ДРАГОЉУБ НИКОЛИЋ   (1956)
(ДОБАНОВЦИ)

Ако изузмеш народ,
жртве и нису тако велике!

Брзи смо толико
да ни очима не могу да нас виде.

Власт прича о бољој будућности.
Очекује бољи народ.

Говор знам напамет,
само га нисам понео.

Знамо сваки њихов корак.
Иду преко нас.

Испрали су ми мозак.
Чисто да не поверујеш!

Када се боље погледамо,
видимо да смо слепци.

Одани послу
и грешке доводе до савршенства.

Свако је рођен под неком звездом.
Ми, изгледа под падалицом.

Ћорава посла
и голим оком се виде.