Дијалог није могућ због тога
што једна страна не затвара уста.

Договор је могућ.
Треба само испунити немогуће услове.

Држава помаже дијаспору.
Шаље јој помоћ у људству.

Епилог слободе,
коју су нам гарантовали,
је дужничко ропство. 

Заинтересовани су за велике пројекте.
Намјеравају да нам раде о глави.

Касно се крстити са три прста
након што учинимо глупост дижући два.

Новинар је кренуо трагом вијести.
Нестао је без трага.

Узми све што можеш, 
али прећути то кад будеш
саопштавао имовинско стање.

ДАНИЦА МИЛЕТИЋ   (1976)
(ЛИНЦ)

Боље једном људски збогом,
него стопут здраво, преко воље.

Волим храбре,
зато ретко волим.

Жена ретко зна шта ће обући,
али зато увек зна шта ће купити.

Једино од нежности
човек не уме да се брани.

Најбоље од мојих планова које немам
јесте то што никада не пропадају.

Највише што су неки у животу закључили,
било је боловање.

Од мањка можданих ћелија најмање пате
они којима највише фале.

Од свих руку,
чисте су ми најлепше.

Постоје разне културе у свету,
само је некултура јединствена.

Смејем се од срца,
хвала Богу, па имам од чега. 

ЧЕДОМИР МИЛЕНОВИЋ   (1940 - 2012)
(БЕЛОБРЕШКА - ТЕМИШВАР)

Ако ми други кроји капу,
ту моја глава и није толико битна.

Краљевима се за мудрост
узимају и глупости.

Мраву је свеједно да ли га је
прегазила лева или десна чизма. 

Невине жене
не хвале се својом невиношћу.

Нема толико мућака
колико има политичара.

Политика је уметност
пливања на сувом.

Политичари се бране
обећањима.

Политичар понавља једно те исто
док му не поверујеш.

Све долази са закашњењем,
осим несреће.

Тешко је преживети
сва обећања.

МИЛЕ ЗЕКИЋ   (1957)
(ТРШИЋ код ЗВОРНИКА)

Ако вам се клима столица,
климајте главом да је сачувате.

Док ја возим,
супруга прича сто на сат.

Изгубио сам живце,
комшија одмах обавијестио полицију.

Крај иконе слика предсједника,
па који помогне.

Минутом ћутања сахрањујемо покојника.
Годинама ћутања сахрањујемо себе.

Ми се ништа не питамо,
они никоме не одговарају.

На митингу су добили сендвиче
сви који хоће хљеба без мотике.

Неко је сиромашан новцем, неко знањем, 
а ми смо то све спојили.

Он је човек са педигреом,
па смије да лаје на власт.

Покушао сам лијепо да причам о политичарима.
Рекли су да се курвам.





 

БОЖО МАРИЋ   (1952 - 2013)
(БАЊА ЛУКА)

Вођа је био слуга народа
и ко зна кога све још.

Два лоша убише
Милоша, Јанка, Марка...

Моја земља је као из бајке.
Лијепа, а сиромашна.

Народ је незахвалан.
Једино га интересује како да преживи.

Народе којима владају доживотни предсједници
историја је осудила на максималну казну.

Овај народ није заслужио овакву владу,
па се она морала силом наметнути.

Овде нема проблема
све смо их иселили.

Потписао сам једну непознату изреку
својим именом.
Нема смисла да народни геније остане анониман.

Приликом рађања новог поретка,
бабицама су руке биле крваве до лактова.

Солидарисали су се с нашим ранама.
Послали су вагон соли.

 

БИЉАНА КИТИЋ ЧАКАР   (1962)
(САРАЈЕВО - ПРЊАВОР)

Био је политичар од ријечи.
За дјела није марио.

Гдје поникне јабука раздора,
ту мјеста за гранчицу мира нема.

Иза мужевљевог поклона без повода,
обично се крије дебео разлог.

Кад варање пређе у навику,
љубав треба позвати на одговорност.

Кад си власт,
крађа је легално средство богаћења.

Ко каже да се у браку сви проблеми дијеле?
Моји су се само умножили.

Лопови у затвору су мањина. 
Већина је на слободи.

У кризним временима,
будале се покушавају извући из кризе,
а паметни из земље.

У судару два поноса
најчешће погине љубав.

Шта ми вриједи
што у кући ведрим и облачим
кад су моји укућани ти који грме.
 

