21. 7. 2026.

БРАНИСЛАВ ЂОКИЋ   (1947)
(ЈАГОДИНА)

Афористичар је копљаник
на турниру духа.

И за бесмртнике
имамо гробаре.

И мравојед у свом животу
ни мрава није згазио.

Још у провали облака
није учествовао.

Лажемо сами себе
и то је истина. 

Образовање није више само потреба,
већ и велика нужда.

Они што доносе мере,
или закину или преврше меру.

Село нам је
уништио град.

Слабост нам је
да показујемо силу.

Шта нам вреди углед
кад немамо изгледа.

18. 7. 2026.

ДРАГОСЛАВ ЈОЦИЋ   (19??)
( - БОР)

Број истина о једном догађају једнак је,
најмање, броју посматрача.

Кад власт продаје маглу.
народ не види даље од носа.

Кад је народ небески,
није чудо што не види
шта му се на земљи збива.

Кад у кући сви паметују,
будућност јој је развалина.

Лако је договорити се са људима,
али их је тешко наћи.

Не рушите профитере нове,
овој држави они су основе.

Не чекај правду
на тргу силника.

Обећања осушила све,
само је народ остао зелен.

Поштење ретко заузме престо.
На крају софре њему је место.

Прошлост будале не плаши.
 

ТАЊА ПРОКОПЉЕВИЋ   (1971)
(ЗЕМУН - )

Бежи колико те
ум носи.

Злато обично воле
они који нису златни.

Зло не мисли онај
ко је промислио.

Какав вам је председник
таква вам је памет.

Клупко среће је
у клановској заједници.

Немам оружја,
али имам памет.

Не сањај превише,
можда се пробудиш.

Плашим се онога
што знам.

Ружно друштво
рађа лепе афоризме.

Твоја воља зависи
од твог вољеног. 

АЛЕКСАНДАР СТЕВАНОВИЋ   (1990)
(ВЛАСОТИНЦЕ)

Ако штуцнете - неко вас спомиње.
Ако вам штуцне мајка - некоме сте се замерили.

Био сам јој први пик на драфту,
а сада ме држи на клупи.
Изгледа да га неко други боље закуцава.

Да и комшији крава буде жива и здрава.
Само ако је нетолерантан на лактозу
и алергичан на говеђе месо.

Да нам није продавница половне робе,
сиротиња би живела као у рају.
Уместо одеће носила би
лишће преко полних органа.

Друштво за заштиту животиња се бори
против компанија које праве лептир машне.

Историја се понавља.
Ако не научите бар за двојку.

Ко тебе каменом,
ти њему мајку назови камењарком.

Некада су људи дизали руке у ваздух
пред онима који их пљачкају.
Сада им аплаудирају.

Све је више телевизија, а све мање сајџија.
Активно радимо на губљењу времена.

Хтели смо голубове мира,
а добили смо ове који серу
и прелећу из странке у странку.



 

ЗОРАН СПАСОЈЕВИЋ   (1949 - 2025)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Данас сам у кафићу видео човека
који не гледа у мобилни телефон.
Брате, има нас разних.

И фашизам је
европска вредност.

Када Американци говоре о злочину и геноциду,
вероватно мисле на Индијанце, Вијетнамце, Ирачане...

Ко о чему, курва о поштењу 
а Запад о демократији.

Мечке су заштићене.
Увесељавање народа спало је на политичаре.

Некада су робовима гледали у зубе и мишиће
а данас у здравствене картоне.

Неко краде шахте и бронзане бисте хероја
а неко фабрике и имања.
Ко шта стигне, то дигне.

Председник свакодневно говори
како Србија нема непријатеља.
Окупатори Србије се не рачунају?

Све је баш онако
како не треба да буде.

Уопште нема потребе да се нервирате.
Нормално је да је све ненормално.

17. 7. 2026.

НЕНАД НИКОЛИЋ   (1976)
(БЕОГРАД - )

Данас ме ухватила потрошачка грозница.
Купио сам хлеб и млеко.

Ко ради у влади,
не боји се глади!

Народ увек изгуби на изборима.
Надгласа самог себе.

Не можемо више да мењамо власт.
Ако народ није задовољан,
Америка и Европа јесу. 

Не можемо да се пожалимо
на мањак демократије.
Могао би неко да нас чује.

Појео сам кору хлеба да заварам глад.
Али глад није глупа!

Политика је курва
зато што су се сви бацили на њу.

Правимо модерну војску
по прописаном НАТО стандарду.
Мали и безопасну.

Стање у земљи је стабилно.
Једино нема од чега да се живи.

Требало је вратити расположење народу.
Зато смо изабрали кловнове.



РАЈКО ТЕОВАНОВИЋ   (1955)
(ШАБАЦ - )

Ако и легнемо на руду,
остаћемо волови до краја живота.

Данас ђаволу не треба ваша душа,
довољан је ваш глас.

Жене су наше највеће благо,
не рачунајући сељаке којима је то стока.

И кад смо у центру збивања,
држимо се по страни.

Кад год јој је досадно,
историја се поиграла са нама.

Ми наш отпад рециклирамо
и опет враћамо у политику!

Мушкарци имају потребу за разним играма.
Женама су и мушкарци довољни.

Он је врло крупна зверка.
Зато смо сви у кавезу.

Прошли смо сито и решето.
Зато смо овако мали.

У школи живота
наше место је у ћошку. 

