ВЕРИЦА ТАДИЋ   (1949)

Благо теби ако несрећа изгуби адресар
са твојим именом.

Живимо онолико дуго
колико нас у другима има.

Живот је кредит на одређено време
који нам одобрава смрт.

И богати и сиромашни живе у страху.
Страх од губитка већи је од свих немања.

Када се снови разболе,
нема те јаве која може да их излечи.

Како да ти поверим снове,
ако ме издајеш на јави.

Коме је срећа пријатељица,
лако му је да се коцка са животом.

Осмех је најлепши дијалог
између два бића.

Само оно што смо дали
живи дуже од нас.

У календару душе
сваки гест доброте је црвено слово.