ВИШЊА КОСОВИЋ   (1958)
(БРЕЗЈЕ код ЛОПАРА - ХЕРЦЕГ НОВИ)

Док бјежим од традиције,
за петама ми реже вјекови.

Кад демократија спава,
снови се остварују диктатури.

Нисам на линији,
сметају ми вијуге.

Сатира - то су маказе
којима непослушни
шишају недодирљиве. 

Стид је као зора.
Облива се руменилом,
док најављује свјетлост душе.

Тајна политичке моћи:
затупи масу и изоштри гримасу.

Тек кад је нацију дао на лицитацију,
направио је посао.

Цивилизација нас богато дарује:
високом модом и лажном слободом.

Цивилизација треба малог човјека.
Лакше га је упаковати.

Човјек је реп жртвовао еволуцији,
а главу цивилизацији.

ДРАГАН КОПРИВИЦА   (1953)
(НИКШИЋ - ПОДГОРИЦА)

Брига ме за празан шведски сто
кад ми је пун француски лежај.

Вођа је извршио самоубиство
свог народа.

Жена је представа која се у свакој репризи
даје премијерно.

На вечери за двоје, он је јео за троје
а она причала за четворо.

Овдје ко нема длаку на језику -
другоме је кост у грлу.

Он се одликује медаљама.

Опоненте је срозавао тако
што их је спуштао на свој ниво.

Политичари се обично успињу на захтјевима
а падају на прохтјевима.

Толико је дуго вукао конце
да се сад за њим вуку репови.

Тренутне потешкоће су нам
наше вјековне тековине.
 

ГОРДАНА ВРАЊАНИН   (1976)
(ВУКОВАР - БОРОВО)

Жену можете оставити без текста
само ако је прво оставите без даха.

Када би жене имале рупа
колико их има закон,
ниједан мушкарац се не би бавио политиком.

Када је секс у питању није ствар у годинама.
Ствар је увек у жени.

Литература коју најчешће читам су људи.
Лаки за читање, тешки за разумевање.

Најбоље лекције добијамо на два начина:
читањем добрих књига и
студирањем лоших људи.

Не потцењујте туђу глупост!
И она може да буде на завидном нивоу.

Не трошите време на људе
који троше ваш живот.

Није важно колики је коњ ваш принц
док га само ви јашете.

Правда је као жена,
увек постоји она
која није у потпуности задовољена.

Свака лаж креће
од неке истине. 

ВЛАДИМИР ВУКОВИЋ   (1973)
(КОЗЈА ЛУКА код ФОЧЕ - БАЊА ЛУКА)

Враг је однио шалу.
Вријеме је за сатиру!

Живот је море.
Ваља га пребродити.

Имају јасну политичку оријентацију.
Краду на све стране!

Кад се не боримо,
тада највише страдамо.

Најближа женина родбина
најбоља је на далеко. 

Оно што народ може само да пожели,
Вођа му стално обећава.

Привлачна девојка
све одбија.

Ситно нам фали,
а крупно недостаје.

С омчом око врата,
лакше се хода по ужету.

У кафани се највише брине о здрављу.
Сви наздрављају!

СЛОБОДАН ЖИВАНОВИЋ   (1946)
(ТРЖИЧ - БИЈЕЉИНА)

Да сам луд - отјерали би ме.
Да сам паметан - сам бих отишао.

И јесмо магарци -
у какве се коње уздамо.

Инспекција кажњава ситне рибе.
Оне им се не могу реванширати.

Једни неће - може им се.
Други хоће - неда им се.

Код нас је владавина права.
Сви тврде да су у праву.

Мало нам обећавају,
колико им аплаудирамо.

Највећи оптимисти су они у влади.
Такав им посао.

Немамо ми ништа с вама.
И што смо имали - покупили сте.

Не сјеците грану,
можда се вратите...

Од будала се бјежи главом
а не ногама.





 

ЗОРАН ТРБИЋ ЗОРТ   (1951)
(ДРАЧИЋ код КАКЊА - БИЈЕЉИНА)

Ако ниси шеф, слушај.
Ако си шеф прислушкуј.

Довођење до лудила
почиње извођењем из такта.

Док сам знао гдје су јој границе,
домовину сам волио - безгранично.

Док се ви трудите око заштите околине,
пропаде нам средина.

За слободу су гинули милиони.
Данас њихови потомци гину за милионе.

Ја га заокружио,
а он ме задужио.

