ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (други део)

Поштен у посао улаже целог себе,
а непоштени се уграђује.

Пребачена је дневна норма.
Данас је отпуштено више радника него јуче.

На послу хватају кривине
они који су до њега дошли пречицом.

Бирократе зевају на послу.
Услуге им плаћамо колико зину.

Трговци рекламирају робу.
Исту робу рекламирају и купци.

Слупали су буџетске паре.
Нас ће ударити по новчанику.

Ново радно време нам је од звезда до звезда.
И тако - цео месец.

Транзиција је била успешна.
Све што је било наше, постало је туђе.

Домаће сировине одлучиле су
да готове производе увозе из иностранства.

Чим су стале линије за производњу
пали смо испод црте сиромаштва.

Предао бих се послу,
али не могу да освојим поверење
ниједног послодавца. 

Све нам се скупило.
Не можемо да саставимо крај с крајем.

Радницима гори под ногама.
Предузећа се гасе.

Налазимо се на странпутици.
Дужни смо на све стране.

Жртве транзиције
висе на контејнерима.

Неки производи су отишли десет посто.
Грађани неће стићи да их купе.

Кад видимо цену на производу
схватимо да је производ на цени.

Стање сиромашних добија на тежини,
али празни џепови не могу да претегну.

Прича је бајата.
Највише свежег новца имају тазе тајкуни.

Тешко се дише.
Недостаје нам свежег новца.