МИХАИЛО ВЕЉКОВИЋ   (1954 - 2008)
(БЕОГРАД)

Имамо кадрове испод нивоа,
али на свим нивоима!

Ко другачије мисли,
радо ћемо га саслушати.

Ко мисли да пут није прав,
биће дочекан на кривини.

Неком ништа, неком све.
И ником ништа.

Не може бити горе.
То је добра полазна основа.

Нису на власти
сви лопови!

Одлука је донета ако за њу гласа
педесет процената плус један.
А може и само Један. 

Опљачкана је једна банка.
Како дошло, тако и отишло!

Пријатељ се у невољи познаје.
Само га треба у њу увалити.

Сложна дружина
разбојника се не боји!

АЛЕКСАНДАР БАЉАК   (1954)
(ЦРВЕНКА - БЕОГРАД)

Ако не знамо куда идемо,
јасно је куда то води.

Афоризам је дриблинг духа
на малом простору.

Иако је свака жена могла боље да се уда,
ниједна то није урадила.

Кад све ово прође,
дај боже да нешто остане.

Никако не би смело да се деси
оно што нам се стално дешава.

Политика те, кажеш, не занима.
Другим речима,
одобраваш све што власт ради.

Сви се жалимо да је ово пасји живот,
а нико ни репом да мрдне.

Србија је много лепа земља.
Који год део да узмете,
нећете се покајати. 

Тамо где један о свему одлучује,
нема ниједног да му се супротстави.

Тешко је бити човек.
То само реткима успева.

МИЛИВОЈЕ РАДОВАНОВИЋ   (1953)
(СВИЛАЈНАЦ)

Дезертери су избеглице
са фронта.

Деловао сам превентивно.
Боље ја њега него он мене.

Министар има чисту биографију.
Био је нико и ништа.

Најтеже је бити Србин.
То једино нама успева.

Нападати врх
значи подривати темеље.

Народ је свуда присутан,
и нема шта да тражи на улици.

Не брине нас одлив мозгова.
Сада нам је потребно
више среће него памети.

Сваки пети човек у свету није писмен,
а код нас јесте.

Сви смо криви.
Мени, лично, импонује
тако велика одговорност.

У срећним временима
овде се умирало са песмом на уснама.

 

ДРАГИША ПАНДУРОВИЋ   (1953 - 2020)
(СЕЊЕ код ЋУПРИЈЕ - ЋУПРИЈА)

Глупи људи су увек имали
своје место у сваком уређењу.

Да су строжија кажњавања
било би мање мажњавања.

Неки се тиме поносе,
што ништа не доприносе.

Немам породично стабло,
сви моји су били цвећке.

Ниједно време није право
ако сте на кривој страни.

Није ми што радим,
већ што тројица говоре како треба.

Није он најбољи човек
већ само заузима то место.

Ово није баш као у рату
али је ипак борба за голи живот.

Те корените промене
никако да закаче врх.

Што је већи шеф,
већи му је ћеф. 

МИЛЕНКО ПАЈОВИЋ   (1953)
(НОВАКОВИЋИ код ЖАБЉАКА - БЕОГРАД - ) 

Бусање у груди је
припрема терена за медаље.

Интелигенција мисли да је
власт у погрешним рукама.
Власт мисли да је
интелигенција у правим рукама.

Када се држава много меша.
маса постане кашаста.

Ко каже да немамо шта да тражимо.
Све је изгубљено.

Набаците жени перје,
да би што пре одлетела.

Не треба циљати у мету,
треба метати у циљ!

Паукова мрежа
плете се одозго!

Пошто немамо заједничког,
једни другима смо циљ.

Сиротиња је најбогатија.
Увек све плаћа.

Човек увек нечим напуни главу,
тешко је са стомаком!

ВЕСЕЛИН МИЛИЋЕВИЋ   (1953)
(БАЧКО ДОБРО ПОЉЕ код ВРБАСА - ВРБАС)

Женио би се он, али нема с киме.
Удала би се она, али нема за кога.
Они су идеалан пар.

Једино ми до дна
идемо пречицом!

Кад чујете да ће вам се повећати плата,
то није вест, него чудо!

Ко је изгубљен случај,
не треба га ни тражити.

Ми добротворе брзо заборављамо,
а злотворе памтимо!

Ми изгледамо као дављеници,
а наши политичари као товљеници!

Мој покојни деда је целог живота
био мртав хладан.
Такав је и дан-данас. 

Нама се у животу све враћа са каматом.
Осим новца.

Њу ништа у животу не дотиче,
осим комшије.

Одбио је мито.
Нудили су му мало!

ДУШАН МИЈАЈЛОВИЋ   (1953)
(СУВИ ДО код БЛАЦА - НИШ)

И пањ би некоме живот да подари.
Будала и сопствени уништава.

Како да искључим ТВ?!
Волим да чујем да смо најбољи у свету.

Колико горућих толико и текућих проблема.
Ми смо уравнотежена држава.

Мафијаш без политичке везе
је попут миша у гвожђари.

Мито и знање не иду заједно корак у корак.
Мито је увек неколико корака испред знања.

Народ је све храбрији.
Мало, мало па неко пљуне свој лик у огледалу.

Наша хармонија
је рај за хаос!

Не једем данима.
Штедим за кору хлеба.

Неста пара,
стекох пријатеље ... испод моста.

Појео вук магарца.
Следећи!


 

СЕЛИМИР КОСТИЋ   (1953)
(ТРНОВЧЕ код ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ - БОЖЕТИЋИ код НОВЕ ВАРОШИ)

Бог све види и све зна.
Има таквих и у мом селу.

Данас је предмет исмевања.
А до јуче је био живо биће.

Дугујемо љубав једни другима...
А о парама да и не причамо.

Иза њега стоје добра дела.
Нека се помери да видимо то чудо.

Ја и министар користимо фауну за превоз.
Ја користим коња, а он мечку.

-Како млади виде старе?
-Као свиња небо.

Ова влада је моћна.
Она би могла да сјебе државу
и од милијарду становника.

