НИКОЛА РАЦКОВИЋ   (1935 - 2015)
(БЕРИ код ПОДГОРИЦЕ - БЕОГРАД)

Ако је наше само оно што знамо -
сваки је човјек сиромах.

Круг је доказ да и оно што је криво
може бити савршено.

Међусобно се разликујемо по томе
како се односимо према разликама.

Много је оних којима не смета
то што другима сметају.

Не могу вам рећи како ствари стоје
из моје перспективе. 
Перспективу не видим.

Онај свијет постоји
само на овом свијету.

Површност има
дубоке коријене.

Последњи тренутак,
а вријеме бесконачно!

Праве невоље настају онда
када је човјек самом себи проблем.

Треба дати све од себе!
Да смрти што мање остане.

РАКО НИКЧЕВИЋ   (1938 - 2013)
(СТУБИЦА код НИКШИЋА - БАР)

Два се бију,
остали их наоружавају.

До слободе вођени,
у слободи Вођини.

Једни живе од рада свога,
други од укупнога!

Напредује се технички,
вјерски и звјерски!

Не да прича
да напишем пјесму!

Нека гомилају
кад смо гомила!

Овако блиски,
бићемо све даљи.

Пролетери свих земаља,
не ваља!

Револуција тече
док револуционари не стекну.

Траже да вјерујеш
а раде да не вјерујеш. 

ВЛАЈКО ЋУЛАФИЋ   (1957 - 2016)
(ГОРЊЕ ЛУГЕ код АНДРИЈЕВИЦЕ - БЕРАНЕ)

Болест је била безазлена,
али је лијек био смртоносан.

Да бисте с неким били у коалицији
морате са собом бити у колизији.

Жито је одвојено од кукоља
и бачено у жрвањ.

За вас нема лијека.
Живјећете веома дуго.

Кад проради помпа демагогије
истина доживљава судбину Помпеје.

Ко не може да побиједи себе
нека нам се обрати за савјет.

Не плашите се,
слободно говорите истину.
Више нико никоме не вјерује.

Открили су му споменик.
Остало су прикрили.

Сумњиво лице познатије као народни посланик
уз помоћ мистер долара
режирало је нашу ожалошћену породицу.

Толико смо напредовали
да даље немамо куд.



 

ИЛИЈА ЛАКУШИЋ   (1947 - 2024)
(ЛИЈЕВА РИЈЕКА код ПОДГОРИЦЕ - ПОДГОРИЦА)

Вријеме ће рећи своје
али га нико неће чути.

Док је био на њој
она није имала ништа на себи.

Живјела радничка класа
на челу са знојем!

Има све књиге о етици.
Украо их је из библиотеке.

И пас лаје на моју ријеч,
знајући да ми је она кост у грлу.

Неко је глуп, па ваља балване,
неко је балван, па ваља глупости.

Не смијем се губити.
Да ме не пронађу.

Побиједили смо
али је резултат неповољан.

Радницима су
дигли плате.

Човјек је друштвено биће
и не може бити свој. 

ДОБРАШИН ЈЕЛИЋ   (1946 - 2021)
(СЛАТИНА код АНДРИЈЕВИЦЕ - БЕОГРАД)

Владање собом је облик психологије,
а владање другима облик патологије.

Вођа је познат органима гоњења.
Зато не расписују потјерницу за њим.

Добар сам с њим.
Могу свашта да му кажем.

Званични извјештаји показују
право стање ствари.
Све остало су верзије.

Највише је читуља
кад умру најгори.

Не треба се подсмевати лупању.
Треба ценити искреност.

Није све пропало.
Још много тога чека.

Претходну владу срушили смо
због тешкоћа у друштву.
Сад имамо владу која чини све
да с тешкоћама живимо нормално.

Сваки сан може да постане стварност -
ако је ружан.

Цивилизацијско достигнуће:
насилно успостављање мира.




 

КОСТА КРУШИЋ   (1919 - 2007)
(ПРИГРАДИНА код НИКШИЋА - ПОДГОРИЦА)

Брав нема став.

Глас разума често заглуши
урлик сујете.

Диктатор све држи у својим рукама.
Зато му нијесу чисте.

Најјаче одјекне
пад звучног имена.

Не био те бијен
и не послуживао лијен.

