МИРОСЛАВ СРЕДАНОВИЋ   (1936)

Велики су дали подршку
нашој малој и сиромашној земљи.
Да таква и остане. 

За диктатора нема казне.
Он је за сваку осуду.

Једни преврћу контејнере.
Други државу.

Код нас се све ради на силу.
Чак се и живи из ината.

Криминалцу је пооштрена казна.
Сада робија у кући, поред жене.

Лако је препознати понижене грађане.
Ходају усправно.

Нисмо верски искључиви.
Осим што се крстимо,
ми се јачима и клањамо.

Постројили су људе уза зид.
То је њихов нови поредак.

Природа му је подарила глупост,
а народ - власт.

Сиротиња својим мрвицама храни голубове.
Претекло јој, па просипа.