ВАСИЛИЈЕ ЈОВАНОВИЋ   (1954)
(РУМА)

Бити неутралан
значи на време изабрати страну.

Добро увек на крају победи.
Било би много боље да победи на почетку.

Људска трагедија је у томе
што немају иста права сви људи, 
него сва права имају увек исти људи.

Не могу да јуришам,
али могу да вичем: ура! 

Ниски ударци
увек високо котирају.

Ништа тако човека не подмлађује,
као сећање на старе грехе.

Обећање не кошта ништа
а може и на више рата.

Политичари се деле у две групе.
Једни нас лажу, да би нас привукли,
други нас привлаче, да би нас лагали.

Снимили су ми главу на скенеру.
Срећом нису нашли ништа.

Трговци се деле на поштене и непоштене.
Поштени ће вас преварити,
или у цени, или у роби,
а непоштени и у цени и у роби.

БОРАН ПОПОВИЋ   (1967)
(ЦЕРОВАЦ код ШАПЦА)

Гладни све више играју шах.
Рачунају да би се нешто могло појести. 

Дајте нам бар мало попуста.
Србија је ваша стара муштерија.

За посао некада су нам требала добра леђа.
Данас добра залеђина.

Моји родитељи не желе да чују шта причам.
Зашто ме онда прислушкују?

Наша полиција ради по
принципу спортског риболова.
Ухвати и пусти.

Не брините за оне који су залутали у политику.
Наћи ћете их у сатири.

Пристајем бити магарац,
под условом да ме вежу за државне јасле.

Узалуд су нам проходни сви путни правци
кад не можемо доћи себи.

Успео сам да заварам жену и полицију.
Једино не успевам глад.

Што нас више чешљају,
код нас све чупавије.

ДУШКО РАНЂИЋ   (1963)
(ЛАЗАРЕВАЦ - )

Ако окрећеш нови лист,
важно је на којој си страни!

Ако останете кратких рукава,
може свашта да вам се пришије!

Боље да ти мало треба,
него да много тражиш...

Жена гледа да мушкарцу привуче пажње,
а мушкарац да жену привуче пажњом!

За добра дела не мораш бити плаћен,
а за недела ћеш сигурно платити!

Исти нам је почетак и крај,
али нам се средине разликују!

Ко живи на црту,
краћа му је линија живота...

Ко не зна колико може,
сазнаће кад не буде могао.

Окривљени се брани ћутањем,
јер - не жели да одговара!

Теже је сам са собом,
него сам против свих!
 

МАРКО М. ЋУРЧИЋ   (1989)
(ЧАЧАК)

Ванинституционална борба је једина институција
у овој земљи која ради.

Власт у овој земљи је као породица.
Породицу не можеш да бираш.

Говоре нам да се чују бубњеви тријумфа,
а у ствари слушамо како држава иде на добош.

Државно улагање у цркву је дугорочна инвестиција
сада кад једино Бог може да нам помогне.

Кривце за трагедију су тражили свуда
осим у огледалу.

Људи у животу пролазе само кроз две фазе:
у првој се труде да буду старији него што јесу,
а у другој млађи него што јесу.

Намазана власт их је оптужила
за обојену револуцију.

Некада је убијала прејака реч,
данас нас убија недостатак прејаке речи.

Од свих институција
имам поверење једино у кафану.

У лажи су кратке ноге
и дуг мандат.

 

16. 7. 2026.

ДИМИТРИЈЕ ПАНФИЛОВ   (1945)
(ЖУПАЊА - СРЕМСКИ КАРЛОВЦИ)

Бити фотогеничан само значи - 
на слици испасти мање ружан него у природи.

Вилин коњиц живи само један дан,
али он цео свој живот лети.

Живот је као дрога,
што више живиш, више ти се живи.

За разлику од главе,
стомак јавља кад је празан.

Једино жена може од врапца у руци
да направи голуба.

Кад си сам,
пази да не будеш у рђавом друштву.

Кројачи имају само једну врсту непријатеља:
нудисте.

Много причаш.
Ћути мало, да те боље разумем.

Срећа је само за срећне; 
дај срећу баксузу - одмах је поквари.

Шутња је злато за онога
који нема шта да каже.




 

БОГДАН ТОДОРОВ   (1946 - 2021)
(СОМБОР)

Жена и ја смо се одлично слагали.
Сада она само слаже на мене.

За разлику од пријатеља,
непријатељи су ми стварно поуздане особе.
У њима се никада нисам преварио.

И нови председник ће добити
нови афоризам - ако га заслужи!

И тако, мало помало,
кварност постаде стварност.

Нисам шкрт сатиричар.
И новом председнику даћу по заслузи.

Од обећања да ћемо сви имати супе, соса и меса,
за сад су нас усосили, запржили нам чорбу
и добро нам је засолили.

Препорука да бивши министар
остане у садашњој влади: 
све зна, а ништа не уме.

Умирање од глади и није тако лоше
кад се човек навикне.

У мојој породици ја имам увек последњу реч:
"Да, драга".

Шверц је доказ да се овде
има шта и купити и продати.

14. 7. 2026.

ФЛОРИН ЦАРАН   (1950)
(УЗДИН код КОВАЧИЦЕ)

Бирамо речи љубави.
Речи мржње долазе саме од себе.

Ко верује својим очима,
чини у животу и друге грешке.

Наш језик је мали,
али дугачак. 

Нема више политичких вицева.
Све је истина.

