ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (седамнаести део)
Радујемо се кад одемо тамо,
где смо први пут заплакали.
Оно што је добро испало,
не треба бацати.
Дошло потрошачко друштво.
Троше наш новац.
Довољно је да зажмуре
и њима свануло.
Људима великог формата
билборди нису потребни.
Жена није објекат,
већ субјекат на коме стоји кућа.
Обећали су боље сутра,
а троше као да сутра не постоји.
Не скидају се са телевизије.
Будни сањају репризу мандата.
Није довољно да променимо канал,
већ систем.
Старији су од закона.
Не морају да га поштују.
Дође ми да вриснем.
Не можемо да артикулишемо захтеве.
Сахранили су нас.
Они су нас и укопали.
У ком правцу ће ићи разговор?
Зависи на коју сте ногу устали.
Разишли смо се у мишљењима.
Дијалог је завршен.
Отворили су четворе очи.
Гледају свој интерес.
Оркестрирано нас нападају.
Не играмо како свирају.
Живе боговски.
Пало им с неба.
Обогатили су се радом.
Радили су против закона.
Брзо живимо.
Успешан је онај кога не ухвате.
Сила су они који законе мењају.
27. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (шеснаести део)
Папир трпи све,
а човек слободу на папиру.
Дошло је његових пет минута.
Снашао се за секунду.
Покупио се и отишао.
Био је прибран.
Добили су награде.
Нису ни поцрвенели пред бољима од себе.
Проблеме решавамо у ходу,
а укрштене речи кад седимо.
Уводе нове мере.
Краћи смо за нека права.
Златно доба.
Нигде жуте банке.
Мени су у опису посла
газдина наређења.
Кажу, окренуће нови лист.
Преврнуо сам очима.
Устали су против нас.
Стојећи им аплаудирамо.
Јунаштво је бранити државу
од непријатеља,
а чојство од самог себе.
Дошао је на готово.
Помогао му је кеш.
Притисла беспарица.
Оптерећује нас оно што немамо.
Партија на власти
има председника на телевизији.
Демонстрације су разговор
са диктатором.
Политичар кад се скући,
пређе из куће у вилу.
Страначке просторије су у стаклу.
Ту се окупља највећи крш.
После буђења следи умивање,
а неки иду у јутарњи програм
да перу руке.
Ништа од меда и млека.
Треба нам шећер и вода!
Ко даје себе целог,
ради за двојицу.
26. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (петнаести део)
Враћамо се природи
увек кад требамо да бацимо смеће.
Како ће нам доћи боља будућност?
Не рађамо децу да је дочекају!
Родило је белој куги.
О њој водимо јалове дискусије.
За ДНК-а анализу узима се пљувачка.
А може се и голим оком видети
кад је дете пљунути отац.
Док су нас роде слушале,
деца су нам била једно другом до ува.
Прети нам неписменост.
Али наћи ће се неко да нам испише дипломе.
Пали су на испиту.
Само себе оцењују позитивно.
Залићемо диплому.
Просипали смо воду док је ишао на испите.
Ђаци одговарају као из пушке
или преписују са пушкица.
На испитима имамо трему.
Кад паднемо, разбијемо трему.
Неко је лош као блато.
А некога би правили од блата
колико је добар.
Поклања се велика пажња.
Како човеку све узети.
Бескичмењак је профил човека
на кога се не можете ослонити.
Били су добри као лебац.
Отишли су трбухом за крухом.
Гледишта не могу да нам се приближе.
Налазимо се на супротним странама стадиона.
Наградили смо најбољег бициклисту.
Добио је педалу!
Противник нас није прочитао.
Извели смо акцију из уџбеника.
Не треба све играче трпати у исти кош.
Неки постижу тројке, а неки не.
Тренер седи на врућој столици,
а резервни играчи греју клупу.
Судија је играчу показао пут у свлачионицу.
Каква љубазност!
25. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (четрнаести део)
Прве јутарње вести.
Отворим прозор и слушам
о чему врапци цвркућу.
Купио сам перонску карту.
Сам себи не могу да објасним
шта сам платио.
Сто динара горе-доле.
Али ја то немам ни у џепу од сакоа,
ни у џепу од панталона.
Кад ми плата легне,
могу лежерно да проведем тај дан.
Покрићу минус.
То су речи без покрића.
Провукао сам се кроз иглене уши.
Убо сам тачан одговор.
Да ја држим кључеве,
показао бих им врата.
Зима ми је око срца.
Велика је омраза међу нама.
Измакла ми је тезга.
Вагам где сам погрешио.
Скресаћу им све у брк.
Рекох себи у браду.
У новчанику имам само звечећу монету.
То је аларм за узбуну.
Пропустио сам емисију о кувању.
Ишао сам у народну кухињу на ручак.
Частио сам шефа прасећим печењем.
Да лакше свари моје свињарије.
Опаучио сам га.
Он ће мени мреже да плете!
Пљунуо сам у шаке.
Жуљеве да подмажем.
Направио сам кућу на четири воде,
а била је добра локација за базен.
Никоме ништа нисам остао дужан.
Осим новца!
Када рачунам на прсте
решење је у мојим рукама.
Пола ме нема.
Дао сам све од себе.
Воће и поврће је здраво
ако се не отрујемо кад га поједемо.
24. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (тринаести део)
Воде их на стрељање.
Неће да их погубе.
