СРБОСЛАВ КРАЈШИЋ   (1934)
(ХРКАНОВЦИ код ЂАКОВА - ИНЂИЈА)

Ако ми дамо све од себе,
имаћемо довољно свега.

Брак из рачуна је заједница људи
који никада не могу рачунати једно на друго.

Још ни један песник није опевао
лепоту властите жене.

Кад говорите са женом,
слушајте пре свега шта вам говори очима.

Кад добар човек наследи богатство,
то ти је исто као кад воћка
уроди на сред села.

Нема зиме док има оних
који сагоревају на послу.

Нису лоша времена,
него људи.

Отац му је национализовао приватно,
он приватизује национално.

Промашаје никад не треба
доводити до савршенства.

Рекоше ми да им се губим с очију,
али ме нису губили из вида.

 

ДРАГОЉУБ ШАИН   (1958)
(ХАШАНИ код КРУПЕ НА УНИ - БЕОГРАД)

Ако живимо у магли,
то не значи да не постоји сунце.

Кад власт почне да се љуља,
онда је народ за њу руља.

Лакше је фалсификовати историју
него потпис.

Мој проблем је у томе
што често губим кључеве, 
а тата каже да се кључ проблема
налази у глави.

Најтеже ми је кад сам сам.
Онда морам да размишљам својом главом.

Народ се не смеје без разлога.
Само кад га мука натера.

Несигуран је као врбов клин,
свако га може врбовати.

Не смем добро да зашиљим оловку.
Бојим се да јој не пукне срце.

Радим Сизифов посао,
а слободно време доживљавам
као Танталове муке.

У глувом добу
уши су велики луксуз! 

ДРАГАН АЛЕКСИЋ   (1941 - 2016)
(БЕОГРАД)

Борци за правду
не могу да живе без неправде.

Да је знао да ће да опали,
не би стављао прст на чело.

Замолио сам плату за плес,
али дала ми је потрошачку корпу.

Ко летује на кредит,
зимоваће до краја године.

Лопови су били међу нама,
док ми нисмо прешли међу њих.

Нико и ништа живи
од свега и свачега.

Орочили смо лепу прошлост.
Живимо од камате по виђењу.

Порез би се измирио
да није у сукобу са приходима.

Сањамо на плеј-бек.
Снови певају, а јава отвара уста.

Читам између редова
да ме не убије прејака реч. 

ВЕРОЉУБ ЈОВАНОВИЋ   (1954)
( - НАТАЛИНЦИ код ТОПОЛЕ) 

Био сам на информативном разговору.
Ни они не знају више од мене.

Да смо стављали прст на чело,
не бисмо подметали главу.

Извозићемо памет
све док се не опаметимо.

Ми баш немамо среће.
Увек изаберемо најбоље.

Морао сам да аплаудирам.
Нисам више могао да слушам глупости.

Немамо се чему надати.
Све нам је обећано.

Одвојили смо жито од кукоља
и кукољ одлично напредује.

Одлично смо се разумели,
зато и нема договора.

Сачуваћемо матерњи језик,
све више користимо стране изразе.

Тек кад је почео да лиже,
упала му је кашика у мед.