ТАМАРА ЛУЈАК   (1976)
(БЕОГРАД)

Више волим да будем лепа успомена,
него ружна стварност.

Да бисте били нечији,
морате да будете своји.

Дајем колико могу,
а свако узима колико му треба.

Жена се не пита.
Она се узима.

Жуди за стварима које се не виде:
добрим мужем, топлим домом и мирним животом.

Нисам ја толико тврдоглава
колико сте ви упорни.

Од малих ствари се почиње,
са још мањим се завршава.

Правилно интонирана пауза
најважнији је део разговора.

Све што имам јесте име
да иза њега стојим.

Што се у више поља разумете,
то вам је животни простор скученији.