Сваки дан ме шеф риба.
А стручан је само да риба купус!
Била ми је глава на пању.
Џелату је било слађе печење са пања.
Наоружао сам се до зуба.
Чувам да ми маца не поједе језик.
Скинуо сам камен с врата.
Ставио сам купус у кацу.
Моја генерација из шездесет и неке...
Срам је било!
Не силази ми с ума
како не можемо у памет да се узмемо!
Волим да читам,
а уживам кад останем без текста.
Мени је непријатно.
Све је више особа због којих се стидим.
Моја животна жеља је да се суочим
са прогресивним делом човечанства.
Идем на посао,
а тамо мени иду на живце.
Молим горњи наслов,
да ме не остави без текста.
Треба познавати себе
да би се негде пронашао.
На мом конту
у континуитету нема ништа.
Вратио сам се из мрвих.
Прославићу то одласком у живот.
Дођем ти.
Нисам дошао до пара.
Нека се шеф носи у три лепе.
Ја носим посао кући.
Бркате бабе и жабе.
Кажем вам то у брк!
Замало се нисам у шећер претворио.
Комшија ме сложио као обланду!
Развезао ми се језик.
Немам петљу да проговорим.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (дванаести део)
Извадио се.
Испао је човек.
Не могу два добра заједно.
Нису довољна!
Истина стоји,
чињенице су необориве.
Постоји море информација
зашто нам је брод потонуо.
Мотор је постигао радну температуру.
Сада може ладно да ради.
Љуте нас чиновници
који о послу немају благе везе.
Пао је у нашим очима.
Омакла му се једна реч.
Нисмо премостили проблеме.
Прешли су преко наших речи.
У Качареву има меса као дрва,
а сви цепају сланину!
Закопитила се изрека
да потковица доноси срећу.
Јорган је реч
која зими има покриће.
Правимо кривине.
А онда се иза углова кријемо.
Благо је цара Радована.
Због њега је окилавио.
Они су изнели теорију.
А у пракси ми ћемо леђа потурати.
Младима срећу доноси потковица,
а старима коњска маст.
Искористио је песничку жицу
да стиховима опише кавез у коме живимо.
Где ватра не пуцкета
људи цвокоћу.
Избацила их поплава.
То су кадрови испод нивоа.
На ратној смо нози.
Другу нам замењује протеза.
Дебеле књиге читамо на прескок.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (једанаести део)
У нас упиру прстом.
Траже ослонац за своје лажи.
Нажуљи нас зрно песка,
а ми направили пустињу!
Како је све провидно.
Циљ им је да буду виђени.
Исписници се исте године
уписују у књигу рођених.
Актери највећих пошасти
добили су почасти!
Упознао сам све куваре у граду.
Трудим се да ми исхрана не буде једнолична.
Постоји лепеза решења.
А ми машемо само својим предлозима.
Перу се умивеним изјавама.
Лако је пауцима да плету мрежу.
Они имају жицу за тај посао.
На изложби слика
ствара се слика о аутору.
Жаба има перспективу.
Где год скочи.
Фиксни телефони су нас спајали
кад смо били удаљени,
а мобилни нас удаљавају
кад смо заједно.
Зима је прошла глатко.
Све време је била поледица.
Није се лако обући.
Одевни предмети треба да се слажу.
Кад ствари добију ноге,
не може их нико стићи.
Дошли су на готово.
Имали су кеш!
Сукоб није замрзнут.
Користи се хладно оружје.
Изгрдили су га на пасја кола -
зашто псује као кочијаш!
Расположење нам је на нули.
Хладно су нас дочекали.
Остало му од оца.
Враћа дугове!
23. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (десети део)
Авиони су прошли у бришућем лету.
Почистили су непријатеља.
Прешао је на дијету.
Сада мора да трчи.
Киша је прешла у снег
кад се попела на планину.
Засула нас је киша метака.
А ми смо били суви као барут.
Заштићени су као бели медведи.
Заштитник им је црн као гавран.
Шљаштеће боје припадају
модном тренду шљ категорије.
Направили су добру атмосферу.
Дишу пуним плућима.
Све нам се скупило.
Имамо гомилу проблема.
Брзи су као стреле.
Беже нам два копља.
Деци не треба вечерња гимнастика.
Они иду трком на спавање.
Постоји жеђ за истином.
Лаж не пије воду.
Лаж је ушла у службену употребу.
Некима је то посао.
Очима не можемо да се видимо.
Имамо препреке у глави.
Познајемо се из виђења.
Сретали су нам се погледи.
Скресао нам је све у лице.
Крчи себи пут.
Пустите браду.
Обријте се!
Јесмо ли здрави?
Зашто масирамо једни друге?
Примакао се крај.
Погрешили смо на старту.
У реци људи
нађе се и суви професионалац.
Спремни су на жртву.
Да скоче!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (девети део)
Видели смо се на кафи.
Сасули смо једни другима сви у лице.
Глупа ситуација
тражи паметне потезе.
Никако да утувимо у главу
да се узмемо у памет.
Што нам није на памети
то нам је на врх језика.
Не делимо мишљење,
већ оно нас.
Администрација је спора.
Седи по читав дан.
Атмосфера је позитивна.
Осећа се то у ваздуху.
Не иде све глатко.
Саопштио је храпави глас.
Воде се као нестали у рату.
Нису успели на време да се изгубе.