О мртвима само добро,
ако су за собом оставили неко добро.

Правда највише касни
тамо гдје диктатор рани.

Човјека понекад мучи и туђи зуб.
Поготово ако га уједе пас.

Шала је мелем за рану
коју ствара оштар језик.

Шалу на туђ рачун називамо духовитошћу
а на свој безобразлуком. 

МИРОСЛАВ ЧОПА   (1955)
(ЋУПРИЈА - ПАРАЋИН)

Док једни сањају о радном месту
други спавају на њему.

Државу је најлакше погодити
промашеним инвестицијама.

Имам идеју како да живим.
Само ми недостају паре да идеју оживим.

Када се за сатиричарем диже прашина,
значи да је на добром путу.

Најтежи удеси догодили су се
на путу за боље сутра.

Неки инспектори су као биљке.
Ако се не залију често брзо увену.

Стезање каиша је стигло до последње рупе -
метар са два.

Тешко је на голој кожи
раднику прикачити орден.

Увек је у првим редовима.
Аплауз му је јак.

Узевши у целини,
ствари стоје врло половично. 

МОМИР СТАНИСАВЉЕВИЋ   (1959)
(ПАРАЋИН)

Гвоздена рука диктатора
неће да зарђа од суза народа.

Злочин се никада није исплатио -
у динарима.

Ипак нисмо презадужени
јер наше могућности су неограничене.

Једино што могу да вам признам
то је да сам бољи од вас.

Ми против њих немамо никаквих шанси.
Мораћемо поново да их победимо.

Наручили сте убиство -
а шта бисте за десерт? 

Некада смо хранили голубове по парковима.
Сада је дошло време да нам узврате.

Нема безизлазне ситуације -
ту је џелат да вам скрати муке.

Толико смо постали повезани
да смо се упетљали.

Шта вреди што су нам проблеми текући,
када се стално таложе.

РАША ОБРАДОВИЋ   (1958)
(???)

Богомдани не знају
шта су то порођајне муке.

Вођа је слушајући клицање народа,
пречуо глас разума.

Мито и корупција су осетно смањени,
могу да стану у коверат.

Налогодавац не оставља писане трагове
јер убица слепо извршава наређења.

Наше друштво је енигма за археологе.
Средњи слој не постоји.

Није постојао списак за ликвидацију.
Владала је тотална анархија.

Никада није лупио песницом о сто.
Било је довољно да мрдне малим прстом.

Раднички длан се разликује од профитерског.
Нема линију живота.

Џелат дели судбину жртве.
Спава као заклан.

Џелат је узео слободан дан.
Коље свињу. 

ДРАГОМИР ЂУРЂЕВИЋ   (1953)
(МЕТЛИЋ код ШАПЦА - ШАБАЦ)

Вођа ништа не жели да чује.
Он слуша само послушнике.

Док једни чувају земљу од криминалаца,
други чувају криминалце.

Ја сам син ове земље.
Пресело ми је мајчино млеко.

Кад видим како је у Небеској Србији,
дође ми да у земљу пропаднем.

Слобода говора
део је наметнутог мишљења.

Српски наталитет:
има да нас нема!

Тајкун је купио предузеће.
Политичаре је само поткупио.

То је била мртва трка.
Стигли смо до гробља.

Узрок вешања није испитан.
Тај случај још виси у ваздуху.

Штрајкач глађу ослобођен је кривице:
ни лук јео, ни лук мирисао! 

САША МИЛОВАНОВИЋ   (1976)
(СМЕДЕРЕВО - БЕОГРАД)

Ако слога кућу гради,
није ни чудо што остасмо код темеља.

Децу више не плаше Бабарогом.
Данас им причају о будућности.

Живот постаје монотон.
Нема више у шта човек да се разочара!

Земља нам је у изградњи.
Управо се довршава једна оаза.

Међусобно смо се поубијали
и тако осујетили подле намере непријатеља!

Наш народ нема смисла за духовно.
Само мисли на храну!

Обећали би они и више,
али им је сиромашан речник.

Свет нас третира као дивљаке,
а ми уопште не једемо месо.

У Србији има и поштених грађана,
али то је њихов проблем.

Целу плату дајем на храну.
Једном се живи!

