ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу афоризама) (четрдесет први део)
Нису залутали у свет мита и корупције.
Нашли су се на пола!
Полицајци и криминалци тесно сарађују.
Зато се комотно понашају.
У датој ситуацији се гледа,
ко ће више да узме.
Где је марица?
Марнули су паре!
Стање је весело.
Сваки дан нас неко ојади.
Купљена диплома је потврда,
да њен власник нема
ни знање ни васпитање.
Ко пуни буџет,
буџетлијама даје мито.
Криминалац је потпетио,
ако остави траг.
Неке ствари су стекле ноге.
А неки људи су стекли те ствари.
Умешни мешетаре!
Отворили су четворе очи,
не би ли се окористили.
Правимо договор.
Ако додамо провизију,
биће нешто од тога.
Немају осећај за меру.
Узимају бруто за нето!
Марке добијају коверте.
Финансијски су добри,
а лоши у сваком другом погледу.
Наше друштво је подељено,
а његово богатство разграбљено.
Узимају шњур.
Изувају нас из ципела.
Мафијо, живимо криминално!
Написаћу отворено писмо,
где се без коверте не може.
Обрћу паре.
Колутамо очима.
19. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (четрдесети део)
Не улазимо сви у политику.
Није нам нужда.
За све су постојали чувари.
И све је покрадено!
У ланцу криминала
закон је карика која недостаје.
Тајкуни не плаћају веће порезе,
већ узимају више из буџета.
Дужници се пеку као на ражњу.
Хоће ли им извршитељи за кило меса,
заклати вола?
Неко одлепи за крађом,
а неко прионе на њу.
Све је почишћено.
Ни прашина се није дигла.
Злочин!
На лицу места нико нема образа.
Нема зараде ни од корова,
већ само од криминала.
Некима капље.
Бунаре по нашим џеповима.
Кукурикнуо је.
Кокнули су га!
Где је неред?
Где је ред политике,
ред криминала.
Није нам се дало.
Кажу они што не отимају.
Шта је мито?
Кад дате паре коме треба!
Једни другима набацују посао,
да заврше неку комбинацију у животу.
На конкурсу сам имао најбоље референце,
али најслабије финансије.
Трпају се тамо
где могу напунити џепове.
Изложени оркестрираним нападима,
пазе да их неко не истамбура!
По закону великих бројева
милионери не подлежу закону.
Брзо живимо.
Граби ко шта стигне!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет девети део)
Мртви нису превртљиви.
Гласањем за власт, урнишу живе.
Кад се избори распишу,
политичари се распричају.
Ако нам ове године поједу скакавци,
јешћемо њих!
Политичари су задужили државу,
а интелектуалци су јој остали дужни.
Ко је на изборима језичак на ваги,
може да се облизује.
Пукли су на изборима.
Други су пуцали од радости.
Прелетачи добијају џакове пара.
Али, треба одвадити мало!
Тупе ли, тупе,
а отупела јавност не реагује.
Високу политику води
дубока држава.
Велике лажи политичара
аналитичари мељу,
да их сви можемо прогутати.
Где су трули богаташи,
распада се све што није њихово.
Кажу да су јефтини политички поени.
Поента је у томе,
да од њих нема ништа скупље.
Циљ је изборити се,
да се на изборима,
могу најбољи изабрати.
Бескичмењацима је родило.
Одговара им окоштали систем.
Оно што су зацртали,
на нама је да прецртамо.
Кад гледам преносе из Скупштине,
афоризме пишем као реплике.
Текућа политика је
све наше изворе прихода продала.
Отишли су на неко боље место.
Гласањем поправљају наш положај.
Да не улазимо у ситна цревца,
политичари су тамо.
Не живи се сто година.
Толико се проведе на бирачком списку.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет осми део)
Слажу нас док трепнемо,
а ми не скидамо очи са екрана.
Смисле неку ујдурму
и назову је реформа.