Није све тако црно.
Већ је црно да црње не може бити.
Док чекамо бољу будућност,
обузео нас је страх од сутрашњице.
Подрепне муве
поносе се својом репутацијом.
Бежи ми са очију!
Не могу да те видим!
Наоружани су до зуба.
Отимају из уста.
Пустили су стомак
да им поквари линију.
Изнети аргументи стоје.
Договор ће да падне.
Извлачимо сламку да видимо
кога ће она извући.
Налаз кардиолога:
Чука туче!
Био је на висини задатка.
Узимамо га за пример.
До папира долазимо пешке.
Шетају нас.
22. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (осми део)
Нисмо искамчили паре.
Били су срца каменога.
Расписан је конкурс.
Посао зове.
Марко је удаљен са посла,
Јанка су најурили,
а мене су шутнули!
Крајем месеца бројимо ситно до плате.
Ситно бројимо и кад плату примимо.
Никако да уђемо у срж проблема.
Увукао нам се страх у кости.
Причају неслане шале.
Со посипају на ране.
Истину на сунце!
Зашто нема светле будућности?
Деру нам кожу.
Не одступају ни за длаку.
Руке су вредне.
Оне све стичу са десет прстију.
Обећања су на дугом штапу.
Моткама се може скратити чекање.
Укивају га у злато.
Увек је у свом елементу.
Како преноси Радио-Милева
ни Ајнштајн није био оно што се прича.
Не миришемо се.
Отимају нам испред носа.
Нестало је струје.
Пала бандера и покидала нам живце.
Нервно је лабилан.
Трепере му живци.
Дижу тензију.
Пењу нам се на нерве.
Масовна гробница је колективни смештај
на оном свету.
Ни лук јели, ни лук мирисали.
Ко још верује празилуковићима?
Стално се дрвимо.
Уместо да смо пресекли као на пању.
Кују планове
како наковањ да покваре.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (седми део)
Сиротиња стење.
Окаменила се!
Плате нам одлазе на иће и пиће.
Нас неће да поведу.
Код нас је плодно тло.
Странци долазе да оплоде капитал.
Радимо као коњи.
Испустили смо дизгине из руку.
Утеривачи дугова плене појавом.
Хлеб купујемо на кришке.
Две кришке су довољне
за празан сендвич.
Сиромашни пук
чини армију гладних.
Волим свој посао.
Радим за газду по читав дан.
У нама чучи сиромаштво.
То се види кад се испружимо.
Радимо десет послова -
да купимо три оброка.
Мој отац био је везан за посао,
а ја за машину.
Идемо стрмоглаво.
Дугови нам расту вртоглаво.
Купујемо меснате паприке.
Месо нам је папрено скупо.
Плаћамо страним инвеститорима
да експлоатишу нашу радну снагу.
Радим за двојицу.
Запослен сам у фирми "Јовановић и син".
Радимо на више колосека.
Хватамо воз за бољу будућност.
Није тренд бити сиромашан.
То је код нас стандард.
То је посао од милион долара.
И радници ће добити неку цркавицу.
Шта је социјална бомба?
Народ го као пиштољ!
Ћутимо као заливени,
а пресушило је на свим пољима.
20. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (шести део)
Мртви ће поново гласати.
Живи били, па видели.
Седница има радни део.
И време кад посланици спавају.
Закон јачег све друге
ставио је ван снаге.
Закон улице на сваком ћошку
другачије се тумачи.
Тајкун је много новца опрао.
Судија је пола бацио у воду.
Усвоје закон.
Онда са њим раде шта хоће.
Све је приватизовано.
Свака рупа у закону има свог власника.
У лажи су кратке ноге,
али су закони у њеним рукама.
Није тешко окретати милионе.
То су округле суме новца.
Код нас радници не добијају ни динара.
Раде за свој грош.
Немамо жуте банке,
јер су нам банке зеленашке.
Измишљају се радна места
за оне који не мисле главом.
Градимо улице, па разваљујемо.
Захвални смо банкама.
Враћамо им стоструко!
Брање малина довели смо до савршенства.
Град то обави за пола сата!
Шта је статистичка грешка?
Податак да економски напредујемо.
Одећу купујемо на кило.
Кад не можемо месо.
Падамо од рада.
И све смо ниже на друштвеној лествици.
Све смо продали
и ушли у дужничко ропство.
Шта би било да смо нешто куповали?!
У посао улажемо јефтину радну снагу.
Да не излажемо странце трошковима!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (пети део)
Зна се ко коси, а ко воду носи.
Зна се и ко граби,
али се о таквима не прича.
Оверен је у главу.
Здравствену књижицу више
неће морати да оверава.
Код нас су фантомке
под државном капом.
Невиђена пљачка
има несагледиве последице.
Будите сигурни сто одсто.
Тражиће вам проценат!
Због прања новца
нико није био на рибању.
Може им бити.
Узимају колико им треба.
Посао је уигран.
Набацују један другом.
Сви имају тарифу.
Такав је систем.
Лопови су повезани као црева.
За њих је прдекана.
Узели су учешће у преговорима.
Узеће и дневнице и путне трошкове.
Нама је за преговарачким столом речено
да не можемо седети на две столице.
Неки извршитељи су наследили професију.
Чукундеде су им били хајдуци.
Можете мислити.
Овде се то не плаћа.
Некад се могло спавати на клупи у парку.