ИГОР ПАВЛОВИЋ   (2000)
(ШАБАЦ)

Имали смо шансу да пропаднемо
и без проблема смо је искористили.

Код нас је нула
мерна јединица за вредност.

Кренули смо са дна
и потонули.

На нашој политичкој сцени нема проблема.
Кумови се по правилу воле и поштују.

Ни сенка није моја
већ оног изнад мене.

Пратимо европске земље у стопу.
Зато смо изгубили сопствене трагове.

Све нам иде као ладна вода.
За топлу ипак немамо пара.

Укључили смо се у хуманитарну акцију.
Тражили смо помоћ.

Ухватили смо лопове на делу.
Сада идемо да платимо казну.

Што више спуштамо завесу,
провиднији смо!

 

ТОМИСЛАВ ДРВАР   (1951)
(СОМБОР)

Влади дају сто дана,
народу четрдесет.

Имамо ретко паметну власт,
још ређе поштену.

Један пендрек је купио диплому
и постао диригентска палица.

Мудрост народа величају они 
који живе од његове глупости.

Неки предлажу да Србија постане монархија. 
Мало је то монархија
за оволико дворских будала.

Нико не може бити ослобођен
док се у судском поступку
не докаже да је крив.

Овде влада демократија,
народ је последњи међу једнакима.

Од нове власти смо очекивали
мање него од претходне.
Да мање лаже и краде.

Судски вештак ме је прогласио мртвим
али имам право жалбе.

Учили смо се на туђим грешкама,
зато су наше много квалитетније и веће.

ЈАДРАН КЛАНИЦА   (1972)
(ТЕМИШВАР)

Враг није однео само шалу,
него и шаљивџију.

Гласајте за нас
и живећемо добро.

Да имамо крила,
бојали бисмо се праћке.

Да мене неко нешто пита,
остао би без одговора.

Док сам ја веровао у братство-јединство,
Шиптари су веровали у мој идиотизам.

Много је жеља,
а мало је златних рибица.

Некада су барабе биле у моди,
а сада су на власти.

Политички гледано -
народ није битан.

Социјализам је идеалан на папиру,
а демократија само у сновима.

Теоретски имамо шансе,
а практично немамо теорије. 

ИГОР КРИШАН   (1982)
(КИКИНДА - ЗРЕЊАНИН)

Живот у Србији је све безбеднији.
Све је више сигурних кућа.

Минирају нас на сваком кораку.
Прећи ћемо ми и преко тога.

Не терајте ме да вам откријем
колико сам новца украо.
Задржаћу то за себе.

Обећавају нам светло на крају тунела.
Бежали су они и раније из затвора.

Постали смо робови навика.
Навикли смо да не једемо сваки дан.

Празан ми је стомак,
па све теже гутам оно што ми сервирате.

Сели смо да ручамо.
Надамо се да ће овај догађај
постати традиционалан.

Спасио је предузеће од гашења.
Рекао је ватрогасцима погрешну адресу.

Странка ми је пронашла посао.
Као поштеном налазачу,
од сваке плате јој дајем
њених десет посто.

Тесан пораз највише жуља. 

ВУКОМАН БОШКОВИЋ   (1947)
(ПОТРК код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Давно смо изгубили компас.
Сада се оријентишемо према гробљу.

Демократија цвета,
а народ вене.

Народе, сабери се!
Нема више шта да ти се одузме.

Овај степен слободе дозвољава нам
да радимо илегално.

Политика их је променила.
Ни рођена мајка не може их препознати.

Правда је на нашој страни,
али су делиоци на супротној.

Сатиричаре је тешко прочитати.
Они пишу између редова.

Слушајте глас народа.
Он цвили.

Тужно је живети
у смешној држави.

У медијском мраку
истина је невидљива.

 

УРОШ З. КОВАЧЕВИЋ   (1975)
(???)

Истина боли.
Зато нас кљукају лажима.

Мајстори смо да два плуса
претворимо у минус.

Најскупље је истраживачко новинарство.
Исплате те оловом.

Независни новинар
зависи само од газде.

Новинари се деле на подобне,
продане и покојне.

Телевизија је 
најјачи халуциноген.

То је новинар ветеран
Имао је среће!

Цензура ће нестати
чим нестане медија.

Читајте између ровова.

