ДИНКО ОСМАНЧЕВИЋ   (1971)
(БАЊА ЛУКА)

Живот је само она цртица
између два датума на епитафу.

Заклели су се отаџбини,
а народ одвели у материну.

Има ли ишта у нашој земљи,
а да је и даље наше?
Сем дугова, наравно!

Инфлација је кад си пун пара као брод,
а тонеш као Титаник.

Млади су наше златне резерве,
депоновали смо их у иностранство.

Молимо за мир,
писало је на вратима амбуланте,
молимо за здравље, дописао сам.

Пописи су некада служили
да се види колико нас има,
а сада, да се види колико нас нема.

Поштујте своје претке,
мајмуни једни!

Сатиричар је увијек на ивици,
да се нађе у марици.

У невољи се виде пријатељи,
мада се углавном не виде.