БРАНКО Н. РАКОЧЕВИЋ   (1929)
(ПАВИНО ПОЉЕ код БИЈЕЛОГ ПОЉА - БЕОГРАД)

Ко ли нам га тако тесно скроји нано,
нану ли му његову.

Мутно за нама, мутно пред нама,
душу дало за ловце у мутном.

Најопаснија је нага жена.
До зуба је наоружана.

Наша будућност су наша деца,
а њихова наши дугови...

Ништа није тако безгранично,
као што је људска ограниченост...

Онај што ћути,
опире се свему.

Пред најездом знаних,
незнаним јунацима прети заборав...

Све док паметнији попуштају глупима,
шансе су им никакве...

Срби никад нису мрзели друге народе,
они се радије међусобно мрзе.

Човека лакше и брже нагриза изобиље,
но немаштина...