Човек је савршена грешка природе.
Ту исправке више нема. 

МИРОСЛАВ МАРКОВИЋ   (19??)
(???)

Војну неутралност
први су прогласили дезертери.

Демократија је
кад смо ми на власти.

Испунили смо толике услове,
а на све смо пристали безусловно.

Могу да дижу цене колико хоће,
наша статистика их неће никада признати.

Најновија потрошачка корпа у Србији
садржи маст и леба са мало алеве паприке.

Народ је масовно гласао да се
појединци и даље богате.

Наша влада је доследна.
Ништа од предизборних обећања
није испунила!

Приликом отпуштања с посла
уместо отпремнине, 
добио сам академско звање - технолошки вишак.

Сањао сам ружан сан.
Када сам се пробудио, то је било то.

Судећи по изборним резултатима, 
народ није прешао цензус.
 

ЉУБИША МИЛИЋ   (19??)
(???)

Докле год политичари дају све од себе,
народу ништа не остаје.

Народ је природни власник
Танталових мука!

Они који су се вратили изворима
данас су богати.
Продају чисту воду!

Отменост је последњи слој позлате
који отпада после банкрота!

Па шта ако вам неко лупа на врата?!
Имате ваљда свој прозор у свет!

Роботи су по природи
аполитични!

Слободан народ
стално сања тиранина!

Срце говори текст
који је мозак цензурисао!

Страх од величине је
неизлечива болест малог човека!

У сиромашним земљама
планирање сиромаштва је
најуспешнија грана економске политике.


 

ЉИЉАНА САПУНЏИЋ   (19??)
(???)

Ајнштајнова релативност
има седам милијарди варијанти!

Диоген је имао већи видик у бурету
него већина под капом небеском.

Добро се мери
величином обузданог зла.

Зашто је толико мало врлина у свету?
Зато што се не могу ни продати ни купити.

Зашто љигавци жуде за чврстом руком?
Брже клизе.

Кафка нас је узалуд опоменуо.
Процесима никад краја.

Коме сметају други,
и себи је сувишан.

Ко увек држи исти корак,
никада неће окусити сласт искорака.

Сизиф је добро прошао!
Могао је да добије задатак
да гура увис људску памет.

У мутној води само муљ
се пење и шепури. 

МИЛОШ ПАПИЋ   (19??)
(???)

Били љубитељи научне фантастике или не,
без ње нећемо изаћи из кризе!

Власт се бави социјалним питањима.
Још само да се позабави одговорима на њих.

Време лечи све,
тек те на крају убије.

Кажу: ситнице чине живот.
Мој живот чини ситнина.

Не живи се од свирања,
већ од дириговања.

Отворио сам јој душу,
а она мени врата.

Победници пишу историју,
а поражени се надају бољој будућности.

Са прошлошћу сам раскрстио,
а за данашњицу се крстим.

Сваки човек има своју цену
у - продавницама.

У пливању постижемо све боље резултате,
а у тоњењу обарамо све рекорде. 

ИЛИЈА ВАСИЋ   (1952)
(ЛОЗНИЦА)

Годинама шишају народ као овце.
Дође време да од истих осете - вуну.

Крађа неће проћи.
Задржаће је.

Немамо овде више шта да тражимо.
Ово је терен где смо све изгубили.

Ништа није постигао обијајући прагове.
Зато је прешао на врата.

Поредећи земље у свету примећујем
да Србије нигде нема.

Прекипело је.
Лонац на шпорету је празан.

Простор смо где је мрак уочљив
по дану а не по ноћи.

Само се коренитим поступком
можемо ишчупати од подземља.

Слепо му верују.
И не виде куд их води.

Слобода информисања је таква
да штампа о власти пише шта она хоће.

 

ВОЈКАН РИСТИЋ   (1966)
(ВРАЊЕ)

Буђење народа
је био велики сан!

Водићемо дијалог
до истребљења.

Демантовали су истину.
Неистина их не погађа.

Док је крупне рибе,
нема ловостаја.

Кад новинар уђе у политику,
постане кувар.

Мајмуни чувају гориле!?

Онима који лају не треба фреквенција.
Ту су доушници.

Оштром језику
прво избију зубе.

Рђу најчешће
мораш да подмажеш.