Ко каже да нема реда у здравству?
Редови су километарски!

Министар је поднио оставку.
Све друго поднио је народ.

Оженио бих ја њу,
али ми није дала подстицаја.

У рату сам држао линију.
Сада сам кост и кожа. 

САША ЈОВИЧИЋ ЕКС   (1969)
(ОСИЈЕК - ИРСКА)

Европска химна: до-ре-ми-фа-ши-зам!

Истину чисту као дан
врло лако поједе мрак.

Наша валута је на мукама,
али никако да позелени.

Од кућних љубимаца имам акваријум.
Срећом, не морам да шетам рибе.

Пошто мој коментар муу
није имао никаквог ефекта,
прешао сам на план бее.

Тог човека сам јако добро упамтио,
јер нисам могао очима да га видим.

Ударац у празну главу означиће
да још није све потонуло.

У Европској унији живим као човек.
Премда би ми боље одговарало
да живим као пас.

У коренитим променама
најтеже се мењају пањеви.

У потрошачком друштву
човек је најјефтинија роба. 

ГОЈКО МАНДИЋ   (1958)

(ЗДЕНА код САНСКОГ МОСТА - БАЊА ЛУКА)

Гарантујем да је
најопасније занимање жирант.

Гледам у пасуљ.
Гледам и - не купујем.

Кухар држи све лонце
у својим рукама.

Ма каква брза храна.
Лијена пита је закон.

Министар пољопривреде обећава
крда и долине.

Након рата - рате.

На младима дуг остаје!

Она је права
анатомска бомба.

Тесла је за струју
био - мрак.

Три ливаде,
нигдје рада нема. 

СТЕВАН СТОЈИЧИЋ   (1947 - 2006)
(МРКОЊИЋ ГРАД)

Атмосфера узајамног неповјерења
једина је гаранција за будност.

Излаз који нуде вође,
тражи од народа да буде
мањи од маковог зрна.

Кораци су одиста били крупни -
штета што су водили уназад.

Краћи за главу
непотпун су доказ.

Прилагођавамо се укусу својих вођа
и гутамо кнедле.

Сисајући гесла,
заваравали смо глад!

Спорије ће напредовати
ко се критички осврће.

Тражим више дежурних криваца
да ме у мом послу замјењују.

Удијелите народу
који вам скида капу!

У рату је храброст питање части.
У миру је част питање храбрости.  

СЛОБОДАН ЈАНКОВИЋ   (1935 - 2019)
(ВРБЉАНИ код РИБНИКА - БАЊА ЛУКА)

Докле год буду узимали од сиротиње,
биће им мало.

Зашто би влада давала оставку,
кад је безвлашће и с њом, и без ње.

Званично нисам штрајковао глађу,
али како се храним - као да јесам.

Зна власт да народ више воли да једе
него да ради па затвара предузећа,
а отвара јавне кухиње.

Једни су да буде монархија,
други да буде република.
Народ би да буде бар хљеба и соли.

Кад једном дође на овај свијет,
човјека само мртвог могу однијети с њега.

Код нас би мандат могао
да траје и двије године.
Ми брзо крадемо!

Користите рационално слободу.
Историја нас учи да слободе нема за све.

Ми смо народ који зна за ред.
Прво одамо пошту, па онда признање.

Природа нам је подарила велика богатства.
Сиромаштва смо сами створили.

 

ПЕТКО ЧАНЧАР   (1936 - 2024)
(ОРАХОВО код ФОЧЕ - ФОЧА)

Болесник се обратио љекару,
вријеме га прегазило.

Власт нема рок трајања.
Одмах је кварљива.

И животна школа се плаћа,
али срећнији имају попуст!

Ко живи као бог
нема у што вјеровати.

Лако је папагају из кавеза
мачку говор држати.

Ми свој успјех не мјеримо резултатима,
него ријечима! 

Ова нас демократија подсјећа на вријеме
кад је није било.

Ослобођени смо свог мишљења,
сад нам странци доносе решења.

Рај се упознаје кроз књиге,
а пакао кроз живот.

Човјека од пелена
уче повијању.

ЗОРА ЧАБРИЛО   (1966)
(МОСТАР)

Гдје највише излазе политичари?
На лош глас!

Изашла бих ван са својим мишљењем.
Морам ли и њега нашминкати?!

Једино право богатство стечено преко ноћи
јесу - дјеца!