Одлепимо кад схватимо,
да од приче на коју смо се лепили,
нема ништа.
Једном ногом је у гробу
и није могао да иде на гласање.
Кад буде са обе,
редовно ће гласати.
Политичари не окрећу нови лист.
Они промене стран(к)у.
Болесно је све
што је под партијском контролом.
Свако свога коња хвали.
Ето, на пример, аналитичари!
Сем онога што је добро,
све друго је у политици.
Аналитичари су трчи-лаже,
са телевизије на телевизију.
Политичарима толеришемо испаде.
Испаде да су они безгрешни.
Комплетни идиоти
комплетирају своје (не)дело.
Немамо заокружен став.
Заокружујемо на своју руку.
Сендвич са подригушом,
а говор нафилован лажима.
Политичари се заклињу у право.
Право да вам кажем,
од тога нема ништа.
Цена јефтиних политичких поена
је незамисливо велика.
Немају ни трунке одговорности.
Имају ли мрве савести?
Кад прогутамо обећање,
попијемо разочарање.
Угођај је комплетан!
Нека подручја су погођена невременом.
Наше је погођено политиком.
Ко се на изборима служи прљавим стварима,
почисти противнике.
Зашто тапкамо у месту?
Нуде нам уходане одговоре.
14. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет седми део)
Млате празну сламу.
А шта раде испод жита,
ником ни речи.
Круг власти.
Друштво глупих као точак.
Никад не лаже.
Само кад се обраћа.
Знамо те ликове.
Само да им остану позадине у фотељама.
Огрејаће и нас сунце.
Вођа је на заласку каријере.
Не радимо на себи.
Градимо култ вође.
Они на линији,
гласају за све тачке.
Од нашег суда о режиму,
зависи да ли ће нам судови
бити пуни или празни.
Позиција, опозиција и невладин сектор -
три у један. Смути и проспи!
Померају границе!
Чувају стечене позиције.
Изабрали смо их за један мандат,
а они дошли да остаримо заједно.
-Докле?
-На власти довека!
Памет им не смета.
Других препрека у каријери немају.
Разне глупости слушамо сваки дан,
изјавио је политичар,
на редовној конференцији за штампу.
Политичари са интегритеттом,
држава са суверенитетом.
Зло није дошло само.
Постојала је политичка воља за то.
Добио сам упаљач и хемијску.
Кога год заокружим - попишићу!
Ако аплаудирате,
возе вас аутобусом.
Ако нешто кажете,
долазе по вас.
Бирачи су рекли своје.
Сада је на потезу страни фактор.
Храну у скупштински ресторан
треба допремати из народне кухиње,
све док буде постојала.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет шести део)
Држе све конце у својим рукама.
Пришивају коме шта хоће.
Ако сте део власти,
припада вам све.
Не може нам бити добро.
Најгори нам то не могу приуштити.
Они овде уносе немир.
Ако не буде њих,
ко ће одавде износити паре.
Да не кваримо.
Има ко је за то плаћен.
Шетње су подсећања
некима да оду.
Ако те не занима
шта први другима раде,
ти си следећи!
Њихов положај,
бубрега у лоју,
штите сви органи.
Не може да краде како ко стигне.
Већ онај што је стигао на врх.
Имамо режим.
Нама треба систем.
Непочинства су оно
што су починили.
Што је у обраћањима више лажи,
она су све чешћа.
Деле мрвице.
Не завређују ни трунку пажње.
Докле сеже власт,
последице су далекосежне.
Јаја погађају оне,
којима треба рећи: Иш!
Господар не може да спава.
Мало је поданика избројао на митингу.
Мртви бирају оне,
који урнишу живе.
Ко је био на линији,
види се кад подвуче црту.
Не живимо као у ТВ дневнику.
Због оних што не силазе са екрана.
Били су власт.
Постали су власници.
13. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет пети део)
Проблеми су различити.
Решење је исто за све - па шта!?