Може и данас, после посете извршитеља.
Ништа нам не пада с неба.
Само наређења долазе одозго.
Породицу треба заштита.
Фамилија је уништава.
Седимо на иглама.
То је наша преговарачка позиција.
Ко то тамо пева?
Даље неће моћи!
Узоран грађанин редовно надрља.
19. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (четврти део)
Ко се у политику удене
у све може да се угради.
Пронашао је детелину са четири листа.
Добио је мандат од четири године.
Од политике су направили пијацу.
Заслужили су гађање јајима и парадајзом.
Не објављује се цена
јефтиних политичких поена,
јер су папрено скупи.
Остаћемо без посла
ако нешто кажемо против
постојећег начина запошљавања.
Корупција је у моди.
Постала је стил живота.
Немају благе везе о послу.
Везу су имали кад су се запошљавали.
Знамо чије је ово масло.
Оних који скидају кајмак.
Запошљавање родбине.
То код нас нико не може да истера.
Посао је одличан
ако ћу ја у њему бити добар.
Површно раде.
Скидају кајмак.
Случај је добио на тежини.
Постао је афера.
Колика је то афера!
А већ сутра појавиће се нека већа.
Радили су испод жита.
А побегли кроз кукурузе.
Успех је бити жив
где закони представљају мртво слово.
Плене се велике количине дроге.
Својом упорношћу више плене дилери
него полицајци.
Неки афоризми имају адресанте -
који коверте примају.
Док узимају мито,
неће корупцију узимати за зло.
Лопови су ружни,
јер сви главу окрећу од њих.
Ко мува?
Подрепаши!
18. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (трећи део)
Једног дана доћи ће на тапет
и онај чија слика виси на зиду.
Који краљ!
А хоће да буде председник.
Вођа је постао оно што нам треба.
Држава!
Власт се налази у рукама једног човека.
Ни он главом не мисли.
Ма, нека иду у першун!
Нуде нам штап и шаргарепу.
Да су одговарали.
глава би им дошла у питање.
Бацили смо власти рукавицу у лице.
И избоксовали наше захтеве.
Догађаји један другог престижу.
Вођа се јавља са сваког од њих.
Не могу да преболе што нису на функцијама.
Недостаје им имунитет.
-Задовољили су своје болесне потребе.
-Здравља ти?
-Здравља ми!
Да ови оду, а да се они не врате -
можда бисмо и ми напредовали.
Не видимо перспективу.
Власт гледа само своју гузицу.
Власт је танка -
тамо где се није претргла.
Улица пресвучена асфалтом.
То је пут којим се иде на изборе.
Није то комби-странка.
Они иду у сто аутобуса са митинга на митинг.
Прелетач?
Знам те, птицо!
Нуде мед и млеко.
Слатко сам их прецртао.
Лаже чим зине.
А чим зине - телевизија преноси.
Није могуће бити на линији,
а испод црте.
Имају звучне титуле.
Кад се помене њихово име, народ звижди.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (други део)
Са чим ћемо пред Милоша?
Са Карађорђевом шницлом!
Примамо ударце,
али шибамо даље!
Чињенице о ратним страдањима
држимо у бункеру.
Постали смо покусни кунићи.
Прошли смо кроз топлог зеца.
Узели су нам меру
и са нама тргују ђутуре.
Непријатељима тепамо да су нам пријатељи
или ће нас утепати.
Нисмо достојни својих предака.
Остали смо без потомака.
Постоје часни и поштени људи.
Али нема такве власти
која би се на њих ослонила.
Свако вече нас убеђују
да смо тог дана одлично живели.
Један је живот.
У њега је стало неколико доживотних председника.
Из круга власти
иду около и обећавају.
Грађани врше самоубиства,
а у опроштајним писмима
дају подршку владиним реформама.
Носе фантомке.
Вођа их зна као своју кошуљу.
Воли га маса.
Много гњави.
Онај што држи нож и погачу
штрајкује глађу!
Држе власт.
Пуне су им руке.
Полицајци су ударачки
инструменти власти.
Углед је пољуљан
онима који дрмају.
За вођу је посао песма.
Одлуке доноси напамет.
Требају нам глупи за двојицу -
да смањимо апарат власти.
15. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"ЖИВОТ НА ОВИМ ПРОСТОРИМА" (2021) (први део)
Писма нико не шаље,
а коверте све примају.
Сви смо на броју -
јављају испод једне шљиве.
Седе у првом реду.
У првом реду о њима и пишем.
Траже ми клинци новац.
А ја радим за ексере!
Пола посла је купљена диплома.
Друга половина је партијска књижица.
На књижевни конкурс стигло је сто књига.
Жири је прочитао три награђене.
Ударили смо главом у зид.
Баш добро - да видимо
колико су нам ставови чврсти.
У Бриселу су мањи од маковог зрна.
У томе је у Београду њихова величина.
Пссст!
У току је тиха окупација.
Све стручњак до стручњака,
а никако државу да направимо
и децу која ће да живе у њој.
Срби су остављени на цедилу.
Пуштени су низ воду.
Познају се банана-републике.
Велики играчи њима постављају рампе.
Ако ћемо објективно,
политички субјекти раде
против атрибута државе.
Живе у расејању.
Нису могли да пусте корене у својој земљи.
Пуне су државне јасле.
У њима је Алајбегова слама.
