БИОГРАФИЈА:
Жељко Марковић је рођен 1961. године у месту Мазоче код Фоче у Босни и Херцеговини. По образовању је дипломирани економиста. Пише од 2004. године. Пише афоризме, епиграме, кратке приче и хаику. Објавио је три књиге афоризама: "Истина о нама" (2011), "Народе, извини!" (2016) и "Живот на овим просторима" (2021). Заступљен је у више антологија, зборника, лексикона и алманаха афоризама: "Дах духа" Вељко Рајковић, "Слано и љуто" Александар Чотрић, "Бисери балканског афоризма 1-3" Васил Толевски, "Ко је ко у афоризму" Јасмина Буква, "Дриблинг духа" Александар Чотрић, више зборника "Афоризми и афористичари" Ђорђе Оташевић, "Књига мојих пријатеља 1 и 2" Милан Пантић, "Извајане мисли 4" Славомир Васић и Иван Матејевић, "Афотека 1 и 2" групе приређивача, више зборника Креативне радионице "Балкан" из Београда, више зборника "Банатског пера" из Житишта, више зборника "Вршачког пера" из Вршца, више зборника Груја Лера из Бијељине... Превођен је на македонски, бугарски, мађарски, руски, турски, енглески и словачки. Афоризме су му објављивали часописи: "Српска вила" Бијељина, "Књижевне новине" Београд, "Нова стварност" Бања Лука, "Наш траг" Велика Плана, "Жеравице" Власеница, "Свитак" Пожега, "Суштина поетике" Глушци, "Књижевни преглед" Београд, "Афоризам" Београд и "Књижевне вертикале" Београд, затим "Радио Београд", листови: "Јеж" Београд, "Остен" Скопље, "Жуч" Подгорица, "Губер" Београд, "Вечерње новости" Београд, "Политика" Београд, "Чачанске новине" Чачак, "Нова" Београд, "Ибарске новости" Краљево, "НИН" Београд, "Илустрована политика" Београд, "Крагујевачке" Крагујевац, "Енигматика" Београд, "Разбибрига" Београд... електронски медији: "Носорог" Бања Лука", "Жикишон" Параћин, "Сатирарт" Параћин, "МахМинус" Сарајево, "Шипак" Београд, "Етна" Београд, "Лига духовитих" Београд, "Авлија" Рожаје, "Еспона" Беране, "Сатиргора" Пљевља, "Све по списку" Приједор, "Балканиум" С. Македонија, "Фена мизах" Турска... Добио је награде за афоризме: Сребрна диплома у Раковици, "Сатирично перо" у Бијељини, "Живојин Павловић Жикишон" у Параћину (друго место), Међународни фестивал у Струмици (треће место), награде библиотека у Новом Саду и Баточини (у конкуренцији су биле и приче и песме), "Душан Војиновић" у Банатском Сокоцу, "Бело перо" у Житишту, "Драган Жигић" у Београду, "Мајсторско перо" у Вршцу, "Владан Максић" у Горњем Милановцу, Фестивал лепе речи у Тителу... За краку причу освојио је прво место на Светосавском конкурсу у Књажевцу. Учествовао је на Јежевдану, Сатирикону и Сатира фесту у Београду и на Данима Вука Безаревића у Пљевљима. Афоризми су му три пута проглашени афоризмом године ("Лига духовитих", "Шипак", "Вечерње новости"). Није добијао режимске награде. Није члан књижевних клубова, ни удружења књижевника. Заступљен је у Лексикону српских енигмата (2007). Живи у Чачку.