СЕНАД ХОНИЋ   (1962)
(НОВИ ПАЗАР - МАЛМЕ)

Волим јутро.
Тада сам сигуран
да ме прошла ноћ није појела.

Вратио бих се ја на село,
кад би мотику могао да заденем за уво.

Иако је био свестран,
жене су га памтиле само по једној ствари.

Кад сам био мали плашили су ме злим људима.
Сад кад сам велики, плашим их се сам.

Ми се правилно хранимо.
Стављамо храну у уста.

Неко је за мир овакав,
неко онакав, и ето рата!

О успеху преко ноћи
можемо само да сањамо.

Свашта сам јој обећавао,
да бих јој на крају - испунио.

Чврсто корачају
једино кад газе друге.

Школа нас је учила да читамо и пишемо.
Дакле, знамо ко је кривац.