СЛОБОДАН ЏУДОВИЋ   (1947)

Где су људи ту су и границе.
Природа поток не дели.

Ко гледа уплакане дечије очи,
не примећује им боју.

Ко слуша чује шта се говори.
Ко ослушкује сазна и о чему се ћути.

Културу треба чувати
као мало воде на длану.
Таман је толико и има. 

Сва деца су добра.
Кад порасту, свашта се човеком зове.

Свака тама
има своје сунце.

Средина је златна,
нарочито ако назад не можеш,
а напред немаш куд.

Човек је направио врата
да би се одвојио од света,
а прозоре да му нешто не промакне.

Човек се увек труди да га примете.
У младости да га не би прескочили,
у старости да га не прегазе.

Шта ради, не зна се.
Али да то добро ради, види се!