СТЕФАН СТОШИЋ   (2003)
(ВРАЊЕ - )

Баба ми је рекла да ћу, уколико се испишем
са факултета бити неписмен и необразован.
Не зна баба да су ми и професори такви.

Возачи аутобуса су прави шармери -
све путнике обарају с ногу.

Не памтим веће беспарице и немаштине,
као ни пуније кафиће и кафане.

Пензионери штеде своје тело
у градском превозу
да би боље скакали по митинзима. 

Политици није место у школама -
партијском запошљавању јесте.

Поред војске и полиције,
користољубиви насилници су постали
трећи стуб државне безбедности.

Против својих неистомишљеника немам ништа -
држави сам предао оружје.

Сви ми кажу да ће нам бити боље
када ми постанемо бољи,
схватио сам да је то еуфемизам за "никад".

Уста су им пуна бизниса,
а једино чиме се баве је
млаћење празне сламе.

Факултетском дипломом можеш обрисати
сопствену задњицу или
се можеш увући у туђу.

РАДМИЛА В. СТОЈАНОВИЋ   (19??)
(САНСКИ МОСТ - ЗРЕЊАНИН)

Афоризми су смислена перспектива
апсурдних појава.

Дала му је још једну шансу
и он ју је искористио.

За идеале гину будале.
Нисмо ни ми гори од њих.

Земаљско је за богате царство,
а небеско сиротињи оста.

Купљени су живи доказ
да свако има своју цену.

Мислим, дакле ћутим.

Ником није лепше нег' је нам,
примети робовласник.

Нуклеарни отпад су нам
поверили на чување,
а и политички је овде. 

Све је труло, све се распада,
срећом диктатура је још увек чврста.

Устајте овде.

БРАНКО О. ТОМИЋ   (1953)
(ДОКМИР код УБА - ЖЕЛЕЗНИК)

Било би нам га жао,
али није умро.

Дуг према отаџбини за многе
је одложено плаћање.

Између рупа
разлика је у калибру.

Кад их ухватимо - 
везаћемо их у замку!

Кад прођу избори
кајемо се до следећих.

Ко се склања с пута -
пропушта дочек.

Минут ћутања...
више није заслужио.

О себи добро мислим.
О другима боље размишљам.

После битке
историја узима податке.

Свака реч о њима је за осуду,
али није за писање. 

УРОШ БАНОВИЋ   (1939)
(МРАМОРАК код КОВИНА - КЛАДОВО)

Боље је ћуран на подварку
него на положају!

Велики родољуби граде
велике привредне објекте,
а мали санирају њихове губитке.

Како је код нас све по кључу,
време је да ставимо - катанац!

Не тражим лепшу,
дајте ми било какву будућност.

Није свака капа
задовољна својом главом.

Понављање је мајка -
мандата!

Правим радницима једино
жуљеви иду наруку!

Рачунао је на прсте -
подигнутих руку.

Сит сам боље будућности,
а боље садашњости сам гладан.

Цркву смо одвојили од државе
да и мали богови дођу до изражаја.

 

ДАНИЦА ГАВРИЋ   (1943)
(ГРАДИНА код КОРЕНИЦЕ - ЗВОРНИК)

Био рат или мир,
народу увијек нешто недостаје. 

Брак је лутрија,
скоро увијек изгубиш.

Дједовину давно прокоцкао,
а очевину ставио под хипотеку.

Избори су завршени,
а неки још бирају по контејнерима.

Избори су шанса
да нам буде боље - мало сутра.

Кад је жена схватила да је мужу слуга,
потражила је бољег газду.

Народу причају бајке,
а народ би хљеба.

Појавили се вјесници прољећа.
Студенти изашли на улице.

Политичарима су
дошли до грла - стомаци.

Увијек нешто по глави становника,
па нека се не чуде што смо ударени.

АЛЕКСАНДАР ЏИМИ РАНКОВИЋ (1970)
(ЉУБОВИЈА - БЕОГРАД)

Говор одаје глупост
која се крије иза функције.

Енглези су измислили сендвич
да Срби у аутобусима
не би јели пилиће.

