ЗОРАН СИМИЋ   (1959)
(ФОЧА)

Гледам да што мање видим.

Довикивањем се нећемо
дозвати памети.

Е, кад би се банке угледале на цркву,
да опросте дужницима својим.

Моја комшиница је жива ватра.
Цијели комшилук се пали на њу.

Мужеве који пију да све забораве -
код куће чекају жене које све памте.

Не узимам ја вас, госпођице,
за зло - него за жену.

Он је човјек од повјерења.
Све државне функције је
повјерио ужој родбини.

Политика је рај за политичаре,
а пакао за народ.

Породичног доктора ми бирамо.
Болест долази сама.

Поштене жене долазе кући на вријеме.
Остале не носе сат.