САША МИЛОВАНОВИЋ   (1976)
(СМЕДЕРЕВО - БЕОГРАД)

Ако слога кућу гради,
није ни чудо што остасмо код темеља.

Децу више не плаше Бабарогом.
Данас им причају о будућности.

Живот постаје монотон.
Нема више у шта човек да се разочара!

Земља нам је у изградњи.
Управо се довршава једна оаза.

Међусобно смо се поубијали
и тако осујетили подле намере непријатеља!

Наш народ нема смисла за духовно.
Само мисли на храну!

Обећали би они и више,
али им је сиромашан речник.

Свет нас третира као дивљаке,
а ми уопште не једемо месо.

У Србији има и поштених грађана,
али то је њихов проблем.

Целу плату дајем на храну.
Једном се живи!