Затрпани смо оптимизмом.
Колико лажу!
Могу ме разапети!
Не верујем малим боговима.
Ћути, може бити горе!
Они горе о томе размишљају.
Партиципирају у власти.
Паразитирају!
Недостаје нам ведрине.
Код нас лоши ведре и облаче.
Избацила их је поплава.
Они имају уплив на наше судбине.
Пали смо на ниске гране.
Нисмо се неких отресли.
Дуго тече одлив мозгова.
Заслужни за то стоје одливени.
Не могу вући потезе.
За њима се вуку репови.
Не можемо да избегнемо најгоре.
Избегавамо најбоље.
Вртимо се у круг.
Заокружујемо најгоре.
Дошло је до најгорег.
Он одлучује.
Кад се заводи диктатура,
евидентира се сваки човек који је против.
Дуг је зао друг,
осим оном ко нас задужује.
Боље врабац у руци,
него голуб на грани.
Голуб не сме ни да гукне
против власти.
Подгревају приче да скрену пажњу
са горућих проблема.
Будала за двојицу.
Наше најбоље кадровско решење.
То су проверени кадрови:
нису школовани, нису радили, нису овце чували...
Шака људи одлучује.
Шамара!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет четврти део)
Миљеници власти
су миљама удаљени од закона.
Њихови џепови и наш пад
немају дно.
Послали су снажну поруку.
Хоће да победе на мишиће.
Покисла му фаца.
Неће га више држати изнад воде.
Круг власти не види како народ
окреће у круг: пасуљ, кромпир и купус.
Власт не улаже у њижевност.
Осим прича!
Неко влада информацијама,
а неко неинформисаним народом.
Ко је пред камерама?
Камарила!
Показују три прста.
Задужиће нас до трећег колена.
Обећавали су брда и долине,
само да први прођу кроз циљну равнину.
Истресају се на нама.
Отресимо се њих!
Да је власти битан суд народа,
не би народ био на казану.
Други одлучују о нашој судбини.
Први су им то омогућили.
Подилазе маси.
Подастиру јој обећања.
Задовољство је стајати на црти,
а корист бити на линији.
Неписмени оду по партијску књижицу.
Могу да дођу на било које место.
Полажу заклетву.
Лажу да ће поштовати Устав и законе.
Дрма им се столица.
Поданицима се пољуљало поверење.
Смењују се сунце и облаци.
Они се договарају без проблема.
Седе у свечаној ложи.
Присутне ложе да добро раде.
12. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет трећи део)
Извршена је негативна селекција кадрова.
Изабрани ваљају глупости за медаљу.
Не истиче вођа белу заставу,
већ испуњава туђе захтеве као бела лала.
Власти је најбитније
да народу скрене пажњу са битног.
Влада је уигран тим.
Министри завршавају своје комбинације.
Важно је очувати власт.
Држава буде и прође.
Не знају колико је доста,
а поданицима деле на кашичицу.
Скандирамо извиканим величинама.
Лажов над лажовима.
Патрон и аналитичари.
Стао је на своје ноге,
ко се одупро.
Заврнули су народ,
а народ одврне тон да их слуша.
Један човек је главни за све.
У свим областима је стање за јединицу.
Узели су колач власти.
Имамо шлагворт за критику.
Држе се моралних начела.
На челу се не могу наћи.
Листом смо за власт.
Зелено размишљамо.
Влада је поделила плате.
Два пута веће!
Немамо прилику са њима да се рукујемо.
Они рукују са нама.
Размишљамо о промени средине,
а не помишљамо да мењамо врх.
Повезани су са криминалом, аферама, дрогом...
Не да њих вођа, па шта!
Једном човеку се не може
гарантовати безбедност,
ако није загарантована свима.
Да је ово златно доба
реч би му се позлатила.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет други део)
Пред странцима подвију реп,
а нама причају ловачке приче.
Постоји једна адреса за све.
