ДРАГОСЛАВ МИТРОВИЋ   (1964)
(ЗАГУЖАНЕ код ЛЕСКОВЦА - ЦИРИХ)

Ваше ја да за отаџбину дате само главу.
Мишљење слободно задржите за себе.

Зашто Срби немају море?
Зато што се све, чега се дотакну, осуши!

Колико можемо да се мрзимо?! 
Колико волиш!

Ко преживи, причаће.
Како смо ћутали.

Лекар је покојнику
сваку своју услугу дебело наплатио.
Ма олешио га.

На Западу радник ради, па извози,
а ми извозимо радника, па он ради.

Неке ствари немају цену.
А ми смо и њих успели да продамо!

Њему и треба подићи споменик!
Подићи, утоварити, отерати
и истоварити на отпад.

Окупирани смо својим делима.
Дакле, затрпани смо смећем.

Тражимо иглу у пласту сена.
Потребна нам је за компас.