НИКОЛА Ц. СТАНКОВИЋ   (1952)
(ПРЕКОПЧЕЛИЦА код ЛЕБАНА - БЕОГРАД)

Време гази, пре свега,
оне који трче испред њега.

Глупо је кад неко у празном аутобусу
пита да ли је слободно да седне крај тебе.
Нормално да није!

Зар је важно што нам неко не лежи,
уколико нам не стоји - на путу. 

Као деца одговарамо на питање
шта ћемо бити кад порастемо.
Као стари мораћемо да одговарамо за све.

Лаж је да смо запели истински.
Само смо запели.

Нема 'леба без мотике.
Сељака има.

Не прескочи данас
оно што можда нећеш моћи сутра!

У граду се човек оријентише по улицама.
У селу по људима!

Узрок нашег скретања са пута
била је мала нужда,
а последица - велика.

Чињеница је да сељак не може без земље,
али и земља без њега.