На њој је погрешан човек.
Из пирамиде власти
на све гледају кроз призму
својих интереса.
Дрмају,
ништа њих не потреса.
Не треба бити много паметан
већ део власти.
Напунили смо резервоаре до чепа.
Рекао нам је онај што не зачепља.
Са највишег места
најмање добијамо.
Ударају на сва звона,
а у ствари лупетају.
Постоје саветници за све
јер постављени не знају ништа.
Одакле министрима богатство?
Ћуте као стрине
или се позивају на тетке.
Црква је одвојена од државе,
док председник не почне
да попује патријарху.
Ко је по укусу власти,
задовољио је све апетите.
Наслађују се подгузне муве.
Слушају газду како лапрда.
Имамо вишестраначки систем.
У њему једну партију,
а у њој једног човека.
Ко не може да састави месец,
не кује власт у звезде.
Све гране власти део су
породичног стабла једне фамилије.
Наше је право да знамо све.
Власт нас држи у незнању.
Он издаје,
нико не објављује.
Лоша власт и лоша опозиција.
У политици два минуса нису плус.
Куповина из фотеље.
Позовете и купите звање
које ће вас задржати у њој.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесет први део)
Слагао је, није трепнуо.
Па, ви видите!
Боље да рачунамо једни на друге,
него да се обрачунавамо.
Етаблиране величине
нису за таблоидне формате.
Потрошачка култура
не даје за културу ни 1%.
Колико се плашимо промаје,
луфтирају нам собе на психијатрији.
За проблем број један
конкурише хиљаду ствари.
Кад повучемо паралелу,
линија нам није добра.
Држимо шешир у руци.
Власт плаћамо пуном капом.
Врте исту причу
а они се ротирају.
Текућа власт,
смути па проспи.
Он је битан(га).
Влади помињемо семе и племе.
Она води бригу о наталитету.
Он се за све пита,
али нико не може питање да му постави.
Врхушка љушка.
Од потеза власти
читави потези земље пропадају.
Акт издаје је
због голе власти.
Вођу прате пуни аутобуси.
Несрећа нигде не иде сама.
Данас се обраћа јавности.
Није могао јуче,
гостовао је на телевизији.
Какав смо шодер изабрали
ни камен на камену неће остати.
Нормално је променити власт,
а не државу у којој живимо.
11. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (тридесети део)
Обућари немају много пара,
али увек нешто капље.
Највише кад је кишовито време.
То кошта!
Не зна се ко шта ради.
Има паре.
Пара му надалеко нема.
Добра музичка подлога
слушаоце доводи до патоса.
Седи дрво на дрво,
не оста нам камен на камену.
Испливали су на површину.
Даве све око себе.
Проницљиви се укорењују.
Очи су нам као филџани.
Чекамо да попијемо кафу.
Скочили смо сами себи у уста.
О томе упадљиво ћутимо.
Не бирају речи.
Бирају увреде.
Зауздајмо разуларене!
Понашамо се као бегови.
Све нам паше.
Данас се понашају као стрине,
а сутра ће као тетке.
Превоз нам је Бла-бла кар.
Прича нам је бла, бла, трућ.
Чине непочинства.
Стругнуће!
Огребали су се.
Свако улетање у маказе,
нама је исечак из живота.
Нису имали ветар у леђа.
Радили су како им је дунуло.
Радимо на махове,
кад ручно косимо траву.
Јутро је паметније од вечери.
Ствари се мењају преко ноћи.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет девети део)
Кад градимо пут,
његова цена скочи неколико пута.
Направио је ршум!
Песма је тако добра.
Прошао је као нико његов.
Није имао никог свог.
Лопта је округла
у свим сферама живота.
Акције сузбијања комараца
треба проширити на све крвопије.
Поштени постоје у траговима.
Стопа није велика.
Упућени су једни на друге
и до сукоба је морало доћи.
Подастрти су докази,
ко нас гази.
