ЖЕЉКО МАРКОВИЋ
"НАРОДЕ, ИЗВИНИ!" (2016)   (четврти део)

Реформе су болне.
Сиротиња је прва дала свој обол.

Отпевали смо своје.
Криза је постала рефрен за све.

Неплатишама се искључује струја.
Они су највише наелектрисани.

Арчимо (п)аре.
Продајемо хектаре.

Одлазимо у иностранство да перемо судове.
Само да бисмо имали шта да једемо.

Мали промил људи
узима велики проценат пара. 

Народ је врећа за ударање.
Знају то они што имају џакове пара.

Сировинама је истекао рок трајања.
Поквариле су нам посао.

Ко подигне кредит
мора чврсто стајати на земљи.
Не сме прескочити ниједну рату.

Радници су марљиви као пчеле.
А имају утицај као удружење пчелара.

У индустријским басенима
радници се купају у зноју лица свог.

Град је обрао летину.
Сељацима остаје да поправљају кишобране.

Нисмо верски, већ економски фанатици.
Хоћемо да живимо од привреде
коју смо уништили.

Завезали смо начисто.
Нико кесу да одреши.

Добро је кад капље.
Свака кап улива оптимизам.

Извршена је подела рада.
Подела профита није у плану.

Неопеване ленштине
раде по нотама.

Показујемо три прста.
Недостају нам паре за хлеб,
маст и алеву паприку.

Док сам имао пара за каиш сланине,
није ми требала нова рупа на каишу.

На конкурс сам послао си-ви.
Од њега зависи хоћу ли радити
на црно или на бело.