Не може свако да уђе у афоризам.
Мора прво да се докаже у политици.

Није лоше што смо сањали демократију.
Лоше је што се не будимо.

Пазите куда корачате.
Људи су на земљи.

Победа је сигурна.
Само да избегнемо битку.

Тек на ивици провалије приметио сам
да имам некога за леђима.

Толико смо сиромашни 
да се овде краде и будућност.

ПРЕДРАГ БЛАЖИЋ   (1944)
(КРАЉЕВО)

И мале будале могу да направе
велике глупости.

Јадранско море је преса
за цеђење кеса.

Код нас је права демократија.
Викнеш: Живео председник!
И нико ти ништа не може.

Леви бек, леви халф, лева полутка, лево крило...
Камо среће да су то једини леваци
у нашем фудбалу.

Некада су дизали са два прста.
Сада оберучке!

Није му било тешко да одваја од уста,
јер нису била његова. 

Прихватамо их оберучке -
за гушу!

Увек смо тврдили да нам је крив неко други.
Није тачно! Крив нам је први.

У полицији је све више лопова.
А неки су и ухапшени.

Хеј, ти горе, сиђи мало доле,
па да видиш колико те воле, воле!


РАДОМИР Д. БЛАЖИЋ   (19??)
( - КРАЉЕВО)

Ако новац квари људе,
половина Срба је - препоштена!

Док се паметни раздружују од сиромаштва,
сиромашни се растају од памети!

И наши политичари би били поштени налазачи,
али велика лова је у питању!

Ја имам домовину, само је не видим добро.
Домовина има мене, само ме не види довољно!

На репу смо догађаја.
Можемо само да терамо - муве!

Наше људе не треба подсећати да штеде струју,
они су начисто - уфитиљили!

Сити смо глади!

Суштинску аутономију
нема ни држава Србија!

У оваквим временима говорити истину
није забрањено,
али није ни препоручљиво!

Хвалили смо се да смо обећана земља!
Сада су дошли они којима је обећана!
 

МАРИЈА ГОЈКОВ   (1966)
(ЗЕМУН - БЕОГРАД)

За све проблеме крив је ретроградни народ
у коњукцији са идиотом.

Зна ли неко доброг механичара?
Отпао нам точак историје.

Има тако неких људи,
којима ништа не полази за руком,
срећом - ту је политика.

Кад ставиш стручњака на поводац,
добијеш џукелу.

Капиталисти свих земаља су се ујединили.
Пролетери су остали у чуду.

Код прања пара,
најбоље је користити популистички омекшивач.

Кроје нам живот
тупим наказама.

Највећи друштвени апсурд је
идеолошки опредељен роб.

Политичари су добровољни даваоци
туђег рада.

Роба са наше тезге: 
полован народ и првокласни лопови. 

ВОЈИСЛАВ БРНОВИЋ   (1934)
(БОБИЈА код ЦЕТИЊА - БЕОГРАД)

Кажу да постоји и загробни живот.
Ја једино знам за голи живот.

Како смо посијали, тако ћемо и жњети.
Не дај Боже да се нешто роди!

Ко изгуби памет,
стално нешто тражи.

Љуљала му се фотеља.
Нашли су му бољу.

Нећу више да ћутим,
хоћу да кажем да се и ја слажем.

Пали смо на ниске гране.
Ако, пад ће бити безболнији.

Постоје мајчини и курвини синови.
Не може све једна мајка да роди.

Разговарали су иза затворених врата.
Нијесу их пуштили унутра.

Сила бога не моли -
а ми се молимо сили.

Срби више нијесу небески народ -
све више су упућени на подземље.

 

ДРАГИША ЕРАКОВИЋ   (1951)
(НИШ)

Више памти телефон
него глава.

Гласачка кутија је
бунар жеља.

Закувало се.
Биће папазјанија.

И глупости су
нечији ресурси.

На крају увек
изаберемо своје огледало.

Нема зелених грана
на трулом дрвету.

Политичари виде народ
као плодну земљу.

Послушници су увек
на површини.

Ратује се за демократију
да би један владао.

Само нас незадовољство
повезује. 

МИЉУРКО ВУКАДИНОВИЋ   (1953 - 2021)
( ГОРЊЕ СВАРЧЕ код БЛАЦА  - БЕОГРАД)

Ајме њима - отвара се аутопут за аутопутем
а пута нема!

Афоризам не држе место и краткоћа.
Држи га проверљивост и љути очевид.

Ветар је као језик:
може све да дохвати.

Жена је стојеручица.

Имамо крваво богату историју.

Ко сме да каже
да је сеоба Срба завршена...

Не чуди ми што сам стално
у друштву слепих и глувих.
Просто ми дође да напустим Скупштину.

Од марихуане до барутане
и назад!

Оно што се каже на почетку,
заборави се на крају.

Реци ти мени, синак,
која је разлика између заједнице и зајебнице.

МИЛАН ВЛАЈКОВИЋ   (1949)
(ПОЈАТЕ код ЋИЋЕВЦА - ПАРАЋИН)

Држава је апарат који се квари одозго,
а поправља одоздо.

Имамо идеју,
али не знамо шта ћемо са њом.

Нека Србијом влада бољи.
А зашто се онда кандидујеш?

Не слажу се сви са нама. Ништа ново.
Не слажемо се ни ми са собом, па шта?

Не узбуђујте се за изборе.
Како год да гласате
увек ћете гласати против себе.