Кад жена каже све што мисли,
није она ни пола рекла.

Некада је труба асоцирала на војску,
сад асоцира на државу.

Неке дипломе се стекну
док кажеш кеш!

Некоме је море слано.
Мени је папрено.

Не паничите кад неко прогута слово.
Прогутају људи свакакве приче,
па остану живи.

Ништа не одјекује тако јако,
као кад велики углед падне.

Сиромаштво духа,
жене покривају откривањем тијела.
Мушкарци, отварањем новчаника.
 

ДУШАН ВОЈВОДИЋ БИРЏА   (1948)
(ВИНКОВАЧКО НОВО СЕЛО - НОВИ САД)

Власт је читав мандат немилице крала.
Опозиција је могла само да гледа и учи.

Где су пуна уста политике,
ту хлеба нема.

Да постоји уноснији посао,
не би српство било занимање.

На гробљу се види
како један народ дише.

На крају - правда побеђује!
Да је правде, победила би на почетку!

Нова власт је обећала да ће
се отворити нова радна места.
Лоповска посла.

Па шта ако сте остали без посла?
Немају га ни наши министри, па се не жале.

После поплава, места су остављена на цедилу.
То налаже протокол сушења.

Све је учинио за свој народ.
Највише оног што народ
никада не би пожелео.

Срби су народ који држи до себе.
Толико пута им је таштина надвладала суштину.

 

ЉУБОМИР ШУЉАГИЋ   (1950 - 2025)
(ДРАГЛИЦА код НОВЕ ВАРОШИ - ПРИЈЕПОЉЕ)

Вођу неко воли, неко не воли.
У томе смо бар јединствени.

За све је крива претходна власт,
ако се сећате, то су ови садашњи.

Знају они шта им мислим, 
али ћутим, да немају доказ.

Имамо много министара, ма не питај.
Јер се ни они не питају.

Лопови јуре лопове.
Па се замене.

Не видим да је ишта боље...
Боље слушај па ћеш видети.

Не стиде се ниједног посла. 
Раде и оне најпрљавије.

Сећате ли се шта су нам све обећали?
Не сећате?
Е, зато нам нису ни испунили.

Слику вође сам обесио на зид.
Да ми је стално на оку,
дешава се да тренутно није на ТВ-у.

Хала за митинг била је препуна.
Било је и мештана.

САВО ИЛИЋ   (1932 - 2021)
(ПОТПЕЋ код ТУЗЛЕ - ПУЛА)

Ако је чистоћа пола здравља,
ми живимо у другој половини.

Код нас можете добро проћи
само ако сте у пролазу.

На политичке функције по могућности
треба бирати и писмене.

Наши политичари су школовани.
И то прворазредно!

Од свега што је некада било народно,
данас имамо само народне кухиње.

Опозиција нуди народу једино
програм доласка на власт.

Поштен рад се плаћа,
а непоштен - награђује.

Све је више оних које несрећа других
чини неизмјерно сретнима.

У говорима политичара нема ништа сувишнога,
осим реченог.

У многим медијима
раде медиокритети. 

РАДОМИР РАЦКОВИЋ   (1943 - 2021)
(БЕРИ код ПОДГОРИЦЕ - ПОДГОРИЦА)

Бог нам је сачувао памет.
Колика је и није му било тешко!

Да ли ће Црна Гора бити кантон
или катун зависи од броја оваца.

Књига је једини друг
кога народ није прочитао.

Лијек, прије употребе, треба промућкати.
Главу, прије мућкања, употријебити.

Наша револуција је чиста као суза.
Море, као море суза.

Ни у паклу није лоше.
Нико се није вратио.

Свака влада која се
може оборити је добра.

Стандард је пао.
Морал му само прави друштво.

Телевизор је у реду.
Тражим мајстора за поправку програма!

Тешко је бити човјек.
А, и не исплати се.

МИЛЕНКО ИВАНОВИЋ   (1966)
(ЗВОРНИК - МАЛИ ЗВОРНИК)

Гласао сам.
Никоме није било важно
да ли сам жив. 

Држите лопова!
Ипак, нема доказа тако да не знамо
за шта да га ухватимо.

Имамо председника који у партији
игра улогу краља.

Куповина подразумева провереност.
Шта има боље од половног?

Мењам власт
за место у њој.

Нова клима нас чини
климавијима.

Правим афоризме и чварке.
Једни су слани а други масни.

