МИЛУНКА МИТРОВИЋ   (1950)

Да нема растајања,
нико нам не би недостајао.

За неке људе често нас више везују
заједнички снови него животи.

Зло је универзално, 
а патња појединачна.

Мало је туђе топлине
којом се можеш загрејати.

Најдужа је ноћ
на чијем крају се не пробудиш.

На равнотежи малих ствари
почивају велике.

Обећавајућа будућност -
какво малоумно радовање!

Од превише понављања
затупи и најбоља мисао.

Похвала задужује онога коме је упућена,
а критика онога ко је другом упућује.

Радије гроб у нечијем памћењу,
него у властитом.