СТАНИСЛАВ ТОМИЋ   (1986)
(ТУЗЛА - ЗВОРНИК)

Донесите поново кровни закон.
Овај прокишњава.

За овакво стање нема изговора.
Ни екавског ни ијекавског.

За то је требала доза храбрости.
Да није дозе, не би било ни храбрости.

Играли су као сат.
Ми смо навијали.

Између мене и газде влада солидарност.
Кад он мене није пријавио,
нећу ни ја њега.

Како је било на весељу?
Нисам позван да о томе говорим.

Кафа без шећера.
То је она кафа коју пијем без тебе...

Немам времена да читам књиге.
Не могу да стигнем на сто страна.

Они стичу богатство,
а ми утисак да то није поштено.

Отац је глава породице,
а мајка не зна гдје јој је глава.