МИРОСЛАВ ПАВЛОВИЋ   (1952)
(ЛОЗНИЦА - КРЊЕВО код ВЕЛИКЕ ПЛАНЕ)

Ако због неке жене изгубите памет,
не очајавајте.
Тада сигурно знате да је имате.

Добио сам велико наследство.
Колико ћу да га отплаћујем, не знам. 

Завидим мајмунима.
Једино они живе у нади
да ће једног дана постати људи.

Комшија ми стално говори:
Ниједној жени немој остати дужан.
Послушао сам га.
Почињем од његове.

Ми сељаци смо небески радници.
Стално гледамо у небо... и чекамо?

Моја жена има два изабрана лекара.
Код једног иде кад је болесна,
а код другог кад јој нешто фали.

Не дозвољавам жени да ми соли памет.
На дијети сам.

Није тачно да народ нема шта да једе.
Једноставно, штрајкује глађу из истог разлога.

Политичка пословица:
Немој све да обећаш данас,
остави мало и за сутра.

Шта вреди што сам купио ново одело
кад жена каже да ми не стоји добро.