Изнели су своје виђење.
Верују им слепи код очију.
Одселили смо се.
Села су празна.
Ни говора!
Обраћања не треба слушати.
Спустили су нам док трепнеш.
Ни обрву нису подигли.
Муштерија је увек у праву.
Закинута је на мери.
Окомили су се на нас.
Они оком, ми скоком.
Прво опањкавају,
онда вас изувају из ципела.
Његова реч не пије воду.
Његовим именом испирамо уста.
Стигао је хладни фронт.
Морамо се борити против зиме.
Покупе нам све.
Покупе се и оду.
Пилећи мозак
не може ништа да прокљуви.
Топло, вруће, пржи...
Сунце има лепезу за све нас.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет осми део)
Сви гледамо из свог угла,
а иза ћошка нас чека исти непријатељ.
Тачна вага
измереном резултату даје тежину.
Проблеме гурају под тепих.
Подастрли смо доказе.
Генерације старије од ватре
грејале су се поред огњишта.
Обрушава се на њуде.
Одрон од човека!
Правимо се да не видимо,
шта се све добија на лепе очи.
Пљувачина!
Оговарање на сва уста.
Изнео је своје виђење.
Види се да је оно друкчије.
Не користим телефон.
Позван сам да кажем нешто о томе.
Искуство нам говори,
али то наша деца неће да чују.
Стекли смо искуство.
Много пута смо искусили.
Ствари гурамо под тепих.
Кључ нам је испод отирача.
Ако возач прекорачи брзину,
пешак неће прекорачити улицу.
Идемо из крајности у крајност.
Проблемима не стајемо у крај.
Није то суво сено кошено.
Новац се граби шаком и капом.
Кад мајстору пут види ноге,
он наплаћује руке.
Пристојне своте
узимају они који такви нису.
Налазимо се између чекића и наковња.
Кујемо планове да се извучемо.
Тешко се отети утиску.
Урезује се у мозак.
Млатимо празну сламу.
Боље да смо ударили по чварцима.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет седми део)
На истој су таласној дужини.
Једни блеје са екрана,
а други испред телевизора.
Причају на сва уста.
Нама треба дијалог.
Не скидају се са екрана.
То што причају је гола лаж.
Непрекидно причају на телевизији
да сакрију оно што раде.
Превели су нас жедне преко воде.
Казну за то нису попили.
Има причу.
Има и своју тачку.
Филмове гледамо уз грицкалице.
Глумци их не снимају за кикирики.
Гори им под ногама.
Млакоње ништа не предузимају.
Испао је човек.
Он је прва лига.
Кријемо порекло новца,
а дичимо се пореклом кућних љубимаца.
Козје стазе су
за жртвене јарце.
Родиле су јабуке.
Радимо као црви.
На живот гледају са лепше стране.
Двоуме се између Златибора и Копаоника.
Го к'о прст.
Слуша оне, што говоре у рукавицама.
Бацамо капу увис!
Шешир нас храни.
Ружан је као лопов.
Његову слику држим у остави,
да деца не краду пекмез.
Доме, слатки доме!
У теби су деца увек крала пекмез.
Ручали смо.
Дали смо домаћици
шлагворт за колаче.
Како гледам на стварност?
Па, не гледам телевизију.
Срећа њихова!
добро су потковани.
10. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет шести део)
Телевизија је избацила
образовање и културу из програма.
Избацио сам телевизор из куће.
Изашли су са саопштењем.
Прочитали су га испред зграде.
Мрак се хвата.
Неухватљиви су спонзори мрака.
Нема посла без процената,
ни забаве без промила.
Раде по опробаном рецепту.
Лажу на исти начин.
Дају знаке да нису овце.
Буне се на сва звона.
Вртели смо главом,
да то није истина.
Завртело нам се у глави,
кад смо сазнали да јесте.
Не миришемо њушкала.
Возимо држећи своју десну страну,
док пред нас не изађе
неко лево сметало.