Знају Срби да направе паре.
Тамо далеко.
Усуд самопорицања.
Ко нас је клео није дангубио.
Да умиремо од среће,
било би нас највише на свету.
Побили су небески народ.
Кажњени су као да су пуцали у ваздух.
Није нам до песме.
Све што кажемо погрешно се интерпретира.
12. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРАДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (шеснаести део)
Кажу да у рају нема секса.
Онда нема ни раја.
Ложим се на једну жену.
Почео сам да је барим.
Лепота је пролазна.
Зато се окрећем за женама.
Окрећем се за женама.
Супруга се не осврће.
За оне који имају пословну пратњу
не може се рећи
да на послу нису ништа пипнули.
Афоризам се крије
у правом смислу неких речи.
Понавља се стара прича.
У рубрици за сатиру
нема места за афоризме.
Афористичар није научник.
Али, нема афоризма
док не пронађе праву реч.
Вагам сваку реч.
Да афоризам добије на тежини.
Извео сам децу на прави пут.
Мој им је савет да хватају кривине.
Једем јаку храну.
Снага улази на уста.
За доручак сам направио кисело лице.
Нисам имао за јогурт.
Купио сам деци по тепих.
Нека свако решава своје проблеме.
Доста је мрака.
Увек сам био против владајуће струје.
Мисли ми лутају.
У ком правцу да размишљам?
Потегао сам велики пут.
Отуда вучем корене.
Ноге ми се одсекле.
Одрезали су ми казну.
Окреће ми се желудац.
Не могу да сварим
празнину и пустош у себи.
Да куцнем у дрво
нисам скоро срео неотесаног човека.
Годишњи одмор сам провео
код родбине на селу.
Одморио сам се као нико мој!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (петнаести део)
За нас је цензура спас.
Да није ње, катастрофа би била већа.
Жута штампа даје зелено светло
ко ће на јавној сцени
добити црвени картон.
Имате коњске живце.
Ви сте, за данашње услове
добро потковани!
Куцне час кад смрт долази.
Старији кандидати да чују.
Тапкање у месту
појачава осећај пролазности.
Највише нас убија кап.
Таквих је море.
Он мртав хладан
изјавама подгрева атмосферу.
Заговарају набијање на глогов колац.
Глог умирујуће делује на срце.
Комшија ме позвао на прасеће печење.
Није више свиња.
Не можемо да саставимо крај с крајем.
Најбољи су скрајнути.
Слабо стојимо на табели.
Ми смо противник који свима лежи.
За кошаркаше тројке су на првом месту.
Све друго су трице!
Противник нам је скројио резултат.
Постигао је гол маказицама.
У конкурсима се тражи знање језика,
а на радном месту да се језик држи за зубима.
Очекујемо да нас огреје сунце
од кадрова који су завршили вечерњу школу.
Нико се није научен родио.
Они са купљеним дипломама
неће такви ни умрети.
Просветни радници штрајкују.
Раде на оловку, а живе на креду.
Ђаци пешаци имају најмање времена
да науче пређено градиво.
Добио је кеца као врата.
Двојка је за њега као кућа.
Кад је мушкарцу стало до жене
он за њом трчи.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (четрнаести део)
Шушка се о неким стварима.
А где има шушке, ту се ћути.
Говорник је узео банку.
Слушамо петпарачке приче.
Почела је прва рунда разговора.
Договор ће да падне.
Каналисао је ток разговора.
Навраћао је воду на своју воденицу.
На дупе би проговорио
само да то буде у ТВ дневнику.
Због загушења у саобраћају
у аутобусу се једва дише.
Носећи свој крст
постао је икона једног времена.
Јавиле су се потешкоће.
Приредили смо им добродошлицу.
Одлучивали су милиметри.
Изигравали су величину.
Потерало нас.
Ни да макнемо!
Тесно сарађују.
Интереси им се додирују.
Облаче се по последњој моди.
Мода је за њих на првом месту.
Ове сезоне вриштеће боје
дају тон на модним пистама.
Данас се поновио.
Обукао је одело од јуче.
Радо идем на журке
али морам бити дотеран.
Последњи модни крик:
манекенке мучи анорексија!
Неке оскудно обучене особе
не скидају се са телевизије.
Процурела је информација.
Званични извори кажу да она не држи воду.
Осванула је вест.
Једна информација изнета је на сунце.
Оно што нам припрема седма сила
гледамо у пола осам.
11. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (тринаести део)
У познатим светским кухињама
не спрема се храна
већ идеје да се завара гладан свет.
Они нас пришрафили,
а ми увртели у главу
да су нам пријатељи.
Ухватио нас страх.
Хоће да нам се увуче у кости.
Жуљеви су наших руку дело!
То не би ни мртав урадио.
Не сме за живу главу.
Ствари су добиле ноге.
Прешле су у туђе руке.
Тапкамо у месту.
Око свих питања се разилазимо.
Роштиљ на жару
једемо са жаром.
Био је на тапету.
Завршио је као комарац.
Испуњени људи
нису пини себе.
Оставио је лични печат.
Потврдио се као човек.
Морал нам је на првом месту.
Њега одмах прескочимо.
Медвеђе услуге су препрека
да се обави лавовски део посла.
Кад дође до поплаве
ниједно оправдање не пије воду.
Темпо живота
даје предност брзој храни.
Светла будућност је
највећа оптичка варка.