Нисам слушао вођин програм.
Довољно је било да сам му видео чланове.

Одустао би он од политике.
Али, не да жена...

Они су за задрживи развој.
Да остану ту где су.

После избора неки рекоше: "Оштећени смо!"
Нису морали да кажу - види се.

У предизборној кампањи причају
као да нису били овде
док су били на власти.
 

13. 7. 2026.

ФИЛИП МЛАДЕНОВИЋ   (1956)
(БЕОГРАД)

Власт се не осваја преко ноћи.
За то је потребан дужи мрачни период.

Демократија је овде широк појам.
Зато га кордони полиције 
своде на одговарајућу меру.

Зашто демократија овде не може
да пусти корене?
Зато што се залива крвљу, а не водом!

Зашто је режим опљачкао народ до голе коже?
Да би могао да га обуче у униформе!

Звезда на челу, крст око врата, језик за зубима...
Овај народ баш уме да се удеси!

Како је букнуо рат?
Тако што су се упалили телевизори!

Као грађани живимо од данас до сутра,
а као народ од данас до јуче!

Ко је, заправо, сатиричар?
Уметник који више нема живаца
да губи живце.

Овде се власт не мења без крви.
То нам је у крви.

Рат је наставак ТВ програма,
само другачијим средствима.

 

ЗДРАВКО ГОЈКОВИЋ   (1930 - 2015)
(ОСЈЕЧАНИ код ДОБОЈА - БЕОГРАД)

Вук радо смаже јагње,
али да га дере, набија на колац,
пече и сече - толика звер није!

Ивер је тежи од кладе.

Кога сте питали
кад дајете одговоре?

Не знам од чега бисмо живели
да нисмо пропали.

Ништа не може ћутањем
да се прећути.

После толико преломних година
осећамо се као у гипсу.

Тајне јавно компромитују.

Тек кад се приче остваре,
видимо колико смо лагали.

Темељ друштва
је кров над главом.

Ћутање треба пажљиво слушати.




 

ГОРАН ДРАГИШИЋ   (19??)
(???)

Бескичмењаци се
сагињати неће.

Бог је створио човјека,
а онда му је овај узвратио истом мјером.

И затвор је за људе,
а камоли отаџбина.

Ко с ђаволом тикве сади
добије и подстицаје.

Лако је странцима,
они нас не разумију.

Ми смо мост међу народима
и многи су нас прешли!

Народ је крив
што га не воде прави.

Славна историја нас је научила
да се положај држи по сваку цијену.

Толико смо ниско пали
да више не можемо да нам крене низбрдо.

Чим је искочио из просјека
упао је у проблеме. 

ЈЕЛЕНА ВУКЕЛИЋ   (1983)
(СОМБОР)

-Где ћемо живети после венчања?
-Какве везе има, ионако нам после неће бити до живота...

Жали се један политичар: 
због политике сам запоставио школу...
Побогу, па што основну?

Ја имам своје не!
Незапослена, неудата, неситуирана...

Језик за зубима или глава на раменима.
Ко то каже да немамо избора?

Каква корист од наших свршених студената
електротехнике, политичких наука, медицине?
Можда ми не знамо, али можемо питати Американце.

Политичари су доказали да је реинкарнација могућа.
Умреш у једној а васкрснеш у другој странци.

Потрошачи имају тако много куповних права,
а тако мало платних могућности.

Стигла мајка са пијаце.
Донела само утиске!

То што су господа политичари,
не мора да значи да лажу.
Не мора, али значи...

Шта један професор филозофије ради у Србији?
Па не ради...

12. 7. 2026.

БРАНКО Н. РАКОЧЕВИЋ   (1929)
(ПАВИНО ПОЉЕ код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Ко ли нам га тако тесно скроји нано,
нану ли му његову.

Мутно за нама, мутно пред нама,
душу дало за ловце у мутном.

Најопаснија је нага жена.
До зуба је наоружана.

Наша будућност су наша деца,
а њихова наши дугови...

Ништа није тако безгранично,
као што је људска ограниченост...

Онај што ћути,
опире се свему.

Пред најездом знаних,
незнаним јунацима прети заборав...

Све док паметнији попуштају глупима,
шансе су им никакве...

Срби никад нису мрзели друге народе,
они се радије међусобно мрзе.

Човека лакше и брже нагриза изобиље,
но немаштина...

 

ДРАГАН М. ЖИВАЉЕВИЋ   (1957)
(???)

Ако ваше памети не буде после вас,
брзо ће вас заборавити.

Ако твој вапај еха нема,
ти ниси у природној средини.

Ако те пријатељи напуштају,
значи да су остали без пријатељства.

Богатство је имати себе, здравље, живот, 
породицу, посао и још неке, пратеће ситнице. 

Знате ли некога ко зна да заћути на време?
Ако знате, научите нешто од њега.

Када осетите да ваш живот, мимо ваше воље,
одлази у завист, пропаст...
Одлазите, не увлачите у невољу оне које волите.

Не иди преко мере, ако је имаш.
Ако немаш, набави је.

Не иди у заборав,
тамо не познајеш никога и немаш пријатеља.

Почни нови живот
ако ниси задовољан са старим.

Смисао будућности нам је јача
од осећања прошлости.

МИЛАН ШИНДИЋ   (1949)
(???)

Динар је скроз пао.
Не диже му се због евра.

За наш скок
се тражи мотка више!