Свака школа има своју улицу.
А улица некоме зна бити једина школа.

Срце ми туче за отаџбину.
Када се пева химна
држим песницу на левој страни.

Ходали смо дуго по трњу боси
а онда је неко урадио асфалт
па смо остали голи.

МИЛОРАД ШОЈИЋ   (1930 - 2017)
(РАСНА код ПОЖЕГЕ - ПОЖЕГА)

Ако је у вину истина,
шта онда људи траже у суду?

И кад мислите о злу,
отворите му врата кајања.

Кад ми нешто падне на ум,
добијем потрес мозга.

Код нас неки краду на мери,
а неки преко мере!

Наш народ у химни,
вапи за правдом!

Не вреди викати на политичаре.
Може да их заболи уво.

Нечисту савест не перите на потоку,
није он крив.

Не чуди ме што ми псују све по списку,
него откуд им списак.

Обећавали су ми мед и млеко,
али су ме спасили сирће и клот пасуљ.

Правда треба да се дели по закону,
али су бабо и стричеви пречи. 

ПАВЛЕ ГАЈИШИН   (1946)
( ЂУРЂЕВО код ЖАБЉА - СЕНТА)

Власт нам је неозбиљна,
игра се државе.

Званично саопштење гласи:
бранићемо се ћутањем!

Имао сам луду срећу.
После се и она опаметила.

Квалификована већина се прави
од гомиле неквалификованих.

Наша судбина је у нашим рукама,
далеко изван памети.

Наш привредни заокрет
претворио се у завртање.

Нашу историју су кројили други.
Зато никако да ухватимо шнит.

Некада сам јој био прва виолина,
а сад каже да сам одсвирао своје.

Од како је рад мерљив
добили смо нежељене резултате.

Они што ништа не разумеју
први су се сложили. 

МИЈО МИРАНОВИЋ ГРОФ  (1939 - 2020) 
(ЦЕТИЊЕ - БЕРАНЕ)

Војник се брани до посљедњег метка
а дјевојка до првог.

Данас је на ратиштима мирно.
Нико се жив не јавља.

Држе нас као мало воде на длану.
Чекају да испаримо.

Најопасније оружје су
људи малог калибра.

Народ је показао да има слуха.
Оглувио је на све.

Њима је пало на памет
а нас је дотукло.

Овако расцјепкани,
добри смо само за потпалу.

Посланици дижу руке,
а бирали смо их да дигну глас!

Ситна крађа је кривично дјело.
За крупну јемчи држава.

Слика сваке државе је лијепа
ако се слика државним апаратом.

БОРИСЛАВ ГАВРИЋ   (1936 - 2019)
(ОРАХОВИЦА код ЛУКАВЦА - БИЈЕЉИНА)

Била је заводница:
многе завела, а неке и развела.

Добио је на суду -
да плати судске трошкове.

Љубомора је као коштуњав орах,
тешко се чисти...

Наша школа не би имала понављаче
да нема учитеља.

Не причај свашта
да не пробудиш топове -
из чиста мира.

Није родило - превише се причало,
мало сијало.

Сви су знали ко је,
а само истрага је знала ко га је...

Слабо је учио, а добро прошао.
Добио је јединицу - уз мираз.

У кафани је тражила нешто љуто.
Кад је добила меко, наљутила се.

Усуд прогнаних је:
глава без крова, или покров на глави. 

БОЈАН ЈОВАНОВИЋ   (19??)
(СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА - ВЕЛИКА ПЛАНА)

Батина има два краја.
Оба су за нас.

Дугови према грађанима
измирени су - пребијањем.

Имамо поверење у наше банке.
Стране су.

Криминалним структурама
не можемо ништа -
штити их имунитет.

Ми смо међу најстаријим народима.
Зато имамо старатеље.

Наш гувернер је млад експерт.
Не би му дао ни три банке.

Нема више говора мржње.
Прешло се са речи на дела.

Постали смо озбиљна држава.
Није нам до смеха.

Постао сам члан мафије.
Кумство се не одбија.

Уместо да младе склоне са улице,
на улицу су избацили и њихове родитеље. 

ЗОРАН БОГДАНОВИЋ   (1939)
(ЖАГУБИЦА - БЕОГРАД)

Блејим,
значи да сам на броју.

Владу плаши раскрсница.
Да не крене правим путем.

За дебљи крај
криви су мршави резултати.

За разлику од кафанског,
округли сто нема душу.

