БРАНКО О. ТОМИЋ (1953)
(ДОКМИР код УБА - ЖЕЛЕЗНИК)
Било би нам га жао,
али није умро.
Дуг према отаџбини за многе
је одложено плаћање.
Између рупа
разлика је у калибру.
Кад их ухватимо -
везаћемо их у замку!
Кад прођу избори
кајемо се до следећих.
Ко се склања с пута -
пропушта дочек.
Минут ћутања...
више није заслужио.
О себи добро мислим.
О другима боље размишљам.
После битке
историја узима податке.
Свака реч о њима је за осуду,
али није за писање.
Нема коментара:
Постави коментар