Избушена је наша зора.
Кроз њу се лепо види мрак.

Мењам право гласа
за право спаса!

Наша правда је опет на суду.
Седи тамо и чека да је неко примети.

Наш курс је добар.
Тако мисле курсисти.

Сви нам нуде наду.
А ми бисмо и нешто за јело.

Уверени смо да ће бити боље.
Боље да нисмо.

Хвала ти што си
написао мој афоризам.

Чујем да ће правда да победи!
Одох по упут за ушног лекара.

 

ЈОВАН СЛИЈЕПЧЕВИЋ   (1978)
(КРАЉЕВО)

Ископали су ратне секире.
Да их наоштре.

Људи се деле на разне начине,
а множе само на један.

Нама нико није раван -
рекоше политичари који обећавају
брда и долине.

Народ без јаја је - раја.

Овације су поздрав
од оваца!

Политичар је душа од човека.
Само што је продана.

Прво су их завукли у моје џепове,
а онда су дигли руке од мене.

Сви су људи исти.
Нико ником не верује.

Српска тробојка: црвени владају,
плави критикују, а бела куга хара.

Сумњив је то часовник.
Откуцава.

 

ВЕЛИБОР МАРЈАНОВИЋ   (1965)
(КНИН - ВАЉЕВО)

Боранијо, опасуљи се!

Да нам је историја била учитељица живота,
и са географијом би много боље стајали.

Демократија код нас има дугу традицију.
За њу су животе дали сви моји преци.

Дуго сам мислио да живим лоше.
Срећом, статистика је показала да нисам у праву.

И ми смо људи од крви и меса.
Мада преовлађује кост и кожа.

Нама су отворена сва врата.
Терају нас напоље.

Није тачно да живимо пасјим животом.
Не воде нас на изложбе.

Обогатили смо сточни фонд.
Погледајте државне јасле.

Руку на срце има и Срба који лепо живе.
Ко је нама крив што нисмо емигрирали?

Смејемо се ретко.
Густо је.

 

11. 7. 2026.

СРЂАН СИМЕУНОВИЋ   (1966)
(БЕОГРАД)

Био је частан политичар и вредан човек.
Сада је само политичар.

Завири му у душу
и појешће те мрак.

Када сам почео да говорим истину,  убрзо,
више никог није било да је слуша.

Небеса су наш други дом.
Већ одавно смо као мртви...

Ово је земља поштених људи
и оних који је воде.

Постадосмо феномен.
Зато нас и држе под стакленим звоном.

Правда је само једна,
од случаја до случаја и човека до човека.

Продата је душа...
и купљен положај.

Продао је душу ђаволу
и купио карту за рај.

Радовао сам се туђим успесима
као што су се и други радовали мојим.
Нимало...
 

ЖИВАН ЖИКИЋ   (1939)
(ФАКОВИЋИ код БРАТУНЦА - КИКИНДА)

Ако култура не зна за границе,
имамо ми полицију!

Ако наставимо стопама својих предака,
стићи ћемо их.

Коме медији,
томе и мед.

Некад је био јагње,
сад је одрастао.

Неко је пустио буву -
да смо вашке.

Неписменост је
срамота писмених!

Од мноштва људи у мени,
многи су ушли силом.

Отаџбину носим у срцу.
Све друго стало је у кесу!

Читам само жуту штампу.
Оно што мишеви нису још појели.

У еволуцији човека
лактови су одиграли значајну улогу.
  

МОМЧИЛО ДРАГИЋЕВИЋ   (1939 - 2024)
(ТРЕБИЊЕ - САРАЈЕВО)

Имамо двије могућности:
да изгубимо памет због овакве државе,
или да изгубимо државу због овакве памети.

Лако је направити дијете,
тешко човјека...

Наша дјеца су осуђена на поштење: 
док одрасту,
све ће бити опљачкано и покрадено.

Некад нисам имао длаке на језику,
па сад немам ни на глави.

Не мораш бити јаје
да би био мућак.

Они који сједе,
гледају с висине оне који стоје.

Пасји живот
за нас је мачји кашаљ.

Са политичарима сам на неријешено.
Нити ја њима вјерујем,
нити они мене читају.

Толико вјера,
а нико никоме не вјерује.

У недостатку јаких аргумената
одлучују јаки гласови. 

ДРАГАН ГЊАТОВИЋ   (1958)
(СТАНИШИЋ код СОМБОРА - )

Засјаће и нама сунце.
Озонски омотач је уништен.

Многи величају вођу.
Није им довољно што је бесмртан!

На први поглед у земљи је хаос.
А често су први утисци и најповољнији!

Наставници више не туку ђаке,
јер су ђаци боље наоружани. 

Одбранили смо свој углед.
Пристали смо на све.

Опоравићемо нашу привреду.
Нећемо јој дати ништа да ради!

Отказаће се и избори,
само да би се стање у земљи
нормализовало!

Побећи ћу из земље
јер мој патриотизам нема граница.

Свет је подељен на оне који могу све да узму
и на оне који немају шта да изгубе.

Чим збаци окове
народ ће добити и на тежини.

10. 7. 2026.

ЖИВАН ГЛИШОВИЋ   (1971)
(УЖИЦЕ - ЧАЧАК)

Време лети.
Живот у Србији је један пилот-програм.

Демонстранти су наше највеће богатство.
Свако им је камење - драго камење.

Донете су мере за побољшање стандарда,
а било је и других непогода.

