ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (седми део)

Нашли смо своје место у друштву.
Највише нас има на улици. 

Народ је добар као хлеб.
Ни њега не тражи.

Не раде ништа под белим богом.
Има ко за њих црнчи.

Раднице не смеју да рађају децу
док им газде не оплоде капитал.

Губитници транзиције су господа.
Другови су само по сиромаштву.

Друштво се раслојава,
а земља комада.

Завијени смо у црно.
То је дрес код савременог капитализма.

Законе не узимају за озбиљно.
Крше их као од шале.

Драконски су кажњени
што примењују законе.

Одрезали су нам казну.
На хлеб немамо шта да намажемо.

Закони предвиђају,
али њихове прогнозе се не остварују.

Слобода се може купити.
Потражите је тамо где је нема.

Поштен човек држи до политике.
Неће са њом да има додирних тачака.

Политика има обрт као афоризам.
Прича се једно, а ради сасвим друго.

Има политичара који се држе курса.
Осим курса, они друге школе и немају.

Они врше власт,
а нама се чини да вршљају!

У посао је ушао један политичар.
Посао је изашао на неколико милиона.

Читава галерија политичара
у галерију никад није ушла.

Политика је препуна крпа.
Ниједна није магична.

Политичари никад неће
порасти у нашим очима.
Семе им њихово!