У празној глави
лако је посејати мржњу. 

АНАСТАС НАСТЕВСКИ   (1948)
(ОХРИД - ПАВЛИШ код ВРШЦА)

Да не би штрчали у маси,
политичари су се попели на народ.

Док једни краду, други узимају.
Немају времена да краду.

Имамо све потребне планове
да одржимо стабилност сиромаштва.

Народ се сналази у изобиљу
оскудације морала.

Наше скакање у амбис
није храброст већ инат.

Осим саосећања политичари
ништа више не дугују народу.

Патриотизам је кад себи омогућиш
да другима буде боље.

Политичари нису поштени,
али све одраде поштено.

У борби за опстанак
засметали смо сами себи.

Шанса народа да изађе из кризе
је смак света. 

СТЕФАН СТОШИЋ   (2003)
(ВРАЊЕ - )

Баба ми је рекла да ћу, уколико се испишем
са факултета бити неписмен и необразован.
Не зна баба да су ми и професори такви.

Возачи аутобуса су прави шармери -
све путнике обарају с ногу.

Не памтим веће беспарице и немаштине,
као ни пуније кафиће и кафане.

Пензионери штеде своје тело
у градском превозу
да би боље скакали по митинзима. 

Политици није место у школама -
партијском запошљавању јесте.

Поред војске и полиције,
користољубиви насилници су постали
трећи стуб државне безбедности.

Против својих неистомишљеника немам ништа -
држави сам предао оружје.

Сви ми кажу да ће нам бити боље
када ми постанемо бољи,
схватио сам да је то еуфемизам за "никад".

Уста су им пуна бизниса,
а једино чиме се баве је
млаћење празне сламе.

Факултетском дипломом можеш обрисати
сопствену задњицу или
се можеш увући у туђу.

РАДМИЛА В. СТОЈАНОВИЋ   (19??)
(САНСКИ МОСТ - ЗРЕЊАНИН)

Афоризми су смислена перспектива
апсурдних појава.

Дала му је још једну шансу
и он ју је искористио.

За идеале гину будале.
Нисмо ни ми гори од њих.

Земаљско је за богате царство,
а небеско сиротињи оста.

Купљени су живи доказ
да свако има своју цену.

Мислим, дакле ћутим.

Ником није лепше нег' је нам,
примети робовласник.

Нуклеарни отпад су нам
поверили на чување,
а и политички је овде. 

Све је труло, све се распада,
срећом диктатура је још увек чврста.

Устајте овде.

БРАНКО О. ТОМИЋ   (1953)
(ДОКМИР код УБА - ЖЕЛЕЗНИК)

Било би нам га жао,
али није умро.

Дуг према отаџбини за многе
је одложено плаћање.

Између рупа
разлика је у калибру.

Кад их ухватимо - 
везаћемо их у замку!

Кад прођу избори
кајемо се до следећих.

Ко се склања с пута -
пропушта дочек.

Минут ћутања...
више није заслужио.

О себи добро мислим.
О другима боље размишљам.

После битке
историја узима податке.

Свака реч о њима је за осуду,
али није за писање. 

УРОШ БАНОВИЋ   (1939)
(МРАМОРАК код КОВИНА - КЛАДОВО)

Боље је ћуран на подварку
него на положају!

Велики родољуби граде
велике привредне објекте,
а мали санирају њихове губитке.

Како је код нас све по кључу,
време је да ставимо - катанац!

Не тражим лепшу,
дајте ми било какву будућност.

Није свака капа
задовољна својом главом.

Понављање је мајка -
мандата!

Правим радницима једино
жуљеви иду наруку!

Рачунао је на прсте -
подигнутих руку.

Сит сам боље будућности,
а боље садашњости сам гладан.

Цркву смо одвојили од државе
да и мали богови дођу до изражаја.

 

ДАНИЦА ГАВРИЋ   (1943)
(ГРАДИНА код КОРЕНИЦЕ - ЗВОРНИК)

Био рат или мир,
народу увијек нешто недостаје. 

Брак је лутрија,
скоро увијек изгубиш.

Дједовину давно прокоцкао,
а очевину ставио под хипотеку.

Избори су завршени,
а неки још бирају по контејнерима.

Избори су шанса
да нам буде боље - мало сутра.