Тај посланик није продана душа.
Он је бесплатан примерак.

Тражио сам правду на суду.
Умало нисам пао с крова.

У Србији само лисице
могу да живе бесно. 

НИКОЛА Ц. СТАНКОВИЋ   (1952)
(ПРЕКОПЧЕЛИЦА код ЛЕБАНА - БЕОГРАД)

Време гази, пре свега,
оне који трче испред њега.

Глупо је кад неко у празном аутобусу
пита да ли је слободно да седне крај тебе.
Нормално да није!

Зар је важно што нам неко не лежи,
уколико нам не стоји - на путу. 

Као деца одговарамо на питање
шта ћемо бити кад порастемо.
Као стари мораћемо да одговарамо за све.

Лаж је да смо запели истински.
Само смо запели.

Нема 'леба без мотике.
Сељака има.

Не прескочи данас
оно што можда нећеш моћи сутра!

У граду се човек оријентише по улицама.
У селу по људима!

Узрок нашег скретања са пута
била је мала нужда,
а последица - велика.

Чињеница је да сељак не може без земље,
али и земља без њега.

ЗВОНИМИР НЕМЕТ   (1952)
(ИНЂИЈА - ДУГО СЕЛО, ХРВАТСКА)

Афоризам свакодневно
запошљава сарказам.

Брак без властитог кауча
је утопија.

Брак је мушкима
драговољна слушаоница.

Кад идеологија збори
истини су затворена врата.

Миховил је у рату
с Винком и Мартином.

По начину како жена образлаже
опција је и кауч.

Туга се лако запише
а тешко избрише.

У шаху Краља једе Краљица,
у браку женица.

У шутњи је
све сумњиво.

Шутњом подржи нове чизмице,
фризуру, хаљине. 

ИВА МАЖУРАНИЋ   (1952 - 2010)
(МИОДРАГ МИЛОЈЕВИЋ)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Верски рат је лепа прилика да се види
ко је вера а ко је невера.

Иследник је изненада из фиоке извадио пендрек!
Скакали смо са теме на тему!

Никоме ништа нисмо украли.
То је нама наша борба дала!

Ово је некад била сиротињска четврт.
А сад је половина.

Полетела два врана гаврана:
челична крила наше армије.

Последице су несагледиве.
Све се види.

Револуција једе своју децу,
јадна им мајка!

Треба очувати тековине револуције.
Треба очувати власт.

Убили су оца, мало даље и сина.
Ивер не пада далеко од кладе.

Читава истрага је отишла у погрешном смеру.
Лопови су побегли у супротном правцу.

 

МИЋО ЛУКИЋ   (1952)
(ДОЊА ТРНАВА код БИЈЕЉИНЕ - БЕОГРАД)

Алиментација почиње
тамо где се свршило.

Афоризам је гром
из ведрог афористичара.

Деца просјака се не изводе на пут.
Она су на путу од рођења.

Живот је јефтин.
Унутрашњи органи су скупљи.

Живот је ружничаст.

Лоше нам се пише,
али добро нам се диктира.

Љубав прво треба да легне у срце,
па онда у кревет.

Не слушајте жену док кувате кафу.
Може да вам прекипи.

Пријатеља не можеш купити,
али га можеш продати.

Радио сам за петорицу.
Сада они лепо живе. 

МИЋА ЖИВОЈИНОВИЋ   (1952)
(ПЕТКА код ЛАЗАРЕВЦА - БЕОГРАД)

Бирај сине:
матуру или арматуру!

Знаш ли, драга, оно шљиву ранку?
Шљиву знам, али тебе се не сећам.

Кад је кичма савитљива,
лако је бити превртљив.

Купио сам жени бунду,
а она свима разгласила да је од медведа.

Многи и данас рачунају на прсте.
У туђем џепу.

Није важно колико скочиш,
него колико ти измере.

Пракса нам је јача од теорије.
То што ми радимо не може се описати.

Сељаци, углавном, ору и сеју.
Земљу обрађују други!

Срби су непобедиви!
Нема оружја против ината!

Успели су да нас убеде.
У беди смо. 

МИТАР ЂЕРИЋ   (1952)
(НОВА ПАЗОВА - БЕОГРАД)

Ако још мало смање пензије,
изумреће голубови.

Већа крађа,
мањи лопов!

Жене са великим грудима
имају лепе очи.

Кад год вичем на жену
она није код куће.

Краћи афоризми
се дуже пишу.

На изборима увек исто.
Ко пређе народ, прешао је и цензус.

Не плашите се будућности.
Овамо неће доћи. 

Попило се, не повратило се!

Пливање у дуговима
је дављење на сувом.

Све радим сам по кући.
Неће ваљда она да ми говори!

ТОМИСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИЋ   (1952)
(ПАВЛИЧИНЕ код ЦРНЕ ТРАВЕ - БЕОГРАД)

Извозимо омладину,
а увозимо гласаче.

И ми коња за трку имамо,
само што је он свуда у свету магарац.

Код нас је просто невероватно
врло сложено.

Најзад смо постали права комбинација,
нација која може стати у један комби.

Народе, јагњеће печење или паризер?
Хлеба, хлеба, господару!

Наш најуспешнији пројекат је
стварање државе без територије.

Не може ни он све сам, против државе.
Треба му помоћ народа!

Оптужен је за нелегалну трговину дрогом.
Има, дакле, оних који то могу радити легално.

Причају нам бајке,
а третирају као јунаке басне.

Тек се у минути ћутања
изборимо за свој минут. 

МИЛИЈАН ДЕСПОТОВИЋ   (1952)
(СУБЈЕЛ код КОСЈЕРИЋА - ПОЖЕГА)

Ако знаш пут, онда имаш и наду
да ћеш њиме проћи.

Ако је ваша реч увек последња,
онда сте ви усамљен човек.

Ако неком отворите рану,
улудо је да се претварате у завој.

Апсурд је да прелазите преко свега,
кад тапкате у месту.

Добри су они владари
који схвате да нису богови.

