ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (први део)

Картонска насеља се не граде на дивље.
Све је покривено папирима.

У транзицији смо сви нешто добили.
Највише је оних којима је припала мука.

Песимизам има покриће.
Ставили смо под хипотеку сву имовину.

Они који нас воде,
дошли су до богатства.
И ни макац даље!

Грађани су носиоци власти.
Носе политичаре на грбачи.

Власт је златна кока.
Поданици су ћурке и гуске.

Закон је ступио на снагу
али га нећемо примењивати на силу.

У канцеларији за брзе одговоре
ставили су ме на листу чекања.

Власт је сервис грађана.
Увек је спремна да нас окрпи,
испегла и завије у црно.

Друштво нам је болесно.
Криминалце може да ухвати само грип.

Подигли смо правосуђе на највиши ниво.
Оптужене казна може стићи само са неба.

Остали смо без последњег динара.
Неко је са њим стекао први милион.

Иако смо кост и кожа
добродошли смо као топовско месо.

Важно је да нам деца имају перспективу.
Она ће у перспективи одавде отићи.

Срби воле што је откривена Америка.
Од тада, све продају за шаку долара.

Хајде да седнемо и видимо
зашто нас ништа не покреће.

Да нам је ова памет била
нестали бисмо пре хиљаду година.

Погодиле су нас незапамћене поплаве.
Такве су биле и оне пре две године.

Влада је урадила све.
Испод тога се не може.

Где се политичари појаве
успеси изостану.