Зашто сви подржавају нашег вођу?
Радују се што није њихов.

Избори су прилика да неке нове људе
обогатите у рекордном року.

Када се ми будемо променили
промениће се и власт.

Ко хоће да верује
нека не размишља.

Политичари се свакодневно
заклињу у народ,
у мајку никада.

Само најглупља објашњења
наилазе на масовну подршку.

Својим телима бране фотеље,
територију би бранили туђом децом.

Толико много обећавају да скоро ништа
не стигну да испуне.
 

ЗОРАН С. СТАНОЈЕВИЋ   (1970)
(СКОБАЉ код СМЕДЕРЕВА - )

Власти држе телевизију и полицију.
Они могу и милом и силом.

Збогом оружје.
Уби ме прејака реч.

Истина је гола и ми пред тим
нећемо затварати очи.

Лепа реч и гвоздена врата отвара.
У томе је квака.

Остајте овде!
Мада тренутно не могу да вам наведем
ниједан добар разлог за то.

Полиција употребљава водене топове,
да се демонстрације не би распламсале.

Сада знам ко лаже.
Телевизија ми је отворила очи.

Све је толико занимљиво
да је и то постало монотоно.

Сви текстови у којима се
председник велича
сами по себи су сатира.

Увек сам веровао да напредујемо, 
али никад нисам успео да схватим
куда смо ког ђавола кренули.

 

ДРАГАН М. АВРИЋ   (1958)
(ДРЕНОВАЦ код ШАПЦА - БЕОГРАД)

Закажеш састанак па дођеш
Ја дошао па заказао.

Интернет је омогућио да блејање
не остане само привилегија оваца.

И оловци се деси да отупи,
па почне да личи на корисника.

Крупна риба ретко се нађе у гадном сосу,
на време отплива на егзотичне дестинације.

Не сме нико да вара народ.
Зато је ту власт.

Политички ветрови лако одувају
људе без тежине.

Поштење најбрже исцури
кроз рупе у закону.

Тек кад је потегао новчаник,
неке даме су приметиле
колико је леп и згодан.

Уградња је постала обавезна арматура
при изградњи.

Чекам да сви оду
па да и ја дођем себи. 

ЈАСМИНА ВАЛЕНТИЋ   (1966)
(СЛУШНИЦА код СЛУЊА - ИНЂИЈА)

Бојим се да отворим фрижидер!
У њему само маргарин који се у све меша!

И ја се спремам за будућност!
Радићу још више за још мање.

Када не могу да заспе,
да ли политичари броје овце или новце?

Крв није вода.
А ипак нам је пију!

Ми смо наиван народ!
Толико смо наивни да им све верујемо!

Ми смо народ за посматрање!
Посматрамо како живот пролази.

На нашим ораницама
никле су индустријске зоне.
Стока је остала иста.

Проблеми су као незвани гости.
Ови наши баш се задржали.

Толико добро пливају у лажи
да би у истини одмах потонули.

Ускоро ће и свеце да замене политичарима.
Бог је већ замењен! 

БОШКО ГРГИЋ   (1960)
(ЛАКТАШИ - ГРАДИШКА)

Гола истина
узнемирава јавност.

Кад лопов оде у политику
мандат му дође као специјализација.

Климатске промјене су морале доћи.
Превише је продавача магле!

Лако је данас бити неко и нешто.
Тешко је било кад се није смјело красти!?

Наши су се тајкуни школовали на течају,
а обогатили на стечају!

Од тапшања по раменима
прашина се не диже,
већ слијеже.

Одувијек смо браћа.
Показују то међе.

Стопа незадовољства се
не мери по глави становника.
Одавно је преко главе!

Црв сумње је друштвена животиња.
Стално је међу нама!

Што је више богова
већи је пакао. 

МАРИНА ТОТ   (1950)
(РИЈЕКА - ПАНЧЕВО)

Верујте у себе
и други ће поверовати.

Дефинитивно смо
на врху ланца исхране,
једемо сами себе. 

Између слабости и снаге,
варира одлучност.

Имати је постигнуће,
знати је достигнуће,
умети је дар.

Околности могу бити различите,
могућност је само једна.