Како престати са лажима,
кад народ још није срећан?

Нама фали детелина
с четири милијарде еврића.

Наш вођа није расиста.
Јаше на белом коњу.

Сви лавиринти су исти. 
Само су излази различити.

Смркло му се.
Зна да ће сутра све бити обелодањено.

Србија није највећи светски дужник,
али ће бити најдужи.

 

ДРАГОЉУБ НИКОЛИЋ   (1956)
(ДОБАНОВЦИ)

Ако изузмеш народ,
жртве и нису тако велике!

Брзи смо толико
да ни очима не могу да нас виде.

Власт прича о бољој будућности.
Очекује бољи народ.

Говор знам напамет,
само га нисам понео.

Знамо сваки њихов корак.
Иду преко нас.

Испрали су ми мозак.
Чисто да не поверујеш!

Када се боље погледамо,
видимо да смо слепци.

Одани послу
и грешке доводе до савршенства.

Свако је рођен под неком звездом.
Ми, изгледа под падалицом.

Ћорава посла
и голим оком се виде. 

БЕШИР ЉУШКОВИЋ   (1943)
(БОЉАНИНА код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Властима је потребна креативна опозиција.
Зато је она и креира.

Живот је све тежи,
сиротиња све лакша.

Имао је највеће ћурке у селу.
Хранио их је предизборним обећањима.

Имао је сурову прошлост,
први пут је помилован у затвору.

Ми смо нашу малу странку
поцепали у две велике.

Најискренији аплауз је онај којег
после слетања путници упуте пилоту.

Није проблем што се краде,
него што о томе пишу новине.

Ову ситуацију
само немири могу да смире.

Свет страхује од глобалног загревања,
а ми аплаудирамо усијаним главама.

Стално ме гурају позади,
нико да ме повуче напред.

 

СИМЕОН КОСТОВ   (1942)
(ТОПЛИ ДОЛ код СУРДУЛИЦЕ - БЕОГРАД)

Ако желите да вам се снови остваре,
морате увек бити будни.

Више никог не питам како је.
Непријатно и њему и мени.

Држави је највећи проблем мали човек.
Не може да га види.

Живот је пролазно стање
које не слути на добро.

За шефа су ми поставили робота.
Ништа се није променило,
јер и њега морам да подмазујем.

Истина је да сам жив,
али је лаж да живим.

Кажипрст је
претходник песнице.

Сити ћуте, а гладни галаме.
Не може и пун стомак и слобода говора.

Тело чини грехове,
а душа иде у пакао.

Темељи државе најлакше се
поткопавају одозго. 

САША СТОЈАНОВИЋ   (19??)
( - АРИЉЕ)

Јајаре нас воде...
Зато нас све кошта
као Светог Петра кајгана.

Јесте да би и рођену мајку продао,
али, кад обрне паре, откупио би је.

Кад већ морам да лажем,
цитираћу вас.

Кад полиција држи све конце,
многи иду на ушивање!

Нама не треба кормило.
Сидро показује правац кретања нашег брода.

Није ми јасно чиме се хране
они што немају ни кучета ни мачета.

После серије промашаја,
снимљен је и филм.

Престаните да причате увијено.
Реците ко нас је завио у црно.

Приче о нашим стомацима и њиховим главама,
све су то празне приче.

Црно је да црње не може бити.
А некад смо били јаки као црна земља.

 

НИКОЛА СИМИЋ   (1934 - 2014)
(БЕОГРАД)

Док се они засите
народ ће да помре од глади.

Домановић је написао:
"Размишљање једног обичног српског вола."
Грешка је у броју.

Кажу да је љубав слепа,
зато нас политичари и не виде.

Најзад је дочекао промене -
преминуо је.

Не могу више него што могу,
а и то је превише.

Није вештина нахранити народ,
него га превести жедног преко воде.

Причајте ви мени шта хоћете.
За мном иде милион људи - гладних.

Сит гладном не верује
да му овај не поквари апетит!

Ствар се измакла контроли.
Мењајте контролоре.

У лажи су кратке ноге!
Зато су нам политичари тако мали. 

ВОЈИСЛАВ ИВАНОВИЋ   (1946 - 2015)
(ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ - )

Имам две могућности:
да искористим рупу у закону
или рупу у затворском зиду.

Јесте беспарица, али се ми сналазимо.
Плаћамо кожом, нервима, животима...