Напрасно се поправило расположење.
Стигао је овал прасетине!
Коцка је бачена.
идем на море у пику сезоне.
Да смо бескичмењаци,
наш живот би имао неки други облик.
Окупљамо се на улицама,
да видимо где су нам институције система.
Пољопривредници на наоблачење
гледају са ведрије стране.
Ситуација је тешка.
Нема више места вагању.
Избацили су га из такта
после дисонантних тонова.
Највећи је проблем
преко кога се ћутке прелази.
На рубу смо пропасти.
Ситуација је на ивици инцидента.
Иза свакога нешто остане.
Власт оставља последице.
Мозгови су им да се смрзнеш!
Интелигенција им не досеже
до собне температуре.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет пети део)
Није нам до песме,
због теме епских размера.
Теорија завере је практична ствар.
Некоме доноси корист.
За њих је то вау,
а за нас уа!
Стално је пред камерама.
Мене неће видети пред телевизором.
Има танке живце,
ко се провлачи кроз иглене уши.
Тешко ћемо се опаметити,
ако се не описменимо.
Болесни дају знаке живота
да лекари учине нешто.
Мајсторе враћају на фабричка подешавања,
док машине не достигну радну температуру.
Воде се као нестали.
Гађани су навођеним ракетама.
Одрећемо се преко новина,
оних са насловних страна.
Човек са истанчаним нервом
има разумевање за људе са танким живцима.
Лаж јача своје позиције.
Постала је брутална.
Као да смо пали са Марса.
За нас је само Меркур ретроградан.
Лоши бацају прашину у очи,
а добри праше.
Постао је певач број један.
Његове нумере су слушане.
Моралну вертикалу смо претворили
у моралну хоризонталу
и по њој газимо.
Дођемо на овај свет,
живимо у онлајн свету
и одемо на онај свет.
Проговорило је оружје.
Противник је одговорио.
Газим седму деценију.
Више она мене,
него ја њу.
Са комшијом нисам у претераној љубави.
Претерао је неколико пута.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет четврти део)
Подршка се даје,
а претња упућује.
Укинули смо стид.
Срамота!
Налазимо се на дну дна.
Ред је да сведемо рачуне.
Ноторним лажовима
нотари не оверавају статус.
О неким стварима
беспредметно је говорити.
Нисмо упућени.
Циљ медија није да покрену јавност.
Купујем књиге на метар,
тамо где их продају на килограм.
Нисмо упућени.
Где ће нас то одвести?
Нагињемо онима,
на чије поступке падамо.
Прозоре ломе убачени елементи.
Они на екрану
кваре слику о нама.
Телевизију гледам без тона,
да не бих остао без живаца.
Пролазни смо,
без обзира које оцене
добијамо у животу.
Мења се пулс човека.
Није исто кад је у плусу
и кад је у минусу.
Живот нема репризу.
Тај филм нећемо гледати више пута.
Смањујем тон на телевизору.
Неке ствари вриште!
Медији са националном покривеношћу
главне ствари гурају под тепих.
Неотесани дрве до даске.
Поцепали су папир.
На њему је писало кога ће разбуцати.
Живи се не чујемо,
кад узмемо телефон у руке.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет трећи део)
Кад крену псовке,
лако дође до туче.
Немамо хлеба да једемо.
Ствари пролазе испод жита.
Ко живи између четири зида,
нема ко врата да му отвори.
Како живот таљига,
знају подјармљени.
Ако поређамо чињенице,
видимо шта није у реду.
Сужавају се границе слободе
док човек не постане сужањ.
Требало му је сат и јаче.
Завршио је то на мишиће.
Неке ствари су отишле предалеко.
Видимо их свуда око нас.
Питање тренутка тражи одговор
за сва времена.
Нацифрамо се.
Онда изађемо са бројевима,
колико је то коштало.
Дошло је златно доба.