Растојање од хтети до учинити,
зове се воља.

Слабост често може бити
веома јака.

Ћаскају бивши и будући,
текући раде.

У седишту збивања,
лако је постати мета.

Чувај пријатеље,
непријатељи су и онако,
увек ту.

ВЕРА ПАВИЋ   (1948)
(БАНАТСКИ КАРЛОВАЦ - ГОРЊИ МИЛАНОВАЦ)

Боље да те откаче,
него да ти прикаче.

Док није добио коску,
уједао је као кер.

За срећу је потребно мало.
Ћути и трпи.

И поред честих инфлација,
живи се по сваку цену.

Не беже од посла,
само одлутају.

Није чудно кад неко дигне главу,
већ кад дигне нос.

Покварила ми се вага,
немам више шта да мерим.

Све док те други јуре,
увек ћеш бити први.

Све зна, ништа не уме.
Два добра не иду заједно.

Умиру на рате,
а живе од плате. 

ИЛИЈА ВЕСЕЛИНОВ   (1958)
(ОСТРОВО код КОСТОЛЦА - СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА)

Ако смо оваквог изабрали,
какви смо тек ми?

Гласајте за мене,
нећете много погрешити.

Избеглице су напустиле своје куће
а сада се враћају својим огњиштима.

Када вам жена окрене леђа,
да ли вас мрзи или воли?

Лајте док не добијемо изборе,
после ћемо да вас вежемо.

Лакше је променити власт
него оне који служе властима.

Неко се на колегинице ослања
а неко легне.

Онај ко зна одговоре није доступан,
а они који одговоре нуде,
не знају ништа.

Плашим се нове власти
која је обећала већи наталитет.

После избора,
партије више не интересује бирачко тело
него бирачки џеп. 

МИХАИЛО МИЛОШЕВИЋ   (1945)
(МАЧВАНСКИ ПРЊАВОР код ШАПЦА - ЧАБАР, ХРВАТСКА)

Данас, што више гуташ
то си све мршавији. 

Имамо наше плаво небо, 
лијепо плаво море
и прекрасне плаве коверте.

Капитализам је
социјалистичко уређење богатих.

Људе је тешко задовољити.
Прво траже само посао,
а послије само плаћу.

Неки политичари су бисери.
Било би их згодно бацити пред свиње.

Не могу сви радити као коњи.
Нетко мора бити кочијаш.

Оваква криза а људи воле
бесплатно да памет соле.

Па и сатира је слична ножу,
боље реже кад је оштра,
више боли кад је тупа.

Све су жене сујеверне.
Свака вјерује у своје чари.

Шта ће трутовима обустава рада
кад раде пчеле?

НЕДЕЉКО ТЕРЗИЋ   (1949)
(БОСУТ код СРЕМСКЕ МИТРОВИЦЕ - СРЕМСКА МИТРОВИЦА)

Ако му је далеко од очију,
онда не види даље од свог носа.

Бићемо богати оног дана
кад се сви изређамо као министри.

Вама се са нама просладило,
а нама је доста неслане шале.

Држава мора на специјалистички преглед,
неки органи су потпуно стали.

И са малом пензијом је кредитно способан.
Узима храну на рате.

Како нестаје једна нација:
Убише је кредити - поједоше камате.

Нама и кад обећају сушу,
не испуне обећање.

На царини без проблема -
прешли смо границу издржљивости.

Наши су у центру пажње,
а ми на маргини догађаја.

Обећања су највећа
фабрика лажи.

 

МИЛАН ЋОСИЋ   (1953)
(УЖИЦЕ - ВОЛУЈАЦ код УЖИЦА)

Гладни Срби немају шта да једу...
Сити су још гладнији.

Дала би ми она и на кредит,
али нисам могао да га дигнем!

Данас је доста Срба два пута јело.
Сутра ће и трећи пут!

Имамо нетакнуту природу.
Нико да пипне до корова!

Истина је испливала.
Тренутно јој дају вештачко дисање!

Када је домовина престала
да се брани лепотом,
ташта се јавила као добровољац!

Кад пијем не возим.
Само летим.