Код нас је све транспарентно.
То јест, нема шта да се види.

Мени је завист страна.
И сваки ће ме ваш успех обрадовати.
А тек неуспех!

Наше колективно научно достигнуће:
Идентификовали смо преко милион
нијанси најцрњег мрака.

Немогућ задатак: и да нам буде боље, 
и да они остану горе.

Нећете се ви више жртвовати.
Од сада, ја ћу да вас жртвујем!

Прихватам одговорност.
Невин сам.

Толико сам сит од њихове доброте,
да више не могу ни сам себе да сварим.

Шалу на страну,
збиља више није смешна.

МИЛИВОЈЕ КРСТИЋ   (1952)
( - ПРОКУПЉЕ)

Афоризам је кратак,
али има продужено дејство.

Гледано из угла покојника,
ми смо живи хумор.

Жене воле официре.
навикли су на команду.

За свађу је довољно двоје.
Исток и запад.

Здравље је највеће богатство.
Лекари не знају шта ће са парама.

Земља је женског рода,
треба је заштитити од насилника.

Зимске гуме су обавезне.
Што се тиче обуће,
може и летња.

Зло има
наопако лице.

Ја сам песимиста.
Не верујем да ћемо пропасти.

Кад загусти,
први је последњи. 

СРБОСЛАВ КРАЈШИЋ   (1934)
(ХРКАНОВЦИ код ЂАКОВА - ИНЂИЈА)

Ако ми дамо све од себе,
имаћемо довољно свега.

Брак из рачуна је заједница људи
који никада не могу рачунати једно на друго.

Још ни један песник није опевао
лепоту властите жене.

Кад говорите са женом,
слушајте пре свега шта вам говори очима.

Кад добар човек наследи богатство,
то ти је исто као кад воћка
уроди на сред села.

Нема зиме док има оних
који сагоревају на послу.

Нису лоша времена,
него људи.

Отац му је национализовао приватно,
он приватизује национално.

Промашаје никад не треба
доводити до савршенства.

Рекоше ми да им се губим с очију,
али ме нису губили из вида.

 

ДРАГОЉУБ ШАИН   (1958)
(ХАШАНИ код КРУПЕ НА УНИ - БЕОГРАД)

Ако живимо у магли,
то не значи да не постоји сунце.

Кад власт почне да се љуља,
онда је народ за њу руља.

Лакше је фалсификовати историју
него потпис.

Мој проблем је у томе
што често губим кључеве, 
а тата каже да се кључ проблема
налази у глави.

Најтеже ми је кад сам сам.
Онда морам да размишљам својом главом.

Народ се не смеје без разлога.
Само кад га мука натера.

Несигуран је као врбов клин,
свако га може врбовати.

Не смем добро да зашиљим оловку.
Бојим се да јој не пукне срце.

Радим Сизифов посао,
а слободно време доживљавам
као Танталове муке.

У глувом добу
уши су велики луксуз! 

ДРАГАН АЛЕКСИЋ   (1941 - 2016)
(БЕОГРАД)

Борци за правду
не могу да живе без неправде.

Да је знао да ће да опали,
не би стављао прст на чело.

Замолио сам плату за плес,
али дала ми је потрошачку корпу.

Ко летује на кредит,
зимоваће до краја године.

Лопови су били међу нама,
док ми нисмо прешли међу њих.

Нико и ништа живи
од свега и свачега.

Орочили смо лепу прошлост.
Живимо од камате по виђењу.

Порез би се измирио
да није у сукобу са приходима.

Сањамо на плеј-бек.
Снови певају, а јава отвара уста.

Читам између редова
да ме не убије прејака реч. 

ВЕРОЉУБ ЈОВАНОВИЋ   (1954)
( - НАТАЛИНЦИ код ТОПОЛЕ) 

Био сам на информативном разговору.
Ни они не знају више од мене.

Да смо стављали прст на чело,
не бисмо подметали главу.

Извозићемо памет
све док се не опаметимо.

Ми баш немамо среће.
Увек изаберемо најбоље.

Морао сам да аплаудирам.
Нисам више могао да слушам глупости.

Немамо се чему надати.
Све нам је обећано.

Одвојили смо жито од кукоља
и кукољ одлично напредује.

Одлично смо се разумели,
зато и нема договора.

Сачуваћемо матерњи језик,
све више користимо стране изразе.

Тек кад је почео да лиже,
упала му је кашика у мед.