Ђаво је дошао по своје...
Од њега смо узели кредите.

Жено, дај ми даљински и позови децу.
Приказаће се ручак,
а после ћемо гледати море.

Криминалци збијају редове.
Биће још странака.

Нама су кола кренула низбрдо
чим су волови легли на руду.

Не знају о чему причају,
а опет нам све лепо објасне.

Отето-проклето добар посао.

Рекли су ми на шалтеру
да морам поново да се фотографишем.
Наравно, јер кад сам стао у ред -
био сам обријан и млађи.

 

ДРАГАН БУНОВИЋ   (1945)
(РУМА - НОВИ САД)

Власт нам је све ближа.
Ускоро ћемо се изљубити за растанак.

Власт нас лудилом лечи
од болесне стварности.

Демократија је владавина народа -
ако га има.

Зашто толико нишаните -
кад пуцате у празно.

Кад је неко дуго на челу државе,
лако се попне народу на главу.

Министар полиције је велики верник -
за њега је батина из раја изашла.

Молим Бога да ми узме душу,
то јест, да ме учлани у неку странку.

Није нам угрожена слобода кретања -
сви идемо у суноврат.

Потрошили су патриотизам,
али им је остала готовина.

У ишчекивању лепше будућности
стигли су и кордони полиције -
да нам покажу правац. 

НЕНАД ПАНТИЋ   (19??)
(БОР)

Дарвине, погрешио си.
Од ових мајмуна никад неће постати људи.

Да сам толерантна особа,
доказ је то што и Вас сматрам човеком. 

Жене су као лична карта.
Треба их мењати сваких пет година.

Због идиота живот нам је злочин и казна.
Ето какви смо ми јадници!

Због рецесије сам у депресији.
Да ли да се обратим
економисти или психијатру?

Имамо одговорне политичаре.
Сви треба да одговарају.

Ја курва?!
Свршила сам с вама!

Председник има нечег божанског у себи.
Стално показује да није човек.

Свих триста динара сам потрошио на пијаци.
Постајем ли купохоличар?

То шта сте Ви лопов и хуља, 
не значи да не треба
да будемо у коалицији.

ГОРАН МИШКОВИЋ   (1972)
(ТЕМИШВАР)

Бог је на нашој страни,
али ми смо на супротној.

Видео сам колико нас цене
тек кад су нас продали.

Ја сам за једнопартијски систем.
Да се не краде на све стране.

Ја сам за легализацију проституције.
Нека порез плаћају и политичари.

Језик нам је исти...
а и пљувачка.

Наш парламент је као зоолошки врт.
На све стране ретке зверке.

Не могавши да види оволико безакоња,
правосуђе је затворило очи.

Нећу ја никад издати Србију.
Постоје за то плаћени људи.

Сиромаштво је узело маха.
Све друго су узели политичари.

Требало је да нам изваде очи
да бисмо прогледали. 

7. 7. 2026.

МИРКО ПАЛФИ   (1972)
(СОМБОР - ТОРОНТО)

Криза је тако дрмала
да су многи и зубе погубили. 

Мајко, Србијо,
маћеха туђина према мени фина.

Не окрећи се, сине.
Идемо даље... далеко одавде.

Опасан си, пријатељу,
превише си поштен!

Помислих, Боже правде!
А у Србији, ни Бога ни правде!

Само ме немојте хвалити.
Хвала вам!

Све имају, све су купили.
Али, још увек нешто фали.
Никако да пронађу место
где се купује срећа.

Србијо мати,
имаш ли ми шта боље дати!?

Срце је откуцало своје...
А сат је и даље куцао.

Ћути и трпи.
Видиш да већина ћути и трпи.

МИЛАН ИЛИЋ   (1950)
(ПРИШТИНА - ШИЛОВО код ГЊИЛАНА)

Бескућници сањају
кућни притвор.

Да ли је испирање мозга 
еколошка категорија?

Добро осмишљена лаж је опасна:
није истина,
али неодољиво подсећа на њу.

И будале су се опаметиле.
Сада се и они праве луди.

Истина се не може клонирати.
Чим се појаве две, једна је лаж!

Нема неупотребљивих.
Једне употребљавају,
друге злоупотребљавају.

Овце су нам на броју.
За људима више нико не трага!

Споменик није у природној величини.
Нико није смео да му узме меру!

Тек у етнички чистим срединама
осећа се сопствени смрад.

У дилеми сам: да ли ме то памет вара
или... жена? 

ДРАГАН РАДЕНОВИЋ   (1953)
(БЕОГРАД - )

За убијање времена
сваки алиби је добар.

Искључити мозак.
То је стварно врхунац штедљивости!

Код нас се праве ограде
да би се прескакале.

Не улажите више у пропаст!
Довољне су нам камате!

Ова власт нам је показала,
колико је претходна власт
имала лошу опозицију.

Србија није никад
рађала овако лоше.

Стид смо протерали.
Што да нам буде непријатно!?

Толико смо напредовали,
да више немамо куд.

У Србији једино не може
да победи паметна опција.
Све друге су демократске.

Учесници смо велике преваре.
Иначе смо поштени.
 

МИОДРАГ СТОЈАНОВИЋ   (1928 - 2002)
( - ПАДИНСКА СКЕЛА код БЕОГРАДА)

Ако вам крене све наопако,
промените положај.

Грешке су вам непоновљиве,
а дела невиђена.

