5. 8. 2026.

ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (трећи део)

Закон о раду је важан.
Да радници знају која права немају.

Не липши магарче до зелене траве.
Заливадили смо целу земљу.

Прикупљена је мала помоћ
за поплављена подручја. 
Немамо ми реку пријатеља.

Постали смо технолошки вишак.
Нисмо се уклопили
у технику пљачке наших предузећа.

Дозволили смо себи велики луксуз.
Живимо у беди.

Екстремно смо сиромашни.
Просто да се смрзнеш!

Кад примимо месечну цркавицу
сваки дан трошимо по цвоњак.

Код нас нису чиста посла.
Не можемо да зарадимо ни за воду.

Причамо о празним стомацима.
Друге теме смо прежвакали.

Од онога што нам се сервира
можемо само гладни да будемо.

Све проблеме треба ставити на сто.
Прво, хлеб!

Иза сваког празног стомака
стоји једно пуно име и презиме.

Мрка капа!
Скапавамо!

Идемо до те мере
да меримо сваки залогај.

Глад има четворе очи.
А наше породице по четири члана.

Не треба нам рука милостиње.
Платите нам руке!

Ситуација се променила из корена.
Живимо лошије на куб.

Висок датум је проблем за оне
са дна друштвене лествице.

Грађани су мртви гладни.
Не могу да виде живу пару.

Ко падне у дугове
њему понор пакла изгледа као рај.




Нема коментара:

Постави коментар