Нико не зна шта је био мотив.
На слици је мртва природа.
Испричао је у грубим цртама
како су му променили лични опис.
Козје стазе се
налазе у вукојебини.
Круже приче.
Повели смо се за речима.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (дванаести део)
Пали смо на испиту
за који су наши преци положили животе.
Познају се банана државе.
У њима грађане гули ко стигне.
Направили су посао столећа.
Вратили су нас век уназад.
У ратовима смо добијали битке.
У миру губимо слободе.
Терамо своје.
Прихватамо све што нам други намећу.
Погазили смо образ.
Морала има само у траговима.
Нестаје овај несрећни народ.
А весели Србин ћути.
Код нас постоји дух самопорицања.
Сваког дана га потврђујемо.
Постали смо глинени голубови.
То и врапци знају.
Сви смо нашли свој интерес.
А штета је заједничка.
Слобода се нашла у неугодној позицији.
Изабрали смо ропство.
Не смемо ни да писнемо.
Ставили су шапу на нашу земљу.
Бледо бранимо наше боје.
Европа нема алтернативу.
Она ће нас увек експлоатисати.
Европа није против нас.
Она је увек била за нашу окупацију.
Осуђују трговину људима.
Више им одговара трговање народима.
Они су нам узели меру.
Нашим крпама не вреди пришивати.
Све су нам лепо написали.
Ружно се наслућује између редова.
Наишли су код нас на хладан пријем.
Даће они нама жишку!
Победиле су америчке вредности.
Оне што немају златну подлогу.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (једанаести део)
Држе нас на оку.
Сакупљају изговоре
да нас узму на зуб.
Небески народ је
пилот пројекат на земљи.
Упућени одлазе!
Србија копни
брже од снега на њој.
Заведени смо.
Баш како је протоколом предвиђено.
Живи се не чујемо.
Други нам дају тон.
Увек смо изигравали величину.
За нас је то била ситница.
Укопавамо се у своја дворишта.
Градимо добросуседске односе.
Напад је оркестриран.
Сви трубе против нас.
Све нам узимају за зло.
Хране га у себи.
У другом смо плану.
Први имају план.
Претворили смо све у пепео.
Веће су шансе да васкрснемо.
Боје наше земље бране:
црвене малине, плаве шљиве и белица пшеница.
Нама није потребан смак света.
Имамо свој систем пропадања.
Што ти је наш човек.
Служи сваком странцу!?
Како да сагледамо димензије пораза
када су нам други узели меру.
Гурамо некако.
Нисмо знали да вучемо потезе.
Концентришемо снаге.
Мозак смо пустили на пашу.
Тапкамо у месту.
Тако пролазе поводљиви.
Издаја земље је
тежак свакодневни посао.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (десети део)
Док ми идемо корак по корак
они нам узимају стопу по стопу.
Дневно-политички интереси
нанели су нам вековну штету.
Дужни смо као Грчка
а недужни као Америка.
Раскинули смо са прошлошћу.
Сваки дан о томе гусламо.
Отворили смо границе
да се оградимо од напада са стране.
Лако је било петсто година робовати.
Није то било дужничко ропство.
Док нам они раде о глави
ми се хватамо за гуше.
Тешко је наћи плодно тло
за наше пусте жеље.
Данас је јерес
све што није лични интерес.
Огрејаће и нас сунце.
Чим прође светлосна година.
Здравље народа угрожено је
због велике концентрације политике у крви.
Кад је цео народ паћеник
зна се ко је плаћеник!
Поражен је национални корпус.
Државу нема ко да брани.
Небески народ живи
у сателитској држави.
Има код нас и пристојног света.
Чине га они који не пристају на све.
Ја не могу да подигнем два прста
против три прста.
они су део мене.
Далеко смо догурали.
Сваког дана се повлачимо.
Народ су смрвили
земљу нам комадају.
Настојимо да извучемо највише.
Обично то буде дебљи крај.
Чекамо бољу будућност.
Зар нисмо свесни да смо је продали!?
7. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (девети део)
Градски оци по Србији
имају тату у Београду.
Бити близак власти
значи запослити и даљу родбину.
Српски интереси за српску власт
су шпанска села.
Нису жалили труда.
Жали боже
шта су нам од државе урадили.
Добио је четири године.
Власти!
Не полажу нам рачуне.
Рачунају да су код нас положили.
Шта народ мисли о Влади
она не мисли ни да чује.
Овде иду напред
они због којих назадујемо.
Од народа се тражи да штеди.
Највише - своју власт.
Прва труба даје тон
инструментима власти.
Кад одлучује шака људи
користе се и песнице.
Да једу вођи из руке
има кандидата као салате.
Први мандат, други мандат -
ко се није обогатио, магарац био!
Народ се врти у круг.
Свака пирамида власти
на њега гледа кроз исту призму.
Грешите ако мислите
да је рај на оном свету.
Рај је на туђој грбачи.
Једна је власт, а два су режима исхране.
Већина кука, а мањина крка!
Народ им је последња брига.
Њему су прво обећали.
На власт долази ко има већину.
А са ње одлази ко има све.
Тако је одлучила проста већина.
Даље ће одлучивати простачина!
Интерпретирање закона
зависи од композиције власти.
6. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (осми део)
Цитирам политичаре.
Државу су ставили под наводнике.
Избори се одржавају на свим нивоима.