Захвалност је
мера личне савести.

Кад продаш отаџбину,
мораш знати да си и ти у њеном попису.

Кад расипник наследи богатство,
то је исто као када граната удари у кућу.

Новац зарађен продајом образа
није довољан ни за сапун.

Онај ко убија време,
његова је жртва. 

ВЕСЕЛИН ГАЈДАШЕВИЋ   (1952)
(ТЕЊА код ВУКОВАРА - ФЕКЕТИЋ)

Ако нам је овако добро -
онда нам тако и треба.

Боље што смо заостали -
иначе би се прешли.

Изгледа да се од јуче знамо -
док се ничег не сећамо.

И од динара се може лепо живети -
ако се на време уситни.

Културу имамо у малом прсту,
у средњем нам је кодекс понашања.

Ништа немамо -
али и на то нам траже порекло имовине.

Од како подмећемо главу -
све смо отпорнији на ниске ударце.

Само мало да је дужи -
наш комад би се још приказивао.

Средства нам неће лећи
док не устанемо.

Укопали смо се -
боље нисмо ни заслужили. 

ЉУБОМИР О. ВУЈОВИЋ   (1952)
(ЗАГРЕБ - БЕОГРАД)

Да би омогућила истицање јунака,
држава се ангажовала на стварању мука.

Зашто врана врани очи не вади?
Па зато што вране нису људи.

Историја се понавља.
Садашњост нам је опет непоновљива.

Кад брод тоне,
свуда у свету пацови први беже.
Код нас се отимају за кормило.

Код нас је човек највеће богатство.
Зато и кажемо да смо богати сировинама.

Код нас нема проблема.
Зато нема ни решења.

Миц, по миц,
постајемо сами себи иностранство.

Наш проблем је што не знамо шта бисмо пре,
али не знамо и шта бисмо после.

Нешто је ту чудно.
У џунгли влада природни закон правде,
а у друштву неприродни закон џунгле.

Откад су нам фирме пале на ниске гране,
много лакше одлећемо са посла.
 

МИЛАН БЕШТИЋ   (1952 - 2016)
(БЕОГРАД)

Ако су нам оно народни посланици,
све породице биће ожалошћене.

Да би дошли бољи дани,
ови садашњи морају да оду.

Делимо постељу и трпезу.
Док ја спавам, она једе.

Ја сам један од многих,
а то није мало!

Ја сам ситна боранија,
али она најфинија, без конца.

Лек није деловао
јер је пацијенту истекао рок употребе.

Не могу да обављам брачне дужности.
Покварио ми се усисивач.

О вођи нисам написао ниједан афоризам
јер не могу да га смислим.

Рећи ћу вам из које сам странке
ако сте озбиљан купац.

У нашој банци, ваш улог је сигуран.
Ни ви га не можете подићи!

 

ДОБРИВОЈЕ АНТОНИЋ   (1952)
(ЈОШАВКА код ЧЕЛИНЦА - НОВИ САД)

Зна се ко шта може.
Ми храну купујемо на кредит,
а они станове за кеш.

Како ће изгледати Земља без човека?
Сасвим природно. 

Код нас је најлакше бити сиромашан.
Довољно је да се запослиш.

Лопов је универзално занимање.
Може да ради на улици,
у предузећу, влади, скупштини...

Многима су минуле године биле успешне,
сем народу.
Не могу баш сви бити задовољни.

Одустали су да нас поново бомбардују.
Бољи ефекат постижу кад подрже владу.

Родбина се не бира.
Она се распоређује после избора.

Свет је глобална пијаца,
којом управљају накупци и рекеташи.

Сви извори су у подножју.
Само је наш извор насиља на врху.

Члан сам странке која никада неће доћи на власт.
Припадам обичном народу.

МИЛАН ТОДОРОВ   (1951)
(БАНАТСКО АРАНЂЕЛОВО - ПЕТРОВАРАДИН)

А овај дијамантски прстен, господине судија,
то вам је за руку правде.

Да су сутра избори,
народ не би знао за кога да гласа.
А већ прекосутра би знао.

Енглези традиционално пију чај у пет.
Дотле су већ порадили по свету
шта су хтели.

Моле се грађани да не скачу са новог моста, 
јер он још нема употребну дозволу.

Не може земља тек тако да пропада.
Зато постоји систем. 

Новац не стиже до најугроженијих, 
јер је много оних којима је потребнији.

Ожалошћена породица је
основна ћелија нашег друштва.

Од наше земље нема лепше надалеко.
Можете да идете и тридесет километара
изван Београда, али нема!

Председник је посетио угледно српско домаћинство
и домаћину уручио хуманитарну помоћ.

Редовно обављам грађанске и брачне дужности.
Свакодневно идем на неко гласање,
а сваке четврте године спавам са женом.

ПЕТАР СТЕФАНОВИЋ   (1951)
(КРАГУЈЕВАЦ)

Ако на проблеме мислимо у минут до дванаест,
то је поуздан знак да нисмо баш сасвим тачни!

Болесне амбиције
су веома заразне!

Будите најбуднији
кад вам почну да певају успаванке.

И они који воде рачуна о линији,
с времена на време морају нешто да прогутају!

Лако је наћи своје место под сунцем.
Гужва је у хладовини!

Не поверавајте велике тајне малим људима.
То им је прилика да испадну још мањи!

Савремена задужбина:
задужен народ!

Само далековиди
могу да читају између редова!

Толико много речи, а тако мало реченог.
То је већ уметност!

Циљ оправдава - сродство!




 

МИКИ МИЉУШ   (1951)
(СКОПЉЕ - КУРШУМЛИЈА)

Вага којом сам себе мериш
никад није тачна.

Више волим да ме искрено не воле,
него да ме лажно љубе.

Гладни гласају
да ситима буде боље.

Крстови су све већи
а вера све мања.

На већим висинама
и илузије су веће.

Нада помаже једино
ако ти се мајка тако зове.

Најбоље је чекати
на железничкој станици,
ту увек неко дође. 

На малу кришку живота
размазујемо пуну кашику жеља.

