ЛЕЛА МИЛОСАВЉЕВИЋ   (1966)
(УЖИЦЕ)

Брак је као Снешко Белић,
све се истопи, само шерпа остане.

Била сам и ја добра риба.
Него се тад мање постило.

Звали су ме из кућног савета,
да обележим сандучиће.
Неко им рекао да добро пишем.

Кажу да нам судбина зависи од гласа,
изгледа да немамо слуха.

Код нас се сировине не прерађују,
то нам је готов производ.

Ко другоме јаму копа,
две и по хиљаде дневница.

Моја породица је сачувала наследство
још од прадеде,
сви имамо зелене очи.

Од свих ручних радова
највише волим да оплетем.

Од лопова не може да се живи,
осим ако се удаш за једног.

Подршка је била искрена,
све док су се надали неуспеху.