Кад је жена схватила да је мужу слуга,
потражила је бољег газду.

Народу причају бајке,
а народ би хљеба.

Појавили се вјесници прољећа.
Студенти изашли на улице.

Политичарима су
дошли до грла - стомаци.

Увијек нешто по глави становника,
па нека се не чуде што смо ударени.

АЛЕКСАНДАР ЏИМИ РАНКОВИЋ (1970)
(ЉУБОВИЈА - БЕОГРАД)

Говор одаје глупост
која се крије иза функције.

Енглези су измислили сендвич
да Срби у аутобусима
не би јели пилиће.

Зашто сви подржавају нашег вођу?
Радују се што није њихов.

Избори су прилика да неке нове људе
обогатите у рекордном року.

Када се ми будемо променили
промениће се и власт.

Ко хоће да верује
нека не размишља.

Политичари се свакодневно
заклињу у народ,
у мајку никада.

Само најглупља објашњења
наилазе на масовну подршку.

Својим телима бране фотеље,
територију би бранили туђом децом.

Толико много обећавају да скоро ништа
не стигну да испуне.
 

ЗОРАН С. СТАНОЈЕВИЋ   (1970)
(СКОБАЉ код СМЕДЕРЕВА - )

Власти држе телевизију и полицију.
Они могу и милом и силом.

Збогом оружје.
Уби ме прејака реч.

Истина је гола и ми пред тим
нећемо затварати очи.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.
У томе је квака.

Остајте овде!
Мада тренутно не могу да вам наведем
ниједан добар разлог за то.

Полиција употребљава водене топове,
да се демонстрације не би распламсале.

Сада знам ко лаже.
Телевизија ми је отворила очи.

Све је толико занимљиво
да је и то постало монотоно.

Сви текстови у којима се
председник велича
сами по себи су сатира.

Увек сам веровао да напредујемо, 
али никад нисам успео да схватим
куда смо ког ђавола кренули.

 

ДРАГАН М. АВРИЋ   (1958)
(ДРЕНОВАЦ код ШАПЦА - БЕОГРАД)

Закажеш састанак па дођеш
Ја дошао па заказао.

Интернет је омогућио да блејање
не остане само привилегија оваца.

И оловци се деси да отупи,
па почне да личи на корисника.

Крупна риба ретко се нађе у гадном сосу,
на време отплива на егзотичне дестинације.

Не сме нико да вара народ.
Зато је ту власт.

Политички ветрови лако одувају
људе без тежине.

Поштење најбрже исцури
кроз рупе у закону.

Тек кад је потегао новчаник,
неке даме су приметиле
колико је леп и згодан.

Уградња је постала обавезна арматура
при изградњи.

Чекам да сви оду
па да и ја дођем себи. 

ЈАСМИНА ВАЛЕНТИЋ   (1966)
(СЛУШНИЦА код СЛУЊА - ИНЂИЈА)

Бојим се да отворим фрижидер!
У њему само маргарин који се у све меша!

И ја се спремам за будућност!
Радићу још више за још мање.

Када не могу да заспе,
да ли политичари броје овце или новце?

Крв није вода.
А ипак нам је пију!

Ми смо наиван народ!
Толико смо наивни да им све верујемо!

Ми смо народ за посматрање!
Посматрамо како живот пролази.

На нашим ораницама
никле су индустријске зоне.
Стока је остала иста.

Проблеми су као незвани гости.
Ови наши баш се задржали.

Толико добро пливају у лажи
да би у истини одмах потонули.

Ускоро ће и свеце да замене политичарима.
Бог је већ замењен! 

БОШКО ГРГИЋ   (1960)
(ЛАКТАШИ - ГРАДИШКА)

Гола истина
узнемирава јавност.

Кад лопов оде у политику
мандат му дође као специјализација.

Климатске промјене су морале доћи.
Превише је продавача магле!

Лако је данас бити неко и нешто.
Тешко је било кад се није смјело красти!?

Наши су се тајкуни школовали на течају,
а обогатили на стечају!

Од тапшања по раменима
прашина се не диже,
већ слијеже.

Одувијек смо браћа.
Показују то међе.

Стопа незадовољства се
не мери по глави становника.
Одавно је преко главе!

Црв сумње је друштвена животиња.
Стално је међу нама!