Злочин је савршен
када је и жртва задовољна.

Истерали су правду.
Ко ће се уселити?

Каква је то слобода кад човек не може
ни из сопствене коже да изађе?

Комунисти су узимали према потребама.
Камо среће да су били тако скромни!

Лани ако си човек!

Лани ако смеш!

Пошто се народ пре химне подигао на ноге,
мораће још да стоји.

Ћутање је златно
политичко гласило. 

ДАНИЈЕЛ МАТИЋ   (1982)
(ЈАГОДИНА)

Дати све од себе - толико се често чује,
колико и ретко виђа.

Једино страни плаћеници могу да купе
искључиво органско, здраво и домаће.

Колико је дотична власт потребна народу,
толико та власт и вреди.

Ко хоће капитализам
нека сам купи.

Надоградио сам афоризам -
преполових га.

Непогоде знају
да стварно погоде.

Остајемо без ичега
и то нам је све.

Ретко ко мисли својом главом,
а ко то уме, једино то и треба да ради.

Све је данас на продају,
само рачун сви избегавају.

Свима долази гола истина
и обуку је како им треба. 

6. 7. 2026.

НЕГОВАН МАРКОВИЋ   (1971)
( - КРАГУЈЕВАЦ)

Вођа се још једном показао као миротворац.
Помирио нас је са судбином.

Доћи ћемо и до благостања.
Ако преживимо мир и просперитет.

Екстрапрофитери су у
потпуној медијској блокади. 
Нико им више ни имена не помиње.

Лажу да је министар пао са Марса.
Он само тако изгледа!

Моле се гладни, голи и боси
да демонстрације буду тихе.
Премијер спава!

Наша потрошачка корпа је растегљив појам.
Обухвата чак и намирнице из контејнера.

Олизао сам тањир у народној кухињи.
Понела ме атмосфера.

Прво сам ја претукао комшију,
а онда је он мени затровао бунар.
Тако су почеле игре без граница!

Српско достојанство је тако велико
да диктатор може небројено пута
да га згази.

У вођу смо се заљубили на први поглед.
И од тада не отварамо очи.

ЗОРАН НЕДЕЉКОВИЋ   (1957 - 2020)
(ПОЖЕГА)

Ако падну они одозго,
плашим се да ће нас заболети доле.

Лежим у болници.
Имао сам проблема са
унутрашњим органима! 

Мислимо исто.
Зато се и плашим.

Молим напредне да се окрену назад
и сагледају последице свог напредовања.

Није чудо што имамо оволико инвалида
кад је било толико преломних тренутака.

Од свих пуцњева најдаље се чује
кад пукне брука.

Поднео сам пријаву за развод брака -
како ће то моја жена поднети?

Сат откуцава време,
а они мене на време.

Узеше ме под своје.
Сад ме нико неће.

У раду има толико неправилности
да је за неке боље да не раде.

ПАВЛЕ ЦВЕТКОВИЋ   (1951)
(ЗАЈЕЧАР - НЕГОТИН)

Главу горе - небо је чисто!

Кад је у питању пијачни барометар,
време нам је углавном облачно!

Кад тиква пукне
неко се мора жртвовати...

Молим да своју улогу
одиграте без шаптача?!

Не треба се секирати
због најновијег поскупљења струје,
јер ако ћемо поштено,
мрак је остао по старом!

Није наш народ сиромашан,
кад има тако скуп лебац...

Похвално је то што је по
канцеларијама све више цвећа,
али забрињава чињеница да је
све више и флаша за заливање.

Срећа никад не иде сама,
нарочито кад добитник слави?!

Човека могу само пријатељи да забораве.
Непријатеља, памћење служи...

Шут не може са рогатим,
али може са његовом женом! 

ДРАГАН ЖИВАДИНОВИЋ   (19??)
( - ЈАГОДИНА)

Жене око врата 
су највећа бижутерија.

Играј главом.
Мисли на ноге.

Иде на зачељу.
Облачи се по последњој моди.

Ко те лебом храни,
тај не зна за правопис.

Не трепћи.
Покварићеш љубав на први поглед.

Освајам те натенане -
пуж швалер.

Попустио је у школи,
јер паметнији увек попушта.

Пре него што пљунеш,
провери ниво културе у резервоару. 

Сви што су отишли,
били су некада добродошли.

Смрзавате се.
Живите без покрића.

МЛАЂАН ЖИВКОВИЋ   (19??)
(???)

Боље да им скинем капу
него да ми скину главу.

Због доласка новог стратешког партнера,
сва документација је изгорела од среће.

Не болујем од депресије.
Болујем од стварности.

Правда јесте спора. 
Али је зато недостижна.

Први хватају маглу
они који су је продавали.

Пре избора овце су за бројање.
После избора за шишање.

Пуни себе
празне се на другима.

Сећам се давних климатских промена.
Пролеће, лето, јесен и зима.

Тамо где живот виси о концу
и власт се концима покреће.

Функција је као народна песма.
С колена на колено. 

5. 7. 2026.

МИРОСЛАВ ЗДЈЕЛАР   (1948)
(ТУЗЛА - НОВИ САД) 

Више права
не значи и више слободе.

Једино се у правосуђу користе лекови
који делују постхумно.

Онај који суди мора у сваком погледу бити
моралнији од онога коме суди.

Пирова победа и часни пораз
полажу право на исти догађај.

