ВИШЊА КОСОВИЋ   (1958)
(БРЕЗЈЕ код ЛОПАРА - ХЕРЦЕГ НОВИ)

Док бјежим од традиције,
за петама ми реже вјекови.

Кад демократија спава,
снови се остварују диктатури.

Нисам на линији,
сметају ми вијуге.

Сатира - то су маказе
којима непослушни
шишају недодирљиве. 

Стид је као зора.
Облива се руменилом,
док најављује свјетлост душе.

Тајна политичке моћи:
затупи масу и изоштри гримасу.

Тек кад је нацију дао на лицитацију,
направио је посао.

Цивилизација нас богато дарује:
високом модом и лажном слободом.

Цивилизација треба малог човјека.
Лакше га је упаковати.

Човјек је реп жртвовао еволуцији,
а главу цивилизацији.