Учествују и они испод земље.
Овде политичари ваљају бисере.
А наши су бисери расути по целом свету.
Сахрањују нас живе.
Мртви ћемо за њих гласати.
Технологија власти је таква
да у држави ништа не функционише.
О свему распредају.
Не осећају да су изгубили нит.
Временски процес је у току.
Доказује кривицу
демократски изабране власти.
Суштина њиховог програма
је да стално буду на лелевизији.
Народ плива.
Власт је ту да га цеди.
Отимали су се о власт.
А на власти узимају за себе.
Пирамида власти ослања се
на кругове који су јој блиски.
Дошли су на кормило.
Жеља им је да буду пуни као брод.
Народу је бачена коска
да не види срж проблема.
Ко држи полуге власти
не осећа њихову тежину.
Народе, извини!
Толико о нашој одговорности.
Ретки су чланови власти
који поштују чланове закона.
Они жаре и пале.
Не питајте колико су предузећа угасили.
Шта ви имате против власти?
Ништа ефикасно!
Недостаје им уметност владања.
Мало издвајају за културу.
Стоје на челу.
Не размишљају да стану уз народ.
5. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (седми део)
Нашли смо своје место у друштву.
Највише нас има на улици.
Народ је добар као хлеб.
Ни њега не тражи.
Не раде ништа под белим богом.
Има ко за њих црнчи.
Раднице не смеју да рађају децу
док им газде не оплоде капитал.
Губитници транзиције су господа.
Другови су само по сиромаштву.
Друштво се раслојава,
а земља комада.
Завијени смо у црно.
То је дрес код савременог капитализма.
Законе не узимају за озбиљно.
Крше их као од шале.
Драконски су кажњени
што примењују законе.
Одрезали су нам казну.
На хлеб немамо шта да намажемо.
Закони предвиђају,
али њихове прогнозе се не остварују.
Слобода се може купити.
Потражите је тамо где је нема.
Поштен човек држи до политике.
Неће са њом да има додирних тачака.
Политика има обрт као афоризам.
Прича се једно, а ради сасвим друго.
Има политичара који се држе курса.
Осим курса, они друге школе и немају.
Они врше власт,
а нама се чини да вршљају!
У посао је ушао један политичар.
Посао је изашао на неколико милиона.
Читава галерија политичара
у галерију никад није ушла.
Политика је препуна крпа.
Ниједна није магична.
Политичари никад неће
порасти у нашим очима.
Семе им њихово!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (шести део)
Могу се изразити у промилима
они што не узимају проценат.
Отворите очи!
Примају новац да зажмуре.
Оставили смо ствари да преноће.
Јутрос су постале део нечијег богатства.
Ако се обистине претећа писма
на ту адресу стизаће телеграми саучешћа.
Ако им не дате коверту
запечатиће вам каријеру.
Није нам се дало богатство.
Оно се стиче отимањем.
Чарапе се купују у пару.
А до пара се долази са једном.
Опрао је биографију,
испеглао ствари
и сада је чист пред законом.
Направили смо пустињу.
Она је оаза криминала.
Постали смо неми сведоци демократије.
Ћутимо и трпимо!
Градимо друштво у коме ко нема
неће ни имати.
Глас милиона
не вреди ни пребијене паре.
Архиве се отварају тек када помру они
које је требало затворити.
Немамо ништа.
И немамо ништа против таквог стања.
Ко улази на мала врата
у великој је предности.
Извршили смо корените промене.
Искоренили смо све што је било добро.
Уживамо у капитализму.
Срећни смо кад смо гладни.
Дошао је капитализам.
На црту му је изашао само афоризам.
Шта рећи са постигнутим успесима?
Нема их ни на једном пољу!
Пао нам је мрак на очи.
Долази од звезда са естрадног неба.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (пети део)
Радимо за ексере.
Плате су нам заковане.
Не диже главу због посла.
Услуга му је на висини.
Транзицији нема краја.
Пет векова под Турцима
било је ропство на одређено време.
Све радимо за паре.
Само живимо без њих.
Екипа на власти је тим
који добија мито.
Тим који добија мито
постао је наша репрезентација.
Нема више борбе мишљења.
Све се свело на то
ко ће коме скинути главу.
Многима се мора сместити
да би се пријатељу могло наместити.
Видимо како се ствари сређују.
Зато ништа не функционише.
Велике марке
траже велике коверте.
У држави је пакао.
Паре су изнете у порески рај.
Ликвидиран је по кратком поступку.
Дуго није био ликвидан.
Све је под контролом.
Инспектори не раде свој посао.
Клупко се одмотава.
Јавност ће по некоме оплести.
Била је то невиђена пљачка.
Све је ћорнуто!
У браку политике и криминала
партнери су равноправни.
Урадили су епохално дело.
Транзицију су претворили у пљачку века.
Док се не одвоји жито од кукоља
промена неће бити ни од корова.
Похватали смо њихова имена.
Они су на сигурном месту.
Узимају из буџета.
Неће да падну на терет друштва.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (четврти део)
Реформе су болне.
Сиротиња је прва дала свој обол.
Отпевали смо своје.
Криза је постала рефрен за све.
Неплатишама се искључује струја.
Они су највише наелектрисани.
Арчимо (п)аре.
Продајемо хектаре.
Одлазимо у иностранство да перемо судове.