Неко је добар за живота
а сви су најбољи после њега.

Пас је увек пас
а човек је понекад човек.

ЉУБОМИР ИЛИЋ   (1951)
(МАЛА КРСНА код СМЕДЕРЕВА)

Више не живим у мраку.
Покварио ми се телевизор.

Идемо утабаним путем.
На зачељу смо. 

И моје године су појели скакавци.
Они што скачу са функције на функцију.

Код нас нема цензуре,
кад су хвалоспеви у питању.

Наш стандард је мали.
Још немамо контејнер
по глави становника.

Он је цвећка за сваку саксију.
Нит смрди, нит мирише.

Резултати владе су видљиви.
То су несагледиве последице.

Стидим се што лоше живим.
Дође ми да пропаднем у подземље.

У нашој пустињи
фатаморгана је на телевизији.

Школе и факултети су извор знања,
а продавнице диплома - извор звања.

АЦО ДОГАНЏИЋ   (1951)
(КРАГУЈЕВАЦ - УЖИЦЕ)

Бићу кратак: уа!

Дедови нам се окрећу у гробу,
а ми ни да мрднемо!

Демократије нема тамо где онај
ко пита мора и да одговара!

До сада је свака револуција рушила власт,
али не и тамнице!

Заступао је мишљење народа
кад год му је било потребно!

На мала врата се не куца!

Не рачунајте на нас!
Ми смо поштени!

Он је наше горе - лисац.

Сваки почетник је тежак.

Слободарске песме се певају
на матерњем језику! 

МИЛОВАН ВРЖИНА   (1951)
(САРАЈЕВО - БЕОГРАД)

Господ дао,
а господа узела!

Ја сам патриота аматер.
Ја отаџбину волим за џабе.

Кад видим ко је све код нас марка,
рефлексно почнем да лучим пљувачку.

Кад се на време дигну два прста,
све је на дохват руке.

Кад те живог сахране,
од тебе се опросте деценијама ћутања.

Не знамо куда све ово води,
али иде право на нас.

Повлачим реч.
Била је упућена на право место.

Правда је једна.
Правдања је много.

Први редови резервисани су за
оне који последњи стижу.

У нашој драми
најкраћи је морални чин. 

БОЈАН БОГДАНОВИЋ   (1951)
(ПОЖЕГА - ЗЕНИЦА)

Драги гледаоци, сликом смо у парламенту,
а звуком на сточној пијаци.

Истина о рату је утврђена,
тако да јој ни чињенице ништа не могу.

Кад у нашу општину дође владина делегација
ми гурамо тепих под проблеме.

-Кумим те Боже, виче Србин. 
-Не, ако Бога знаш, чује се одозго.

Лоповлук је сведен на разумну мјеру.
Не краду само будале!

Немогуће је сломити дух српског борца
пошто га он не носи у боци
него у чутурици.

Није тешко бити Србин у Сарајеву.
Конкуренције скоро да и нема.

Ништа вам не вриједи што сте у праву.
Одлучују они што су у политици.

Политичари заговарају бољу будућност
тако да она никако не стигне до нас.

Устаните,
да вођа види какав народ заслужује!

МИЛОРАД БИБИН   (1951)

Ако народ не узме ствари у своје руке,
остаће без много ствари!

Да је све било транспарентно,
не би сад било толико
транспарената на улици.

Дуго је наш народ просипао.
Сад мора да проси.

Жена је као тврђава.
Само у освојену можеш да уђеш...

За време поплава код нас је све пливало.
Много је проблема испливало.

И неваљали људи и неваљали пси
воле да јуре туђе мачке...

Кад су чули све о њему,
више нису хтели да чују за њега.

Како да нам не ваља,
кад смо распродали све што је ваљало.

Криминалце је тешко ухватити на делу.
Они чине само недела...

Пази како износиш своје мишљење.
Могу после да те изнесу. 

ЖАРКО АНЂЕЛКОВИЋ  (1951 - 2016)

Афоризам је много у ништа,
али и све у малом.

Виц је за смех,
а афоризам за залеђивање осмеха.

Где год је држава,
влада непознаница.

Истина и правда су темељ слободе
чији се кров вечно подиже.

Норма је одбрана од нагона.

Праведника је мало,
зато се тешко стиже до правде.

Правичност је дар појединца
од колективне користи.

Право је борба увести закон миром, 
а не ратом.

Право је темељ, правичност носећи зид,
а правда кров.

Транзиција кажу није отимачина,
него поклон власти.
 

ЂУРА ШЕФЕР СРЕМАЦ  (1950 - 2020) 

Ако си посејао семе зла -
чувај се његовог рода.

Бела куго, 
јалова влада те донела!

Гладни смо правде,
без хлеба смо већ навикли.

Док је крви -
биће и ратова.

И затвори су за људе.
Само противничке странке.

И лав ако не клисне на време -
страдаће од лавине коју је сам покренуо.

Књига је извор знања.
Ако има жедних.

Мушкарац без жене је као коњ без узде.
Жена без мушкарца - као сир без миша.

Од изборне политике
толико ми скаче притисак
да ћу се пријавити за Гиниса.

Писац који не режи
добија ордење режима.

ЉИЉАНА СПАСОЈЕВИЋ   (1950 - 2022)

Ако ме тражи Диоген
реците му да сам у чабру.

Имамо сталну поставку.
Изложени смо руглу.

Ко пузи -
не прави грешке у корацима.

Мораћу првим авионом
да ухватим последњи воз.

Не дирајте нас у понос.
Ту смо најтањи.

Не знамо ко ће умрети певајући.
Није још била аудиција.

Није могао да се уједе за језик.
Заборавио је протезу.

Све је кратког века.
Изузев столећа.

У овом вештачком животу
остала је само природна смрт.

Цару царево - Богу божје.
Био је то први џентлменски договор. 

МИЛУНКА МИТРОВИЋ   (1950)

Да нема растајања,
нико нам не би недостајао.

За неке људе често нас више везују
заједнички снови него животи.

