ДРАГОМИР С. РАДОВАНОВИЋ (1948)

Глупост се нигде не изучава
а највише се примењује у пракси.

Забрана слободе мишљења -
наводи на размишљање.

Иако се свакодневно доказује -
једино се у љубав сумња.

Не би требало да је овако -
али је то некима требало.

Не може се живети
од рада са две руке.
Може и са два прста. 

Променићемо све -
само да се ништа не промени.

Старост нико не воли -
а сви желимо да је дочекамо.

Судећи по делима -
тек ћемо им судити.

Судови вредно раде -
судећи онима који вреде.

Тишина је услов
да се партија успешно игра.