ЖИВКО КУЛИЋ   (1954)
(ВРАПЦЕ код МЕДВЕЂЕ - БЕОГРАД)

Власт се разочарала у народ.
Све јој се мање диви.

Даље стезање каиша
могуће је само око врата.

Док не преузмемо ствари у своје руке
нећемо стати на своје ноге.

Кад је неправда на потезу,
правда је на нишану.

Ко стално трчи пред руду,
сам себе упреже у јарам.

Људски је грешити.
Али не целог мандата.

Млади немају велики избор -
или из земље, или у подземље.

Многе је појео мрак,
јер су хтели све да изнесу на видело.

Народ је почео да претерује.
Нема од чега да живи, а критикује власт!

Шта вреди што имамо добар укус
ако стално задовољавамо туђе апетите.