АЛЕКСАНДАР МИЈАЛКОВИЋ   (1968)
(ПАНЧЕВО - ИНЂИЈА)

Како је у мртвачком сандуку?
Да куцнем у дрво...

Код нас се са колена на колено
најбоље преносило... клечање.

Мораћу да купим једну чарапу.
Нема ми друге.

На изборима се бирају људи.
Не бирају се средства.

Нема губилишта које у неком тренутку историје
не постаје налазиште.

Нисам ја робот.
Само мало одмора ми треба,
тек да напуним батерије.

Све полажемо на културу,
мада је и један венац сасвим довољан.

Скупо продајемо своју кожу.
Имамо монопол на тржишту.

Смањили смо криминал на минималну меру.
На сваки метар квадратни.

Стао сам у ред за хлеб.
Да продужим врсту.