6. 2. 2024.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Сносимо последице.
Они горе имају посла преко главе.


Од нечега мора да се живи.
Шта ћемо кад немамо ничега.


Мој град: 
банка, кладионица, банка, кладионица
и центар за социјални рад!


Политика нас не интересује.
Ми смо кандидати за народну кухињу.


Ситуација је весела.
Кад се сви заките,
цене радова скачу.


Пале би сила и неправда,
али су оне оруђе у рукама
колонијалног управника.


Раде за милостињу.
Не, они раде за богате послодавце.


Није се водио новцем.
Други су за њим трчали.


Они на екрану
кваре слику о нама.


Рио Тинто неће да оде.
Он је некоме дошао!

25. 1. 2024.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Тупе ли, тупе,
а отупела јавност не реагује.


Не стоје добро у нашим очима.
Постали су ходајуће афере.


На њима је прекорачена сила.
Нашли су се полицији под ногама.


Све стране су незадовољне.
Широко им поље!


Заокружили смо странку
која је заокружила државност
делу наше територије.


Прелетачи су на прагу златног доба.
Владајућа странка ће им испунити све жеље.


Кажу да прелетачи добијају пуне џакове пара.
Али, треба одвадити мало!


Колико су нас олакшали,
толико им треба ставити на терет.


Цене су отишле у небо.
Паре из хеликоптера их не могу покрити.


Пустили смо мозак на пашу.
Посматрају нас као шаруље!



7. 1. 2024.


 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Показују три прста.
Задужиће нас до трећег колена.


Обећавали су брда и долине,
само да први прођу кроз циљну равнину.


На све смо пристали.
Пристаје ли то нама?


Стигли су до првог милиона.
Први су се отели контроли.


Чиновници немају обавезу да раде.
Њихово је да гласају и иду на митинге.


Истичу своју стваралачку димензију.
Ништа не раде без уграђивања.


Састављати крај са крајем
или бити у ланцу криминала
су опције које нам се нуде.


Земља нам се дели на прву и другу,
а њом влада нека трећа.


Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.


Прозоре ломе
убачени елементи.

2. 11. 2023.

 ЖЕЉКО МАРКОВИЋ


Листове наше горе
шаљемо преко гране.


Нису могли овде да покрену посао,
па су се одавде покренули.


Повећавањем прага толеранције,
смањујемо кућу.


Људска врста је као леја лука.
Држимо главе забодене у земљу.


Кад се избори распишу,
политичари се распричају.


Причају нам приче
главни јунаци афоризама.


Донели смо закон.
Изузеци потврђују да га примењују.


Фотељаши столују.


Шорке су у ћорсокацима.


Дању се смењују сунце и облак,
а ноћу месец дежура.