Лажу кад тврде да пецање одмара.
Сомови ме умарају.

Најздравије смо живели
до седмог разреда основне.
Није било хемије.

Састављене руке значе помирење,
а растављене ноге значе
да је међу њима свршено!

 

ЗОРАН Д. БОГДАНОВИЋ   (19??)
( - УЖИЦЕ)

Голи се не скидају...
Обучени се не дају.

Жене су зло без кога можемо живети.
Све док не пронађемо другу.

Кад би нас пустили да радимо шта хоћемо,
ми бисмо штрајковали!

Најтеже је ослободити се
ослободилаца!

На сахранама сви кукају.
Не знам шта је поповима: стално певају.

Новац квари људе...
Поготово ако га нема!

Пуно су ме пута покрали.
Понекад ми је жао лопова
због лошег плена. 

Свако чекање се исплати.
Поготово ако ти је деда милионер.

Тешко је веровати животу,
јер никада не знамо кад ће нас издати!

Увек бројим овце пред спавање.
Кад сам будан,
никад ми нису све на броју!

МИЛАН ДИМИТРИЈЕВИЋ   (19??)
( - НЕМАЧКА)

Афоризми су запажања
која наводе на закључке.

Афористичар је идеалиста коме је,
на жалост, позната стварност.

Его је притка која спречава
мало дрво да се савија

Емоција је трн у оку
објективности.

Ко другоме јаму копа
покушава да га спусти на свој ниво.

Мир је када се пуца
негде на другом месту.

Највеће признање за афористичара
је цензура.

Неке слике треба
с правом вешати.

Они који верују у људе,
сматрају невиност врлином.

Слобода је ствар менталитета,
а не система.
 

БИЉАНА ДРАГУТИНОВИЋ   (19??)
(УЖИЦЕ - ЦИРИХ)

Волимо да будемо лидери,
па макар трчали у супротном смеру.

Време лечи све.
Ако преживиш листу чекања.

Глувонеми имају тумача знаковног језика.
Осталима вести тумачи председник.

Друштвена атмосфера је толико загађена 
да не знам где да проветрим главу.

Жене које брзо плету су вредне.
Брзоплете су оне које се брзо удају.

Кад на позицију министра посадите фикус,
нормално је да ћути као заливен.

Лако ћемо за загробни живот.
Прво да видимо има ли га после ове власти.

Ми изаберемо власт.
А она се брзо постара
да више немамо никакав избор.

Након прљавог посла
прво се почисте сведоци.

Пред јатима грабљивица
капитулирао је и голуб мира.

МАРИНА АДАМОВИЋ   (1962)
(НИШ)

Живот је кратак,
а мисли бескрајне.

Ко се нађе човеку у невољи није херој,
већ као и он, човек.

Најтеже се стекне,
а најлакше изгуби - поверење.

Не мора ти рећи "добар дан"
онај ко ти га таквим стварно учини.

Не очекуј ништа од живота;
празан је док га не испуниш управо ти.

Основни закон природе је
биће што бити мора.

Правом на грешку,
осваја се истина.

Самим рођењем, осуђен си на смрт.
Да ли то значи да је живот казна?

Уметничко дело постане вредно
ако уметник има душу.

Уметност је култура давања
ради трајања.


 

ВУК ТОДОРОВИЋ   (19??)
(БЕОГРАД - )

Грешком сам за ручак појео сочиво.
Нисам видео.

Док су сељаци причали
колико их газда мизерно плаћа.
Млатили су празну сламу.

Дуговао сам новац једном попу.
Једва ми је отац то опростио.

Зеленаш ми је једном спасио живот.
Од тад сам му вечити дужник.

Нашли су ми песак у бубрегу.
Пао ми је камен са срца.

Не брините за мостове
јесу стари али издржаће они.
Код нас само обећања падају у воду!

Панонско море је преко ноћи нестало.
Као да је пропало у земљу.

Програмер оставио девојку.
Каже да нису кликнули.

Сви се жале на осиромашени уранијум,
а он сиромах не зна шта је лоше учинио
јер и њега је неко испалио...

Шекспире, па што опет трагедија, побогу човече?
Отело се...