Зло је универзално, 
а патња појединачна.

Мало је туђе топлине
којом се можеш загрејати.

Најдужа је ноћ
на чијем крају се не пробудиш.

На равнотежи малих ствари
почивају велике.

Обећавајућа будућност -
какво малоумно радовање!

Од превише понављања
затупи и најбоља мисао.

Похвала задужује онога коме је упућена,
а критика онога ко је другом упућује.

Радије гроб у нечијем памћењу,
него у властитом. 

ДРАГАН МАТЕЈИЋ   (1950)

Ако вас власт узме на зуб,
морате понудити и нешто за десерт.

Довели смо их на власт.
Нико други их није хтео.

Као да смо на радној акцији.
Гладни стално премашују норму.

Ко у браку неће да ради,
одузеће му се посед.

Ми увек изаберемо најбоље
тако да они после не могу да се поправе.

Народне кухиње су нам већ
прерасле у ланце ресторана.

Не подижите херојима споменике
него децу.

Радници су штрајковали по цичи зими.
Тако је замрзнут штрајк.

Читуља је мртво слово на папиру.

Штрајк полицајаца није легалан.
Њих нема ко да бије. 

ЉИЉАНА КРСТИЋ   (1950)

Аршин је исти за све
који не нађу везу.

Банке су нам богате и лепе,
а народ дужан и ружан.

Еволуција иде напред,
а човек је све више бескичмењак.

Екологија нам је
на кисеонику.

За зеленим столом
потребна је зрела памет.

За четири године власти
обезбедили су четири колена.

Изградисмо широке мостове,
а осташе сукоби на брвну.

На којој су пијаци то богатство купили,
на истој ће га њихови потомци продати.

Народ је пластелин
који обликује телевизија.

Новац се толико пере да многи прозори
могу само да му завиде. 

ЈОВАН КРАГУЈЕВИЋ   (1950)

Вођа ће држати све у својим рукама
догод му је народ под ногама.

Да му нису гледали кроз прсте,
живот би гледао кроз решетке.

Још увек имамо поделу рада: 
гробари сахрањују мртве,
а политичари живе људе.

Народ који се дели
не може да се множи.

Ово што нам се дешава није крај,
већ његов почетак.

Опет смо окренули нову страницу
са старим садржајем.

Осумњичени је одраније
познат органима гоњења.
Зато га и не гоне.

Политичка тежина диктатора
зависи од лаковерности поданика.

Свако тело има мозак,
изузев бирачког.

Телевизија је постигла пун погодак.
Испразнила је гледаоцима главе.  

ДРАГАН КОЛАК   (1950)

Ако је демократија императив,
зашто народ не заповеда.

Вођа је отишао предалеко.
Ни Божја казна га не може стићи.

Када год сам нешто рекао,
запамтили су ми.

Кад он ведри и облачи,
невреме је све време. 

Ко пева,
само на тезгу мисли.

Лајање је псећи говор,
а олајавање псећи карактер.

Оптимисти је све равно до Косова, 
а песимисту баш то брине.

Рад владе је под лупом.
Тако се боље виде резултати рада.

Сиромашни се међусобно солидаришу,
док богати солирају.

Што је криза тежа
то се до краја лакше стиже.

ЗОРАН Р. КОВАЧЕВИЋ   (1950 - 2021)

До чврстог ослонца
много је живог блата.

Државу не брину вашке у коси
већ бубе у глави.

Мали проблеми нас не брину.
Порашће и они.

Ми смо добри,
а они су добро.

Обећавана су брда и долине.
Зато и живимо збрда-здола.

Прешли су са речи на дела.
Сада нам недостају речи
да опишемо та дела. 

Све за отаџбину.
Сви у мајчину!

Сви се морају дићи
да би све легло!

У овој драми нисмо ни глумци,
ни шминкери, ни режисери.
Само смо декор.

Шта је здравље народа,
спрам болесних амбиција појединаца!

РАДЕ КЕЦОЈЕВИЋ   (1950)

Залепили су му етикету
јер није хтео да се продаје!

Када већина ништа не мисли,
мањина је у праву!

Кад нико ником не полаже рачуне,
рачун плаћамо сви!

Не губе нас из вида.
Имају нас на нишану!

Нико неће да обрађује земљу
за коју смо се толико борили!

Облакодери штеде парцеле,
али одузимају небо!

Плиткост је
дубоко у нама!

Последњи су увек
први на удару!

Тамо где нема кретања
има потреса!

Чим пустиш мозак на пашу,
одмах се нађу они који те музу! 

ВЛАДИМИР ЈОВИЋЕВИЋ ЈОВ (1950 - 2011)

Даме сањају добру партију.

За или противник!

Љубав иде у биоскоп,
а брак у позориште.

Муж последњи сазна,
иако му је то била прва помисао.

Најбоља девиза
за савремени брак је новац.

Није то тај камен,
рекоше Сизифу на врху.

Нисам Кафка,
али осећам процес!

Оне које не можемо очима да видимо,
виђамо свакодневно.

Супротности се свлаче.

Тако је говорио
зарад сутра! 

ПЕТАР ЈОВАНОВИЋ   (1950)

Када видим чему се смеју,
ухвати ме туга.

Кад се нула попне високо,
понаша се као ореол.

Комедија је кад будала забавља народ,
а трагедија када га води.

Не сумњам у вашу моћ,
него у памет. 

Никако да се усагласимо.
Час чујеш аплаузе, а час псовке!

Овације су биле импровизоване,
а овце природне.

Он не вреди ни пет пара,
а има читаво богатство.

Политичар лепше бајке прича народу,
него својој деци.

Само ограничени желе
да владају неограничено.

У политичким водама
најбоље пливају балвани.

 

МИРЈАНА ЂАПО   (1950)

Ако крадеш Богу дане,
од себе си их украо.

Вербални деликт настаје као последица
вишка речи и мањка памети.

Дођеш ли у фазу да ти је све свеједно,
ниси дигао руке од других, већ од себе.

