ВОЈИСЛАВ БРНОВИЋ   (1934)
(БОБИЈА код ЦЕТИЊА - БЕОГРАД)

Кажу да постоји и загробни живот.
Ја једино знам за голи живот.

Како смо посијали, тако ћемо и жњети.
Не дај Боже да се нешто роди!

Ко изгуби памет,
стално нешто тражи.

Љуљала му се фотеља.
Нашли су му бољу.

Нећу више да ћутим,
хоћу да кажем да се и ја слажем.

Пали смо на ниске гране.
Ако, пад ће бити безболнији.

Постоје мајчини и курвини синови.
Не може све једна мајка да роди.

Разговарали су иза затворених врата.
Нијесу их пуштили унутра.

Сила бога не моли -
а ми се молимо сили.

Срби више нијесу небески народ -
све више су упућени на подземље.