ВУК ТОДОРОВИЋ   (19??)
(БЕОГРАД - )

Грешком сам за ручак појео сочиво.
Нисам видео.

Док су сељаци причали
колико их газда мизерно плаћа.
Млатили су празну сламу.

Дуговао сам новац једном попу.
Једва ми је отац то опростио.

Зеленаш ми је једном спасио живот.
Од тад сам му вечити дужник.

Нашли су ми песак у бубрегу.
Пао ми је камен са срца.

Не брините за мостове
јесу стари али издржаће они.
Код нас само обећања падају у воду!

Панонско море је преко ноћи нестало.
Као да је пропало у земљу.

Програмер оставио девојку.
Каже да нису кликнули.

Сви се жале на осиромашени уранијум,
а он сиромах не зна шта је лоше учинио
јер и њега је неко испалио...

Шекспире, па што опет трагедија, побогу човече?
Отело се...