Док сам знала шта желим,
са нежељеним сам лакше излазила на крај.

Допустиво је да човеку заборавиш име,
али не и добро дело којим те је задужио.

Жене више воле да их изведеш на вечеру
него да хвалиш њихово кулинарско умеће.

Кад имаш позадину као гарант успеха,
загарантована ти је успешност.

Нисмо ми мали народ.
Ситни смо као људи.

Послови завршени преко кревета
најчешће уроде плодом.

Пре брака писао је рецке.
Последња рецка на то је ставила тачку. 

МИРОСЛАВ ДИМИТРИЈЕВИЋ   (1950)

Врхунац демократије:
поздрави и жеље слушалаца.

Ко је, бре, мајмун? 
Немој да ти сиђем доле.

Ми нисмо глуп народ.
Ми смо светски шампиони.

Народ га и даље служи,
као будалу она ствар.

Наше друштво је у транзицији.
Мада су постојали и хуманији начини еутаназије.

Нема шале у обрачуну са мафијом.
Ту човек мора да буде мртав хладан.

Нисмо ми сиротиња пука.
Ми смо армија гладних.

Од среће нас дели
само ситница - разлог.

Пихтије се праве да има ко
и пред сиротињом да дрхти.

Човек се пре промени на функцији,
него по падежима.

ЖИВКО ГАВРИЛОВИЋ   (1950)

Вешт политичар истовремено продаје маглу,
купује време и згрће новац!

Дволичност је маска иза које се крију
људи који немају образа.

Како је кренуло,
у овој земљи ће остати они,
који по њој не ходају.

Људи наоружани знањем,
сами са собом воде рат.
Боре се за голу егзистенцију.

Некад смо сви били ковачи своје среће,
а данас само они који лупају за говорницом.

Не смемо се препустити зубу времена.
Морамо га избити из главе.

Памет нам је расута по свету.
Све што се дешавало у земљи,
било је ван памети.

Тек кад га завије у црно,
народ схвати да је власт изабрао -
на велику жалост!

Чим дубље загази у љубавне воде,
жена диже сукњу.

Чим комшији цркне крава,
засити се цео комшилук.
Ето чиме се ми хранимо!

 

МИЋА М. ТУМАРИЋ   (1949 - 2024)

Ако је у раду спас,
мале су нам шансе.

Ако треба да преврнемо свет,
мени препустите лепшу половину.

Говор је моћ,
а ћутање дар.

И ми коња за трку имамо.
Ено га на изборној листи.

Јадник!
У животу је стекао
једино радне навике.

Кад смо се поделили,
мени је припала мука.

На људима су многи пали.
Нису их на време прочитали!

Непријатељ мирно спава.
Ми радимо за њега.

Његова сабрана дела
не би стала у једну оптужницу.

Састанак је био радни.
Обрађивали су нас.

 

ВЕРИЦА ТАДИЋ   (1949)

Благо теби ако несрећа изгуби адресар
са твојим именом.

Живимо онолико дуго
колико нас у другима има.

Живот је кредит на одређено време
који нам одобрава смрт.

И богати и сиромашни живе у страху.
Страх од губитка већи је од свих немања.

Када се снови разболе,
нема те јаве која може да их излечи.

Како да ти поверим снове,
ако ме издајеш на јави.

Коме је срећа пријатељица,
лако му је да се коцка са животом.

Осмех је најлепши дијалог
између два бића.

Само оно што смо дали
живи дуже од нас.

У календару душе
сваки гест доброте је црвено слово. 

БОРИСЛАВ СТАНКОВИЋ СТАБОР (1949)

Емигрирао сам.
Још само да пребацим тело.

И да сам имао среће,
не бих је приметио.

Ни будале нису занемариле свој развој -
сад су комплетни идиоти!

Ова бука коју даноноћно слушамо
на готово свим деловима планете је,
у ствари, гробна тишина историје.

Политика је уметност остваривања немогућег,
а најчешће се остварује најгоре.

После рата наступило је бескласно друштво:
Наиме, није било жита.

Синоћ сам био толико уморан да сам хтео
да легнем неколико спратова ниже.

Толико сам јединствен,
да ми смета и сопствени утицај!

Хтео бих да у јутарњим часовима чујем оно
што ми је одавно добро познато.

Човечанству је, изгледа, пакао сувише далеко,
па прави пречицу!
 

ДУШАН ПУАЧА   (1949)

Ми смо лоши преговарачи.
Између сира и сланине
увек изаберемо мишоловку.

Моја жена чини све
за стабилност нашег брака.
Пронашла је стратешког партнера.

Моја пензија!
То је мој микрокосмос.

Немам више ноћне море.
Сада је то јава.

Однос моје жене и мене
је као однос динара и евра.
Сваки дан достиже историјски минимум.

Оженио сам се преко интернета.
Развели смо се зато што ми је пао систем.

Представа је доживела невиђен успех.
Скинута је са репертоара.

Програм моје странке је врло једноставан.
Узми аго кол'ко ти драго!

Револуционари потичу из сиромашних породица.
Њихова деца из богатих.

Стари Грци нису били баш неки градитељи.
Више од пола грађевина им се срушило.
 

ЉУБИША В. МИХАЈЛОВИЋ   (1949)

Адвокати постоје
да се људи не свађају - џабе.

Афоризам је срж суштине.

Беда се лакше подноси
од неправде.

Богат си ако научиш да будеш
задовољан оним што имаш.

Ко краде,
не пита за цену.

Људи су истомишљеници,
сви мисле да су паметни.

Народ никад није био
у већини. 

Непоштенима су сви
сумњиви.

Плитки најбрже потону.

Са нама нема неизвесности.
Крај нам је сигуран.

СЛОБОДАН МАТОВИЋ ЏАЈА (1949 - 2006)

Ако су у лажи кратке ноге,
онда је ово земља патуљака.

Бетовен је неке симфоније
оставио недовршене.
Срећом, ту нисмо улагали инвестиције. 

Јесте страшно глуп,
али што се тиче политике,
алал му вера - уклопио се.