Што је више богова
већи је пакао. 

МАРИНА ТОТ   (1950)
(РИЈЕКА - ПАНЧЕВО)

Верујте у себе
и други ће поверовати.

Дефинитивно смо
на врху ланца исхране,
једемо сами себе. 

Између слабости и снаге,
варира одлучност.

Имати је постигнуће,
знати је достигнуће,
умети је дар.

Околности могу бити различите,
могућност је само једна.

Растојање од хтети до учинити,
зове се воља.

Слабост често може бити
веома јака.

Ћаскају бивши и будући,
текући раде.

У седишту збивања,
лако је постати мета.

Чувај пријатеље,
непријатељи су и онако,
увек ту.

ВЕРА ПАВИЋ   (1948)
(БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ - ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ)

Боље да те откаче,
него да ти прикаче.

Док није добио коску,
уједао је као кер.

За срећу је потребно мало.
Ћути и трпи.

И поред честих инфлација,
живи се по сваку цену.

Не беже од посла,
само одлутају.

Није чудно кад неко дигне главу,
већ кад дигне нос.

Покварила ми се вага,
немам више шта да мерим.

Све док те други јуре,
увек ћеш бити први.

Све зна, ништа не уме.
Два добра не иду заједно.

Умиру на рате,
а живе од плате. 

ИЛИЈА ВЕСЕЛИНОВ   (1958)
(ОСТРОВО код КОСТОЛЦА - СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА)

Ако смо оваквог изабрали,
какви смо тек ми?

Гласајте за мене,
нећете много погрешити.

Избеглице су напустиле своје куће
а сада се враћају својим огњиштима.

Када вам жена окрене леђа,
да ли вас мрзи или воли?

Лајте док не добијемо изборе,
после ћемо да вас вежемо.

Лакше је променити власт
него оне који служе властима.

Неко се на колегинице ослања
а неко легне.

Онај ко зна одговоре није доступан,
а они који одговоре нуде,
не знају ништа.

Плашим се нове власти
која је обећала већи наталитет.

После избора,
партије више не интересује бирачко тело
него бирачки џеп. 

МИХАИЛО МИЛОШЕВИЋ   (1945)
(МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР код ШАПЦА - ЧАБАР, ХРВАТСКА)

Данас, што више гуташ
то си све мршавији. 

Имамо наше плаво небо, 
лијепо плаво море
и прекрасне плаве коверте.

Капитализам је
социјалистичко уређење богатих.

Људе је тешко задовољити.
Прво траже само посао,
а послије само плаћу.

Неки политичари су бисери.
Било би их згодно бацити пред свиње.

Не могу сви радити као коњи.
Нетко мора бити кочијаш.

Оваква криза а људи воле
бесплатно да памет соле.

Па и сатира је слична ножу,
боље реже кад је оштра,
више боли кад је тупа.

Све су жене сујеверне.
Свака вјерује у своје чари.

Шта ће трутовима обустава рада
кад раде пчеле?

НЕДЕЉКО ТЕРЗИЋ   (1949)
(БОСУТ код СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ - СРЕМСКА МИТРОВИЦА)

Ако му је далеко од очију,
онда не види даље од свог носа.

Бићемо богати оног дана
кад се сви изређамо као министри.

Вама се са нама просладило,
а нама је доста неслане шале.

Држава мора на специјалистички преглед,
неки органи су потпуно стали.

И са малом пензијом је кредитно способан.
Узима храну на рате.

Како нестаје једна нација:
Убише је кредити - поједоше камате.

Нама и кад обећају сушу,
не испуне обећање.

На царини без проблема -
прешли смо границу издржљивости.

Наши су у центру пажње,
а ми на маргини догађаја.

Обећања су највећа
фабрика лажи.

 

МИЛАН ЋОСИЋ   (1953)
(УЖИЦЕ - ВОЛУЈАЦ код УЖИЦА)

Гладни Срби немају шта да једу...
Сити су још гладнији.

Дала би ми она и на кредит,
али нисам могао да га дигнем!

Данас је доста Срба два пута јело.
Сутра ће и трећи пут!

Имамо нетакнуту природу.
Нико да пипне до корова!

Истина је испливала.
Тренутно јој дају вештачко дисање!