Понекад је боље зажмурити на глупост,
него се суочити са реакцијом на њу.

Речи су невине
у односу на оно шта је прећутано.

Свака нова власт прокламује
независно и непристрасно правосуђе.
Уместо да га остави на миру.

Страх вас напушта
тек кад вам је свеједно.

Страх има повлашћен положај у судници.
Седи на више столица.

Убијање истине
има за циљ човека.


ДЕЈАН АНДРЕЈИЋ   (1974)
(КРУШЕВАЦ - )

Борили смо се за социјалну једнакост.
Сад сви немамо.

Жене су са Венере.
Мушкарци изгубљени у свемиру.

Издао сам књигу.
Цео дан сам буљио у телевизор.

Кад дођем кући,
жена одмах зна где јој је место. 
Попне ми се на врх главе.

Љубав не зна за границе.
Тако многи заврше у комшијском дворишту.

Полицајци су увек на вези са шефовима.
Станице или подземља, свеједно.

Свака жена је човек
од много речи.

Спин доктори -
естетски хирурзи наше стварности.

Србија у нокауту
народ у конопцима.

У кревету сам права зверка.
Могу да спавам ко медвед.

МИЛУТИН АЛЕМПИЈЕВИИЋ   (1927 - 2010)
(ДРАЧА код КРАГУЈЕВЦА - СМЕДЕРЕВСКА ПАЛАНКА)

Биће боље
чим научимо да гладујемо.

Власт ће морати да ислеђује раднике:
од чега ти људи живе?!

Дошао политичар.
Тражите преводиоца!

Имамо источну идеологију, западне цене
и јужноамеричку инфлацију.

Лакше је променити народ
него погрешну политику.

Ми смо богата земља.
Дугови су нам огромни.

Плачи вољена земљо
хлеб је све тањи.

После боја - 
копљем у мемоаре.

Разлика између коња и радника је очита.
Коњ има само једног јахача.

Узмите радницима фабрике!
дајте им хлеб!
 

4. 7. 2026.

МИЛАН ПОП-НОВАКОВ   (1951 - 2016)
(БЕОГРАД)

Ако желимо добру рекламу,
морамо се прво прописно обрукати.

Ако је приватна својина светиња
онда су милијардери свеци!?

Ево доказа да смо демократско друштво.
Свако свашта прича и нико ништа не ради.

За све су криви други.
Оне прве не смемо ни да поменемо.

Кад од нечега направиш нешто то се зове успех.
А када од нечега направиш ништа
онда је то континуитет у раду.

Ко ради зарадиће,
ко не ради добиће.

Ми смо са малим задовољни.
Зато нам мало и дају.

Онај ко се коцка са нашим угледом
увек добија - у кешу!

Толико су нам неопходни
да не приметимо кад их нема!

Тренутно је наша најжешћа активност...
пасивност. 

ОЛИВЕР ЈАНКОВИЋ   (1957)
(БЕОГРАД)

Ако на дну чаше лежи истина,
на дну бурета чучи геније.

За време предизборне кампање
руже цветају и где нису засађене.

Кад је била млада,
истина се бавила стриптизом.
Из тог времена потиче фраза - гола истина.

Кад келнеру пружим новчаник,
нешто пара ми и остане;
кад га пружим жени, не остане ништа.

Ко тебе каменом,
ти њега афоризмом.

Некад су писци поткупљивали критичаре,
сад морају и читаоце.

Нисмо ми глуп народ,
али медији су учинили своје.

Падобранци имају падобран,
непливачи појас за спасавање,
а политичари - имунитет.

Пишем, пишеш, пише.
Не читамо, не читате, не читају.

Реч по реч афоризам,
афоризам по афоризам -
завера против државе. 

БЛАГА ЈАНКОВИЋ   (19??)
( - БЕОГРАД)

Где човек може да нађе мир и љубав?
Ако их нема у себи, нигде!

За неке људе тек кад умру од инфаркта 
сазнамо да су имали срце.

Записала сам утисак о њему.
Сад преостаје да га откуцам.

Мој муж је скроман.
Не тражи ни златну ни сребрну рибицу.

Најтраженији аперитив у рату
је Молотовљев коктел.

Одлучили смо да водимо љубав, а не рат.
Сад ратујемо с децом.

Разводим се од мужа
јер нисам нашла човека у њему.

Разлика између живота и филма
је што живот нема репризу.

Само на пијаци
цена добре везе није тајна.

Судбина је више наклоњена мушкарцима
јер је женског рода.

2. 7. 2026.

ДРАГИША ПАВЛОВИЋ   (1935)
(ВЕЛИКА КРУШЕВИЦА код КРУШЕВЦА - )

Данас се у конкуренцији јаја
најбоље котирају мућкови. 

Из моје животне биографије:
Некада сам бојевао на Девичанским острвима,
а сад дремам на Бабином куку.

Лакше је истерати сто редова у књизи,
него један у њиви.

Ма какве озонске рупе.
Мене више брину рупе
на мојим панталонама.

Прешао сам на брзу храну.
Час поједем оно
што за пензију могу да купим.

Радим и играм лото.
Па шта пре упали, плата или премија.

Семе је скупо,
а будале ничу и где их не сејемо.

Социјално стање нам је по Хемингвеју -
имати и немати.

Црква и политичари
не престају са обећањима.
Једни нам нуде рај на небу,
а други рај на земљи.

Џабе се хватам за сламку.
Мотка би дала боље резултате.