Код нас постоје убиства и самоубиства.
Засад само знамо ко је одговоран за самоубиства.

Ко каже да ту нема логике: 
засукали су рукаве,
а онда су остали кратких рукава!

Лако је наћи кривца,
ако није међу нама.

Наталитет опада
од када смо ставили тачку на Ј.

Наша земља има много природних богатстава.
Никако да схватимо да не може
ни природа све сама.

Не можемо кривити
оне који су водили ову земљу.
И за то смо ми криви.

Ћутање је знак одобравања.
Не знам да ли то важи и за минут ћутања.

ДАНИЛО КОЦИЋ   (1949)

Бићемо бољи од њих.
Само да преузмемо полицију
и - завод за статистику! 

Вођи свака част.
Осталима је довољно
што су у његовој пратњи!

Живим у беди.
Једина ми је утеха
што држава не мисли тако!

На списку подобних није било мог имена.
То ми је једини успех у животу!

Наше стање је толико добро
да немам довољно суза да га опишем!

Неки предмети у суду толико су стари
да им се губи сваки траг!

Њима сам поклонио сигуран глас,
а они мени сигурно сиромаштво!

Они ће нас уништити.
Неће. То је завршена прича!

Политика је као музика.
Не лежи свакоме. 
У хору се то уопште не примећује!

Смејемо се туђим глупостима
јер су наше за плакање!

ДИМИТРИЈЕ ЈОВАНОВИЋ   (1949)

Занемарили смо чињенице у корист
оптимистичког погледа у будућност.

Кад народ слободно бира,
бира шта ће за ручак.

Народ се жури,
тамо где га воде
боље да стигне што касније!

Напредак је толико велики
да се од њега не виде кривци.

Није народ стока!
Само се тако храни.

Нису све промашили,
погодили су провизију!

Толико смо се обрукали
да нас више није срамота!

У нашој Отаџбини најбоље живе,
они који не признају да је наша!

У слободи
слободни су само ослободиоци!

Циљ је човечанство!
Без људи. 

РАДИВОЈЕ БОЈИЧИЋ   (1949)

Ако је народ с правом незадовољан,
треба укинути право.

Ако ћемо поштено
ми ништа не можемо да урадимо.

Доста нам је истине.
Кажите ви нама како је стварно било.

Захваљујући гравитацији
и ми нечему тежимо.

Клечећи молимо
да нам врате достојанство!

Отишао сам да се исповедим.
И нисам се покајао!

Победио сам у пљувању у даљ,
па ми је странка понудила да радим као бот.

Само да питам жену
и неће бити проблема!

Слобода нема цену,
па се за њу боримо џабе!

Чека нас пакао.
Значи, остаје како је и било. 

ЈОВАН АРСИЋ ЈОВЧЕ  (1949 - 2021) 

Главе нам не скидају,
али нам мозак померају!

Једни мрсе,
други распредају!

Мафија даје гас,
а нема кочницу.

На путу смо
за странпутицу.

Није лаж измишљена,
увек је политика постојала!

Они се бусају у груди
а нама леђа пуцају!

Све би било на свом месту
да није намештено.

Срећа ми куца на врата,
а ја иза браве.

Стегли нам обруч,
само још да ударе нитну.

Џабе их гледамо.
Они су за посматрање!

МИТАР ТУЦОВИЋ   (1948 - 2009)

Било је то у једној земљи сељака.
Како било, тако и остало.

Богат човек -
то је наше највеће богатство!

И даље прогањају мангупе из својих редова.
Свет није ни заслужио боље амбасадоре.

И ја сам лекар без граница.
Колико ми дају, мени мало!

Истина је да су у лажи кратке ноге,
али ни лаж више не иде пешице.

Контејнери су незамењив изум.
Све што сиротињи треба,
налази се на једном месту.

Морали смо да пуцамо једни на друге.
Нисмо људождери.

Не убиј!
Наручи убиство.

Спреман сам за пензију.
Годинама радим без плате.

Штедимо на свему!
Например, наш затвор нема зидова! 

ЗОРАН СИМОВИЋ   (1948 - 2022)

Великом везом
на мала врата!

Вешт диригент
и од публике направи хор.

Дуго тражење кривца
је заметање правца!

Имамо мировна обећања
свих калибара!

Јели смо дневно трипут.
Сад се једемо непрекидно.

Куда иде
ова цвилизација?

Моја жена је начитана.
Ја сам наслушан.

Мутни тешко тону.
Не виде дно!

Пали смо на дно,
а непрестано смо се пели!

Сунце стидљиво изгрева.
Срамота га кога све обасјава. 

ДРАГАН Ј. РИСТИЋ   (1948)

Дао јој је срце,
али то је била слаба валута.

Жена га не вара,
само га ослобађа дужности.

Изборне активности теку,
али ја нисам у тим водама.

Немам жицу за удварање.
Сад то ионако иде бежично.

Од извора два путића:
мишљење и реализација.

Пакуј се!
Док ти нису напаковали!

Последице су нам
увек јасније од узрока.

Први љубавни састанак:
са главом у торби - мечки на рупу.

Саградили су лепу кућу -
у међувремену разградили љубав.

Свакоме је стало до имена -
бар на вратима.

 

ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ (1948)

Глупост се нигде не изучава
а највише се примењује у пракси.

Забрана слободе мишљења -
наводи на размишљање.

Иако се свакодневно доказује -
једино се у љубав сумња.

Не би требало да је овако -
али је то некима требало.

Не може се живети
од рада са две руке.
Може и са два прста. 

Променићемо све -
само да се ништа не промени.

Старост нико не воли -
а сви желимо да је дочекамо.

Судећи по делима -
тек ћемо им судити.

Судови вредно раде -
судећи онима који вреде.

Тишина је услов
да се партија успешно игра.

МИЛОВАН ПЕТРОВИЋ ВЕРКИН (1948)

Брисан простор.
Бриши, не околиши!

Буни се дијалог
због монопола монолога.

Власт чини све да нас усрећи,
а ми ни хвала да јој кажемо!