Није нам испунило ниједну жељу.
Људи са истанчаним осећањима
лако пукну.
Ко се узда у туђу памет,
сам себе зауздава.
Ко има свој угао гледања,
пошаљу га у ћошак.
На лицу места
отворите четворе очи.
Дању се смењују сунце и облак,
а ноћу месец дежура.
Шорке су у ћорсокацима.
Адресе (по)стоје
да се до нас дође.
Објаснили су ми корак по корак,
како функционише систем кап по кап.
Последице су тешке.
Упозорења нису имала тежину.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет други део)
Телевизија је покривала догађај.
Истину о њему није открила.
Нисмо способни да извлачимо закључке,
већ балване!
Пунимо батерије,
да постанемо генератор успеха.
Какав је сплет околности,
знаћемо ако се клупко одмота.
Који је он краљ?
Све би нас бацио лавовима!
Сваки мрак на крају буде
под рефлекторима.
Без увијања
треба обавити ствар.
Нешто се крупно иза брда ваља.
То је још један камен о нашем врату.
На ватру нас ложе.
Зебемо због тога.
Мало ли је?
Постали смо једно велико ништа!
Човек се затвори у свој свет,
кад хоће да пронађе унутрашњи мир.
Учимо од малих ногу.
Треба направити прве кораке.
Био је кратак,
све док није употребио дуге прсте.
Кад не миришемо неке ствари,
осећа се то у ваздуху.
Није све тако црно.
На негативне ствари гледамо позитивно.
Бомбардују нас вестима.
Новинари знају шта нас погађа.
Кубуримо са новцем.
Због њега пуцамо.
Живот у мраку
своди се на бројање дана.
Како се да видети,
на телевизији се истина не да видети.
Неки догађаји су добро медијски покривени.
О њима нико не извештава.
9. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесет први део)
Поделили су мегдан,
да виде коме припада више.
Прешао је праг толеранције.
Показана су му врата.
Где је мрак као тесто,
нема ту хлеба.
Видимо шта се ради.
На телевизији се ништа не приказује.
Истина је негде између.
Крије се да сачува живу главу.
Сипао је увреде.
Кап жучи је прелила чашу.
Сви носимо свој крст.
Неко постане и икона свога времена.
Да се знање показује на телевизији,
не би имао ко да гостује.
Јутро није паметније од вечери,
ако гледате јутарњи програм.
Шта смо дочекали?
У свакој институцији
дочекују нас неписмени!
Снага улази на уста,
а претње силом излазе из њих.
Поред гомиле проблема
сложили смо изразе лица.
Друштвено је прихватљиво
оно што је неприхватљиво.
Друштво свима пружа једнаке шансе.
Негативна селекција нам то ускраћује.
Породица је основна ћелија друштва.
Улажемо последње атоме снаге да је уништимо.
Лажну слику о животу
истина разбије као беба звечку.
Кад се искључе камере
престаје благостање,
а почиње преживљавање.
Не може да спава,
ко не може да се покрије.
Пецарош не може бити
мушичав човек.
Оно што се најављује на сва звона,
намењено је овцама.
8. 10. 2026.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (двадесети део)
Рекламирају се.
Смислили су неку превару.
Нису подметнули леђа.
Они су се прислонили.
Неки воле да се експонирају.
Показују да су глупи на квадрат.
Бела куга је
геноцид у миру!
Зашто тапкамо у месту?
Отишли смо корак даље
да нађемо оправдање.
Ако је ствар престижа,
људи за њом трче.
Од динара праве два.
Немају времена да држе банку.
Оде, све певајући.
Има тезгу на вашару.
Лепота се погледом мери.
Ако је катастрофа у најави,
шта се може очекивати у завршници?
Свирао је чело,
док му га нису просвирали!
Неко спава поред отвореног прозора,
а неко под ведрим небом.
Сваки дан мењају перје.
То су они што гракћу у јавности.
Са мртве тачке полазе живи.