Када је домовина престала
да се брани лепотом,
ташта се јавила као добровољац!

Кад пијем не возим.
Само летим.

Лажу кад тврде да пецање одмара.
Сомови ме умарају.

Најздравије смо живели
до седмог разреда основне.
Није било хемије.

Састављене руке значе помирење,
а растављене ноге значе
да је међу њима свршено!

 

ЗОРАН Д. БОГДАНОВИЋ   (19??)
( - УЖИЦЕ)

Голи се не скидају...
Обучени се не дају.

Жене су зло без кога можемо живети.
Све док не пронађемо другу.

Кад би нас пустили да радимо шта хоћемо,
ми бисмо штрајковали!

Најтеже је ослободити се
ослободилаца!

На сахранама сви кукају.
Не знам шта је поповима: стално певају.

Новац квари људе...
Поготово ако га нема!

Пуно су ме пута покрали.
Понекад ми је жао лопова
због лошег плена. 

Свако чекање се исплати.
Поготово ако ти је деда милионер.

Тешко је веровати животу,
јер никада не знамо кад ће нас издати!

Увек бројим овце пред спавање.
Кад сам будан,
никад ми нису све на броју!

МИЛАН ДИМИТРИЈЕВИЋ   (19??)
( - НЕМАЧКА)

Афоризми су запажања
која наводе на закључке.

Афористичар је идеалиста коме је,
на жалост, позната стварност.

Его је притка која спречава
мало дрво да се савија

Емоција је трн у оку
објективности.

Ко другоме јаму копа
покушава да га спусти на свој ниво.

Мир је када се пуца
негде на другом месту.

Највеће признање за афористичара
је цензура.

Неке слике треба
с правом вешати.

Они који верују у људе,
сматрају невиност врлином.

Слобода је ствар менталитета,
а не система.
 

БИЉАНА ДРАГУТИНОВИЋ   (19??)
(УЖИЦЕ - ЦИРИХ)

Волимо да будемо лидери,
па макар трчали у супротном смеру.

Време лечи све.
Ако преживиш листу чекања.

Глувонеми имају тумача знаковног језика.
Осталима вести тумачи председник.

Друштвена атмосфера је толико загађена 
да не знам где да проветрим главу.

Жене које брзо плету су вредне.
Брзоплете су оне које се брзо удају.

Кад на позицију министра посадите фикус,
нормално је да ћути као заливен.

Лако ћемо за загробни живот.
Прво да видимо има ли га после ове власти.

Ми изаберемо власт.
А она се брзо постара
да више немамо никакав избор.

Након прљавог посла
прво се почисте сведоци.

Пред јатима грабљивица
капитулирао је и голуб мира.

МАРИНА АДАМОВИЋ   (1962)
(НИШ)

Живот је кратак,
а мисли бескрајне.

Ко се нађе човеку у невољи није херој,
већ као и он, човек.

Најтеже се стекне,
а најлакше изгуби - поверење.

Не мора ти рећи "добар дан"
онај ко ти га таквим стварно учини.

Не очекуј ништа од живота;
празан је док га не испуниш управо ти.

Основни закон природе је
биће што бити мора.

Правом на грешку,
осваја се истина.

Самим рођењем, осуђен си на смрт.
Да ли то значи да је живот казна?

Уметничко дело постане вредно
ако уметник има душу.

Уметност је култура давања
ради трајања.


 

ВУК ТОДОРОВИЋ   (19??)
(БЕОГРАД - )

Грешком сам за ручак појео сочиво.
Нисам видео.

Док су сељаци причали
колико их газда мизерно плаћа.
Млатили су празну сламу.

Дуговао сам новац једном попу.
Једва ми је отац то опростио.

Зеленаш ми је једном спасио живот.
Од тад сам му вечити дужник.

Нашли су ми песак у бубрегу.
Пао ми је камен са срца.

Не брините за мостове
јесу стари али издржаће они.
Код нас само обећања падају у воду!

Панонско море је преко ноћи нестало.
Као да је пропало у земљу.

Програмер оставио девојку.
Каже да нису кликнули.

Сви се жале на осиромашени уранијум,
а он сиромах не зна шта је лоше учинио
јер и њега је неко испалио...

Шекспире, па што опет трагедија, побогу човече?
Отело се...