Заслугом мита,
устоличила се нова елита.

Истина је растегљива.
Највећа је код најјачих. 

Полиција мобилна,
власт стабилна.

Само организовани хаос води у пакао.
Импровизације имају локални домет.

Све смо краћих рукава,
а и ногавице су нам до к.

Сви гребу,
срећан се огребе.

Угашени медији
светле и из мрака.

ДУШКО М. ПЕТРОВИЋ   (1948)

Долазе политички потковани!
Чује се топот.

Има нешто труло
у држави - данаске.

Истрага је показала
да се све може сакрити.

Кад год је нека брука у питању,
власт је у одговору.

Лед је пробијен!
Ускачите.

Преломним тренуцима је
место на Трауматолошкој клиници.

Усијане главе треба држати
што даље од бојевих! 

Што више лупаш -
пре ће ти се отворити.

Што је љубав према владару дубља,
то је народу теже да исплива.

Што скупљи живот,
то јефтинији човек.

ТИМОШЕНКО МИЛОСАВЉЕВИЋ (1948 - 2021)

Знам такве: сабирају бабе и жабе.
И увек им тачно испадне.

И старији људи лажу,
али се то код њих каже - сећање.

Једемо кад имамо,
а највише имамо кад не једемо. 

Људи као мрави.
Вредни? Не, мали!

Ми смо богата земља.
Сиромашно је само становништво.

Никад није било као сада.
Кува се на све стране, а ми гладни.

Пишите умно,
то се цени и постхумно.

Победа је могла да буде наша,
али смо се ми на време предали.

Рупа у закону!
Ко је то пуцао на чланове?

У реду: Шведски сто.
Али нас је двеста.

МИЛОШ ЂУРЂЕВ   (1948)

Деца више не верују у бајке.
Зато на изборе иду само одрасли.

Кад сам био мали,
чинило ми се да су сви људи велики. 

Кад се једном спустимо на земљу,
можда више неће бити наша.

Курс није исто што и школа.
Са њим се брже напредује.

Не знам шта још чекамо,
кад смо већ све пропустили.

Не умем да обрћем паре.
Нисам имао чиме да вежбам.

Од свих птица,
само роде обављају кућну доставу.

Поштен одмах каже истину.
Мудар прво размисли.

Само од људске врсте
може да се формира пета колона.

Ћеле кула је грађевина од материјала
којим се једино ми размећемо.

МИЛОМИР ЂУКАНОВИЋ   (1948)

Демократија је кад можеш да изнесеш
и став и главу.

Добар глас далеко се чује - 
под условом да радиш на радију.

Закржљали мозак
мисли песницом.

За онога кога јашу,
свака је трка пораз.

Кад их много ведри и облачи,
тешко је рећи какво ће време бити сутра.

Наш највећи промашај
је био циљ.

Партијска алергија
почиње осипањем чланства.

Перверзан је,
лиже чизму.

Само је слепом народу потребан велики вођа.
Народ који види, радије иде сам.

Сахрањен је патриота.
Сад му земља заиста лежи на срцу. 

РАДЕ ЂЕРГОВИЋ   (1948)

За пљување на јавном месту
можете добити казну.
У парламенту, аплауз! 

Има бога.
Јуче ми је запослио сина.

Криминалцима је све доступно.
Само они нису доступни правди.

Медицинске сестре дежурају ноћу
да лекари не би заспали!

Ми смо небески народ,
само нам звезде нису наклоњене.

Мој деда је носио шајкачу,
отац шубару,
а мени кроји капу ко стигне.

Најбоље су плаћени они
које не знамо ко плаћа.

Они који су бежали из школе,
далеко су нам одмакли!

Судбина је у нашим рукама.
То нас и брине!

Хулигани су приведени
у полицијску станицу.
Где су им исплаћене дневнице.

ПУНИША БЕЛИЋ   (1947 - 2024)

Америка је као жена:
богата, недостижна, проклета,
а прави се невина.

Важно је имати.
А какве то везе има са радом?

Власт је сласт,
а тек кад се проба...

Историју пишу победници,
ако су писмени.

Младо месо брзо тањи.
Новчаник.

Новац је као жена,
док трепнеш већ је у другим рукама.

При крају новца
почињу несрећне љубави.

Сиротиња гине за слободу.
Богати то завршавају новцем.

Скидање је најбољи начин
за дизање.

Убеђен сам,
нема потребе да размишљам.
 

СЛОБОДАН ЏУДОВИЋ   (1947)

Где су људи ту су и границе.
Природа поток не дели.

Ко гледа уплакане дечије очи,
не примећује им боју.

Ко слуша чује шта се говори.
Ко ослушкује сазна и о чему се ћути.

Културу треба чувати
као мало воде на длану.
Таман је толико и има. 

Сва деца су добра.
Кад порасту, свашта се човеком зове.

Свака тама
има своје сунце.

Средина је златна,
нарочито ако назад не можеш,
а напред немаш куд.

Човек је направио врата
да би се одвојио од света,
а прозоре да му нешто не промакне.

Човек се увек труди да га примете.
У младости да га не би прескочили,
у старости да га не прегазе.

Шта ради, не зна се.
Али да то добро ради, види се!

РАДОСЛАВ ТИЛГЕР   (1947 - 2022)

Ако не може другачије,
онда се можемо и договорити.

Богата смо ми земља -
само што у том богатству уживају
привилеговани појединци.

Боже, ако смо се на тебе бацали камењем,
врати нам камење.
Немој преко политичара да нам враћаш.

Да се ја питам, продао бих земљу,
али ми рекоше да су је већ продали
они који се питају.

Како се лако све решава.
Само треба уклонити правог човека.

Лако је будалама.
Њихови су на власти.

Песничкој души је најтеже,
јер живи у изгладнелом телу.

Писци јако добро пролазе у Србији,
ако изаберу неко уносно занимање. 

Са мафијом се треба обрачунати.
Није добро остати им дужан!

Слободни избори су израз демократске воље,
а намештени избори су
резултат демократске праксе.