Само да бисмо имали шта да једемо.
Мали промил људи
узима велики проценат пара.
Народ је врећа за ударање.
Знају то они што имају џакове пара.
Сировинама је истекао рок трајања.
Поквариле су нам посао.
Ко подигне кредит
мора чврсто стајати на земљи.
Не сме прескочити ниједну рату.
Радници су марљиви као пчеле.
А имају утицај као удружење пчелара.
У индустријским басенима
радници се купају у зноју лица свог.
Град је обрао летину.
Сељацима остаје да поправљају кишобране.
Нисмо верски, већ економски фанатици.
Хоћемо да живимо од привреде
коју смо уништили.
Завезали смо начисто.
Нико кесу да одреши.
Добро је кад капље.
Свака кап улива оптимизам.
Извршена је подела рада.
Подела профита није у плану.
Неопеване ленштине
раде по нотама.
Показујемо три прста.
Недостају нам паре за хлеб,
маст и алеву паприку.
Док сам имао пара за каиш сланине,
није ми требала нова рупа на каишу.
На конкурс сам послао си-ви.
Од њега зависи хоћу ли радити
на црно или на бело.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (трећи део)
Закон о раду је важан.
Да радници знају која права немају.
Не липши магарче до зелене траве.
Заливадили смо целу земљу.
Прикупљена је мала помоћ
за поплављена подручја.
Немамо ми реку пријатеља.
Постали смо технолошки вишак.
Нисмо се уклопили
у технику пљачке наших предузећа.
Дозволили смо себи велики луксуз.
Живимо у беди.
Екстремно смо сиромашни.
Просто да се смрзнеш!
Кад примимо месечну цркавицу
сваки дан трошимо по цвоњак.
Код нас нису чиста посла.
Не можемо да зарадимо ни за воду.
Причамо о празним стомацима.
Друге теме смо прежвакали.
Од онога што нам се сервира
можемо само гладни да будемо.
Све проблеме треба ставити на сто.
Прво, хлеб!
Иза сваког празног стомака
стоји једно пуно име и презиме.
Мрка капа!
Скапавамо!
Идемо до те мере
да меримо сваки залогај.
Глад има четворе очи.
А наше породице по четири члана.
Не треба нам рука милостиње.
Платите нам руке!
Ситуација се променила из корена.
Живимо лошије на куб.
Висок датум је проблем за оне
са дна друштвене лествице.
Грађани су мртви гладни.
Не могу да виде живу пару.
Ко падне у дугове
њему понор пакла изгледа као рај.
4. 8. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (други део)
Поштен у посао улаже целог себе,
а непоштени се уграђује.
Пребачена је дневна норма.
Данас је отпуштено више радника него јуче.
На послу хватају кривине
они који су до њега дошли пречицом.
Бирократе зевају на послу.
Услуге им плаћамо колико зину.
Трговци рекламирају робу.
Исту робу рекламирају и купци.
Слупали су буџетске паре.
Нас ће ударити по новчанику.
Ново радно време нам је од звезда до звезда.
И тако - цео месец.
Транзиција је била успешна.
Све што је било наше, постало је туђе.
Домаће сировине одлучиле су
да готове производе увозе из иностранства.
Чим су стале линије за производњу
пали смо испод црте сиромаштва.
Предао бих се послу,
али не могу да освојим поверење
ниједног послодавца.
Све нам се скупило.
Не можемо да саставимо крај с крајем.
Радницима гори под ногама.
Предузећа се гасе.
Налазимо се на странпутици.
Дужни смо на све стране.
Жртве транзиције
висе на контејнерима.
Неки производи су отишли десет посто.
Грађани неће стићи да их купе.
Кад видимо цену на производу
схватимо да је производ на цени.
Стање сиромашних добија на тежини,
али празни џепови не могу да претегну.
Прича је бајата.
Највише свежег новца имају тазе тајкуни.
Тешко се дише.
Недостаје нам свежег новца.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016) (први део)
Картонска насеља се не граде на дивље.
Све је покривено папирима.
У транзицији смо сви нешто добили.
Највише је оних којима је припала мука.
Песимизам има покриће.
Ставили смо под хипотеку сву имовину.
Они који нас воде,
дошли су до богатства.
И ни макац даље!
Грађани су носиоци власти.
Носе политичаре на грбачи.
Власт је златна кока.
Поданици су ћурке и гуске.
Закон је ступио на снагу
али га нећемо примењивати на силу.
У канцеларији за брзе одговоре
ставили су ме на листу чекања.
Власт је сервис грађана.
Увек је спремна да нас окрпи,
испегла и завије у црно.
Друштво нам је болесно.
Криминалце може да ухвати само грип.
Подигли смо правосуђе на највиши ниво.
Оптужене казна може стићи само са неба.
Остали смо без последњег динара.
Неко је са њим стекао први милион.
Иако смо кост и кожа
добродошли смо као топовско месо.
Важно је да нам деца имају перспективу.
Она ће у перспективи одавде отићи.
Срби воле што је откривена Америка.
Од тада, све продају за шаку долара.
Хајде да седнемо и видимо
зашто нас ништа не покреће.
Да нам је ова памет била
нестали бисмо пре хиљаду година.
Погодиле су нас незапамћене поплаве.
Такве су биле и оне пре две године.
Влада је урадила све.
Испод тога се не може.
Где се политичари појаве
успеси изостану.