ВУК ГЛИГОРИЈЕВИЋ (1946 - 2003)
Да би један живео вековима,
многи морају од данас до сутра.
Живела слобода!
Перфект или императив?
Због оправдане спречености ласта,
јато кобаца чинило је пролеће.
Ми смо у свету без премца.
И прамца!
Немајући претходна искуства,
Бог створи човека.
Не разумем жалосну врбу.
Као да је осталом дрвећу лако.
Пустите ме на слободу,
и бићу ваш роб!
Стигао сам у бољу будућност.
Шаљите паре!
Учи ти, учу ти, учи ти -
рече лењи Н.
Чисти као суза
доведени су пред Зид плача.
Нема коментара:
Постави коментар