Брзо живимо.
Ретко се ко креће.
Хајка на људе се не води у вукојебинама,
већ у престоници.
Преврћемо очима.
Све раде наопако.
Каква је садашњост,
о томе нам ништа не презентују.
Не може стећи име,
ко нема своје ја.
Мачка замаче иза угла.
Тражи храну за мачиће.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (деветнаести део)
Одлука има тежину
кад се три пута измери.
Претерала дара меру.
Услуга је папрено наплаћена.
Секу нам струју.
Накачили се на нас.
Гледају као телад у шарена врата.
Такви су декор.
Другови, постали смо раја!
Подрепаши се хвале репутацијом!
Имају резултате.
Купили су све што им треба.
Самица није дно дна.
Имате слободу да гледате у плафон.
Ретки метали злата вреде.
Дочекали су нас на нож.
Хоће да нас поједу.
Све остаје на речима.
Њих ветар најлакше носи.
Хватање кривина одмара вијуге.
Не користе они рекет,
објашњавају спин мајстори.
На дневном реду је једна тачка.
Шта је она богу згрешила?
Вода зна да баци кључ.
За њу су сва врата отворена.
Муњевита каријера одјекне
као гром из ведра неба.
Аутобус је на време дошао.
Путници су били у трансу.
Ако не певате у полицији,
казна је крајњи инструмент.
После крађе дао се у бег.
Ако успе биће паша.
Ако постанемо бројеви,
бићемо нуле!
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (осамнаести део)
Купио сам телевизор.
На њему су саопштили да све друго имам.
Ретки густирају.
Оно што не капирам,
копирам, па поново читам.
Не дише нам за вратом,
ко не тражи ништа заузврат.
Стављамо примедбе,
а они гомилају проблеме.
Униформисано мишљење.
Оружје седме силе.
Ивер не пада далеко од кладе.
Зато га волимо до даске.
Нисам пророк,
али видим шта црквени оци аминују.
Ово је фаза
кад су нуле главне.
Жртве се идентификују,
а починиоци не!
Програм садржи пласирање производа.
Пласирање лажи се подразумева.
Упаљен је метео аларм.
Угасиће га најављене падавине.
Севале су песнице.
Некоме је пао мрак на очи пре,
а некоме после туче.
Музички програм је богат,
кад имамо паре да платимо певаче.
Једу као мећава.
Све су сјужили.
Где су ђаконије,
ручак је боговски.
Због меса су откинули
на свадбарски купус.
Комшија је покисао.
Пала киша по мојим усевима.
Прича му не држи воду.
Истекла му документа.
Ако заузмемо став,
друге препреке ће пасти.
ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
(Афоризми за четврту књигу) (седамнаести део)
Реакције су подељене.
Зависи колико је ко добио пара.
Све тече по плану.
А шта је планирано
временом ће испливати.
Тестамент је тест за наследнике.
Хоће ли се посвађати или не.
Истина је испала из игре,
због лажи која је добро пласирана.
Неке људе не можемо поштедети.
Потрошили су наше поверење.
Кад се печете на тихој ватри,
пишете о ономе што вас тишти.
За плакање је судбина
која нам се смеши.
Приватна имовина је неотуђива,
док неко не баци око на њу.
Ухватила нас празнична атмосфера.
Трошимо паре невиђеном брзином.
Шта може да се осећа на дну дна,
осим дубоког незадовољства.
Кретање у служби,
показује ко гања каријеру.
Лицемерје нема меру.
Живе на Дедињу.
Следи им бежанија.
Анемија исцрпљује
до задње капи крви.
Човек, мек као душа,
живи од корице хлеба.
Сви на своје задатке.
Не слаже нам се математика.
Док ми укачимо неке ствари,
бољитак можемо окачити мачку о реп.
Спустили су тензије.
Дуго су се надгорњавали.
Слови да је од речи.
Држим до себе.
То је оно што ме штити.