31. 5. 2024.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Бескичмењацима је родило.
Одговара им овај окоштали систем.


Мрак се хвата.
Неухватљиви су спонзори мрака.


Не могу вући потезе.
За њима се вуку репови.


Копали смо и рукама и ногама
да продамо руднике пара.
Сада копамо у рудницима!


Дуго тече одлив мозгова.
Заслужни за то стоје одливени.


Не можемо да избегнемо најгоре.
Избегавамо најбоље.


Изашли су са саопштењем.
Читају га испред зграде.


Отишли су на чашицу разговора,
да мисли преточе у речи.


Телевизија је избацила образовање и културу из програма.
Избацио сам телевизор из куће!


Нема посла без процената,
ни забаве без промила.



7. 5. 2024.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Зашто те једемо са седам кора?
'Лебе мекани!





Сити смо свега
што је донела глад за профитом.


Ишли су са митинга на митинг.
Упознали су градове где ће ићи на гласање.


Избацила их је поплава.
Они имају уплив на наше судбине.


Кад се политички круг пресече
линијом на којој се налази,
добије се празан скуп.


Шта нам доносе страни инвеститори?
Профит одлази тамо одакле су они дошли!


Од страних инвеститора добијамо милијарде.
У виду загађених честица!


Славимо слободне дане.
Ми то годинама нисмо.


Дотрајале робове су бацали у море.
Данас такве бацају недељом да раде!


Извео сам децу на пут.
Нисам их водио до аеродрома.

27. 4. 2024.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Правимо се да нисмо одавде.
Сутра ћемо, због тога,
морати одавде отићи.


Све смо просули,
а имали смо победу у џепу.


Партиципирају у власти.
Паразитирају!


Мења се режим саобраћаја.
Режим остаје исти.


Кад се странка подели на неколико крила,
она више не лети високо.


Ћути, може бити горе!
Они горе о томе размишљају.


Држе све под контролом,
они што су се отели контроли.


Све послове су завршили.
Нико од њих није завршио у затвору.


Не можемо да дођемо себи.
Пребивалишта су нам на броју нула.


Убили смо се учећи,
да не добијемо батине због лоших оцена.

25. 4. 2024.

 МИЛАН ПАНТИЋ


"Ма шта рече"   (2024)





Покварила ми се веш-машина,
поправио је мајстор за шишање.


Од укућана сам добио списак за продавницу,
платиће ми кад се вратим кући.


У нашој кући се зна шта је чије,
моје је све то да купим.


Најбитније је да ме не продају
они који ме цијене.


Тамо гдје је слаб домаћин,
гости су дошли да остану.


Мора да побиједи разум,
али чији?!


Ако не сијете своју њиву,
бићете дужни само држави за порез.


Кад ћемо стићи до циља, 
зависи од оних који постављају препреке.


Ко воли демократију,
дабогда је имао у својој кући!


Вођа је омогућио лијеп живот мањини
и заслужио да мањина гласа за њега.